GLAVA I

ZNAAJ MATEMATIKE I ZADACI SAVREMENOG MATEMATIKOG OBRAZOVANJA

1.1. ZNAAJ MATEMATIKE

Sigurno je da se do savremenog stupnja ivota ne bi dolo bez matematike. Ali umesto nabrajanja ta sve treba zahvaliti matematici, nabrajanja koje bi bilo dosta dugo, mi emo navesti samo nekoliko, hronoloki sreenih, misli velikih ljudi: ,,Moj zivot je moja nauka (matematika). Pre bih pristala na smrt, nego na besmislena lutanja putevima gluposti."
HIPATIJA (380415. g.)
1

,,Matematika je osnova svih nauka. . . Svaka druga nauka utoliko manje grei, ukoliko se vie zasniva na matematici. . . Mogue je napraviti brodove koji plove bez jedara, vozila koja se sama kreu, letilice pomou kojih ovek leti kao ptica ... U svemu tome e mu samo matematika pomoi".
RODER BEKON (12141294. g.)

,,Nema prave istine u onim naukama u kojima se matematika ne primenjuje".

LEONARDO DA VINl (14521519. g.)

,,Priroda nam govori matematikim jezikom."

GALILEO GALILEJI (15641642. g.)

,,Matematika, to je jezik kojim govore sve tane nauke."

N. I. LOBAEVSKI, tvorac nove geometrije (17931856. g.)

,,Ne postoji nijedna matematika oblast, ma kako ona apstraktna bila, koja se ne bi mogla primeniti na pojave realnog sveta."
AT. /. LOBAEVSKI

,,Nauka e samo tada dostii visok stepen razvitka, kad bude potpuno oslonjena na matematiku."
KARL MARKS (18181883. g.)
1

Hipatija je prva ena naunik. Ona je spaljena od verski harangirane mase.

,,Maina moe da rei sve probleme koji joj se postave, a ne moe da sastavi, da smisli nijedan. To ini matematika."
ALBERT AJNTAJN (18791954. g.)

,,Koju god nauku elite da izuavate, u koju god viu kolu da stupite, koji god posao da obavljate, ako elite da tamo ostavite neki trag, nuno je da znate matematiku."
M. /. KALINJIN (18751948. g.) ruski revolucionar

,,Matematika snano vaspitava moralno."

A. J. HINlN (18941959. g.)

,,Matematika i njen stil miljenja moraju postati sastavni deo opte kulture savremenog oveka, tj. oveka kojega obrazuju dananje kole, bez obzira da li e on vriti posao koji koristi matematiku ili ne."
KONFERENCIJA UNESCO 1956. g.

,,Matematika je ne samo nezamenljivo sredstvo vaspitanja miljenja nego osnova celokupnog naunog, tehnikog, ekonomskog razvitka."
SVETSKI KONGRES MATEMATlARA, 1966. g.

Skreemo panju na ono sto su rekli Hipatija, Hinin i UNESCO. Jer, pored jedinstvene uloge u tehnikom i ekonomskom razvitku, matematika je kultura za sebe, kultura kao muzika, kao svaka druga prava umetnost u kojoj ovek moe da nalazi izvor zdravih zadovoljstava. tavie, zajedno sa sve veom ulogom matematike u tehnici i ekonomici raste i ta njena kulturna, pa ak i psihiko-zdravstvena vrednost. Ne postoji sigurniji kut u koji se savremeni ovek moe, na krae ili due vreme, skloniti od svih nedaa koje sobom nosi savremeni ivot.
1.2. ZADACI SAVREMENOG MATEMATIKOG OBRAZOVANJA

Na prvi pogled malo se ta moe prigovoriti zadacima nastave matematike formulisanim u dananjim naim nastavnim programima. Uz male korekcije, oni bi se mogli prihvatiti i kao zadaci savremenog matematikog obrazovanja. 1. Meutim, programskim sadrajima, u prvom redu njihovim rasporedom, njihovom interpretacijom i tradicionalnom nastavnom praksom ti zadaci se samo delimino mogu izvriti, a momentalno se, uopte uzev (svaka ast izuzecima), ne izvravaju. Zaista, konani rezultati dananje nastave matematike (ne samo kod nas nego svuda gde se ona tradicionalno i pomou klasinih sadraja izvodi) jesu (osim retkih izuzetaka) vie nego zabrinjavajui. Ali drukije i ne moe biti, jer se na matematiku jo uvek gleda kao na skup raznih izraunavanja. I uenik osam punih godina samo rauna: rauna u aritmetici, rauna u ,,algebri", rauna u ,,geometriji". Rauna mehaniki: prema pravilima koja mu nastavnik saoptava odnosno pokazuje. A matematika, matematiki pojmovi, matematiko obrazovanje, matematika kultura sve to samo, i samo ponegde, u tragovima koji isezavaju vrlo brzo posle naputanja kole.

