АВАНТУРЕ НА ПАПИРУ

Математичко-уметничке активности
за учење математике базирано на искуству
Уредници: Кристоф Фењвеши, Илона Олање Тегласи
и Иboља Прокајне Силађи

Темпус Пројекат “Visuality & Mathematics: Experiential Education of Mathematics

through Visual Arts, Sciences and Playful Activities”
530394-TEMPUS-1-2012-1-HU-TEMPUS-JPHES
Веб страна: http://vismath.ektf.hu/

Издавач:

Eger, 2014
 АВАНТУРЕ НА ПАПИРУ
Математичко-уметничке активности
за учење математике базирано на искуству

Уредници: Кристоф Фењвеши, Илона Олање Тегласи

и Иboља Прокајне Силађи
Темпус Радна Свеска Интернационални Уредници :
Dirk Huylebrouck (University of Leuven)
Raine Koskimaa (University of Jyväskylä)
Kálmán Liptai (Eszterházy Károly College)
Ruth Mateus-Berr (University of Applied Arts Vienna)
Ljiljana Radovic (University of Nis)

Рецезенти: Miklós Hoffmann и Мирослава Игњатовић

Дизајн корица: Снежана Чубриловић
Дизајн прелома: Zoltán Peternák
Штампа: Kvíz Ltd.

This book is published and copyrighted by the Eszterházy Károly College, Eger, Hungary, © 2014.
All rights reserved. No part of this book shall be reproduced, stored in a retrieval system,
or transmitted by any means – electronic, mechanical, photocopying, recording, or otherwise –
for business purposes, without written permission from the publisher or the authors.

Supported by:

Темпус Пројекат “Visuality & Mathematics: Experiential Education of Mathematics

through Visual Arts, Sciences and Playful Activities”
530394-TEMPUS-1-2012-1-HU-TEMPUS-JPHES
Веб страна: http://vismath.ektf.hu/

ISBN: 978-615-5297-27-4

Eszterházy Károly College

Eger, 2014
 АВАНТУРЕ НА ПАПИРУ
Математичко-уметничке активности
за учење математике базирано на искуству

Садржај
УВОД (Кристоф Фењвеши-Илона Олање Тегласи -Ибoља Прокајне Силађи) 5

Загонетне Симетрије
Славик В. Јаблан-Љиљана Радовић: Шаблони, симетрије, модуларност и игре са плочицама 11
Роберт Фатхауер: Украшавање полиедара коришћењем Ешерових теселација 27
Илона Олање Тегласи: Игре типа танграма и игре са шибицама 37
Елеонора Штетнер: Мебијусова трака и симетрије бордура 45

Арбеске и Квазикристали
Џеј Бонер: Многоугаона техника у исламском геометријском дизајну 61
Жан-Марк Кастера: Арабеске и квазикристали 73
Реза Сарханги: Украшавање правилних полиедара коришћењем историјских персијских 85
чврсто повезаних полигоналних образаца у облику звезде

Варљиве Структуре, Разигране Перспективе

Тамаш Ф. Фаркаш: Немогући објекти, парадоксалне фигуре 101
Џорџ Глејзер- Лилиан Визер: Хајде да се играмо Индијанаца! 119
Кристоф Фењвеши- Илдико Сабо: Изградња геодезијске куполе и креирање анаморфоза на 125
Радионици искуства – Међународног математичко-уметничког покрета за математичко
образовање засновано на искуству
Дирк Хојлебрук: Радионице са 3Д фракталима 139

Папирне Скулптуре
Џорџ Харт: „Уклизавач“, геометријска папирна конструкција 149
Ринус Ролофс: Леонардови издигнути полиедри – модели 160
Ферхан Кизилтепе: Две вежбе о димензијама, површима и запреминама у математици 177
Кристина Бурчик – Војћех Бурчик: Математичке авантуре у оригамију 191
 Кристоф Фењвеши,
Илона Олање Тегласи
Иboља Прокајне Силађи

АВАНТУРЕ НА ПАПИРУ
УВ ОД
Кристоф Фењвеши – Илона Олање Тегласи – Ибoља Прокајне Силађи

УВОД
1 Авантуре на Папиру – Нису само за часове математике!
„The Visuality & Mathematics – Experimental Education of Mathematics through Visual Arts, Sciences and Playful
Activities“, Темпус пројекат је подржан од Европске Уније и започет 2012-те године у кооперацији осам
институција из Аустрије, Белгије, Финске, Мађарске и Србије. Један од главних циљева овог двогодишњег,
међународног заједничког подухвата јесте развој едукационих материјала, метода и алата за учење који би
допринели учењу математике кроз искуство. Заједно са интердисциплинарним тимом математичара, уметника,
педагога, наставника у основним и средњим школама и студената, имали смо као педагошки циљ поновно
буђење веза између математике и визуелне уметности. За ту сврху смо предложили различите
математичко-уметничке активности и задатке забавног и креативног карактера за коришћење на часовима
математике.
Ова публикација је образовни алат који пружа радне материјале и детаљне методолошке описе за реализацију,
скоро четрдесет интерактивних математичко-уметничких радионица, на часовима. Велики број значајних
међународних представника визуелне математике, математичке уметности и методологије учења математике
кроз искуство је учествовало у развоју укључених материјала. Већина изабраних активности се може извршити
користећи само папир или картон или се, у неким случајевима, захтева опрема која је лако доступна у већини
школа, као што су маказе, бојице и, највише, фотокопир апарат.
Надамо се да ће наставници који користе наш приручник успети у подстицању својих ученика да виде
математику као весео подухват, пре него сувопаран и досадан предмет за који многи сматрају да то јесте1.
Штавише, ми се надамо да ће се ова збирка усвојити као приручник, не само међу наставницима математике
већ и наставницима у уметности, који желе да осветле везе између две дисциплине: уметности и математике.

2 Нови трендови у образовању: стручност и искуство

Друштво се креће таквим темпом данас, да је битно да наше школе оспособе ученике да прихвате промене, да
буду спремни за сарадњу, за успешно приступање изазовима како на појединачном тако и колективном нивоу,
као и да се припреме за доживотно учење. Математичка компетенција је једна од кључних компетенција за коју
постоји потреба да се побољша у јавном образовању. Међутим, подучавање математике у основним и средњим
школама, као чисто апстрактне науке, користећи само традиционалне методе и технике је застарело. Математика,
као и све друге науке се развија тако брзо да је немогуће да се интегришу у наставни програм сва кретања у
области. Ту је и парадокс да се математика, иако широко коришћена у свим индустријализованим друштвима,
доживљава, од стране ученика, као тежак и непријатан предмет2. Промене у приступу математичког образовања
стога касне и, што је још важније, су неопходне.
Математичко образовање у школама треба да развија системско размишљање, да буде базирано на применљивом
знању, приступима базираним на искуству и, изнад свега, процес учења треба да постане још веселије и
привлачно искуство. Истовремено, међутим, садржај учења не може да буде у супротности са најсавременијом
математиком, као науком. Да би спровели све ово у свакодневну наставу није лак задатак, али је остварив
предлог. Ова радна свеска је покушај да се понуди један такав алтернативни допринос, ангажујући и
упознавајући ученике са садржајем математике на активан, практичан начин, успут откривајући математичке
везе у визуелној уметности кроз креативне, забавне и привлачне активности.
Визуелни, забавни и искуствени приступ учењу математике има богату модерну методолошку позадину и
историју, почевши од радова Jerome Brunerа3, Martin Gardnerа, Zoltán Dienesа4, или Tamás Varga5. Од скоро,
међународне индердисциплинарне заједнице, као што су Мостови (www.bridgesmathart.org) и International
Symmetry Association (www.symmetry.hu) или Experience Workshop – International Math-Art Movement
(www.experienceworkshop.hu) и друге организације ефикасно заступају овакав приступ. Значај програма који
1
Cf. Fenyvesi, Mateus-Berr, Koskimaa, Radovic, Takaci, Zdravkovic (2014) Serbian Students’ Attitudes towards Mathematics and Mathematical Education. Tempus
Attitude Survey (TAS) 2013-2014 Report. Jyväskylä: University of Jyväskylä
2
Cf. Rogerson, A. (1986), MISP - A New Conception of Mathematics, International Journal of Mathematical Education in Science and Technology, 17. 5.
3
Bruner, J. (1977), The Process of Education, Harvard University Press.
4
Dienes, Z. P. (2002), Mathematics as an Art form. An essay about the stages of mathematics learning in an artistic evaluation of mathematical activity. Retrieved
from <http://www.zoltandienes.com/wp-content/uploads/2010/05/Mathematics_as_an_art_form.pdf>
5
Varga, T.-Servais, W. (1971), Teaching School Mathematics, Penguin, Harmondsworth.

7
повезују уметност, науку и образовање, као и њихове могуће улоге у пружању корисних идеја за наставнике, се
не може потценити.
Пружање довољне мотивације ученицима је можда један од највећих изазова, пошто је данашња омладина
изложена многим утицајима у сваком подручју свакодневног живота, и школи није лако да се такмичи са тиме.
Међутим, приближавање ученика предмету је један од кључева учења. Ова књига има задатак да помогне у
томе. Према румунском математичару Григоре Моисилу: “Математичар се бави математиком, зато што она види
нешто лепо у њој, нешто занимљиво што јој се свиђа, што је натера да се замисли и која је понесе. Машта је
извор саме информације.”6 Нека се ваши студенти ослањају на своју машту, учините да студенти мисле
математички кроз креативне и забавне активности!

3 Садржај
Наш приручник обухвата укупно петнаест тема, распоређених у четири поглавља. Прво поглавље, Загонетне
Симетрије се започиње чланком и радионицом Славика Јаблана и Љиљане Радовић. Аутори су међународно
признати представници интердисциплинарних области визуелне математике, теорије симетрија, као и теорије
чворова. Њихов чланак даје карактеристични доказ о изузетном образовном потенцијалу у њиховим главним
областима истраживања и њихове дискусије о теорији симетрија могу да послуже као теоријски увод за све
теме у нашој књизи. Чланак бившег НАСА инжењера и тренутно кустоса конференције Мостови, Роберта
Фатхауера, следи пут једног од најпознатијих уметника математичара, M. C. Escher-а, и повезује тему планарних
теселација са истраживањима о просторним телима. Експерт забавног математичког образовања и развоја
компетенција, професор Универзитета у Егеру, један од уредника наше књиге, Илона Олање Тегласи, у свом
чланку представља танграм игре и игре са шибицама, које се лако примењују на часовима, са циљем побољшања
више група компетенција. У наставку, Елеонора Штетнер, математичар и координатор истраживања у
Радионици искуства, позива студенте у свет графова и симетрија бордура реализованим на Мебиусовој траци.
Друго поглавље, Арабеске и Квазикристали почиње са математичко-уметничко-едукационим алатима које је
развио Џеј Бонер, један од најпознатијих стручњака за исламске украса и дизајн, водећег рестауратора који је
радио на очувању неколико историјских грађевина у исламском свету. Бонер упућује читаоце у тајне стварања
сложених исламских геометријских орнаменти и шара. Жан-Марк Кастера из Француске, дизајнер и водећи
стручњак за уметност на неколико архитектонских пројеката на Блиском истоку проширује Бонерове активности
и описује наредне методе исламског дизајна шара и повезује их са резултатима кристалографских студија о
квази-кристалима. Експерт древне персијске уметности и председник организације Мостови, Реза Сарханги
представља примену исламских шара на површину неких занимљивих тела.
На почетку трећег поглавља Варљиве Структуре, Разигране Перспективе, уметник Тамаш Ф. Фаркаш дели
геометријско знање које је позадина његових уметничких “немогућих фигура”, који су вредне проучавања како
из естетских разлога тако и са научног становишта. Ф. Фаркашово дело показује читаоцу да креирање
“немогућих” фигуре није уопште немогуће, чак и да није превише тешко, ако неко има неопходно математичко
знање. Џорџ Глејзер, професор математике и фотограф, аутор неколико научних и популарних књига математике
о визуелним представама математике, заједно са уметником Лилиан Визер позива студенте на изванредну
авантуру: свако може да спекулише и тестира које је то математичко знање било потребно да Наска људи
креирају гигантске фигуре у Наска пустињи на југу Перуа. Кристоф Фењвеши, један од уредника ове књиге и
координатор неколико математичко-уметничких организација и истраживач Универзитета Јиваскула, заједно са
наставником математике и педагошким координатором Радионице искуства, Илдико Сабо уводи ученике у
изградњу великог модела Бакминстер-Фулерове чувене геодезијске куполе на часу. У свом чланку они такође
уводе методе израде анаморфних слика на часу. Професор математике и реномирани светски популатор
математике Дирк Хојлебрук, белгијски координатор нашег пројекта Визуалност & Метематика, нам открива
“чаробну формулу” и услове за изградњу тродимензионалног фракталног дрва као и изградњу Сиерпинске
пирамиде од балона.
У завршном поглављу Папирне Скулптуре, професор математике и стварна “звезда” међународне
математичко-уметничке сцене и један од директора организације Мостови, Џорџ Харт, упознаје читаоце са
тродимензионалним структурама креираним од папирних модула на генијалан и једноставан начин. Хартове
“уклизаваче” следи богат материјал холандског математичког вајара, Ринус Роелофса, који нуди конкретна
решења за тродимензионално моделовање фигура дизајнираних од стране једног од највећих
математичко-уметничких генија свих времена, Леонарда да Винчија. Турски математичар и уметник, Ферхан
Кизилтепе, показује како да направите високо естетске и минималистичке уметничке композиције засноване
на врло једноставним геометријским процедурама.
Наравно, није могуће имати књигу која шири математичко-уметничке везе без, бар једне, активности која
укључује оригами. Математичке везе у савијању папира и оригамијев велики потенцијал у математичком
6
Aforizmák, anekdoták matematikusokról, matematikáról (1999), ed. Bitay, László. Kolozsvár: Radó Ferenc Matematikaművelő Társaság.

8
образовању су широко познати и прихваћени. Чланак који затвара нашу колекцију нам осветљава увид у све
ово, на основу материјала и методе пољских оригами уметника и математичких стручњака за образовање,
Војћеха и Кристине Бурчик.

4 Како користити ову књигу?

Захваљујући јединственим карактеристикама ове књиге, сви шаблони радионица су штампани на страницама
које се могу лако ископирати и копије се могу поделити ученицима који учествују у одређеној радионици.
Неопходно је да се наставници не само удубе у тему изабраног радионице, већ и да пажљиво испланирају
активности радионице, да испробају и тестирају сваки од планираних процедура пре одржавања радионице.
Током активности радионице је важно испланирати, радије мање него више, вежби које треба да се изврше у
датом временском периоду и да се ученицима остави довољно времена и простора за дискусију. Штавише,
важно је да се планирају и директне радионице према дидактичким разматрањима учења математике кроз
истраживање7 и учење математике базирано на искуству8, да би се створила неформална атмосфера потребна
за продуктивно учење и да би се развила креативност, тимски рад као и да би се мотивисала колективна
дискусија и да би се помогло ученицима који вероватно заостају у корацима спровођења радионице стрпљиво
и смело.
Компјутерске апликације које допуњују наш приручник са материјалима за вежбе у дигиталном решавању
проблема се могу преузети на интернет адреси са следеће стране: http://vismath.ektf.hu/exercisebook

5 Захвалност
Захваљујемо представницима осам партнерских институција, које су учествовале у Темпус пројекту, на њиховом
конструктивном раду. Пуно захвалности дугујемо и колегама са Метрополитан Универзитета, из Високе ICT
Школе, са Универзитета примењених уметности у Бечу, Универзитета Јуваскула, Универзитета у Новом Саду,
са Математичког Института у Београду, из Синт-Лукас Архитектонског факултета и колегама из
конзорцијумског лидера, Естерхазу Кароли Колеџа из Мађарске.

7
Artigue, M., & Blomhøj, M. (2013), Conceptualising inquiry based education in mathematics, ZDM—The International Journal on Mathematics Education, 45(6).
901-909.
8
Fenyvesi, K. (2012) The Experience Workshop MathArt Movement: Experience-centered Education of Mathematics through Arts, Sciences and Playful Activities,
Proceedings of Bridges 2012 World Conference. Baltimore: Towson UP, 239-246.

9
 Славик В. Јаблан
Љиљана Радовић:

Шаблони, Симетрије,
Модуларност и Игре

ЗАГОНЕТНЕ СИМЕТРИЈЕ
са плочицама

11
СЛАВИК В. ЈАБЛАН (рођен у Сарајеву 10. јуна 1952)
дипломирао математику на Универзитету у Беораду (1971), где је
магистрирао (1981) и докторирао (1984). Усавршавао се на
постдокторским студијама у Кишињову (Молдавија 1985), САД
и Канади (1990). Добитник је Фулбрајтове стипендије 2003/04.
Објавио је неколико монографија: Syммetry, Ornaмent and
Modularity, World Scientific, New Jersey, London, Singapore, Hong
Kong, 2002; LinKnot – Knot theory by coмputer, World
Scientific, Singapore, 2007 као и webMatheмatica књигу Linknot
(http://math.ict.edu.rs/) и више од 70 научних радова из области
теорије чворова, теорије симетрије и орнамената, антисиметрије,
колорне симетрије и етноматематике. Учесник је великог броја
међународних конференција (Bridges, ISIS Syммetry Congresses,
Gathering for Gardner, конференција о математичкој кристало-
графији и теорији чворова). Коаутор је курса Визуелна математика
на БМУ (Београд). Коедитор је електронског часописа VisMath
(http://www.mi.sanu.ac.rs/vismath/). Као сликар и математички
уметник имао је више од 15 изложби и добитник је награде на
Мађународном такмичењу за индустријски дизајн и нове
технологије CEVISAMA '87 (Валенсија, Шпанија).

ЉИЉАНА М. РАДОВИЋ (рођена у Нишу, Србија, 28. октобра

1969.) дипломирала математику на Универзитету у Нишу (1993),
где је такође и магистрирала (2000) и докторирала (2004) под
менторством професора Славика Јаблана. Ради у звању ванредног
професора на Универзитету у Нишу.
Аутор и коаутор више од 30 научних радова из области теорије
симетрије и орнамената, колорне симетрије и антисиметрије,
етноматематике као и теорије чворова. Учествовала је на више
међународних конференција (Bridges, ISAMA, ISIS Congress,
Geoмetry Congresses). Учестовала је у креирању курса Визуелна
математика на БМУ (Београд) заједно са професором Славик
Јабланом. Коаутор је књиге The Vasarely Playhouse (Association for
South-Pannon Museuмs, Мађарска, 2011) и коедитор књиге
Experience-centered Approach and Visuality in The Education of
Matheмatics and Physics (Kaposhvar University, Мађарска, 2012).
Коедитор је електронског часописа VisMath (http://www.mi.sanu.ac.rs/
vismath/). Учествовала је у више пројеката везаних за геометрију,
визуелизацију и едукацију.

