Шта је математика? Одговори на то питање могу бити изненађујуће различити.

Једни
математику дефинишу као науку о бројевима и њиховим операцијама. Други ће рећи да
суштина математике није у решавању проблема, о давању одговора на неки проблем
(иако у већини случајева суштина свих задатака и јесте у томе, давању одговора), већ да
је суштина математике да оне који решавају математичке проблеме подстакне да мисле,
анализирају и решавају проблеме математички. Могла бих набројати још безброј
дефиниција али би суштина свих дефиниција била иста, математика је у основи
људског развоја од праисторије до данашњих дана, можемо слободно рећи да се она и
даље развија, да је присутна како у природним и техничким наукама чија је основа исто
тако и у друштвено-хуманистичким наукама, уметности.
Како математика познаје три димензије, дужину, ширину и висину, за саму математику
можемо рећи да је и она сама тродимензионалан простор, зато што математика има
своју ширину, дубину и сложеност и да све ове особине чине математику једном лепом
дисциплином. Иако се данас математиком баве искључиво математичари, из историје
знамо да најпознатији математичари су уједно и били филозофи, песници, астрономи,
историчари, педагози. Почев од Талеса, сви математичари су постављали низ правила
(аксиома) а потом су истраживали последице (теореме) тих правила. У деветнаестом
веку математика већ проучава бројеве, облик, кретање, промене и простор, а све то у уз
помоћ математичких алата који се користе у њиховом проучавању. За двадесети век већ
можемо рећи да представља златно доба математике, иако се нису десила велика
математичка открића, зато што са развојем науке и технологије, пре свега рачунара
доводи до тога да се неки математички проблеми и њихове последице могу
представити у трећој и четврој димензији, што је умногоме допринело да се
математичко знање увећа десет пута више од онога што су људи у средњем веку знали
али нису имали адекватне алате да то докажу.
У математици када се открије нешто ново одмах се тражи његова супротност, доказ
свега што је откривено, примера за то је безброј, поменућемо само неке које смо радили
у средњој школи. Већ смо радили степеновање, а као супротна област степеновању
имамо кореновање, исто тако имамо експоненцијалну функцију као једну реалну
функцију, дефинисану за све реалне бројеве, која је увек позитивна и растућа, никада
не додирује x-осу, мада јој је x-оса једина асимптота. Као њена инверзна функција
јавља се логаритам, који је дефинисан само за позитивне вредности променљиве x, што
нас доводи до мог рада у коме ћу покушати да објасним основна својства и особине
логаритма и на конкретним примерима објасним како се они користе.