ВАСПИТАЊЕ

И
ПЕДАГОГИЈА

17.6.2019. Општа педагогија 1

 ВАСПИТАЊЕ
(education, Erziehung, воспитание)

Васпитање је старо колико и људско друштво

Важна је претпоставка одржања појединца и друштва, културе и
цивилизације
“Човек само васпитањем постаје човек“ (Кант)
Млади нараштаји у свом развитку упућени су на помоћ и вођство
одраслих
али васпитање није привилегија младих,
већ је ПЕРМАНЕНТАН ПРОЦЕС
Васпитну делатност друштво одређује према својим потребама
Васпитање је генерацијска појава
“Млађа генерација полази са рамена претходне генерације“
Има конзервирајућу и динамичку улогу
Васпитање се постепено конституисало као свесна, целисходна,
систематична и организована делатност

17.6.2019. Општа педагогија 2

 ПЕДАГОГИЈА
Наука о васпитању (pedagogy, educational sciences, педагогика)
Paidagogia (грчки) – одгој, васпитање деце
pais,dos (дете) + ago (водим) = paidagogus
Предмет педагогије: васпитање младог нараштаја
Проблеми којима се бави педагогија:
* Чиме и како су условљени циљеви васпитања и како се они
реализују у њиховој садржини
* фактори који утичу на развој способности васпитаника, могућности и
границе васпитања, врсте и облике васпитања
* показује улогу и значај, међусобну повезаност и условљеност
компоненти свестрано развијене личности
* даје потребан минимум знања онима који се баве васпитањем, да са
довољно способности и педагошке мудрости обављају своју васпитачку
дужност
Спада у групу друштвених наука, са наглашеном хуманистичком
оријентацијом (постоји у интересу детета и човека)

17.6.2019. Општа педагогија 3

ШТА ПЕДАГОГИЈУ ЧИНИ
НАУКОМ
Критичко разумевање научне самосталности
педагогије:
Педагогија је практична
филозофија или примењена
психологија (вештина поучавања)
Политичари и политика се мешају
у подручје васпитања - одређују
циљ, задатке и програмску основу
васпитања
Свако дете је индивидуа за себе
(не могу се изводити законитости
у процесу васпитања)
Педагошка теорија је сувише
апстрактна и неприменљива у
наставном раду
17.6.2019. Општа педагогија
 Сви приговори, могли би се, без
изузетка, применити и на друге
науке. Свака се наука ослања на
неку другу науку, али не значи да
је она због тога потчињена тој
науци и да је лишена своје
самосталности
 Дефинисати педагогију као
вештину значило би "…што и
дефинисати медицину као науку
која лечи болести, а заборавити
на само испитивање болести и
њених узрока." (Р. Биз)
 Индивидуалне разлике су
неспорне, ипак постоји много
заједничког што омогућује
испитивање, уочавање извесних
законитости
5
 У свету науке постоје четири услова које једна област треба да испуни да
би се сматрала посебним научним системом. Да има предмет свога
пручавања и истраживања, да већ има довољно акомулиран и богат фонд
знања (садржаја), да има развијену специфичну методологију за
истраживање своје области и да има већ изграђен појмовно-
терминолошки и лексички систем (језик науке).

Из одредбе педагогије као науке види се да она има своје:

Подручје испитивања којим се не бави директно ни једна друга наука
(васпитање и образовање младог нараштаја)
Методе научно истраживачког рада (педагошка опсервација, педагошки
разговор, педагошки експеримент, проучавање педагошке документације)

Богато педагошко наслеђе, технике и инструменте од којих полази у својим

истраживачким подухватима
Дефиниција науке: "… наука представља систем знања о објективној
стварности који служи људским практичним потребама" (А. Фиаменго)

ПЕДАГОГИЈА САСВИМ ИСПУЊАВА ОВЕ УСЛОВЕ

И НЕМА АРГУМЕНАТА КОЈИ БИ ЈОЈ ТО ОСПОРИЛИ

17.6.2019. Општа педагогија 6

ЗАДАЦИ ПЕДАГОГИЈЕ
 ОПШТИ ЗАДАЦИ ПЕДАГОГИЈЕ КАО НАУКЕ:

Проучава, анализира, објашњава и сврстава у одређене системе

узрочно-последичне везе између појава и проблема васпитно-
образовне делатности

Открива и показује законитости у области васпитања као друштвене

појаве одређеног конкретног друштва и времена

Захваљујући уочавању и научном објашњавању законитости у

креирању одређених педагошких појава ствара теоријске основе који
ће бити прилог педагошкој науци и руководећи принцип практичној
делатности

17.6.2019. Општа педагогија 8

 Уочавање узрочно-последичних веза између педагошких појава и
проблема и откривање одређених закона и теорија помаже да се те појаве
схвате и да се овлада њима
Оспособљавамо наставнике да педагошки мисле – уносиће своју
педагошку инвенцију у рад на организовању, дубљем проучавању и
унапређивању наставе
Школа као мала истраживачка установа
Познавање законитости кретања у области васпитања
"За васпитача је важније да зна пет закона него педесет правила, јер ако зна
законе он ће се сам лако снаћи у свакој новој ситуацији…" (Теодосић, Р.)
Изучавајући законитости педагошких појава и проблема, сврставајући их у
системе и формирајући теорију, педагогија даје оруђе наставницима да
стваралачки делују у свом раду

Дакле, прворазредни задатак педагогије као науке је испитивање,

објашњавање и уопштавање педагошких појава и проблема, с циљем
да послужи као средство за унапређење педагошке праксе.

17.6.2019. Општа педагогија 9

 ПЕДАГОШКА ТЕОРИЈА
И ПРАКСА

Пракса Теорија
од грчке речи praxis – вежба,  од грчке речи theoria –
искуство, рад, радња посматрање (духовно), гледање
људска креативна и  систем руководећих идеја у
самокреативна активност одређеној области и
систематско излагање тих идеја

17.6.2019. Општа педагогија 10

 теорија васпитања – сазнање истине у области васпитања, открива
опште законе и принципе на темељу којих објашњава чињенице и
служи пракси
формирала се у пракси и ради праксе, али има и своју релативну
независност од праксе
резултати педагошке праксе сакупљају се и уопштавају тако да постају
основа за нове огледе у области васпитања и наставе, огледе којима
се унапређује педагошка наука и пракса
најлепша педагошка дела производ су, у првом реду, искустава
стечених у педагошкој пракси
педагогија има задатак да открива и објашњава фундаменталне законе
и на тај начин омогућује њихово коришћење у практичној васпитној
делатности (изградња принципа и правила васпитања)
непознавање теорије васпитања повлачи за собом непознавање
суштине васпитања, а непознавање суштине васпитања рађа низ
заблуда и чини праксу васпитања неефикасном

ЗАКЉУЧАК: Између васпитне теорије и праксе мора постојати

чврста унутрашња веза, мора постојати дијалектичко јединство
17.6.2019. Општа педагогија 11