12
 Шаблони и симетрија
Шаблон (шема, образац, енгл. pattern) представља одређену правилност која се може уочити у природи или
људским творевинама, где се елементи (шема) понављају на неки предвидљиви начин. Обрасце можемо да
разликујемо и класификујемо у односу на тип правилности које се у њима користе, али такође и према степену
слободе.
Најчешћи примери образаца почивају на симетрији: коришћењу геометријских правила базираних на
понављању. Симетрију у природи можемо наћи свуда око нас, тако да се може рећи да “природа воли шаблоне”.
Разлог за то лежи у универзалном принципу економије у природи: један елемент (на пример, плочица) се
периодично понавља, дајући као резултат неки орнамент (лат. Ornamentum − украс), који је један од најстаријих
и основних декоративних елемената у ликовним уметностима. Од памтивека, уметници и занатлије различитих
епоха, култура и цивилизација користили су понављање и комбиновање мотива при креирању и конструкцији
разних украсних мотива на костима, текстилу, керамици, сликама, накиту итд. Током целокупног историјског
развоја човечанства, постојале су нераскидиве везе између геометрије и уметности, при чему је визуелно
приказивање често служило као основ за геометријско разматрање. Ово се поготово односи на орнаментално
сликарство (орнаментику), коју Х. Вејл (H. Weyl)1 назива “најстаријим видом више математике израженим у
имплицитној форми”. Међутим, релативно независан развој геометрије и сликарства резултирао је формирањем
два различита језика који користе сасвим различите термине за описивање симетричних форми. Током XX века,
динамичан напредак математичке теорије симетрије довео је до тога да је први значајнији подстицај за
проучавање орнаменталне уметности потекао од математичара. У додатку своје монографије о бесконачним
групама А. Шпаизер (A. Speiser)2 је предложио да се орнаменти древних култура (попут египатских орнамената)
користе као најбоља могућа илустрација група симетрије. Приступ класификацији и анализи орнамената на
основу симетрија обогаћен је доприносом различитих аутора (А. Милер (A. Müller), А.О. Шепард (A.O. Shepard),
Н.В. Бјелов (N.V. Belov), Д. Вашбрн (D. Washburn), Д. Кроу (D. Crowe), Б. Гринбаум (B. Grünbauм)). У њиховим
радовима описни језик замењен је геометријско-кристалографском терминологијом. Приступ орнаменталној
уметности, са становишта теорије симетрије, нуди могућности за дубљу студију комплетног историјског развоја
орнаменталне уметности, правилности и закона на којима су базиране конструкције орнамената, као и ефикасан
метод за класификацију, упоредну анализу и реконструкцију орнамената.
Основна, најједноставнија симетрија која генерише све остале симетрије јесте осна рефлексија (или
једноставно рефлексија): слика у огледалу. Људи су, баш као и већина живих бића осно симетрични. Наша
слика у огледалу је подурарна са нама, али је оријентација измењена: „леви“ лик је пресликан у „десни“, при
чему су сва растојања између парова тачака оригинала и слике остала очувана.
Пресликавање (или трансформација) свакој тачки равни придружује њену слику и обрнуто. Изометрија је
трансформација која чува растојања између тачака.
Најједноставнији пример изометрија представља кретање неког крутог тела: ако га померите, сва растојања
између парова његових тачака (као и комплетан облик) остају очувана. Кажемо да је нека фигура инваријантна
у односу на неку трансформацију, ако остаје непромењена под дејством те трансформације. На пример, ако
ротирате квадрат око његовог центра за 90о или ако га осно симетрично пресликате у односу на вертикалну или
хоризонталну осу симетрије или његову дијагоналу, он се пресликава у самог себе. Таква трансформација (у
овом случају ротација или осна рефлексија) зове се симетрија те фигуре. Концепт симетрије превазилази домен
изометрија и односи се на инваријантност у односу на било коју врсту трансформација (на пример симетрију
сличности, итд).
Свака фигура (лик) има најмање једну (тривијалну) симетрију, такозвану идентичку трансформацију, која
чува непокретном (инваријантном) сваку тачку фигуре. За фигуру чија је једина симетрија идентичка
трансформација каже се да је асиметрична; у супротном се каже да је симетрична. На пример, велика слова A,
B, C, D, E, K, M, T, U, V, W, Y су осно симетрична у односу на вертикалну осу. H, I, O, X су двоструко осно
симетрична (у односу на вертикалну и хоризонталну осу) и централно симетрична; N, S, Z су централно
симетрична, док су F, G, J, P, Q, R асиметрична. Слова bd или pq формирају осно симетричне парове, док bq
или pd представљају централно симетричне парове. На сличан начин, у низу AAAAA можете да померите свако
слово за по један корак, или за по два корака итд., и то је транслација. Минимална транслација је транслација
за један корак.
Осна рефлексија генерише све остале раванске изометрије. Свака изометрија равни може се представити као
композиција највише три осне рефлексије. Пошто свака рефлексија има своју осу, проблем класификације
раванских изометрија можемо свести на могуће позиције три линије у равни (осе рефлексија) и резултирајуће
симетрије (слика 1). Ако су две осе рефлексија паралелне, резултујућа трансформација је транслација или
паралелно померање. Ако се две осе рефлексија секу, као резултат композиције рефлексија добија се ротација
око пресечне тачке оса. Композиција три рефлексије са осама које се не секу у истој тачки је клизајућа
рефлексија.
1
H. Weyl, Symmetry, Princeton, 1952
2
A. Speiser, Theorie der Gruppen von endlicher Ordnung, Berlin, 1927

13
 Огледалска симетрија (тј. осна рефлексија) мења оријентацију сваке фигуре: “лево” оријентисану фигуру
пресликава у “десно” оријентисану. Ако применимо осну рефлексију два пута или паран број пута на исту
фигуру, њена оријентација остаје очувана; ако применимо осну рефлексију непаран број пута, оријентација
објекта се мења, па међу раванским изометријама можемо разликовати:
1. парне изометрије (изометрије које чувају оријентацију): идентичку трансформацију, ротацију и
транслацију (паралелно померање), композиције двеју рефлексија;
2. непарне изометрије (изометрије које мењају оријентацију): рефлексију и клизајућу рефлексију (“стопе у
снегу”), која је композиција три рефлексије.

слика 1: Изометрије равни: (а) идентичка трансформација; (б) осна рефлексија; (ц) ротација; (д)
транслација; (е) клизајућа рефексија

Све симетрије неког објекта чине математичку структуру која се зове група (у нашем случају, група
симетрија). Елементи групе задовољавају четири лепе особине. Прва од њих је затвореност: резултат
композиције (сукцесивног дејства) двеју симетрија је симетрија. Друга је асоцијативност: свеједно је да ли
након дејства (композиције) двеју трансформација симетрије следи дејство треће, или након дејства прве
трансформације симетрије следи дејство (композиција) преосталих двеју. Трећа особина се односи на постојање
неутралног елемента − тривијалне, идентичке симетрије, која све тачке фигуре оставља на месту. Четврта
особина везана је за постојање инверзне симетрије: ако смо неку фигуру F пресликали неком симетријом у
фигуру F1, тада и фигуру F1 можемо пресликати инверзном трансформацијом у полазну фигуру F.
Нас интересују симетричне фигуре и орнаментални мотиви у равни који остају неизмењени након дејства
нетривијалних трансформација – симетрија. У равни можемо разликовати три врсте симетричних фигура:
1. фигуре код којих под дејством симетрија остаје инваријантна (непромењена) само једна тачку фигуре
(центар) – розете (кружне шаре)
2. мотиве без инваријантних тачака, с инваријантним правцем, осом транслације –бордуре/фризове (линеарне
шаре)
3. мотиве без инваријантних тачака, са два инваријантна правца – раванске орнаменте.

Сваком орнаменту ћемо доделити одговарајућу групу симетрија и извршити поделу розета, бордура и
орнамената на (коначан) број класа, користећи као критеријум класификације њихове групе симетрија. Постоје
две бесконачне класе розета: цикличне групе и диедарске групе симетрија. Свака бордура ће припадати једном
од седам типова бордура, а сваки орнамент једном од седамнаест типова раванских орнамената.
За препознавање и конструкцију бордура и орнамената можемо користити дијаграме који шематски приказују
симетрију њихове структуре. Као задатак можете покушати да препознате групе симетрија различитих бордура
и орнамената, као и да конструишете различите симетричне шаре добијене из различитих полазних
асиметричних базичних елемената.

14
слика 2: Шематски
упитник за бордуре

слика 3: Шематски упитник за орнаменте

15
 1. задатак: Препознавање група симетрија
Покушајте да препознате групе симетрија бордура и раванских орнамената приказаних на слици 4
коришћењем шематских упитника.

слика 4: Примери
бордура и
орнамената са
средњевековних
фресака из Србије

Модуларност
Као што смо већ напоменули, коришћење симетрије је само најједноставнији начин да се креирају шаре које,
захваљући периодичности, пружају најнижи степен слободе и сложености. Следећа могућност за испољавање
принципа економичност у природи је рекомбинација. Једна од њених манифестација је принцип модуларности:
могућност да се креирају разноврсне и променљиве структуре, које потичу од неког (коначног и ограниченог)
скупа базичних елемената, њиховом променом распореда (рекомбинацијом), при чему из минималног броја
полазних елемената (модула) конструишемо максималан број могућности. У оваквим конструкцијама је најбоље
користити једнак број различитих модула. Научници су одувек трагали за основним градивним блоковима
природе (у физици, хемији, биологији и осталим наукама). У Платоновој филозофској расправи „Тимеус“,
(написаној у стилу Сократовског дијалога), четири базична елемента у природи: земља, ватра, ваздух и вода су
идентификована са правилним полиедрима: коцком, октаедром, икосаедром и тетраедром, док пети правилни
полиедар, додекаедар, представља Универзум. У физици, почевши од атома, субатомских честица, или
елементарних енергетских ентитета, кваркова – јединица материје или енергије, научници покушавају да објасне
природу помоћу модуларности. Слична тенденција се појављује у уметности, архитектури и дизајну (посебно
орнаменталном).
Овде ћемо илустровати неке примере модуларности, дизајниране као врсту модуларних игара и њихову
потенцијалну примену у математичком образовању. Такође, објаснићемо њихово порекло и показати да је
принцип модуларности коришћен од почетка људске историје као основа за конструкцију различитих структура.
Најстарији пример модуларности базиран на геометријским фигурама и структурама потиче из палеолитског
локалитета Мезин (Украјина, 23000 год. п.н.е). Оп-елементи „Op-tiles“ представљају скуп модуларних елемената
који се састоји од двју правоугаоних антисиметичних плочица (позитива и негатива). Овај скуп елемената се
може проширити до скупа који се састоји од пет елемената, укључујући криволинијске и једну антисиметричну
плочицу. Оп-елемент базиран на том истом принципу је Трушеова плочица (енг. Truchet tile) – црно-бели квадрат
антисиметричан у односу на дијагоналу. Помоћу ових плочица могуће је конструисати бесконачну колекцију
раванских црно-белих шара, које су коришћене у уметничком правцу двадесетог века познатом као оптичка
уметност („Op-art“). За такав модуларни елемент, оп-елемент – квадрат са црним и белим дијагоналим пругама
и његов негатив, такође користимо и назив „Versitile”, који је предложио архитекта Бен Николсон (Ben Nicholson)
који је препознао исту фамилију модуларних елемената анализирајући грчке и римске меандарске бордуре и
лабиринте. Слични мотиви названи key-patterns (јер се уклапају попут кључа и браве) могу се конструисати од
оп-елемената и производе снажне визуелне ефекте треперења и бљештања, захваљујући двозначности која се
јавља као последица подударности „фигуре“ (црни део) и „позадине“ (бели део) оваквих мотива у моменту
када наше око (и визуелна спознаја) осцилује између два једнако могућа тумачења. Оваква врста визуелних
ефеката је обилато коришћена у „Op-art“-у, где се користе визуелни ефекти засновани на двозначности или
вишезначности различитих геометријских форми, комплементарности боја и визуелним илузијама.

16
 Погледајмо како се могао развијати креативни процес дизајнирања оваквих орнамената. Замислимо модерног
инжењера који започиње конструктивни процес. Он прво прави грубу скицу, а потом креће да озбиљније ради
на решавању проблема. Следећи низ орнамената из Мезина је много напреднији. На слици 5а видимо ремек
дело палеолитске уметности – птицу из Мезина украшену меандарским орнаментом. Преисторијски човек је
применио правила симетријске конструкције која је научио и сачувао их је на овај начин за потомство. На кости
мамута, моделираној у облику птице, он је угравирао меадарску шару која представља најстарији пример
праволинијске спирале у облику меандарске орнаментике.

(a) (b) (c)

слика 5: (а) Птица из Мезина; (б) наруквица из Мезина; (ц) размотана наруквица
За цртање оп-елемената и сличних модуларних елемената, данас се могу користити различити графички
програми. Неки од тих компјутерских прогама за цртање су бесплатни и могу се преузети са Интернета, док ће
вам за друге требати линценца. Са Интернет адресе http://www.inkscape.org/ можете преузети бесплатан програм
Inkscape, који се може користити као поједностављена замена за програм Corel Draw. Међутим, ако имате
лиценцирану верзију Corel Draw-а или Adobe Illуstrator-а, све илустрације можете цртати у њима. Након
штампања елемената на провидним фолијама можете направити различите 3D структуре, сличне онима које је
креирао Виктор Вазарели (Victor Vasarely) или правити игре са Оп-елементима.
2. задатак: Слагалица од оп-елемената
Помоћу оп-елемената направите свој оригинални дизајн. Наравно, елементе можете једноставно ређати један
до другог стављајући ивицу уз ивицу (слика 6а), али се много интересантнији ефекти могу добити паралелним
померањем елемената (слика 6б). Завршен дизајн залепите на папир. Такође, од оп-елемената можете
конструисати „Оп-слова” (слика. 6ц)

(ц)
слика 6

17
 3. задатак: Провидни оп-елементи
1, Савијте ивице означене испрекиданим линијама (слика 7г) и залепите преостале две ивице користећи
самолепљиву траку.
2, Од добијених делова направите “Оп-коцку” (слика 8).

слика 7

slika 8
4. задатак: Хиперкоцка састављена од оп-елемената
1, Савијте ивице означене испрекиданим линијама и залепите две наспрамне ивице (слика 9а).
2, Спојите самолепљивом траком добијених 6 делова лепећи међу собом горње ивице означене подебљаним
линијама (слика 9б).
3, Направите хиперкоцку од структуре коју сте добили под 2) лепећи одговарајуће унутрашње ивице
самолепљивом траком (није неопходно да комплетно залепите ивице, довољно је да фиксирате њихове средње
делове, слика 10).

слика 9

слика10

Цртеже потребне за штампање провидних оп-коцки, хиперкоцке и слагалица од оп-елементе можете преузети
са адресе: http://www.mi.sanu.ac.rs/vismath/TileGames.zip

18
 Лабиринти
Реч „лабиринт“ је изведена из латинске речи labris, која означава
двострану секиру (хелебарду), мотив који се односи на Миносову палату из
Кнососа (Крит, Грчка). Зидови ове палате су били декорисани овим
орнаментима, док је унутрашњост палате украшена бронзаним двоструким
секирама. То је порекло речи „лабиринт“ и чувене легенде о Тезеју,
Аријадни и Минотауру. Критски лабиринт је приказан на сребрном новчићу
са Кнососа (400 год. п.н.е., слика 11а). Како се може конструисати
једносмерни лабиринт? На слици 11 приказан је најелегантнији начин:
нацртајте црни меандар (слика 11б), исеците и уклоните неколико
правоугаоника или квадрата, ротирајте сваки од њих око његовог центра за
угао од 90о и ставите га назад да добијете лабиринт (слика 11ц). Чак и веома
сложени лабиринти могу да се конструишу на овај начин (слика 12).

(a) (b) (ц)

слика 11: (а) Сребрни новчић из Кнососа са сликом лабиринта; (б) мендар који се може саставити помоћу оп-
елемената; (ц) његова трансформација у лабиринт

слика 12: Конструкција сложенијих лабирината

6. задатак: Изложба лабирината
За изложбе на већем простору можете направити лабиринт помоћу квадратних Оп-елемената већих димензија
и широке самолепљиве траке у боји (слика 13).

слика 13

19
 Огледалске криве, келтски чворови и “Преплетни елементи”
Огледалске криве настале су из основних технологија: корпарства, плетења и макрамеа. Јављају се у
уметности различитих култура (као келтски чворови, тамилски дизајни у предворју кућа, Сона цртежи у песку),
као и у радовима Леонарда да Винчија (Leonardo Da Vinci) и Албрехта Дирера (Albrecht Dürer). Паулус Гердеш
(Paulus Gerdes) је уочио њихову дубоку везу са математичким алгоритамски заснованим структурама: мозаицима
чворова, Лунда матрицама, кривама без самопресека и ћелијским аутоматима.
Огледалске криве се могу користити за конструкцију келтских чворова. Келтски чворови су један од врхунаца
уметности приказивања чворова. Неки историчари уметности сматрају да су повод за настанак келтских чворова
били слични цртежи чворова који се јављају у оквиру источњачких мозаика из 10. и 11. века, посебно персијски
преплетни орнаменти. На самом почетку огледалске криве су вероватно настале из правоугаоних преплета у
облику плоча, које антиквар Џ. Ромили Ален (J. Roмilly Allen) који је свој двадесетогодишњи рад на келтској
орнаментици сумирао у књизи “Келтска уметност из паганских и хришћанских времена” (“Celtic Art in Pagan
and Cristian Tiмes”) такође наводи као повод за настанак келтских преплетних орнамената.
Огледалске криве су путање (имагинарних) зрака светлости емитованих из средишта ивица правилне
правоугаоне мреже RG[a,b] са основицама a и b. У овој мрежи налазе се једнострана огледала на спољашњим
ивицама и двострана огледала смештена између ћелија, која се поклапају са унутрашњим ивицама (границама
ћелија) или су ортогонална на њима у тачкама средишта ивица. Након низа одбијања, зрак светлости даје
затворену путању − компоненту огледалске криве. Ако је цела мрежа RG[a,b] прекривена само једном
компонентом, имамо савршени (једнолинијски) Сона цртеж. Ако не, након затварања једне компоненте
емитујемо нови зрак светлости који полази из неке друге почетне тачке и настављамо са таквим поступком све
док цела мрежа RG[a,b] не буде униформно прекривена компонентама. У каквим све мрежама можемо цртати
огледалске криве? Обично користимо правилну правоугаону мрежу RG[a,b], али у исте сврхе можемо користити
мрежу која се састоји од једнакостраничних троуглова или правилних шестоуглова. У срединама квадрата
обично цртамо црне кружиће који треба да буду окружени огледалском кривом и овај поступак проширујемо
на целу мрежу RG[a,b] (слика 14).

слика 14: Правоугаона мрежа са једнолинијском огледалском кривом

Почињемо од правоугаоне мреже RG[a,b] без унутрашњих огледала. Ако је ова мрежа комплетно прекривена
једном компонентом, зрак светлости емитован из средишта било које ивице ће после серије одбијања
пропутовати целу мрежу и завршити свој пут у полазној тачки. У циљу поједностављења, можете поделити
RG[a,b] на мале квадрате, без брисања унутрашњих ивица и уклонити их када завршите свој рад. Ако су бројеви
а и б узајамно прости, тј. ако је највећи заједнички делилац бројева a и b, NZD(a,b) = 1 (као на нашем примеру
где је a = 4 и b = 3, па је c = NZD(a,b) = 1), добијамо једну криву која окружује све тачке (кружиће) и униформно
прекрива RG[a,b]. У противном, добија се вишекомпонентна огледалска крива чији је број компонената c =
NZD(a,b). Уместо комплетног испуњавања RG[a,b] кружићима можете користи систем (шему) која се састоји
само од кружића, али у том случају морате водити рачуна о исправном избору правца зрака светлости, посебно
када се он рефлектује у односу на огледала и мења правац (слика 15).