Isezavaju, to je sasvim prirodno, i svi abloni reavanja problema, isezavaju i tragovi odnosa izmeu prostornih i brojnih elemenata, isezava sve. U ogromnom broju sluajeva od velikog truda i napora, i nastavnikog i uenikog, ostaje samo jedno neprijatno seanje na dresuru tehnike izraunavanja, na jednu maglu koja je stalno pritiskivala mozak, na besmislene ,,stihove": ,, a puta b kroz dva", ,,dva pi er", ,,baza puta visina", . . . Pretpostavimo i najsreniji sluaj: Uenik dosta dugo (jer trajno nije mogue) pamti nauene matematike injenice. emu to? ine li one njega sposobnijim da obavlja posao kome se posvetio, ine li ga savesnijim i vrednijim radnikom, moralnijim, inteligentnijim. kulturnijim ovekom, ukratko, vrednosnijim lanom ue i ire zajednice kojoj pripada? Tano je da lice koje je uspeno zavrilo osnovnu kolu lake naui elementarna praktina izraunavanja koja se pojavljuju u nekim delatnostima. Ali, zar se ,,isplati" toliki trud za takve malenkosti? Zar je danas racionalno posvetiti osam skupocenih mladih godina poslovima koji se mogu, uz druge, nauiti za najvise pet puta krae vreme? I koliko uenika ide na takve poslove? Koliko, npr. odraslih ljudi izraunava ,,u svakodnevnoj praksi" povrine, zapremine... pa ak i procentne iznose? I zar se ta izraunavanja vre onako neracionalno kao u koli? Ili, uzmimo vrlo vani zadatak: sticanje osnove za izuavanje matematike na sledeem stupnju kolovanja. Koliko zavrenih uenika osnovne kole uspeno ,,prati" nastavu u srednjoj skoli? (Posebno je pitanje da li je srednjokolska nastava matematike onakva kakva treba da bude, ali se ona trenutno nastavlja na osnovnokolsku i normalno bi bilo da u tom pogledu ne bude problema.) I zasto veliki broj uenika srednjih kola i veliki broj studenata visokih kola ,,uzima privatne asove iz matematike"? Na stranu pitanje, kako izgledaju ti asovi, emu oni i kakve reperkusije imaju u mnogom pogledu, pre svega moralnom? 2. 1) Ne moe se osporiti da je izvesna tehnika raunanja neophodna. Ne moemo zamisliti savremenog oveka koji bi bio raunski ,,nepismen". Ali: (1) Velika je razlika izmedu oveka koji je nauio raunati ,,po uzoru", kome je raunska vetina pokazana, a zatim dresiran u njoj, i aritmetiki, odnosno aritmetiko-algebarski pismenog oveka. (2) Ako se danas smatra da je ovek koji ne zna raunati ,,neobrazovan", da li e tako biti kad nai uenici budu postali radnici na raznim poslovima? Jer mnogobrojne vrste automatskih raunara nezadrivo prodiru. (3) Koliko prilika ima ve dananji ovek da u svakodnevnom ivotu i radu sabira i oduzima prirodne brojeve, a kamoli da, na primer, deli razlomke, da korenuje i logaritmuje, da transformie do zla boga glomazne izraze i reava komplikovane jednaine? 2) Uenik se aritmetiki i algebarski opismenjuje samo ako se on pojmovno uvodi u pojedine operacije i ako se, pre toga, formiraju pojmovi brojeva kojima se operie. Tada on: (1) rauna odmah racionalno, to znai, lako i brzo, i uz izvesno uivanje (jer defakto radi, misaono radi);

(2) savladuje tehniku raunanja za neuporedivo krae vreme, nego kad se rauna primitivno (po ,,standardnim" pravilima); (3) ako mu kasnije ne bude trebalo, on e prestati da bude vet ,,raundija", ali e biti obrazovan ovek, jer misaoni rad kojim je uao u operacije (aritmetike, algebarske, geometrijske) ostavlja dubok i neizbrisiv trag, ostavlja ono to je od neocenjive vrednosti za obrazovanje i vaspitanje savremenog, tim pre budueg oveka. 3) Danas se mnogo istie primena matematike u tehnici, u ekonomici, u svima prirodnim i drutvenim naukama. I neretko, roditelji plaaju privatne uitelje matematike i za decu mlaih razreda osnovne kole, ak i za onu koja su tek pola u kolu (!), ,,jer je to conditio sine qua non za uspeh u kolama koje liferuju dobro plaene i visoko cenjene strunjake". Na alost, to je moda najvea, i po svojim posledicama, najtea zabluda protivu koje se treba odluno boriti. Pre svega, ni ,,odlina" nastava klasine matematike (a kamoli napred opisana) ne osposobljava za aktivno uee u savremenoj tehnici i savremenoj nauci. Zatim, ni moderna nastava moderne matematike ne moe svakog uenika za to osposobiti. Hteli mi, ili ne, stoje nepobitne injenice: (1) Procent onih uenika koji se mogu razviti u stvaraoce u oblasti savremene nauke i savrernene tehnike stalno oscilira oko jednog utvrenog broja. (2) Odabiranje buducih naunika i drugih visokih stvaralaca vri se prirodno. Nita tu ne pomau spomenute mere, a najmanje dopunski, privatni asovi. (3) Ne postoje merila za odreivanje buduih stvaralaca, a najmanje se to moe uiniti na nivou osnovne kole. To nikako ne znaci da drustvo, zajednica ne treba da preduzima mere u pogledu razvijanja buducih stvaralaca. Naprotiv, stvaranje povolinih uslova u torn pogledu je neophodno. Ali, svaka prisilna, mimo redovne skole, intervencija bila bi uperena i protiv zajednice i protiv pojedinaca. S druge strane, svako normalno dete moze se razviti u licnost sposobnu za jedan ili vise odredenih poslova, a svaki posao, ma kako ,,beznaajan" on bio, zahteva ne samo adekvatne poslenike nego i stvaraoce. U obrazovanju i vaspitanju svih tih stvaralaca (kao i onih na polju nauke) uestvuje i dobro zasnovana i pravilno voena nastava matematike. 3. Ali vredna i sposobna, stvaralaka individua nije dovoljna. Proirimo taj pojam u pojam uravnoteena vrednosna linost i formuliimo: Osnovni zadatak nastave matematike jeste da jednim velikim udelom uestvuje u izgraivanju (vaspitanju i obrazovanju) uravnoteene vrednosne linosti. Iz toga proizlaze ne samo svi ostali zadaci nego i metode savremene nastave matematike. 1) Ali ta je uravnoteena vrednosna linost? To je kompleksan psiholoki i socioloki pojam koji se ne moe ukratko definisati. Ovde emo ukazati

