АДАЛЕТА ТАФИЛОВИЋ

ПРИРОДНА И ДРУШТВЕНА САЗНАЊА И

ВАСПИТНО – ОБРАЗОВНИ ПРОЦЕС

- МАСТЕР РАД –
 УВОД

 Наставничка занимања су на овим просторима одувек изазивала велико занимање код

младих.
 Већи је интерес за ова занимања код женског дела популације младих.
 На учитељским и наставничким факултетима, међутим, и данас доминирају модели,
литература и терминологија у програмима оспособљавања учитеља и наставника који су
слични онима од пре шездесет и више година.
 Учитељи и наставници стичу практичне педагошке и методичке компетенције у школама
где могу упознати дидактичке моделе какви су били на сцени пре пола века.
 Образовна средина у којој се догађају дидактички сценарији за учење и поучавање нису
битније мењали у задњих педесетак година.
 САЗНАЊЕ И САЗНАЈНИ ПРОЦЕС

 Настава се данас остварује у различитим облицима школске и ваншколске организације,

при чему је редовно школовање младих и одраслих њен најсистематичнији и најефикаснији
вид.

 Ако се образовање схвати као процес усвајања знања, умења и навика, као процес
развијања психофизичких способности и формирања погледа на свет, онда се овом
дефиницијом у односу на предходне предмет дидактике проширује.
 Уколико се образовање схвати у његовом најужем смислу, тј.као усвајање знања и развијање
способности, таква дефиниција дидактике није прихватљива.
 НАУЧНА ЗАСНОВАНОСТ ОБРАЗОВНО ВАСПИТНОГ ПРОЦЕСА САЗНАВАЊА

 Настава представља један од видова намерног утицаја на развој личности, односно она је
облик учења и усвајања тековина културе. Међутим, теоретичари различито дефинишу
наставу.

 Настава подразумева увек јединствено присуство и дејство три главна фактора: наставни
садржаји, ученик и наставник.

 Наставни садржаји, ученик и наставник, као основни фактори наставе, чине јединствен
дидактички троугао.
 Настава је процесс сазнања спољњег света-природе, друштва и људског мишљења (у
настави се стичу знања,вештине и навике), а у настави ученици се и васпитавају, формирају
своје ставове, изграђују уверења о другим људима и друштву и о свету уопште.

 У историји наставе било је осцилација у третирању задатака наставе па се зато и погрешно

постављало питање да ли је важније усвајање одређене количине знања или развијање
способности.
 ПЛАНИРАЊЕ И ПРИПРЕМА НАСТАВНОГ ПРОЦЕСА

 У касним деведестим годинама XX века у свету почиње развијање комплекснијих,

интегрисаних модела подстицања мотивације за учење. Пример је ТАРГЕТ модел (Амес,
1992; Епстеин, 1988) који има за циљ да подстакне ученике на учење и овладавање
градивом или вештином, а да при томе поштује различите контекстне факторе школског
простора (социјално окружење, садржаји учења и методе учења и подучавања).
 Ауторке ТАРГЕТ модела наводе шест елемената структуре наставног процеса који
подстичу ученике на учење ако њима управљамо на прави начин. ТАРГЕТ је акроним који
садржи шест кључних појмова.

 На наредним страницама указаћемо на могућности планирања поступака за подстицање

мотивације ученика за учење у складу с карактеристикама овог модела.
 АКТИВНО СТИЦАЊЕ КРОЗ АКТИВНОСТИ ВАСПИТНО – ОБРАЗОВНОГ РАДА

 Гносеологија проучава извор, садржај, пут, средства, могућности, границе и тачност

људског спознавања објективне реалности. Постоје три основна гносеолошка правца:

 1. Сензуализам - његови представници пренаглашавају улогу чулног сазнања

 2. Рационализам - где се пренаглашава улога разума у процесу сазнавања
 3. Прагматизам - доминантну улогу има пракса у процесу сазнања
 ЗАКЉУЧАК

 Институције, моменти, средства и извори (као и њихове интеракције), које подстичу или
спречавају учење, представљају сиров материјал.

 Исто тако, сматра се да учење превасходно мора бити специфично одређено у односу на
своје неуронске и неуромедијаторске подршке.
 Значајно је поменути још и став да за учење не постоји само један начин. Различити начини
могу да буду у исто време комплементарни и конфликтни.

 Оно што одређује учење није мрежа спољних информација коју интерпретира нека особа.
ХВАЛА НА ПАЖЊИ!!!!!