слика 15
Различите ситуације могу настати зависно од димензија RG[a,b], тј. вредности NZD(a,b). Покушајте да докажете
претходно тврђење да број компонената огледалске криве (које је корисно цртати различитим бојама да бисте
их лакше разликовали) износи c = NZD(a,b). На пример, за a = 2 и b = 2 број компонената је c = NZD(2,2) = 2,

20
за a = 4 и b = 2 број компонената је c = NZD(4,2) = 2, за a = 5 и b = 2 број компонената је c = NZD(5,2) = 1, за a
= 6 и b = 2 број компонената је c = GCD(6,2) = 2, за a = 6 и b = 3 он je c = NZD(6,3) = 3 (слика 16), итд.

слика 16
Да бисте цртали криве са заобљеним ћошковима, при одбијању зрака светлости у односу на спољне ивице или
у угловима мреже можете користити следећа правила приказана на слици 17 (ово је могуће урадити у програму
Adobe Illуstrator командом Filter > RoundCorners или помоћу команде Effect > Stylize > RoundCorners).

слика 17
Погледајмо шта ће се десити ако бројеви a и b нису узајамно прости. Као раније, цртамо правоугаону мрежу,
али сада нпр. димензија 4×4 и исцртавамо путање зрака светлости (компоненте) у њој. У циљу да заокружимо
све тачке и униформно прекријемо RG[4,4] огледалском кривом требаће нам четири компоненте (слика 18).

слика 18

Свака огледалска крива може се претворити у преплетени дизајн уводећи однос “изнад-испод”. Следеће питање
је како поставити унутрашња двострана огледала у оквиру постојеће шеме, тако да повежемо компоненте у
јединствену једнолинијску огледалску криву, тј. да добијемо само један зрак светлости који је исцртава. При
убацивању једног унутрашњег огледала имамо два могућа избора (слика 19):
да га поставимо између квадратних ћелија тако да се поклапа са унутрашњом ивицом;
да га поставимо управно на ту ивицу у њеном средишту.

слика 19

Огледало постављено у пресеку двеју компонената (означених различитим бојама) увек ће их спојити у једну.
Ако огледало поставимо у самопресеку неке оријентисане компоненте, огледало постављено између стрелица
разбија ту компоненту на две; у противном, након постављања новог огледала у оваквој тачки самопресека
компоненте број кривих остаје очуван (слика 20).

21
слика 20
Овај алгоритам понављамо све док не добијемо само једну криву. Након убацивања унутрашњих огледала ми
можемо поновно да извршимо заобљавање делова огледалске криве који још нису заобљени (слика 21, лево).
Наредна слика приказује заобљавање цик-цак линија (слика 21, десно).

слика 21
Уочите да симетрични распореди огледала дају као резултат симетричне огледалске криве. Вратимо се на пример
мреже 4×4 прекривене помоћу четири компоненте. Након постављања унутрашњег огледала у пресеку две разне
компоненте (које су нацртане различитим бојама), број компонената се своди на три, јер су захваљујући
постављању овог огледала две компоненте спојене у једну (након овога морате поново обојити компоненте да
бисте приказали спојене компоненте једном истом бојом). Настављајући на исти начин, убацивањем нових
унутрашњих огледала у тачкама пресека различитих компонената у сваком кораку број кривих се смањује за
један, па након три корака добијамо само једну компоненту − једнолинијску огледалску криву која униформно
прекрива RG[4,4]. Слика 22 приказује један од могућих начина како можете увести три унутрашња огледала
тако да добијете једну криву. Наравно, решење овог проблема није једнозначно: можете направити различите
распореде три (или више) унутрашњих огледала тако да сваки од њих даје једнолинијску огледалску криву.

слика 22
На слици 22 огледала нису симетрична, па је и огледалска крива добијена као резултат асиметрична. Слика 23
приказује симетричан распоред четири унутрашња огледала у складу са ротацијом реда 4, па добијени цртеж
поседује цикличну групу ротација C4. Међутим, при овој конструкцији ми нисмо комплетно испоштовали
правило о упаривању компонената различитих боја, па смо добили 4-компонентну (несавршену) огледалску
криву. Покушајте да извршите другачији симетричан распоред унутрашњих огледала у истој мрежи 4×4 који
даје савршену (једнолинијску) огледалску криву.

слика 23: Симетричан

распоред унутрашњих
двостраних огледала
Слика 24 илуструје исту вежбу у оквиру мреже 3×3. На почетку имамо 3 компоненте, па је неопходно да убацимо
бар 2 унутрашња огледала да бисмо добили једну криву. Користећи два унутрашња огледала постављена
симетрично добијамо леви цртеж. Десни део слике 24 приказује исту криву претворену у дијаграм (пројекцију)
алтернирајућег чвора, тако што је у сваком пресеку уведена релација “изнад-испод” која поштује алтернирање.
Много сличних примера можете наћи у књигама које описују орнаментику келтских чворова или у оквиру
рачунарских програма за цртање келтских чворова.

22
слика 24: Огледалска крива
и одговарајући чвор

Да бисмо добили преплетне орнаменте са чворовима (огледалске криве сличне келтским чворовима) можете
користити свих 5 елемената (5 модула) који су приказани на слици 25. Ови елементи (“KnotTiles”) представљају
сва могућа “стања” појединачног малог квадрата у погледу дела огледалске криве који садржи, у смислу
различитих начина његовог уклапања са суседним елементима и у односу на релацију “изнад-испод”.
(Ре)комбиновањем ових елемената можете добити све могуће огледалске криве (или преплетне мозаике).
Интернет игру засновану на овим елементима можете наћи на адреси http://www.мi.sanu.ac.rs/visмath/op/
tiles/kt/kt.htм

слика 25
Размотрите могућност да убаците унутрашња огледала у правилну правоугаону мрежу у којој недостају
унутрашња огледала, али која је већ униформно прекривена једном огледалском кривом, тј. у мрежу за коју је
c = NZD(a,b) = 1, чије су странице мреже узајамно прости бројеви. Можемо покушати да унапред планирамо
положаје огледала која ћемо увести тако да бисмо добили интересантније и визуелно привлачне огледалске
криве. У многим случајевима то можемо постићи користећи симетрију (транслаторно понављање, ротациону
симатрију или било коју другу). Након извесног експериментисања можете добити огледалске криве сличне
онима које су креирали припадници племена Чокве (слика 26) из мрежа димензија 6×5 (које су на почетку
садржале једну компоненту) и мрежа димензија 5×5 (које су на почетку садржале 5 компонената).

слика 26

Слика 27 приказује мрежу 5×4 која на почетку садржи једнокомпонентну огледалску криву и у коју желимо да
додамо унутрашња огледала. Након неколико корака, уводећи 6 унутрашњих огледала на одговарајућим
(симетричним) позицијама, келтски уметници су још једном успели да добију једнолинијску (савршену)
огледалску криву.

23
слика 27
Слика 28 приказује примере келтских чворова са омота књиге “Келтска уметност − методи конструкције”
(“Celtиc Art − the Methods of Construction”, Dower, New York, 1973) чији је аутор Џ. Беин (G. Bain). Све келтске
чворове можемо (ре)конструисати полазећи од раванске мреже (дела раванског прекривања − поплочавања,
чији је најпростији случај квадратне мреже), постављајући унутрашња огледала у овакав део мреже и уводећи
однос “изнад-испод” (преплитање) у сваком пресеку огледалске криве.

слика 28
Следећи чвор (слика 29) је нацртан у Adobe Illustrator-у. Полазећи од мреже 4×3, уводимо осам унутрашњих
огледала и креирамо огледалску криву нацртану помоћу 20pt линије уз коришћење неонских ефеката. Зар то
није једноставно?

слика 29
На слици 30 приказане су различити распореди огледала, тј. одговарајуће шеме. Можемо их користити да бисмо
креирали келтске неонске чворове на исти начин као што смо конструисали чворове на слици 29.

слика 30

24
Такође је могуће комбиновати неколико правоугаоних шема, обогатити наше цртеже огледалских кривих и
добити као резултат преплетне бордуре или знатно компликованије орнаменталне чворове. Комбиновањем,
спајањем и преклапањем делова основних правоугаоних мрежа добијамо сложеније огледалске криве (Сона
цртеже животиња које су у песку цртали припадници племена Чокве или једнолинијске Тамилске цртеже на
предворју кућа који се називају “павитрам” или “Брамин чвор”) (слика 31).

слика 31
Исти приступ можемо користити да бисмо добили сложене келтске чворове (нпр. у облику крста) (слика 32)

слика 32
6. задатак: Слагалица за добијање чворова
Сваки чвор или линк (вишекомпонентни чвор) можете саставити као слагалицу од наведених пет елемената.
Скуп оваквих елемената називамо савршеним ако садржи бар по један елемент сваке од наведених пет врста.
Циљ игре је: направи чвор или линк користећи свих датих 9 елемената.

слика 33

25
7. задатак: Огледалске криве и келтски чворови
Експериментишите са различитим облицима огледалских кривих (слика 34).

слика 34

26
 Роберт Фатхауер

Украшавање полиедара

ЗАГОНЕ Т НЕ С ИМ Е Т Р И Ј Е
коришћењем Ешерових
теселација

11
 Роберт Фатхауер (Robert Fathauer) је визуелни уметник, аутор
и дизајнер слагалица. Дипломирао је физику и математику на
Универзитету у Денверу и докторирао на Електротехничком
факултету на Универзитету Корнел. Неколико година је радио као
истраживач у Лабораторији за млазни погон (Jet Propulsion
Laboratory) у Пасадени, Калифорнија. Др Фатхауер је тренутно
власник мале фирме са седиштем у Аризони под именом “Теселације”
која објављује књиге, производи слагалице и друге производе које се
користе у математичком образовању. Његова уметност се ослања на
низ математичких идеја, укључујући теселације, фрактале, чворове,
полиедре и хиперболичку геометрију. Најпознатије књиге др Фатауера
су „Пројектовање и цртање теселација“ и „Пројектовање и изградња
теселираних полиедара“.

Теселације
Теселација је подела равни на плочице, које се уклапају без празнина или преклапања и прекривају раван.
Постоји три врсте симетрија које се могу појавити у теселацијама равни. За теселацију се каже да поседује
транслациону симетрију ако теселација може да се паралелно помери за неко растојање, у неком правцу и остане
непромењена. Таква теселација је периодична или понављајућа. За такву теселацију постоји бесконачан број
различитих транслација. У примеру лево испод, стрелица показује једну такву транслацију.
За теселацију се каже да поседује ротациону симетрију ако може да се ротира око једне тачке тако да остане
непромењена. Шаблони са 2-oструком и 5-oструком ротационом симетријом се могу конструисати користећи
три врсте плочица приказаних испод. Ово се односи на ротацију за 180° и 72°, или за пун обртај (360°). У
примеру десно доле, стрелица показује ротацију за 1/5 пуног обртаја око центра (угао од 72°).

28
 За теселацију се каже да поседује клизајућу рефлексију као своју симетрију ако може да се паралелно помери
за неко растојање дуж неке линије, осе транслације, а затим рефлектује у односу на ту осу транслације и при
томе остаје неизмењена (инваријантна). Ако је вектор транслације нула, за теселацију се каже да поседује
огледалску или рефлексиону симетрију. У примеру лево испод, пуне линије означавају осе симетрије, тј.
огледала. У примеру десно испод, две испрекидане линије означавају две различите линије клизајућих
рефлексија.
Холандски графички уметник М. К. Ешер (М.C. Escher) je био познат по стварању теселација у којима су
појединачне плочице биле препознатљиви мотиви попут птица или гуштера. Ешерова теселација се конструише
избором једног геометријског шаблона (полигоналне раванске теселације), а затим модификовањем ивица
плочица тако да се њихов облик уклопи са жељеним мотивом из природе (птицом, гуштером...). Затим се додају
унутрашњи детаљи мотива. У доњем примеру, два различита ромба су модификована тако да формирају три
различите врсте плочица: лигњу, ражу и морску корњачу.

29
Активност 1: Симетрија теселације у равни
Водич за наставнике

Материјали: Копије Радних листова 1 за ученике. Оловке у боји или фломастери за бојење у црно-белим
теселацијама.

Циљ: Упознати ученике са три врсте симетрија које се могу наћи у раванским теселацијама и научити ученике
како да их препознају.

Речник: теселација, транслациона симетрија, ротациона симетрија и клизајућа рефлексија.

Редослед активности:
1. Поделите радне листове. Постарајте се да ученици схвате да приказане плочице представљају делове
теселације која се проширује до бесконачности.

2. Напишите појмове из речника на табли и разговарајте о значењу сваког од њих.

3. Нека ученици заврше радни лист, а затим нека размене своје одговоре за сваку теселацију.

Горња лева теселација има транслациону симетрију, као и огледалску симетрију и клизајућу рефлексију у
односу на вертикалне линије.
Горња десна теселација има огледалску у односу на хоризонталне линије и вертикалне линије.
Средња лева теселација има 5-oструке ротационе симетрије у односу на центре ротација.
Средња десна теселација има 2-oструку ротациону симетрију у односу на центре ротација.
Доња лева теселација има и транслациону симетрију и огледалску симетрију у односу на хоризонталне осе
симетрија.
Доња десна теселација има транслациону симетрију и клизајућу рефлексију у односу на вертикалне линије.

4. Ако пожеле, ученици могу да обоје црно-беле теселације..

30
Радни лист 1. Означите сваку теселацију тако да укажете на симетрије коју поседује. Користите „Т“ за
означавање транслација, заједно са стрелицама, да укажете на растојање и правац транслације, пуну линију да
укажете на просте рефлексије, испрекидане линије да укажете на клизајуће рефлексије и велику тачку да
укажете на центар ротације (или правилни многоугао који указује на ред ротације, нпр. једнакостранични
троугао да бисте указали на центар ротације реда 3, тј. ротације ѕа 120°, итд.). За оне са ротационом симетријим,
допишите број n да укажете на n-тоструку ротациону симетрију.

11
Полиедри
Полиедар је геометријско тело, са странама које су многоуглови. Свака пљосан (страна) полиедра је део равни
облика многоугла. Ивица полиедра је дуж коју садрже две суседне стране. Теме полиедра је тачка у којој се
сустичу три или више страна. Полиедар је конвексан ако за било које две тачке на површи полиедра да дуж која
их спаја налази се цела или у унутрашњости или на површи полиедра. Једноставан однос између броја темена
Т, ивица I и страница P за конвексне полиедре је дат Ојлеровом (Euler) формулом : T +P - I = 2.
Пет правилних полиедара су једини конвексни полиедри чија је свака страница исти правилан многоугао, а
све темена су истог типа. С лева на десно, њихова имена су тетраедар, коцка (хексаедар), октаедар, додекаедар
и икосаедар.

Правилан додекаедар има 12 страница

које чине правилни петоуглови. Други
тип додекаедра је ромбски додекаедар, у
којем је свака страна ромб. Ромбски
додекаедар је блиско је повезан са коцком
и октаедром. Краће дијагонале ромбова
чине коцку, док дуже дијагонале чине
октаедар, као што је доле приказано.

Однос дужине дуже и краће дијагонале је √2, па су углови у ромбовима око 70.53 ° и 109.47 °. Они се само
незнатно разликују од углова од 72 ° и 108 ° коришћених у горе приказаним плочицама са мотивима лигње и
морске корњаче. За последњи радни лист, плочице са мотивима лигње и морске корњаче су искривљене како
би стале у ромове једног ромбског додекаедра.

Активност 2: Особине правилних полиедара и Ојлерова формула

Водич за наставнике
Материјали: Копије Радног листа 2 за ученике.
Циљ: Упознати ученике са особинама правилних полиедара, као што је број страница, ивица и темена које сваки
од њих поседује, упознати их са Ојлеровом формулом и научити их да је примењују на примерима различитих
полиедара.
Речник: Правилан полиедар, страна, теме, ивица.
Редослед активности:
1. Поделите радне листове.
2. Напишите појмове из речника на табли и разговарајте о значењу сваког од њих.
3. Нека ученици попуне табелу на врху радног листа. Затим нека размене своје одговоре и попуне табелу на
горњој копији радног листа. У доњој табели, за сваки полиедар први број је број пљосни, други број је број
ивица, трећи број је број темена . Четврти симбол (тзв. Шлефликев симбол) означава број и облик пљосни које
се сустичу у сваком од темена полиедра: нпр. код тетраедра у сваком темену се сустичу по 3 троугла, код коцке
по 3 четвороугла, код октаедра по 4 троугла, итд. Покушајте да успоставите везу између полиедрара којима
одговарају овакви темени симболи са узајамно ревертованим бројевима, нпр. {3,4} i {4,3}. Полиедре са оваквим
својством називамо узајамно дуалним. Шта значи дуалност полиедара у геометријском смислу?
Тетраедар 4 6 4 {3,3}
Коцка 6 12 8 {3,4}
Октаедар 8 12 6 {4,3}
Додекаедар 12 30 20 {3,5)
Икосаедар 20 30 12 {5,3}
4. Нека ученици заврше наредна три задатка сређивања и груписања полиедара. Затим нека размене своје
резултате и напишу их на горњој копији радног листа.
5. Разговарајте о Ојлеровој формули. Замолите ученике да израчунају вредност T + P ̶ I = n за сваки од пет
правилних полиедара. Уверите се да сви разумеју зашто је n = 2, а затим нека реше преостале задатке на радним
листовима. Нека ученици размене своје одговоре. Нацртајте неку теселацију на торусу (аутомобилској
унутрашњој гуми). Покушајте да онда израчунате вредност броја T + P ̶ I = n. Испробајте исту ствар са
различитим теселацијама торуса. Да ли увек добијате исту вредност броја н и колика је она? Покушајте исто
то са телом у облику ђеврека!

32
Радни лист 2. Особине Правилних полиедара и Ојлерова формула

Попуните табелу испод особинама сваког правилног полиедра.

Име полиедра Број Број Број Број пљосни које се
пљосни P ивица I темена T сустичу у сваком темену

Наведите правилне полиедре према броју пљосни (страна), од најмањег до највећег.

Групишите правилне полиедре према броју ивица сваке од пљосни, од најмањег до највећег. Колико група
постоји?

Групишите правилне полиедре према броју пљосни које се сустичу у сваком темену, од најмањег до највећег.
Колико група постоји?

Ојлерова формула описује једноставан однос броја темена, пљосни и ивица у сваком конвексном полиедру (који
се може надувати тако да постане сфера):
T +P - I = n. Користећи горњу табелу, одредите колика је вредност n. Након тога употребите формулу да
одговорите на доње питање.

Кубоктаедар има 12 темена и 24 ивице. Колико страница има?

Засечени октаедар има 24 темена, 36 ивица и 8 шестоугаоних страница. Преостале пљосни су квадратне. Kолико
их има?

Засечена коцка има исти број пљосни као засечени октаедар и 24 темена. Колико ивица има?