samo na neke njegove karakteristike, na one koje nastava matematike moe i mora da razvije. Za jednu ljudsku individuu kae se da je uravnoteena vrednosna linost: (1) ako je svesna svoje vrednosti, ali zna da ima i viih i niih vrednosti, pa se zato niti ,,nisti", niti ponosi i potuje svaku drugu linost; (2) ako je svesno veoma radljiva i nastoji da i stvaralaki obavlja izabrani ili dodeljeni posao; (3) ako je, naroito u tekim situacijama, mnogo konstruktivna, a malo ili nimalo kritizerska, ako uzroke neuspeha (ili greaka) trai, prvo kod sebe, ako medu predmetima, pojavama, ljudima nalazi vie slinosti i podudarnosti, nego razlike i ako je, pre svega i iznad svega, uspostavila potpunu ravnoteu izmeu svojih interesa i interesa svojih sugraana, tj. ako identifikuje svoje i opte interese; (4) ako se hrabro bori za svaki drutveni napredak i odravanje postignutih uspeha u drutvenom ivotu. 2) Nastava matematike je ta koja je obavezna da izgradi intelektualni ,,deo", intelektualnu komponentu takve linosti. Ona to postie, najkrae reeno, osposobljavanjem uenika da misli, koje obuhvata: (1) formiranje savremenih matematikih pojmova; (2) uvoenje u matematike relacije i matematike strukture; (3) izgradi van je matematikog miljenja uopte i posebno osposobljavanje za matematiko (i logiko) rasuivanje. Takvo osposobljavanje obezbeuje: ulaenje u matematike algoritme, Hi, adekvatnije, otkrivanje (ne ,,uenje" alogaritma matematikih operacija i savlaivanje njihove tehnike., sticanje pravih, aktivnih, pa dakle i trajnih matematikih znanja (potrebnih u ivotu i radu, za nastavljanje matematikog obrazovanja na sledeem kolskom stupnju), sticanje tehnike kulture cija je osnova savremena matematika, i, ne na poslednjem mestu, nego bas kao kruna svega, razvijanje mentalnih struktura. 3) Realizujui sve to nastava matematike, vise nego ijedna druga, razvija mnoge neophodne karakterne osobine uravnoteene vrednosne linosti, posebno: inicijativu u radu, upornost i istrajnost u savlaivanju svih preduzetih poslova i svih savladljivih teskoa. Iz tih osobina i osposobljenosti da misli proizlazi moralno vaspitanje linosti: savesno i besprekorno vrenje svih poverenih dunosti, neprekoraenje svojih prava, borba za odravanje svega onoga sto je dobro i borba protiv zla. 4) Odreenost, optost, zasnovanost i primenljivost matematikih znanja, preciznost definicija i problema, ,,elegantni" dokazi i lepi rezultati, saetost simbolike, harmonija brojeva i figura sve to nuno izaziva odreena intelektualno-estetska oseanja koja mogu i na tome treba insistirati da se razviju u naviku traenja i osposobljenost nalaenja istinske rekreacije, pravih, najistijih zadovoljstava u pristupanim matematikim ,,igrama", teorijama i problemima. To predstavlja sigurnu garanciju za odravanje otrine i vedrine duha

do duboke starosti, do kraja ivota (to je, u ivotu koji postaje sve suroviji, ba usled napretka tehnike, za oveju psihu sve neophodnije). 5) Svaki as nastave matematike koja uporno insistira na konciznosti i preciznosti izraavanja je istovremeno i najbolji as nastave maternje g jezika.