33
Активност 3: Ромбски додекаедар украшен теселацијом
Водич за наставнике

Материјали: Копије Радних листова 3а и 3б за ученике. Оловке у боји или фломастери, маказе и лепак или
самолепљива провидна трака. Ако је могуће, користите дебљи папир, као што је картон, пошто ће полиедар
онда бити чвршћи.

Циљ: Схватити везу између ромбског додекаедра, коцке и октаедра и начине како се теселација у равни може
прилагодити како би се поплочао неки полиедар.

Речник: Ромбоски додекаедар.

Редослед активности:

1. Поделите ученицима Радне листове 3a. Потребно је по три примерка како би се формирао један полиедар.

2. Напишите појам из речника на табли и разговарајте о његовом значењу.

3. Нека ученици нацртају дијагонале сваког ромба на Радном листу 3а користећи оловке у боји или фломастере.

4. Нека ученици конструишу полиедар на Радном листу 3а.

5. Замолите ученике да опишу како један скуп дијагонала чини ивице коцке, а други даје ивице октаедра.

6. Нека ученици конструишу полиедар на Радном листу 3б.

7. Ако има времена, ученици могу да нацртaју свој сопствени декоративни дизајн на копијама Радног листа 3а
и конструишу полиедар са својом сопственом декорацијом.

34
Радни лист 3a. Користите оловку у боји или фломастер да нацртате дужу дијагоналу сваког ромба. Затим
користите другу боју да нацртате краћу дијагоналу. Коначно, направите ромбски додекаедар сечењем дуж пуних
линија и савијањем дуж испрекиданих линија. Умеци иду испод пљосни, а може се користити и самолепљива
трака или лепак да се полиедар не расклопи.

35
Радни лист 3b. Конструишите један ромбски додекаедар украшен мотивима лигње и морске корњаче.

36
 Илона Олање Тегласи

Игре типа Танграма

ЗАГОНЕ Т НЕ С ИМ Е Т Р И Ј Е
и игре са шибицама

11
 Илона Олање Тегласи (Ilona Oláhné Téglási) О аутору: Дипломирала
је на Етвеш Лоранд (Eötvös Lóránd) универзитету у Будимпешти као
професор математике и физике за средњу школу. Већ 20 година предаје
у средњим школама, укључујући и 5 година менторског рада са
студентима Учитељског факултета Естерхази Карољи колеџа у Егеру
(Training School of Eszterházy Károly College, Eger). Почела је да ради
на Катедри за математику на Естерхази Карољи колеџу 2008. године, а
у исто време је започела докторске студије на Универзитету у
Дебрецину. Њена докторска теза се односи на развој и евалуацију
математичких компетенција. Тренутно предаје основне математичке
предмете и математичке дидактичке предмете на Естерхази Карољи
колеџу студентима ̶ будућим наставницима математике.

1. Игре типа Танграмa које развијају појам површинe и запреминe

Општи увод: Када предају o површини многоуглова, наставници често констатују да ученици само напамет
науче формуле за површине различитих многоуглова и да код њих не постоји право схватање о томе шта се
крије иза тих формула. Овај недостатак се може отклонити коришћењем древне кинеске игре под називом
„Танграм“, која захтева да играчи праве различите фигуре од квадрата подељених на 7 делова. Ова игра може
да помогне ученицима да развију дубље разумевање о појму површине многоуглова. Циљ ове слагалице је да
се формира фигура (само као силуета) користећи свих седам комада, који не могу да се преклапају. Ова игра
потиче из Кине, а након тога је пренета у Европу трговачким бродовима почетком 19. века. Временом је ова
игра постала веома популарна у Европи. За време Првог светског рата била је једна од најпопуларнијих
геометријских слагалица у свету. Преко 6500 различитих "Танграм" проблема је прикупљено у записима из 19.
века и тај број још увек расте, али је овај број, ипак, коначан. Фу Траинг Ванг (Fu Traing Wang) и Чуан-Чин
Хсиунг (Chuan-Chin Hsiung) су 1942. показали да постоји само тринаест конвексних "Танграм" конфигурација.
(видети [5]).
Једно важно својство површине равних фигура - према једној од Хилбертових аксиома - јесте да ако поделимо
равну фигуру на делове, збир површинa тих делова је једнак површини оригиналне фигуре. Често користимо
ову особину када треба да меримо површину сложене фигуре: делимо је на
једноставне многоуглове чију површину можемо лако израчунати. У таквим
задацима можемо видети да они ученици који су само научили формулу, не
могу лако ни да почну да их решавају, јер јер нису ни свесни тог аксиома.
Веома је корисно користити "Танграм" када се ученици први пут упознају са
појмом површине (5. – 6. разред), тако да ученици буду у стању да користите
овај метод касније у средњошколским задацима. За наставу математике може
да се користи оригинална игра, јер постоји много сајтова на интернету одакле
се могу преузети фигуре (видети [4], [5] и [6]). Од неколико хиљада могућих
облика треба да изаберемо оне који се најбоље уклапају у наставни план и
програм математике (оригинално рашчлањавање можете видети на Сл. 1),

Слика 1. Оригнилни кинески

"Танграм" квадрат

или можемо направити нове облике, као у следећем задатку

Задатак: Од квадрата датог на Слици 2 који је подељен на 5 делова формирати

правоугаоник, паралелограм, троугао и крст, састављајући их од свих датих
делова које треба размештати на различите начине, без празнина или
преклапања (ово је првобитно изумео Сам Лојд, о овоме видети [3], [4] и [6])

Слика 2. Сем Лојдов танграм

38
 Слика 3. Фигуре из горњег задатка

Решења:

Слика 4. Како напривити крст Слика 5. Како напривити троугао

Слика 6. Како напривити правоугаоник Слика 7. Како напривити паралелограм

Након креирања различитих многоуглова, може се ученицима указати да је површина ова четири различита
многоугла једнака површини оригиналног квадрата: T=a^2. За ниже разреде, такође, може се говорити и о другим
својствима тих многоуглова. Такође, могуће је да саставити и друге задатке на основу ових слика, у зависности
од узраста ученика, (на пример, видети [2]):

1.1 Користећи површину оригиналног квадрата, утврди површину свих 5 делова?

Одговор: Ако са Т означимо површину оригиналног квадрата, тада је површина плавог квадрата –1 T, површина
5
„великог“ троугла је 1– T, површина „малог“ троугла је —1 T, површина трапезоида је —3 T, а површина конкавног
4 20 20
шестоугла је —7 T.
20

39
 1.2 Колике су дужине страница ових 5 делова у односу на дужину странице оригиналног квадрата?
Колико различитих дужина постоји?

Одговор: Можемо рећи ученицима да су тачке E, G и F средишне тачке страница квадрата. Ако уцртамо и неке
— — —(BE)
помоћне дужи и тачке, можемо видети да постоје четири различите дужине које морамо да одредимо: —
̅,(GH) ̅ ,(HI) ̅ ,(ED) ̅ . Лако можемо наћи ове дужине помоћу Питагорине теореме и сличности одговарајућих
троуглова (Сл. 8).

Слика 8: Приказ конструкције слагалице

Зато што је следећи троуглови су

слични: (оба су троугла правоугла и имају заједнички
угао на темену B), тако да је ,a ; стога је
Због сличности ова два троугла, такође можемо закључити

да је тако да је . a

И знамо да је (Слика 8).

1.3 Колики су површине ових 5 делова?

Одговор:

1.4 Колики су обими датих фигура?

Одговор: Већ смо говорили о томе да је површина свих многоуглова који се добијају од истог почетног квадрата
иста, без обзира на размештај делова. Али сада се може указати да је могуће конструисати фигуре са истом
површином и са различитим обимом. Обим крста са Слике 4 је , обим троугла са Слике 5 је

, обим правогуаоника са Слике 6 је и обим парале-

лограма са Слике 7 је .

Оваквим једноставним растављањем квадрата можемо мотивисати ученике, а решавањем овог низа вежби
можемо развити њихово пазумевање појамова о површини и обиму.

Слично, са 3Д геометријским слагалицама можемо постићи сличне резултате код ученика при схватању појма
запремине тела. На пример, можемо их користити да помогнемо ученицима да схвате својства и запремине
полиедара и то: коцке, тетраедра, пирамиде, 3Д крста, „звезде“, итд (видети [8]).

Слика 9. Склопљена коцкаста змија Слика 10. Расклопљена коцкаста змија

40
Ученицима је често тешко да схвате зашто је запремина једне коцке чија ивица износи 3 јединице мере, једнака
27 кубних јединица те мере. Можда зато јер не могу да замисле унутрашњост коцке. Ако раставе „коцкасту
змију“ (Сл. 9 – 10), они физички могу да изброје колико има јединичних коцки у великој коцки.

Слика 11. 3Д склопљена коцка-слагалица Слика 12. 3Д растављена коцка-слагалица

Други пример је следећа коцка-слагалица, која се може раставити на делове који су састављени од три јединичне,
односно четири јединичне коцке (Сл.11-12). Један задатак за ученике је да саставе велику коцку од делова, а
други да се одреди њена запремина. Кроз ове игре можемо комбиновати играње са озбиљним учењем, чиме ће
ученици бити мотивисани да раде задатке.
На први поглед ово су само лепе игре – али оне такође наводе децу на размишљање, мотивишу их да уче и
показују им како могу да решавају проблеме. За наставника математике ове игре пружају још много више: оне
су добри алати за развијање математичких способности код ученика, као што су: просторне способности,
логичко размишљање, закључивање по аналогији, као и дедуктивно закључивање и учење стратегија за
решавања проблема (видети [2]).
Укратко, коришћењем кинеске игре "Танграм", у учионици можемо створити низ задатака који могу бити
занимљиви, који могу да мотивишу ученике, а такође се уклапају у наставни план и програм из математике.

2. Слагалице од шибица на часовима математике

Општи увод: Већина нас се сећа друштвених игара са шибицама, где треба да уклонимо или заменимо место
неким шибицама на датој слици да би формирали неку другу фигуру. Овакав тип слагалица је популаран, оне
су корисне за развијање тимског рада, а за њихово коришћење потребно је имати само неколико кутија шибица.
Постоји више различитих врста ових слагалица, при чему можете направити сопствену слагалицу или користити
Интернет да бисте пронашли оне које одговарају одређеној теми лекције из математике. Ове слагалице могу
развити вештине логичког размишљања, препознавања просторних односа, својстава равних фигура,
геометријских трансформација, мерења дужина и површина – при чему смо поменули само неке могућности.
Можемо поделити ове слагалице у различите групе према задатку који треба решити:
1. формирање других многоуглова од датих многоуглова, користећи особине многоуглова;
2. формирање различитих многоуглова од датог броја шибица;
3. логички проблеми -визуелизација негеометријских проблема (видети [1]).
У овој вежби ћемо показати само неке од могућих задатака и дати неке методолошке примедбе о њима. Можемо
наћи многе од ових слагалица на Интернету (видети [7]).
Задаци:
1. У овим задацима користимо шибице као јединице за дужину, а играмо се са различитим облицима и
величинама полигона, као у следећим примерима. Ове вежбе су добре за млађе узрасте, када се уче различити
многоуглови и трансформације једних у друге.
1.1 Преместите 2 шибице да бисте добили 3 мала и 1 велики квадрат!

Слика 13. 3+1 слагалица са квадратима

41
 1.2. Преместите 2 шибице да бисте добили 4 једнакостранична троугла!

Слика 14. Слагалица од

четири троугла
1.3. Преместите 4 шибице да бисте добили 6 једнакостраничних троуглова!

Слика 15. Слагалица од шест троуглова

Решење:
1.1. Досетка је у томе да „велики квадрат“ има 2 странице од којих свака има по две мерне јединице (две
шибице). Стога користимо транслацију, тако да трансформисана фигура изгледа овако:

Слика 16. Решење 3+1 слагалице

од квадрата
1.2. Досетка је да користимо централну симетрију да бисмо добити 4 троугла:
.

Слика 17. Решење слагалице од

четири троугла

1.3. У овом случају користимо транслацију када премештамо шибице:

Слика 18. Решење слагалице од шест

троуглова
2. Следећи задаци могу да помогну ученицима да схвате разлику између површине и обима, а могу бити
коришћени за упознавање са решавањем “изопериметријских проблема” у средњој школи. Поново користимо
шибицу као јединицу за дужину, а површину квадрата формираног од 4 шибице користимо као јединицу за
површину.
2.1. Формирајте онолико различитих простих многоуглова, колико можете, користећи 12 шибица које не
прелазе једна преко друге (свака шибица мора бити на ободу многоугла)!
2.2. Такође формирајте конвексе и конкавне многоугле од 12 шибица!
2.3. Шта је заједничко свим формираним многоуглима?
2.4. Покушајте да израчунате површину свих многоуглова које сте направили (само за ученике средњих
школа)!
2.5. Који многоугао има највећу површину, а који најмању?

42
Решења:
2.1. Ученици могу да формирају различите многоугле - замолите их да кажу који многоугао су формирали
(троугао, правоугаоник, шестоугао, итд.). Можда бисте могли да објасните шта значи термин „прост
многоугао“. Број формираних многоуглова може нам дати увид у креативност ученика (они такође могу
да раде у групама, видети [2]). Можда ће сви многоугли бити конвексни – тако да долази следећи задатак.
2.2. Ако ученици не формирају конкавне многоугле у првом задатку, сада ће вероватно формирати крстове,
различите „звезде“, итд. Постоји много могућих фигура које се могу формирати и то све зависи од
времена датог за овај задатак, а такође и од креативности ученика.
2.3. Заједничко за све ове многоугле јесте да им је обим исти и износи 12 мерних јединица (тј. шибица).
Можемо рећи ученицима да исти обим може да обухвати различите површине (сличан задатак са горе
наведеним задатком о растављању квадрата).
2.4. Овај задатак је углавном намењен ученицима средњих школа, јер у неким случајевима треба применити
тригонометријске формуле. Ова вежба је такође корисна за разговор о изворном значењу мерења - дајемо
јединицу дужине и јединицу површине, користимо аксиоме мерења - и дужину шибица као јединицу (не
користите сантиметре, јер одузимају јединственост ове вежбе!). Такође можемо замолити ученике да
поређају многоугле према растућој или опадајућој површини.
2.5. Након што су израчунали површину неких формираних фигура, ученици могу формулисати хипотезу
да највећу површину има правилан дванаестострани полигон – а чак и сада се сусрећемо са
изопериметријским проблемом. Од групе и узраста ученика зависи колико дубоко можемо да идемо у
разматрање овог проблема. Са друге стране, занимљиво је питање који многоугао има најмању површину.
Покушајте да питате ученике додатнa питања која их доводе до хипотезе: да ли се може добити многоугао
са површином мањом од сваког датог позитивног броја. На пример, формирање паралелограма и
непрекидно смањивање његовог угла од 90 ° до 0 ° доводи у сваком следећем кораку до паралелограма
са мањом површином (Сл. 19). Да бисмо доказали ову тезу, потребни су нам аналитички алати, тако да
овај део проблема такође зависи од групе са којом радимо.

Слика 19. Смањивање површине и задржавање обима

3. Следећи задаци су намењени развоју логичких вештина, захтевају креативност и могу се користити као
мотивација пре неког озбиљнијег математичког задатка са шибицама сличног горњим задацима, можда и за
опуштање на крају часа. Али пре него што помислимо да ови задаци служе само за забаву, морамо да
поменемо да решења ових задатака подстичу вештину размишљања код ученика (видети [1,2]).

Задаци:
3.1. Направите тачну једнакост померањем само 1 шибице!

Слика 20. Слагалица-једначина

3.2. Поређајте 6 шибица заједно, тако да свака шибица додирује сваку другу шибицу!

43
 3.3. Ово је тркачки коњ. Преместите 1 шибицу тако да се коњ коњ креће у супротном смеру!

Слика 21. Слагалица- коњ

3.4. Како можемо да ову једначину учинимо тачном без додавања, одузимања или померања шибица?

Слика 22. Загонетна слагалица - једначина

За последња четири задатка не дајем решења – она су такође изазов за наставнике. Можете да испробате своје
сопствене вештине логичког размишљања! Надам се да ће сви уживати размишљајући о њима.

На крају бих желела да поменем да је ово само мали избор примера који илуструју како можемо да користимо
шибице на часовима математике. Надам се да сам вас инспирисала да их испробате и да креирате сопствене
слагалице са шибицима за ваше часове!

Референце:

1. Jerome Bruner: The Process of Education (Harvard University Press, 1999)

2. Robert Fisher: Teaching Children to Think (Nelson Thornes Ltd., 2005)
3. http://www.samloyd.com
4. http://www.puzzles.com/puzzleplayground/TrapezoidalTangram
5. http://www.tangram-channel.com/
6. Sam Loyd’s book of tangrams (Dover Publications Inc., 2007)
7. http://matchstickpuzzles.blogspot.hu/
8. http://www.theiqgames.com

44
 Елеонора Штетнер

Мебијусова трака

ЗАГОНЕ Т НЕ СИ МЕ Т Р И Ј Е
и симетрије бордура
 Елеонора Штетнер је доцент и шеф Одељења за математику и физику
на Универзитету у Капошвару. Пре него што је почела да предаје на
Универзитету у Капошвару, она је подучавала математику, физику и
рачунарство у једној средњој школи 25 година. Елеонора је тада написала
докторску дисертацију о топологији површи. У својој тези је генерисала
површи помоћу рачунара и приказала симетрије неоријентабилних
површи. Такође је учествовала у раду Радионице искуства као
координатор истраживања још од времена оснивања радионице. Сада
предаје математику на основним, мастер и докторским студијама на
Универзитету у Капошвару и креирала је план и програм једног новог
предмета: математика и уметности. Елеонора предаје тај предмет као
изборни предмет студентима Универзитета.

Увод
Циљ овог рада је да покаже до колико занимљивих математичких области и проблема се може доћи
коришћењем обичне папирне траке.
На пример, могу се проучавати различите површи, без обзира да ли имају једну или две стране, као и бојења
мапа и графова на неким необичним површима, која поседују веома специфичне особине. Графови могу бити
представљени матрицама на много начина. На пример, ако су обрасци са осном симетријом нацртани на
папирној траци, онда образац добијен спајањем крајеве те траке даје утисак бескиначног кретања. Стога се
враћамо на наше првобитно питање: да ли једнострана или двострана површ добијена слепљивањем крајева
чува симетрију полазне бордуре (фриза)?

Неке једноставне карактеристике Мебијусове траке

Мебијусова трака је најпознатији једнострана површ, која се такође назива не-ориејнтабилном. Шта то значи
да површ има само једну страну? То се може утврдити на различите начине. Ако узмемо релативно дуг
правоугаоник (правоугаону траку), онда две краће стране могу бити спојене на два различита начина: као
цилиндрична површ или као Мебијусова трака, користећи папирну траку чији се један краћи крај заротира за
пола круга, а затим се крајеви траке споје како би направили колут (Слика1). Цела дужина Мебијусове траке
(са обе стране оригиналног папира) може да се боји широком четкицом, а да се никада не пређе преко ивице.
Ово не функционише на цилиндричној површини која има две стране, тј. која је оријентабилна. Мебијусова
трака има једну страну, за разлику од цилиндричне површине са спољашњом и унутрашњом страном.

Слика 1: a) Цилиндрична површ од папирне траке; б) Мебијусова трака.

Интересантан резултат се добија ако исечемо Мебијусовe тракe формиране од правоугаоника приказаних на
Слици 13 дуж испрекиданих линија. Шта добијамо на овај начин? Колико пута су траке добијене сечењем
уврнуте? Да ли добијене површи имају једну или две стране? То можемо проверити цртањем линије паралелно
са ивицом траке дуж средње линије из било које тачке на површи. Ако се линија која се завршава у полазној
тачки нацрта дуж целе траке, онда површ има једну страну; међутим, ако постоји било који део површи где
средишна линија није нацртана, тада површ има две стране. Исту проверу можемо извршити бојењем, као у
случају Мебијусове траке. Добијамо изненађујући резултат и ако поново на исти начин сечемо новодобијену
траку добијену сечењем прве траке по средишњој линији. Наставите овај алгоритамски поступак и проучите
добијене траке.

46
 Мебијусова трака и бојене мапе
Стари, класичан проблем са дугом историјом јесте тзв. „проблем четири боје“ или „теорема четири боје“
која наводи да се свака мапа на сфери (теселација сфере "ивица уз ивицу") може обојити са не више од четири
боје тако да не постоје суседни региони мапе које имају исту боју. Два региона мапе се називају суседним
уколико поседују заједничку границу (ивицу), где су углови тачке у којима се сустичу три или више региона.
Проблем су доказали Кенет Апел и Волфганг Хакен 1976., смањењем бесконачног броја потенцијалних мапа у
одређеном скупу мапа, а потом помоћу посебног компјутерског програма потврдили да свака од ових мапа има
ову особину. Занимљиво је и изненађујуће да је проблем бојења мапа решен на Мебијусовој траци пре него у
случају планарних (сферних) мапа. Колико je најмање боја потребно да се обоји било која мапа на Мебијусовој
траци тако да не постоје две суседне области које имају исту боју? На Мебијусовој траци тај број је шест. Слика
2 приказује један пример за то. Исеците обојену папирну траку на Слици 2, направите Мебијусову траку и
избројте суседне регионе сваког региона. Да ли их увек има по пет?

Слика 2: „Мапа“ на Мебијусовој

траци; свака „земља“ има пет
суседних земаља
Тицеов граф
Мапа бојења Мебијусове траке води до неких проблема у теорији графова. Региони на овој мапи су
правоугаоници (то свакако није нужно, региони могу бити других
облика). Означите темена правоугаоника великим словима као што је
приказано на Слици 2. На овај начин је добијен граф. Темена графа
су само означене тачке, а његове ивице су ивице малих правоу-
гаоника. Све остале пресеке ивица не сматрамо теменима графа.
Тицеов граф се такође може проучавати на Мебијусовој
траци. Трака на Слици 14 приказује правоугаоник од кога
састављамо бојену Мебијусову траку, тј. бојену мапу, а друга
трака на истој слици приказује само граф. Ако исечемо трећу
траку приказану на Слици 14 и залепимо је на уобичајен начин
да бисмо добили Мебијусову траку, а онда обележимо регионе
тако да остану само темена и ивице, тада се добија Тицеов граф
на површини Мебијусове траке. Избројите темена и ивице
графа и одредите степен темена (број ивица које се сустичу у
сваком од њих). Покушајте да нацртате граф на листу папира.
Можемо да видимо да то није планарни граф јер се не може нацртати
тако да се његове ивице секу само на њиховим крајњим тачкама. При
томе ивице дозвољавају померање, дакле било коју "унутрашњу" ивицу
можемо померити "напоље" или закривити: довољно је да само и даље спаја
два ита полазна темена. Евентуалне новодобијене тачке (самопресеке ивица) не Слика 3: Потенцијални
сматрамо теменима графа. На нацртаној Мебијусовој траци ниједна ивица нема изглед Тицеовог графи-
самопресека, већ се ивице сустичу само у својим крајњим тачкама- теменима графа. кона у једној равни

Изоморфизам и бојење Тицеовог графа

Шта значи у опису Слике 3 да постоји потенцијални изглед графа? Да ли га такође можемо нацртати на
другачији начин? И ако се чини да су два графа визуелно различита, могуће је да они представљају исти граф.
У овом случају кажемо да су два графа изоморфна. Два графа G и H су изоморфна ако постоји бијективно
пресликавање f графа G на граф H које чува ивичну структуру и теменску структуру у смислу да постоји
ивица i која спаја два темена града G ако и само ако у графу H постоји ивица f(i) која спаја темена ƒ(u) и ƒ(v).
Лако је konstruisati изоморфне графове, на пример у компјутерскоm programu GeoGebra који се може преузети
бесплатно са сајта www.geogebra.org. Нацртајте Слику 3 у програму GeoGebra. Док дајете инструкције
користите само темена и ивице које их спајају, али не и полигон. Ово је важно јер се граф може

47
формирати/расформирати произвољно на овај начин, па се изоморфни графови могу лако нацртати на више
разних начина. Конструишите изоморфне графове тако да неки имају једну осу симетрије, ротациону симетрију
реда 3 или нису симетрични.
Обојите темена графова тако да не постоје две крајње тачке било које ивице које имају исту боју (ивице треба
да буду црне). Који је најмањи број боја потребан за овакво бојење темена графа (види Слику 15)? Број добијен
на овај начин се зове хроматски број графа. Репродуковање Слике 14 омогућава нам да извршимо бојење.
Обојите ивице графа тако да не постоје две ивице исте боје које спајају темена (темена морају бити црна.).
Који је минималан број боја потребан? Број добијен на овај начин се зове хроматски индекс графа. Слика 15 ће
вам помоћи при покушају оваквог бојења.

Матрице које карактеришу Тицеов граф

Како можемо кодирати графове користећи релативно мали капацитет меморије на рачунару, тако да из
података можемо недвосмислено да реконструишемо и нацртамо графове у било ком тренутку? Карактеристике
графова су распоређене у табели (која се у математици назива матрица). Познато је неколико матрица за
складиштење графова. Једна од њих је матрица повезаности (инциденције) графа. У првом реду и првој колони
табеле су написана слова која означавају темена графа. Остатак табеле се попуњава на следећи начин: 1 је
написано на укрштању неког реда и колоне ако су одговарајућа темена повезана ивицом; 0 стоји на укрштању
неког реда и колоне, чија одговарајућа темена нису директно повезана ивицом. Нпр., 1 је написано на месту где
се ред D и колона C секу јер су темена D и C директно повезана једном ивицом; 0 се налази на месту укрштања
реда Е и колоне H, јер темена E и H нису директно повезана ивицом. Табела може бити очигледнија ако су 0 и
1 написани коришћењем различитих боја, тако да се естетски лепша и прегледнија табела може добити на овај
начин. Какве карактеристике графа у погледу симетрије се могу директно уочити из матрице инциденције?
Више боја и лепша слика се може добити
ако се користи матрица растојања. Да би се она
попунила, поново размотрите Тицеов граф на
Слици 3. На месту пресека реда G и колоне D
написан је број 3 пошто из темена G можемо
доћи до темена D путем који користи најмање
3 ивице. Пошто је граф повезан, можемо доћи
из сваког темена стићи до неког другог темена
до сваког темена путујући дуж ивица, тако да
ће се нуле налазити само на главној дијагонали
табеле (пошто граф нема петљи). Различите
боје се поново додељују различитим бројевима
и на тај начин се граф може поново приказати
једном новом шареном табелом - матрицом
растојања. Поштујте симетрије чак и у овој
матрици! Попуните или обојите табелу на
Слици 17 да прикажете матрице повезаности и
удаљености са бројевима или бојама. Отуда се
четири различите матрице графа могу уписати Слика 4: Бојење мапе Мебијусове траке. Граф и матрице
у табеле истог облика. припадности су илустроване на плетеном џемперу
Трећа табела је матрица инциденције
(тачка-ивица). Овде су ивице дате својим крајњим тачкама написане у првом реду, а темена су написана у
колонама. Број 1 се налази нпр. у реду темена Е и F у колони ивице EF, а 0 се налази на осталим местима која
одговарају теменима. Стога ова матрица показује која два темена припадају датој ивици. Ова матрица може
такође бити обојена. Прављењем двеју копија Слике 18, може се добити матрица инциденције коју треба
попунити бројевима и обојити.

Линијски обрасци симетрија бордура

Опис раванских симетрија бордура може се наћи на трећој страници описа радионице СЈ.
Дискретна група симетрије, која садржи само једну транслацију назива се група симетрије бордура или
једноставно "линијски образац" (образац на траци). Бесконачни линијски обрасци тј. групе симетрије бордура
које се добијају понављањем неког мотива (бесконачно много пута), могу се креирати (у погледу симетрије) на
тачно седам различитих начина.
Опис седам група симатрије бордура се такође може наћи на четвртој страници горе поменутог описа радионице.
Дакле овде само илуструјемо њихову листу препознајући све симетријске трансформације и цртајући образац
бесконачне траке који је инваријантан у односу на све симетрије које припадају датој групи симетрија бордура.

48
11–Транслација

m1 – Транслација праћена рефлексијама у односу на осе

које су ортогоналне у односу на осу транслације, где је
растојање између оса рефлексије половина дужине
вектора транслације

1m – Транслација праћена рефлексијом у односу на осу

која је паралелна са осом транслације, вектор транслације
и клизајуће рефлексије које се јављају као пропизвод
транслације и рефлексије

1g – Транслација и клизајућа рефлексија. Испрекидана

стрелица означава клизајућу рефлексију и њена дужина је
половина вектора клизајуће транслације

12 – Транслација и ротација за угао од 180°. Растојање

између центара ротације је половина вектора транслације

mg – Транслација, ротација за угао од 180°, рефлексија у

односу вертикалну осу симетрије и клизајућа рефлексија

mm –Транслација, ротација за угао од 180°, рефлексије у

односу на вертикалну и хоризонталну осе симетрије, и
клизајуће рефлексије, где се центар ротације налази у
тачки пресека хоризонталних и вертикалних оса
симетрије

Сечењем папирних трака приказаних на Сликама 15, 16 и 17 обележивачи за књиге могу бити направљени
користећи симетрије бордура. Свакако да можете дизајнирати свој сопствени обележивач у складу са жељеним
симетријама. Могу бити направљени цртежи цртани слободном руком или се може користити неколико добро
познатих компјутерских програма за једноставно дизајнирање симетрија бордура. Један од ових програма је,
на пример Кали, који се може наћи на сајту http://geometrygames.org/, а његово преузимање је бесплатно.

Мебијусova трака и симетрије bordura

Штампањем образаца (Слика 15, 16 и 17) на провидном листу папира и формирањем цилиндричне површине
или Мебијусове траке од папирних трака можемо да видимо да ли се образац наставља на исти начин у оба
случаја (тј. да ли је образац „бесконачан“). Слика 5 приказује пример када се образац не наставља правилно
на Мебијусовој траци, али се на Слици 6 наставља. Који обрасци бордура се могу савити тако да добијемо
Мебијусову траку и сачувати при томе адекватно правило у складу са симетријом бордура на целој траци, а
који не могу? Оштампајте сваки од седам образаца на провидном папиру (потребан је провидан папир тако да
образац буде видљив са обе стране и тако показујући да је дебљина површине небитна), направите од њих
Мебијусове траке и пронађите оне симетрије које групе симетрија бордура морају да садрже тако да дати образац
може бити правилно стављен на Мебијусову траку (тј. да даје бесконачан циклични образац).

Слика 5: Симетрија бордуре 1g на цилиндричној површини и на Мебијусовој траци

49
Слика 6: Симетрија бордуре mm на цилиндричној површини и на Мебијусовој траци

Референце:
http://mathworld.wolfram.com/TietzesGraph.html
http://matek.fazekas.hu/portal/tanitasianyagok/Pogats_Ferenc/sor/sorfriz.html

Илустрације и слике:

Слика 7: Илустрација хроматског броја и хроматског индекса графа

Слика 8: Неки изоморфни прикази Тицеовог графа конструисани у програму GeoGebra

50
Слика 9: Матрица повезаности Тицеовог графа приказана бројевима и бојама

Слика 10: Матрица удаљености Тицеовог графа приказана бројевима и бојама

51
Слика 11: Матрица инциденције Тицеовог графа приказана бројевима

Слика 12: Матрица инциденције Тицеовог графа приказана бојама

52
Слика 13: Мебијусова трака, сечење Мебијусове траке дуж средишње линије и дуж једне трећине њене
ширине од ивице.

53
Слика14: Бојење мапе на Мебијусовој траци и Тицеов граф на Мебијусовој траци

54
 Слика 15: Шема за утврђивање хроматског броја Тицеовог графа

Слика 16: Илустрација за утврђивање хроматског индекса Тицеовог графа

55
 Слика 17: Табела за приказивање матрица повезаности и удаљености Тицеовог
графа бројевима и бојама

Слика 18: Табела за приказивање матрице инциденције Тицеовог графа бројевима и бојама

56
Слика19: групе симетрије бордура 1g, 1m, m1

57
Слика 20: групе симетрије бордура mg, mm

58
Слика 21: Групе симетрије бордура на обележивачима за књиге

59
 Џеј Бонер

Многоугаона техника

АРБЕСКЕ И КВАЗИКРИСТАЛИ
у исламском геометријском
дизајну
Џеј Бонер (Jay Bonner) је стручњак у области исламског
архитектонског орнаментa и признати ауторитет у области
методологије исламског геометријског дизајна. Његови многи
пројекти укључују рад на Великој џамији у Меки, и проширење
Посланикове џамије у Медини у Саудијској Арабији. Држао је
многе семинаре и предавања на тему методологије исламског
геометријског дизајна, у Европи, САД, Мароку и Турској.
Његове публикације о методологији дизајна су доступне за
бесплатно преузимање из архиве Bridges Math and Art на адреси:
http://archive.bridgesmathart.org.
Џеј Бонерову књигу о методологији исламског геометријског
дизајна и историјског развоја тренутно штампа издавачка кућа
„Спрингер Верлаг“ и појавиће се у продаји почетком 2015.
Примери његовог рада се могу видети на његовом сајту:
www.bonner-design.com.

Увод у активности
Исламски геометријски дизајн је посебно софистициран визуелни израз математичких принципа.
Муслимански уметници су били иноватори конструкција нових облика попуњавања дводимензионе
равни све сложенијим шарама, које су укључивале не само изометријске кристалографске симетрије са
ротацијама реда 1,2,3,4 или 6, већ и локално симетричне (апериодичне) симетричне системе са локалним
ротацијама реда 5 или 7. У периоду од 14. и 15. века настале су исламске геометријске конструкције
које су испуњавале модерне математичке критеријуме само-сличности.

Главни метод стварања исламских геометријских шара била је многоугаона техника. у При изради неког
дизајна она користи кључне тачке на некој многоугаоној теселацији. Након што се орнамент заврши,
бришу се линије које одговарају многоугаоној теселацијi (поплочавању) и оставља само новодобијени
геометријски дизајн. Пошто теселација не чини део завршеног геометријског орнамента, она се назива
основна теселација. Изградња већине геометријских шара подразумева постављање система унакрсних
линија шара у средишима ивица многоуглова у оквиру дате теселације. У зависности од угла унакрсних
линија, постижу се различите естетске карактеристике. Различите конвенције за постављање унакрсних
линија су довеле до развоја четири фамилије дезена који су незаобилазне у овој традицији.

Постоје два типа орнамената насталих из многоугаоне технике: систематски и несистематски. Основне
теселације несистематских шаблона се састоје од правилних и неправилних многоуглова који
функционишу заједно у једном јединственом распореду. Они се не могу поново састављати у другим
теселацијама. Насупрот томе, основне теселације систематских шаблона се састоје од ограниченог скупа
многоуглова који се могу састављати у неограниченом броју различитих комбинација. Постоји пет
различитих система који су се користили у историји исламске орнаментике: (1) систем правилних
многоуглова; (2) 4-оструки систем А; (3) 4-оструки систем Б; (4) 5-оструки систем; и (5) 7-оструки
систем. Сваки од њих има своје сопствене геометријске карактеристике и естетске квалитете, и сваки
од њих је карактерише огромна разноврсност и лепота дизајна. Следеће активности су засноване на три
од ових систематских типова дизајна.

62
Активност 1 – Систем правилних многоуглова:
Као што име сугерише, систем правилних многоуглова се састоји од правилних многоуглова. Илустрације испод
приказују осам полу-регуларних теселација, као и избор од дванаест деми-регуларних (полиморфне) теселација.
Полу-регуларне теселације имају више од једног типа многоуглова и имају идентична темена, док
деми-регуларне (полиморфне) теселације имају више од једног типа многоуглова и два типа темена. Обе врсте
теселација дају веома интересантне геометријске орнаменте у свакој од три фамилије дезена.

У овој активности, претходно украшени многоугли се комбинују како би створили атрактивне геометријске
орнаменте. Постоје три скупа многоуглова. Први дају орнаменте са оштрим угловима, други орнаменте са
тупим угловима, а трећи дају орнаменте засноване на 2 тачке које деле сваку ивицу. Корак 1: направити неколико
фотокопија у боји ове и следећих страница. Корак 2: пажљиво исећи многоугле маказама. Напомена: треба
користити чвршћи папир (картон). Корак 3: саставите исечене многоугле у геометријске шаре користећи
полу-регуларне и деми-регуларне теселеације са претходне странице. Испробајте различите комбинације. Корак
4: када пронађете дезен који вам се допада, многоугле можете залепити на други комад папира.

63
64
65
Активност 2 – Четвороструки систем A:
Многоугаони елементи који се користе у овом систему дају орнаменте са ротацијама реда 4. Генерално, ови
орнаменти се састоје од имају квадратних јединица које се понављају, али се понекад такође наилази и на
ромбска, правоугаоничка, нерегуларна шестоугаона и радијална понављања. Четири фамилије дезена се
примењују на многоугаоне елементе приказане доле. Примарни многоугао у овом систему је осмоугао. Шаблон
линија из фамилије дезена са оштрим угловима се конструише цртањем линија које спајају средиште једне
ивице осмоугла са средишњом тачком треће ивице у низу. Ово ствара звезду са угловима од 45º степени. Линије
која повезују сваку другу средишну тачку одређују углове од 90º у оквиру фамилије шаблона средишњих углова.
Угао у оквиру фамилије дезена тупих углова у овом систему је 135º и добија се повезивањем суседних
средишњих тачака у низу. Линије треће фамилије дезена повезују сваку другу ивицу, али полазе из двеју тачака
сваке ивице. Обратите пажњу како многоугаони елементи имају два типа дужина ивица. То чини процес
теселације занимљивијим.

66
У овој активности, линије шаблона нацртане су на датим основним теселацијама. Да би се олакшао поступак
конструкције, маркери тачака средишњег шаблона и шаблона са 2 тачке су уцртани на свакој ивици. Корак 1:
направите четири фотокопије ове странице и следеће странице са датим теселацијама. Корак 2: као практичну
вежбу, попуните линије шаблона у прве четири теселације приказане испод. Корак 3: користећи претходну слику
као водич, подебљајте линије орнамента на сваој од датих основних теселација у свакој од четири фамилије
дезена. Напомена: корисно је почети са цртањем линија (дела будућег орнамента) унутар осмоугла и онда
продужити линије ван осмоугла, у суседне многоугле. Корак 4: обојите орнаменте у циљу постизања веће
визуелне допадљивости.

Теселација 4.8.8 приказана испод је једна од најчешће коришћених основних (генеришућих) теселација
коришћених за прављење исламских дезена. Ова мрежа осмоуглова и квадрата даје низ веома лепих дезена.
Када сте завршили прављење шаблона у свакој од четири фамилије дезена са овом основном теселацијом, онда
можете експериментисати са својим варијацијама на овим дезенима. Додатне варијације дезена су битан елемент
ове традиције дизајна.

67
Ове две основне генеришуће теселације дају веома интересантне геометријске орнаменте у свакој од четири
фамилије дезена. Горња теселација се понавља на ортогоналној мрежи. Пример испод је необичан по томе што
је понављање ромбско, тј. ѕасновано на ромбској раванској решетки. Да ли можете да пронађете ромбске
јединице које се понављају и препознате ромбску решетку?

68
Активност 3 – Петороструки систем:
Дезени креирани од петоструког система (система са локалним ротационим симетријама реда 5) једни су од
међу најпопуларнијиих у исламском свету. Примарни многоугаони елементи 5-оструког система су правилни
десетоугао и правилни петоугао. Претходно украшени елементи приказани на слици испод су најчешће
коришћени многоугли, али такође постоје и други. Цртање линија које спајају средишне тачке једне ивице
десетоугла са четвртом средишном тачком у низу одређује унакрсне линије шаблона са углом од 36º фамилије
дезена оштрих углова. Углови од 72º фамилије дезена средишњих углова, добијени су спајањем средишњих
тачака, при чему се прескачу три ивице, а они из фамилије дезена тупих углова прескакањем двеју ивица.
Обрасци са 2 тачке такође су добијени прескањем двеју ивица, али користе две полазне тачке на свакој ивици
многоугла. Сваки од ових типова шаблона даје веома лепе геометријске орнаменте.

Активност 3А - Корак 1: направити четири фотокопије теселације са следеће странице. Корак 2: користећи
илустрацију испод као упутство, исцртајте линије шаблона на фотокопираној основној теселацији за сваку од
четири фамилије дезена. Када завршите исцртавање, обојите добијени орнамент у циљу повећања његове
визуелне допадљивости.

Активност 3Б - Друга активност у овом одељку укључује (1) фотокопирање два сета унапред нацтртаних
многоуглова; (2) њихово пажљиво исецање; (3) њихово састављање у другачијем дезену; (4) опредељивање за
омиљени дезен; и (5) лепљење изабраног орнамента на другом комаду папира. Испробајте више теселација са
сваким сетом пре него што се одлучите за најинтересантнији по вашем избору.

Следећа теселација је најчешћа у истприји исламске орнаментике и следи из 5-оструког система. Функционише
изузетно добро са сваком од четири фамилије дезена.

69
70
Горњи скуп многоуглова је орнамент из фамилије дезена средишњих углова. Дољи наведени орнамент потиче
из шаблона тупих углова. Теселације које ће ови многоугаони елементи дати могу бити засновани на ромбском
понављању (ромбској решетки), као и правоугаоним и неправилним шестоугаоним јединицама које се
понављају. Такође је могуће конструисати теселације и орнаменте са радијалном симетријом.

71
Жан-Марк Кастера

Арабеске и

АРБЕСКЕ И КВАЗИКРИСТАЛИ
квазикристали

11
Жан-Марк Кастера: Ја сам уметник који ради у области геометријске уметности. Имајући искуство у
математици, прво сам предавао на универзитету у Паризу, затим сам почео да радим на 3Д анимацији, а касније
и на својим сопственим пројектима. Тренутно истражујем нове путеве у арабескној уметности, истраживања
која су проширена примењивањем теорије квазикристала. Неке практичне апликације, које су реализоване
заједно са познатим архитектом Норманом Фостером, могу се видети у Емиратима.

Кратка библиографија:
„Арабеске“, у издању АЦР-а (ACR editions), Париз 1996, енглеско издање објављено 1999.
„Свежа геометрија“, са Хелен Жоли, Атеље Atelier 6½, Париз 1991. (“Géométrie douce”, with Helene Jolis, Atelier
6½, Paris 1991.)
Моји последњи радови су доступни на мојој веб страници: castera.net

Предлажем две активности, користећи два комплета плочица, које се односе на уметност zellij (мозаици
направљени од глазираних керамичких плочица) и теорију квазикристала. За сваки сет плочица можете правити
периодичне или непериодичне шаблоне и експериментисати са својством само-сличности. Први сет плочица
припада традиционалном репертоару осмоугаоне породице zellij, која преовладава у западном делу исламског
света, док други сет даје шаблоне са локалном петоструком симетријом, која је уочљивија у Персијском стилу.
Сродни 2Д квазикристали су Аманови (Ammann) шаблони у првом сету, систем који је сличан али не и
идентичан са Пенроузовим шаблонима у другом сету.

Неке примедбе о односу Арабеске и осмоугаоних квазикристала

Можемо да говоримо о два нивоа у zellij мотиву: колективном нивоу, који подразумева структуру целог панела,
и индивидуалном нивоу који подразумева појединачне плочице.
Прва веза са квазикристалима, којa се појавила када сам радио на zellij шаблонима, тиче се колективног нивоа:
структура коју ја зовем скелет (прва публикација у „Свежој геометрији“(”Géometrie douce”), 1991). Друга веза
се појавила када сам радио на пројекту у Абу Дабију са архитектама Фостер & Партнери. Она се односи на
индивидуални ниво: свака плочица се може поделити на квадрате, ромбове и полу-квадрате (једнакокраке
правоугле троугле), на такав начин да када их ставите заједно, у складу са правилима zellij, они чине мрежу
сличну Амановим шаблонима.

74
Слика 1.1.Три нивоа веза између осмоугаоне породице zellij и Аманових шаблона: колективни ниво (десно),
прости индивидуални ниво (у средини) или са преплетом (десно).

Слика 1.2. Пример из Египта (са очигледним утицајем западњачког стила). Лево: стварни образац. У
средини: цртање једноставних линија на месту преплитања. Десно: растављање плочица, Аманов образац.

Слика 1.3. Прва практична примена

у архитектури везе између Амановог
обрасца и осмоугаоног zellij-а, на
индивидуалном нивоу. Абу Даби,
Централна пијаца.

75
Активност 1 : Две варијације „ осмоугаоне слагалице Zellij“ (плоча 1.1 и
плоча 1.2).
Оштампајте и исеците колико год можете примерака (4 је идеално) сета плочица, затим ставите плочице заједно
како бисте направили шаблон према правилима zellij (плочице постављене једна уз другу, континуитет линија
између плочица, смењивање боја).
Можете користити први модел (плоча 1.1) или други (плоча 1.2). Можете такође направити сет плочица
супротних страна, користећи плочице са лицем из првог модела и наличјем из другог. Користите аеросол лепак.
Облици сваке плочице припадају традиционалном репертоару осмоугаоног zellij. Новина је да је свака плочица
украшена квадратима, ромбовима и поlу-квадратима. Када се плочице правилно поређају, ивицу уз ивицу, сваки
полу-квадрат природно нађе свог парњака, те стога можете видети шаблон направљен од квадрата и ромбова
који су комбинови у zellij шаблону. Овај шаблон је сличан Амановом шаблону, а понекад се може сматрати
делом осмоугаоног 2Д квазикристала.
Напомена: са овим плочицама можете направити и периодичне обрасце или непрериодичне обрасце.

Слика 1.4. Различите плочице, са украсима од квадрата, ромбова и полу-квадрата. Ово су облици које добијате
из плоче 1.1.

Вежба 1.1.

Можете да користите својство само-сличности са овим сетом плочица. Доња слика показује начин на који сваки
плочица може бити направљена од плочица које припадају истом сету у мањој размери (иако су дуж ивица
црвене плочице скраћене).

Слика 1.5. Самосличност „zellij“ плочица.

1. Који је однос између ове две мере?

2. Примена: на супротан начин, свака плочица, на пример, „Saft“, се може конструисати у већој размери (видети
Слику 3.2).

Користећи следеће странице:

Исеците плочице дуж средњих линија црвене боје. На другој страни је нацртан секундарни ниво zellij плочица
и секундарни ниво осмоугаоног обрасца.
При уклапању плочица обратите пажњу на то како се боје смењују.

76
Плоча 1.1. Осмоугаона породица zellij образаца и Аманових образаца. Исеците плочице дуж црвене линије.

77
Плоча 1.2. Осмоугаона породица zellij образаца, само-сличност. Исеците плочице дуж црвене линије (исто као
на претходној страни).

78
Активност 2 : „X-Слагалица“.
Ова „Х-слагалица“ је направљен од сета који се састоји од само два типа различитих плочица („Х-плочице“)
украшених на једноставн начин, коришћењем само две линије да се направи Х („Х-линија“).
Дужина сваке стране је једнака, а углови су такви да 10 малих плочица могу да направе 10-краку звезду, а 5
широких могу направити 5-краку звезду.
Ове плочице су исте као оне у Пенроузовим обрасцима, али правила нису иста: иако Пенроузова правила
уклапања избегавају периодичан шаблон, шаблони направљени од Х-слагалице могу бити периодични или
непериодични.
Идеја о Х-плочицама је настала када сам тражио неку врсту морфогенезе петоугаоне породице традиционалних
дезена (нарочито у персијском стилу) (http://castera.net/entrelacs/public/ articles/Flying_Patterns.pdf). Ови прости
облици били су први корак у мом систему, али се на крају испоставило да су, упркос њиховом једноставном
шаблону, они били моћни у својој једноставности: могу да се користе за једну софистицирану породицу дезена
у том стилу (али не тврдим да су овај метод користиле занатлије у том историјском периоду).
Невероватна ствар је однос између комплексности и једноставности.
Правила уклапања: Она су очигледна: облици се морају поставити један уз други поштујући континуитет
Х-линија.

Слика 2.1. На врху и доле десно: исправан распоред плочица око темена и одговарајући „zellij“ облици исцртани
Х-линијом.
Доле лево: неисправан распоред. Бројеви указују на углове око темена: број 1 означава угао од 36°,2
угао од 72°, итд.
Можете видети да се коначан број облика налик на „zellij“ могу извући Х линијама

Различите врсте композиција.

Слика 2.2. Композиције са два различита ромба. (1,2): периодичне, (5): шестоугаона => периодична; (3,4,6):
радијалне; (7,8): петоугане симетрије => непериодична;
Ово функционише са једноставним ромбовима, али са украсима Х-линије, композиције (1, 2, 3, 4, 8) су неисправне.
Са друге стране, можемо се слободно играти плочицама.

79
Напомена : „Непропустљиве рупе“.
Понекад можете да се "заглавите" када део равни ограничен неким плочицама не може бити испуњен. Природна
реакција је да се промени шаблон на начин да се избегне та ситуација. Али не бојте се празнине: можете увек
пронаћи начин да кружите око ње, тако да се шаблон може наставити. На крају, оно што добијате је шаблон са
једном или више рупа.Рупа је непропустљива када је немогуће ставити ниједну Х-плочицу у њу уважавајући
континуитет Х-линије (узимајући у обзир Х-плочице).

Слика 2.3. Различите врсте непропустљивих рупа.

Напомена: Х-плочице су украшене коришћењем дебљих белих линија, које прелазе једна преко друге. Забавна
ствар је начин на који ти преплети природно функционишу у шаблону у односу на смењивање: горе, доле, горе
...

Вежба: Која је веза између углова у свакој плочици и оних између Х-линија?

Вежба: Рупе.
Колико врста различитих облика „непропустљивих рупа“ може да постоји (одговор није очигледан!)?

Вежба: Самосличност.
Да ли можете да дефинишете својство само-сличности за сваку од две плочице, тј. начин да компонујете исте
облике ромба (у већој размери скала) са Х-плочицама.
У том случају, који је однос самосличности?

Вежба: Можете ли да замислите сличну слагалицу од осмоугаоног квадрат/ромб система?

Следеће стране (плоче 2.1 и 2.2): Исеците плочице користећи обе стране и играјте се.

80
Плоча 2.1. Исеците ромбове (свака плочица је иста као она издвојена на дну).

81
Плоча 2.2. Исеците ромбове (свака плочица је иста као она издвојена на дну).

82
 Примери шаблона

Слика 3.1. Деца која се играју са две верзије „Х-слагалице“ на фестивалу математике у Паризу.

Слика 3.2.Начин да се користе осмоугаоне плочице: Људи који праве велики „Saft“ „дефлацијом“ у Музеју
науке (Palais de la découverte) у Паризу.

83
Слика 3.3. Пример коришћења традиционалне уметности: врата на Серефели џамији (űç Serefeli mosque),
Једрене, Турска. Лево: Оригинална врата; У средини: растављање на ромбове. Десно: реконструкција са
Х-плочицама.

Слика 3.4. Још једџна врата на истој Серефели џамији, Једрене, Турска (űç Serefeli mosque).
Лево: Оригинална врата; У средини: растављање на ромбове. Десно: реконструкција са Х-плочицама.

84
 Реза Сарханги:

Украшавање правилних

АРБЕСКЕ И КВАЗИКРИСТАЛИ
полиедара коришћењем
историјских персијских
чврсто повезаних
полигоналних образаца
у облику звезде

11
 Реза Сарханги је професор математике на Таусон универзитету,
Мериленд, САД. Он предаје на дипломским студијама проучавање
образаца и математичких дизајна и надгледа студентске
истраживачке пројекте у овој области. Оснивач је и председник
организације „Мостови“ (Bridges Organization), која организује
серију годишњих међународних конференција „Мостови“:
Математичке везе у уметности, музици и науци“
(www.BridgesMathArt.Org). Сарханги је био математички педагог,
графички уметнички дизајнер, наставник драме, драмски писац,
позоришни редитељ и сценограф у Ирану пре преласка у САД
1986.

Везани чланци:

Reza Sarhangi (2014), Decorating Regular Polyhedra Using Historical Interlocking Star Polygonal Patterns – A
Mathematics and Art Case Study, Refereed Conference Proceedings, Bridges 2014 - Mathematical Connections in Art,
Music, and Science, Seoul, Korea.) Интернет приступ: http://archive.bridgesmathart.org/2014/bridges2014-243.pdf
Reza Sarhangi (2012), Interlocking Star Polygons in Persian Architecture: The Special Case of the Decagram in Mosaic
Designs, Nexus Network Journal, Architecture and Mathematics, Volume 14, Number 2, Birkhäuser Verlag, Springer,
Heidelberg, Germany, pp. 345-372.
Reza Sarhangi (2010), Making Modules for Mosaic Designs, The Journal of the Symmetrion (Symmetry: Culture and
Science), Michel Petitjean, Editor-in-Chief of Symmetry, MTI, INSERM UMR-S 973, University of Paris, France, Vol.
21, No. 4, pp. 381-392.

1. Увод
Правилни полиедри су високо организоване структуре које поседује највећу могућу симетрију међу свим
полиедрима, што их чини естетски допадљивим. Ова геометријска тела вековима повезују бројне дисциплине,
укључујући астрономију, филозофију и уметност. Пет који су конвексни су Платонова тела, а четири који нису
конвексни су Кеплер-Поaнсоова тела. Они поседују својства да код сваког правилног полиедра (а) све пљосни
су подударни правилни многоугаоници (конвексни или не-конвексни), и (б) распореди многоуглова око свих
темена су исти.

Платонова тела су била познатa много раније од Платоновог доба. На уклесаном камењу (које датира око 2000
пре нове ере) које је откривено у Шкотској, на неким од њих су урезане линије које одговарају ивицама
правилних полиедара. Древни Египћани су користили икосаедар као коцку за игру. Постоје многи мали бронзани
додекаедри који потичу из времена Римљана од другог до четвртог века, а који су украшени елипсоидима на
сваком темену и који имају кружне рупе на свакој површини. Постоје докази да су Питагорејци знали за
правилна геометријска тела као што су коцка, тетраедар и додекаедар. Касније, грчки математичар, Тететус
(Theatetus) (415 - 369 пре нове ере) је развио општу теорију правилних полиедара и додао октаедар и икосаедар
списку правилних полиедрара који су били познати од раније. Назив "Платонова тела" за правилне полиедре
потиче од грчког филозофа Платона (427–347 пре нове ере), који их је повезао са "елементима" и Универзумом
у својој књизи "Тимеус" (Timaeus). U грчкој филозофији "eлементи" su била су четири ентитета који су градили
физички свет; ови елементи су ватра, ваздух, земља и вода.

Постоји још четири правилна полиедра који нису конвексни. Јоханес Кеплер (1571–1630) је открио два од њих,
мали звездасти додекаедар и велики звездасти додекаедар. Касније, Л. Поансо (1777–1859) је комплетирао
Кеплеров рад проналажењем друга два неконвексна правилна полиедра: великог икосаедра и великог додекаедра.
Свеобухватна обрада и референце на обимну литературу о геометријским телима могу се наћи на Интернет
извору Virtual Polyhedra – The Encyclopedia of Polyhedra [3].

86
У Шлефлијевим (Schläfli) симболима (n, m) датим у следећој табели број n je је број страница правилних
многоуглова, при чему се по m оваквих многоуглова сустиче у сваком темену посматраног правилног полиедра.
У другој табели симбол 5/2 означава звездасти петоугао (пентаграм), који је правилан не-конвексни петоугао.
Слика 1 приказује правилна геометријска тела.

Полиедар Шлефлијев симбол Пљосни полиедра Видљива пљосан полиедра

Тетраедар (3, 3) Једнакостранични троугао Једнакостранични троугао
Октаедар (3,4) Једнакостранични троугао Једнакостранични троугао
Икосаедар (3, 5) Једнакостранични троугао Једнакостранични троугао
Хексаедар (Коцка) (4, 3) Квадрат Квадрат
Додекаедар (5, 3) Правилан петоугао Правилни петоугао
Мали звездасти додекаедар (5/2, 5) Правилан петоугао "Златни" троугао
Велики звездасти додекаедар (5/2, 3) Правилан петоугао "Златни" троугао
Велики икосаедар (3, 5/2) Једнакостранични троугао Два троугла на слици 12
Велики додекаедар (5, 5/2) Правилан петоугао Тупоугли "златни" троугао

Табела 1: Правилни полиедри

Слика 1: Горе: тетраедар, октаедар, икосаедар, хексаедар (коцка) и додекаедар. Доле; мали звездасти
додекаедар, велики звездасти додекаедар, велики икосаедар и велики додекаедар

Циљ овог чланка је да прикаже методе за украшавање правилних полиедара коришћењем персијских гирих
шара и да дâ упутства за израду ових полиедара од папира. Гирих (чвор на персијском) се односи на један
(најчешће) правоугаони регион који се састоји од једног основног региона са осном или ротационом симетријом,
за дезен који укључује чворишта геометријског мрежног (grid) система у облику паукове мреже и конструкцијске
линије за генерисање тог дезена.

2. Неки примери декорисања геометријских тела

Постоје бројни занимљиви примери декорисања геометријских тела. Леви приказ на Слици 2 приказује
Мрежасти икосаедар који је створио уметник Фил Вебстерфром (Phil Webster) Питсфилд, Масачусетс. Ово
уметничко дело је представљено на Уметничкој изложби конференције „Мостови“, у Еншедеу, Холандија,
одржаној 2013. године [2]. Десни приказ на Слици 2, украшен велики додекаедар који је креирао Ричард Калваит
(Richard Kallweit), уметник из Бетаније, Конектикат, представљен је на Уметничкој изложби Заједнички
математички сусрет, у Балтимору, Мериленд, САД, одржаној 2014. године [2].

87
 Слика 2: Мрежасти икосаедар и украшен Велики додекаедар

Освојени светови (Captured Worlds) уметника Дика Термеса (Dick Termes) (http://termespheres.com) је скуп
Платонових тела која су украшена маштовитим сценама виђеним из шест центара перспективе, што омогућава
да цело тродимензионално окружењу може да се пројектује на полиедре (лево на Слици 3). Б. Г. Томас и М. А.
Хан из Школе за дизајн, Универзитет у Лидсу, Уједињено Краљевство, користили су двојне пројекције на
површини Платонових тела, посебно додекаедра, за украшавање површина полиедара (десно на Слици 3) [10].

Слика 3: Освојени светови уметника Дика Термеса и пример пројекције дезена коцке на додекаедар Б. Г. Томаса
и М. А. Хана

Током радионице на конференцији „Мостови“ у Печују, Мађарска, 2010., Е. Б. Минаноф из Школе за образовање
и Б. Г. Томас из Школе за дизајн, Универзитета у Лидсу у Великој Британији, водили су своје учеснике
радионице кроз поступак стварања Ешеровских теселација. Затим су користили приказане идеје да организују
радионицу са предавањем о 3Д конструкцијама Платонових тела која су била декорисане Ешеровим шарама
[6].

3. Историјски дезени за декорисање геометријских тела

Важно је напоменути да, пошто дезен на једној страни украшеног геометријског тела треба да буде идентичан
на свим осталим странама тела, све линије дезена треба да буду у потпуној координацији и хармонији једне са
другима на такав начин да могу да се наставе са једне стране тела на другу без завршетка или прекида.

Постоји само један мали број свитака (tumār) и брошура (daftar) из прошлости у којима су забележени, са једне
стране, шаблони и дизајни за декорацију грађевина, или, са друге стране, геометријски експерименти за
креирање чврсто повезаних полигоналних дезена у облику звезде. Међутим, такви дизајни су стигли до нас без
инструкција о корацима за неопходним за њихову геометријску конструкцију коришћењем традиционалних
алата, шестара и лењира, или било којих других алата.

88
3.1. Декорисање Платонових тела. За декорацију правилних полиедара коришћењем историјских и
традиционалних чврсто повезаних полигоналних дезена у облику звезде, потребно је трагати за документима
о украшавању многоуглова: једнакостраничног троугла, квадрата и правилног петоугла. Почевши са додекаедром
и његовом пљосни, правилним петоуглом, аутор је истражио већину доступних старих докумената везаних за
за украшени петоугао са следећим спецификацијама:
(a) Центар петоугла се поклапа са центром k/l звездастог многоугла који покрива централни део петоугла.
(b) Темена се поклапају са центрима истих или других k/l звездастих многоуглова који покривају углове
петоугла.
(c) Неки сегменти повезују звездасте многоугле на складан начин који омогућава формирање једног дизајна.
Математички гледано, ако су k/l звездасти многоугли који се користе за украшавање петоугла идентични, онда,
(5–2)π
пошто је сваки унутрашњи угао правилног петоугла = 108°, и пошто се у сваком темену додекаедра
5
сустичу по три петоугла, на успешном дизајну, један тип звездастог полигона ће се појавити у сваком темену
које покрива 324°. То значи да k/l звездасти полигон у центру, који је n-лисна ружа која покрива 360°, треба да
се изгради на такав начин да број степени угла у сваком листу дели оба броја 360 и 324, као што то чини њихова
разлика, 36. Стога k треба да буде природан број облика 5i, i�N. Дакле, звезде полигони као што су 5/l, 10/l,
15/l и тако даље, обезбедиће одговарајуће централне дизајне за петоуглове (који ће градити конкавне звездасте
полигоне 3/l, 6/l, 9/l ... на угловима додекаедра).

Слика 4: Украшени петоугао из колекције Мирзе Акбара (Mirza Akbar Collection), и украшен петоугао који је
створио аутор на основу математике у Мирза Акбаровом украшеном петоуглу

Постоји много извора, укључујући и грађевине из прошлости, у којима можемо трагати за персијским
традиционалним дезенима и где можемо наћи много примера. Један извор интересовања за проналажење таквог
дезена била је Мирза Акбар колекција, која се налази у Викторија и Алберт музеју (Victoria & Albert Museum)
у Лондону. Ова колекција се састоји од два архитектонска свитка заједно са више од педесет дизајна који су
нацртани на картону. Колекцију је првобитно купио за Саут Кенсингтон музеј (South Kensington Museum)
(претходник Викторија и Алберт музеја) Сер Каспар Пурдон Кларк (Sir Caspar Purdon Clarke), директор Музеја
уметности (одељење Викторија и Алберт музеја) 1896. – 1905. у Техерану, Иран, 1876. Пурдон Кларк их је купио
након смрти Мирзе Акбар Кана (Mirza Akbar Khan), који је био персијски државни архитекта овог периода [7].

Леви приказ на Слици 4 је из колекције Мирзе Акбара. Као што се види, конструисане линије на овом приказу
нису прецизне, а дизајн изгледа као скица. Ипак, дизајн и 10/3 звездасти многоугао у центру задовољавају
наведена ограничења. Приказ десно на Слици 4, који је дизајнирао аутор овог текста користећи Geometer’s
Sketchpad програм, илуструје исти дезен, али обухвата испреплетане траке, што трансформише групу симетрија
дезена, диедарску групе реда 10, тј. групу D5, у цикличну групу реда 5, тј. групу C5.

Очигледно, за геометријску конструкцију дезена, нису постојале инструкције у колекцији Мирзе Акбара, тако
да је било неопходно да се она математички анализира како би се открили кораци конструкције.

89
Треба приметити да је полупречник круга описаног око петоугла на Слици 5, OA, што представља удаљеност
од центра петоугла до једног његовог темена, двоструко већи од полупречника круга који је основа за 10/3
звездасти полигон у центру (AM = MO у горњем левом приказу на Слици 5). Разлог за то је да су два 10/3
звездаста полигона, један у центру O, а други у темену А, осно симетрична један у односу на други, при чему
се оса рефлексије налази испод тангенте круга у тачки М (видети доњи приказ у средини на Слици 5 који
такође приказује тангенту круга у тачки N коју је неопходно користити као осу рефлексије да би се цртеж
ѕвездастог многоугла завршио). Пратећи горње приказе са лева на десно, у десном доњем углу можете видети
правилно завршен дизајн.

Слика 5: Кораци за геометријски конструкцију украшеног петоугла Мирзе Акбара

Фотографије на Слици 6 су са радионице коју је организовао аутор, а која је приказана у Истанбулском дизајн
центру. Радионица је била део конференције о геометријским шарама у исламској уметности која је била
одржана током 23.–29. септембра 2013. у Истанбулу, Турска. Радионица је обухватила изградњу додекаедра
коришћењем украшеног петоугла Мирзе Акбара.

Слика 6: Фотографије са радионице у Истанбулском дизајн центру у Турској

Следећи изабрани многоугао за украшавање је квадрат. Није било тешко пронаћи украшени квадрат у колекцији
Мирзе Акбара. Међутим, његов дизајн, као што се може приметити на левом приказу на Слици 7, био је веома
груб нацрт без прецизности на било ком делу дизајна, показујући само тип многоугла који чине структуру, али
без ичега што би могло да помогне дизајнеру да утврди кораке геометријске конструкције. Претраживањем
књиге Ј. Бургоина [1], видимо да Слика 118 у овој књизи приказује исту структуру, али се пропорције незнатно
разликују од скица из колекције Мирзе Акбара. Ова књига се састоји од 190 геометријских грађевинских плоча
које су приказане у француском издању, Les Eléments de l’art: le trait des entrelacs, Firmin-Didot et , Париз, 1879.
Књига не пружа поступна упутства за геометријске конструкције. Ипак, постоје основни кругови и сегменти
са танким испрекиданим линијама које омогућавају формирање таквих инструкција.

90
Да би се формирала упутства за дезен који је илустрован на Слици 8, коришћена је Слика 118, али неколико
корака је промењено да би били у складу са традиционалним приступима за завршавање украшеног квадрата
на Слици 7 (десни приказ).

Слика 7: Украшени квадрат из колекције Мирзе Акбара и украшени петоугао који је створио аутор на основу
врсте плочица које сачињавају квадрат Мирзе Акбара
Приступ изградњи, метод радијалне мреже, прати кораке које је дизајнер мозаика, Махероанакш
(Maheroannaqsh) предложио за један други шаблон у својој књизи [5].
Поделите прав угао �A на шест подударних углова конструкцијом пет кракова који полазе из темена А.
Изаберите произвољну тачку C на трећем (средњем) краку и конструишите нормале из тачке C на краке угла
�A. То даје као резултат квадрат ABCD, заједно са пет сегмената унутар овог правоугаоника, сваки са по једном
крајњом тачком на А, чије друге крајње тачке представљају пресеке поменутих пет кракова са двема страницама
BC и CD квадрата ABCD. Посматрајмо теме C и пет испрекиданих дужи као ротационе симетрије тачке А и
пет радијалних сегмената, тим редом, за угао од 180° са центром у тачки О. Даље, опишите четвртину кружнице
са центром у тачки А и полупречником чија је дужина 1/3 дужине дужи AC. Напоменимо, да све конструктивне
кораке које смо урадили и које ћемо урадити из темена А све време треба радити по истим инструкцијама и за
теме C. Затим, по четвртину кружнице (унутар квадрата) треба описати из темена B и D са полупречником који
је подударан са растојањем од темена B до тачке где први зрак конструисан из тачке А сече страницу BC. По
два права угла у B и D су подељени на четири подударна угла. Пресецањем нових кракова који полазе из тачака
B и D и претходно конструисаних кракова који полазе из темена A и C, као што је илустровано у другом приказу
у горњем реду Слике 8, добијени су центри кружница чије су тангенте странице квадрата ABCD, као и неки од
конструисаних кракова. Конструкција нормале из тачке пресека четвртине кружнице са центром у тачки A и
петог зрака који је конструисан из тачке A (гледајући од странице AB) резултираће тиме да ћемо добити неке
нове тачке на осталим зрацима које ће нам омогућити конструисање једне четвртине 12-лисне звезде са центром
у тачки А (горњи десни приказ Слике 8). На сличан начин може се изградити једна четвртина 8-лисне звезде са
центром у тачки B, као што је илустровано у првом доњем приказу Слике 8. Као што је илустровано у доњем
средњем приказу Слике 8, неке линије су конструисане тако да повежу четири звезде са сваким од углова
овог квадрата. Штавише, неки друге линије повезују пресеке четири мала круга са страницма квадрата
ABCD. Последњи део
конструкције, као што се
види у доњем десном
приказу, јесте да се
заврши дезен. Десни
приказ на Слици 6 је
резултат рефлексија овог
украшеног квадрата у
односу на странице AB и
AD.

Слика 8: Кораци за
геометријски
конструкцију Мирза
Акбар украшеног
квадрата
За израду дезена тетраедра, октаедра и икосаедра, потребан је украшени једнакостранични троугао. Да би се
следили типови израде дезена у петоуглу и квадрату, уклесан је 12/4 звездасти полигон у датом
једнакостраничном троуглу. Затим слично корацима на Слици 5, предузети су кораци за украшавање троугла
(Слика 9).

Слика 9: Кораци за геометријски конструкцију украшеног троугла

3.2. Израда дезена Кеплер-Поансоових тела. Површине ових

геометријских тела су правилан пентаграм 5/2 приказан на Слици
10, правилан петоугао и једнакостранични троугао. Међутим,
површине се међусобно укрштају и због тога физички модели
имају видљиве површине које се разликују од стварних површина.
Видљиве површине физичких модела (5/2, 5), (5/2, 3) и (5, 5/2) су
или златни троугао (ΔABD на Слици 10, једнакокраки троугао са
угловима од 72°, 72° и 36°) или тупоугли златни троугао (ΔBDC
или ΔADE на Слици 10, једнакокраки троугао са угловима од 36°,
36° и 108°). Дакле, за израду дезена три горе наведена Слика 10: Правилни пентаграм 5/2 и
Кеплер-Поансоова полиедра, морамо да украсимо ова два троугла. петоугао подељен на златни троугао и
тупоугли златни троугао

Слика 11: Украшавање златног троугла и тупоуглог златног троугла коришћењем гирих плочица
За ово је коришћен метод модуларности гирих плочица приказан у раду [4]. У раду [4], аутори су предложили
могућност коришћења низа плочица, које се зову гирих плочице (горњи леви угао Слике 11), које су користиле
средњовековне занатлије за припремну конструкцију основног дезена. Образац је онда, у последњој фази, био
покриван глазираним sâzeh плочицама (горњи десни угао Слике 11). На горњем десном приказу на Слици 11
видимо три гирих плочице, које се користе за конструкцију основног дезена на основу два златна троугла:
златног троугла и тупоуглог златног троугла. Након дизајнирања дезена, сви сегменти линија који сачињавају
гирих плочице се одбацују (видети два троугла на Слици 11). Онда се sâzeh плочице, које су приказане у горњем
десном углу користе за покривање површине. За свеобухватно објашњење овог и других метода модуларности,
заинтересовани читалац се упућује на [8].

92
 Слика 12: "Плес звезда I", шестоугао, лептир машна, декаграм и златни троугао

Плес звезда на Слици 12 је једно од четири Кеплер-Поaнсоових тела, мали звездасти додекаедар који је аутор
обликовао, а који је украшен плочицама sâzeh модула. Гирих плочице су коришћене за креирање уметничке
теселације за украшавање површине златног троугла. Слично панелу 28 Топкапи свитка на Слици 13,
испрекидане контуре гирих плочица су остале нетакнуте у завршној теселацији. Аутор је такође укључио
праволинијски дезен окер боје који се појављују као додатни дезен у облику мале цигле у десетоуганом
Гунбад-иКабуд (Gunbad-iKabud) торњу-гробници из 12. века у Марагхи, Иран, као што је приказано на Слици
13. За шестоуаоне и гирих плочице у облику лептир машне (средња колона приказа на Слици 12), ови додатни
дезени поседују ротациону симетрију реда 2. Ова симетрија је такође била праћена стварањем ротационе
симетрије реда 10 како би се покрила површина десетоугаоних плочица. Важно је напоменути да је коначна
теселација морала да се прилагоди трима основним правилима: (1) Свако теме троуглова морало је да буде у
центру главног мотива поплочавања, декаграма; (2) Теселација треба да буде осно симетрична, (3) Стране
троуглова треба да буду осе рефлексија мотива који се налазе на ивицама. Без темељне математичке анализе
дезена, било би изузетно тешко, ако не и немогуће, да се створи задовољавајуће уметничко решење.

Слика 13: Приказ плоче 28 у Топкапи свитку и дизајн на Гунбад-иКабуд (Gunbad-iKabud) гробници
Слично претходној звезди на Слици 12, Плес звезда II и III на Слици 14 су друга два Кеплер-Поансоова тела,
велики звездасти додекаедар и велики додекаедар, који су украшени плочицама sâzeh модула.

Слика 14: Плес звезда II-III, украшен велики звездасти додекаедар и велики додекаедар

93
 Троуглови који чине велики икосаедар се разликују од
претходних троуглова, који су представљали делове
правилног петоугла. Тако се може десити да не можемо да
украсимо њихове површине помоћу плочица sâzeh модула.
Да бисмо направили два троугла, морамо да почнемо са
једнакостраничним троуглом и да поделимо његове ивице
тачкама у складу са златним пресеком како би створили
шест нових темена на ивицама. Затим их повезујемо да
направимо „дезен стелације икосаедра“ као што је
приказано на Слици 15 [11]. Два троугла 1 и 2 су жељени
троуглови (или 1 и ΔJGK, који је подударан са троуглом 2).
Остаје отворено питање да ли можемо наћи решење за
поплочавање sâzeh модулом или је такво решење немогуће.

Слика 15: Шаблон стелације икосаедра

Референце
[1] Bourgoin, J., Arabic Geometrical Pattern & Design, Dover Publications, Inc., New York, 1973.
[2] Bridges Mathematical Art Exhibitions: http://bridgesmathart.org/bridges-galleries/art-exhibits, 2014.
[3] Hart, G.W., http://www.georgehart.com/virtual-polyhedra/vp.html,1996.
[4] Lu, P.J. & Steinhardt, P.J., Decagonal and quasi-crystalline …, Science 315, 2007, pp. 1106-1110.
[5] Maheronnaqsh, M., Design and Execution in Persian Ceramics, Abbasi Museum Press, Tehran, 1984.
[6] Meenan E.B. and Thomas B.G., Escher-type Tessellations and Pull-up Polyhedra: Creative Learning for the
Classroom, Bridges Pécs Conference Proceedings, Hungary, 2010, pp 539-544.
[7] Necipoğlu, G., The Topkapi Scroll: …, Getty Center Publication, Santa Monica, USA, 1995.
[8] Sarhangi R., Interlocking Star Polygons …, Nexus Network Journal, Springer, 2012, pp. 345-372.
[9] Sarhangi, R. and Séquin, C. H. (Editors), Bridges Conference Proceedings, Winfield, Kansas, 2004.
[10] Thomas B.G. and Hann M.A., Patterning by Projection: Tiling the Dodecahedron and other Solids, Bridges
Leeuwarden Proceedings, the Netherlands, 2008, pp. 101-108.
[11] Wenninger M., Polyhedron Models, Cambridge University Press, 1974, pp. 41-42.

94
Активност 1: Радионица за прављење додекаедра
коришћењем петоугла Мирзе Акбара

За конструкцију додекаедра потребно нам је 12

украшених петоуглова (Слика 1). Уколико желите
да сами направите дезен за украшавање,
следите кораке изградње на Слици 2.
Такође можемо да закачимо три петоугла
један на други да би поступак сечења и
лепљења лакше текао. Затим су нам
потребне 4 копије прикачених троуглова
(слика 3).
За лепљење комада, користите провидну
самолепљиву траку.

Слика 1.

Слика 2.

Слика 3.

91
Активност 2: Радионица за прављење украшених Кеплер-Поансоових полиедара
Током ове активности учесници радионице праве три од четири Кеплер-Поансоових полиедара. Ова
геометријска тела су мали звездасти додекаедар (Слика 1), велики звездасти додекаедар (Слика 2) и велики
додекаедар (Слика 7). За ово, користећи гирлих плочице, правимо облик на Слици 3. Затим са Слике 3 налазимо
украшени Златни троугао на Слици 4. Потребно нам је 60 копија троугла на Слици 4 за изградњу малог
звездастог додекаедра (Слика 1) и исти број копија за изградњу великог звездастог додекаедра (Слика 2). Такође
је могуће да уместо њих користимо Слике 5 и 6. У овом случају сви потребни троуглови за пирамиде су већ
прикачени. Затим нам је потребно 12 копија многоуглова приказаних на Слици 5 за изградњу Слике 1 и 20
копија многоуглова приказаних на Слици 6 да направимо Слику 2.
За лепљење комада, користите провидну самолепљиву траку.

Слика 1: Мали звездасти додекаедар Слика 2: Велики звездасти додекаедар

Слика 3: Гирлих дезен плочица за златни троугао Слика 4: Украшен златни троугао

Слика 5: Пет повезаних златних троуглова који праве једну пирамиду једне стране приказане на Слици 1.

96
Слика 6: Три повезана златна троугла који праве једну пирамиду једне стране приказане на Слици 2.

За изградњу великог додекаедра (Слика 7) потребно нам је 60 копија тупоуглог златног троугла приказаног на
Слици 9. Такође можемо изградити овај полиедар користећи 20 копија полигона приказаних на Слици 10. Имајте
на уму да украшена страна сваког троугла у овом случају треба да буде унутар изграђене пирамиде.

За лепљење комада, користите провидну самолепљиву траку.

Слика 7: Велики додекаедар

97
 Слика 8: Дезен за тупоугли златни троугао

Слика 9: Тупоугли златни троугао

Слика 10: Три повезана тупоугла златна троугла који граде једну пирамиду једне стране приказане на Слици 7.

98
Важно је напоменути да би за
Слику 1 требало да повежемо
3 копије пирамида око сваког
темена. За Слику 2, потребно нам
је 5 копија пирамида око сваког
темена. За Слику 7, такође нам је
потребно 5 копија пирамида око
једног темена. Такође можемо
користити следећа два украшена
троугла који укључују додатне
дезене (Слика 11, 12).

Слика 11: Украшени златни троугао са додатним линијама

Слика 12: Украшени тупоугли златни троугао са додатним линијама

99
 Тамаш Ф. Фаркаш

Немогући објекти,

РАЗИГРАНЕ ПЕРСПЕКТИВЕ
парадоксалне фигуре

ВАРЉИВЕ СТРУКТУРЕ,

11
 Тамаш Ф. Фаркаш: Према речима Др Ђeрђа Дарваша (György
Darvas), светски познатог стручњака у облати симетрије,
стваралачка каријера Тамаша Ф. Фаркаша је изузетна и
неконвенционална, колико је год то могуће у савременој
уметности. Његов рад пркоси категоризацији. Ако желимо да
га ближе опишемо - иако ово никада неће моћи да дочара
његову јединственост - онда бисмо можда могли да га
упоредимо са делима М. К. Ешера: корен његових креација је
увек геометрија. Међутим, док је Ешерова геометрија на неки
начин увек повезана са фигуративним приказима (немогућих
објеката, животиња и људских фигура), Т. Фаркашов рад
избегава било какву везу са фигурацијом. Његова уметност је
заснована на геометријским ликовима чистих линија. Он не
жели да нас подсећа на стварне објекте или жива бића.
Суштина његових слика је приказивање простора и његове
структуре у којој доминирају геометријски облици, пројекције
геометријских фигура у равни или немогући објекти. То је нова „супрематистичка“ уметност са краја двадесетог
века, али Фаркашов рад нема никакву сличност са његових „супрематистичким“ претходницима. Он се не може
сматрати њиховим учеником, пошто се његово фокусирање на основне геометријске облике заснива на његовом
сопственом истраживачком раду и искуству. Његове слике и графике су резултат дугогодишње опсежне студије
геометрије. Стога је каријера Тамаша Ф. Фаркаша значајна не само са становишта уметности, већ и науке: он
не посматра геометрију само оком научника, нити само оком уметника, већ укључује оба виђења. Тиме постиже
јединствене резултате који који никада не би били остварљиви само коришћењем традиционалне геометрије.
Његови радови се могу користити као илустрација појава у многим другим наукама, које се тумаче на основу
математике (као што су кристалографија, физика честица...). То нам омогућава да боље разумемо
апстрактно-рационалне резултате који нису доступни чулним облицима перцепције. Фаркаш има јединствен
дар, али и поред тога што су његови резултати веома цењени и у научним круговима, наука не може да га
прихвати као научника. Он представља научно-оријентисаног ствараоца међу уметницима, а уметника међу
научницима.

Веб страница Тамаша Ф. Фаркаша: www.farkas-tamas.hu

Е-пошта: f.farkastamas@freemail.hu

1. Упознајте се са немогућим објектима!

Немогући објекат је један од видова визуелних Слика 1: Пенроузов
илузија: дводимензиона слика која би требала да немогући троугао
представља раванску пројекцију неког реалног
тродимензионог објекта, за коју, након пажљивог
посматрања закључујемо да не може бити приказ
неког уобичајеног тродимензионог објекта.
Познато је неколико примера немогућих објеката
из ликовне уметности, али је овај феномен ош увек
подједнако фасцинантан и изазован и за психологе
и за математичаре.

Немогуће објекте су први описали психијатар

Лајонел Пенроуз и његов син, светски познати
Слика 2: Пенроузове
математичар Роџер Пенроуз у свом раду: Немогући
немогуће степенице
предмети: посебна врста визуелне илузије (1956).
Рад је илустрован немогућим троуглом (слика 1) и
немогућим степеницима (слика 2), а њих су такође
користили у својим делима и шведски сликар
Ројтсвард и холандски графичар М. К Ешер.

102
 У случају немогућих објеката постоји специфична кореспонденција између дводимензионог и тродимензионог
простора. Стога проучавање и цртање ових геометријских објеката може играти важну улогу у визуелној
уметничкој обуци, као и у математичком образовању. Проучавање немогућих објеката не само да помаже у
креативном размишљању, већ такође побољшава перцепцију просторне дубине. Осим тога, упознавање са
немогућим објектима може помоћи да се разумеју вишедимензиони простори (са више од 3- димензије) и
структуре у њима.

Задатак: Проучите парадоксалне просторне креације Тамаша Ф. Фаркаса!

Зашто су те структуре парадоксалне? Размислите о њиховом просторном приказу!

Које делове структура је могуће, а које немогуће конструисати у простору?

Какве одговоре бисте нашли у просторнм приказу?

2. Стварање немогућих објеката: да ли је могуће? Покушајте!

Слика 3: Немогуће тродимензионе фигуре Тамаша Ф. Фаркаша

103
 2. Стварање немогућих објеката: да ли је могуће? Покушајте!
Први корак активности је темељно посматрање уметничког дела и његово прецртавање на датом шаблону. Према
узрасту и нивоу знања ученика такође је могуће геометријски анализирати дато уметничко дело.
Копије шаблона А и Б које одговарају датом уметничком делу се штампају према броју ученика који учествују.
Фигура на шаблону А се сече маказама на елементе дуж црне линије граничних елемената. Након тога, задатак
ученика је да поново саставе фигуру на растер-мрежи Б која одговара датом облику. Модератор активности
треба да упозори учеснике на правило да два елемента исте боје не могу да се ставе један поред другог. Након
завршетка активности треба заједнички дати вербални опис креација, дефинисати њихове специфичне
геометријске карактеристике и забележити запажања ученика. Растер мрежа Б се може користити и тако да
ученици сами цртају немогуће објекте. Након упознавања са геометријским карактеристикама немогућих
објеката, ученици могу покушати да самостално дизајнирају немогуће објекте на растер мрежи Б.
Неке информације које могу да помогну водитељу радионице у откривању геометријских карактеристика сваке
фигуре су следеће:

• Шаблон 1АБ: Пирамида – приказана тродимензиона фигура се може поделити на три симетрична дела.
• Шаблон 2АБ: Немогући троуглови – два немогућа троугла су дијагонално симетрични.
• Шаблон 3АБ: Немогућа тродимензиона форма – тродимензиони елементи приказују тродимензиони облик
који се затвара у равни.
• Шаблон 4АБ: Однос немогућих облика – два различита немогућа облика су ланчано повезана.
• Шаблон 5 АБ: Немогући објекти – елементи који изгледају као тродимензиони су ланчано повезани у
раванском приказу и представљају једну континуирану немогућу фигуру. Три идентична елемента граде
облик који се затвара у равни.
• Шаблон 6АБ: Однос немогућих облика II. – Два дијагонално симетрична немогућа просторна облика су
ланчано повезани у једну структуру.
• Шаблон 7АБ: Немогућа фигура – у дводимензионом приказу тродимензиона фигура се појављује
истовремено посматрана и одоздо и одозго, тј. са различитих тачака гледишта, што изазива визуелну илузију.

Конструкција пирамиде са основцима нижих разреда у

радионици Тамаша Ф. Фаркаша Радионице искуства -
Међународног покрета искуственог математичког
образовања (Experience Workshop – International
Movement of Experience-Centred Mathematics Education)
(www.elmenymuhely.hu), догађај у АНК школи у Печују.
Фотографије: Чаба Јозеф Сабо (Csaba József Szabó).

16
Шаблон 1A: Пирамида

105
Шаблон 1Б: Шаблон за конструкцију пирамиде

106
Шаблон 2A: Немогући троуглови

107
Шаблон 2Б: Шаблон за конструкцију немогућих троуглова

108
Шаблон 3A: Немогући тродимензиони облик

109
Шаблон 3Б: Шаблон за конструкцију немогућег тродимензионог облика

110
Шаблон 4A: Однос немогућих облика

111
Шаблон 4Б: Шаблон за конструкцију односа немогућих облика

112
Шаблон 5A: Немогући објекат

113
Шаблон 5Б: Шаблон за конструкцију немогућег објекта

114
Шаблон 6A: Однос немогућих облика II.

115
Шаблон 6Б: Шаблон за конструкцију односа немогућих облика II.

116
Шаблон 7A: Немогуће фигуре

117
Шаблон 7Б: Шаблон за конструкцију немогућих фигура

118
 Џорџ Глејзер

Хајде да се играмо

РАЗИГРАНЕ ПЕРСПЕКТИВЕ
Индијанаца

ВАРЉИВЕ СТРУКТУРЕ,
 Џорџ Глејзер (Georg Glaeser) је рођен 1955. у Салцзбургу/Аустрија. Студирао
је математику и докторирао геометрију, пре завршетка своје хабилитације у
рачунарској геометрији на Техничком универзитету у Бечу. Глeзер је био
гостујући сарадник на Универзитету Принстон пре него што је постао редовни
професор на Универзитету примењених уметности у Бечу 1998. Аутор је више
од десет књига из различитих области компјутерских алгоритама, математике,
геометрије, фотографије, еволуционе биологије.

Коаутор: Лилиан Визер (Lilian Wieser) је рођена 1985. у Бечу/Аустрија. Под

својим псеудонимом „Болони“ она ради као дизајнер текстила у Бечу. Такође
студира уметничко образовање на Универзитету примењених уметности у Бечу
и обуку за наставника математике, ради комбиновања обеју дисциплина. Са
великом радозналошћу је сарађивала са Глезером у његовом раду о траговима
Наска културе.

Увод: невероватна светска баштина

Преколумбовска Наска култура (300 п.н.е. - 600 н.е) која се формирала у јужним приобалним перуанским
долинама украшавала је своју грнчарију и везове стилизованим мотивима животиња. Међутим, припадници
ове културе су познатији по цртању огромних животињских приказа на сувом пустињском терену, често
пречника већег од неколико стотина метара.
Ове слике се у целости могу видети само из авиона (Сл. 1, Сл. 2) и изгледају савршено симетрично посматране
под одређеним углом. Ови цртежи су често тумачени помоћу различитих спекулативних теорија. Неки, нпр.,
претпоставњају да је Наска народ користио балоне са топлим ваздухом!

Сл.1 Сто метара дугачак колибри у пустињи.

Wikimedia. Фотографија Бјарте Соренсен ( Bjarte Sorensen)
http://de.wikipedia.org/wiki/Nazca-Linien#mediaviewer/Datei:Nazca_colibri.jpg

120
 Сл.2 Мајмун исте величине.
Како се такви „геоглифи“
могу нацртати?
Wikimedia. Фотографија
МАркуса Леуполд-Ловентала
(Markus Leupold-Löwenthal).
http://de.wikipedia.org/wiki/Na
zca-Linien#mediaviewer/Datei:
NazcaLinesMonkey.jpg
Огромне животињске фигуре не изгледају симетрично посматране право одозго, већ показују перспективне
дисторзије. Парадоксално, симетрија се јавља при њиховом посматрању са одређених позиција на којима су се
неки путнички авиони случајно нашли на својој путањи. Без претензија за доношење коначних закључака, може
се замислити следећа прича о томе како су ове слике настале.

Сл. 3 Лево: Вођа пројекта говори својим помоћницима где да поставе стене. Десно: Након тога слика мора да
се увећа да би добила гигантске димензије. Нацртао Стефан Вирнспергер (Stefan Wirnsperger).
Можда је вођа пројекта (првосвештеник) стајао на неком високом дрвеном торњу (Сл. 3, лево), држећи у рукама
скицу симетричног стилизованог приказа животиње. Одатле је усмеравао своје помоћнике како да поставе
камене блокове-маркере и тако означе систем линија, које би биле у складу са сликом из његове перспективе.
Његови помагачи су, наравно, морали да раде на приличној удаљености од торња, јер би у супротном свештеник
морао да има „панорамски поглед“. То би довело до тога да се, животињски мотив чини симетричним посматран
са подножја торња, док би гледана одозго из далека слика изгледала искривљено као деформисана перспектива.
Да би се нацртала животиња која изгледа симетрично из божанске перспективе, што су можда Индијанци желели
да постигну, слика се мора прецизно увећати у одређеном односу. Да би се то постигло, конопац мора да се
затегне од једног утврђеног центра до једне од многих контурних стена-маркера. У току процеса
пропорционалног увећавања дужина ужета мора да се употреби више пута, исти број пута за сваки маркер
(Сл.3, десно). Ово захтева рад најмање двоје људи: једну особу која стоји на централној тачки и усмерава другу
особу која држи други крај конопца, што обезбеђује да правац затезања конопца буде прав. Након преношења

121
почетне дужине одређени број пута, тачка се означава другим каменом. Ова техника омогућава да се нацрта
огромна контура за релативно кратко време. То је такође могло да омогући Индијанцима да створе те огромне
цртеже без коришћења погледа са велике висине (из авиона или балона).

Од квадрата до колибрија
Хајде да извршимо експеримент и да покушамо да се понашамо као првосвештеник (или вођа пројекта) са
његовим поданицима (сарадницима). Школска фискултурна сала је савршено место за извођење таквог
експеримента (Сл. 4,5,6), који изводимо на следећи начин.

Параметри и инструменти:
• један конопац (дужине око 20 метара);
• ролна широке самолепљиве траке (какву нпр. користе сликари), јер се лако уклања са пода без остављања
трагова (или креда, уколико се експеримент врши на асфалту);
• квадратни комад папира (око 7×7 цм);
• најмање три особе (мада oво може бити и групни експеримент);
• ослонац (нпр. мердевине које ће играти улогу торња) где се може поставити тачка гледања и довољно широк
простор испред ове тачке (при чему величина простора зависи од димензија увећања).

На пример, вођа стоји у подножју мердевина и држи квадратни комад папира фронтално у својим испруженим
рукама, тако да квадрат изгледа правилно (незакривљено) посматран једним оком (упоредите са Сл. 3 лево,
само без торња, и сарадници нису тако далеко). Сада сарадници морају да реагују на команде особе која игра
улогу првосвештеника. Они лепљивом траком обележавају места на поду која се налазе на линијама погледа
првосвештеника и одговарају сваком од четири угла квадрата. У следећем кораку, четири означена места такође
треба да буду повезана тракама (ако се ради са кредом, могуће је користити разапет конопац као лењир, како би
се нацртале праве линије- странице четвороугла). Резултат на поду у сали је неправилан четвороугао, или трапез
ако су две стране полазног квадрата цртежа хоризонталне. Вођа сада замењује квадратни папир у руци фото
апаратом који мора да буде што ближи оку гледања (задњи део фото апарата треба да буде паралелан са
некадашњом позицијом папира) и фотографише квадрат на поду. Логично, нацртани четвороугао ће се појавити
као квадрат на фотографији (али снимљен само са тачке гледишта вође!).

Сл. 4 Лево: Само са једне тачке гледишта, четвороугао ће се видети као квадрат. Десно: Ако промените тачку
гледишта (снимања), четвороугао неће бити квадрат. Фотографија Џорџа Глејзера

122
 Повећајте четвороугао
У следећем кораку желимо да удвостручимо (утростручимо, или чак учетворостручимо ако је сала довољно
велика) величину четвороугла. Ово чинимо користећи „центар растезања“ S (Сл. 5), - „полазном стајном тачком“
вође пројекта . Растежемо конопац од тачке S до сваке од четири тачке A, B, C, D четвороугла и пропорционално
увећавамо те дужине (увећане линије, наравно, морају да осртану праве). Тако смо добили четири нове тачке
A*, B*, C*, D* на двоструком (троструком, четвороструком итд,) растојању од тачке S, а нови четвороугао
A*B*C*D* је сличан полазном четвороуглу ABCD, али увећан (са фактором увећења, тј. коефицијентом
сличности 2,3,4, итд).

Сл.5 Увећавање четвороугла (у овом случају са фактором 2), додавањем дужине конопца од тачке S до темена
A, B, C, D још једном (тј. удвостручењем растојања SA, SB, SC и SD). Тачка гледишта E је такође
пропорционално подигнута (у овом случају на двоструку висину) E* и обележена на мердевинама.
Фотографија Џорџа Глејзера

Може ли се увећани четвороугао на

снимку појавити као квадрат ?
Првобитно, мањи четвроугао се видео као квадрат тачно са
тачке гледишта вође Е (Сл.5). Због пропорционалног
увећавања, увећани лик ће се на исти начин видети као
квадрат са подигнуте тачке гледишта Е*, која је двоструко
виша (или троструко, четвороструко, итд). Дакле, ако се
сада попнемо по мердевинама до висине Е* и
фотографишемо одатле, увећани четвороугао ће се појавити
као квадрат. Међутим, са ове нове тачке гледишта мањи
четвороугао се више неће видети (или појавити на новом
снимку) као квадрат (Сл.6).

Сл.6 Ако се попнемо по мердевинама до двоструке висине

Е*, већи (= горњи) четвороугао ће се сада видети (и
појавити на новом снимку) као квадрат. Фотографија
Џорџа Глејзера

123
 Какве везе има четвороугао са колибријем?
Свака слика може бити „полигонизована“ (сведена на полигонални цртеж), као што су Индијанци урадили са
колибријем који се налази у перуанској пустињи. Дакле, после једноставног примера четвороугла, треба имати
довољно праксе да се спроведу сложенији експерименти и креирају увећане фигура које су компликованије (на
пример, правилни троугао, или правилни петоугао и сл.). Али нису само Индијанци експериментисали са
облицима и перспективом. Такође је и француски савремени уметник Жорж Русе (Georges Rousse) применио
овај феномен цртајући на фасадама и у просторијама напуштених кућа. У његовим радовима је могуће сагледати
принцип централне перспективе коришћен на различите начине. Он је можда створио своје слике само да да
би илустровао игру са математичким знањима, геометријским облицима, бојама и локалним условима.
Припадници Наска културе су могли да повежу сваку своју слику са изабраном посебном тачком гледања и/или
правцем гледања. Можда је то био положај неке "божанске" звезде? Али ово је, наравно, чиста спекулација...

У сваком случају, ово је вежба која нас учи о полигонима, перспективи, пропорционалном увећавању, избору
тачака гледишта, угловима гледања, итд. Она то чини и теоријски и практично. Експеримент је врло лако
изводљив у школској фискултурној сали или на било ком другом месту које обезбеђује услове за постављање
високе тачке гледишта и довољно простора. Алати потребни за ову вежбу су уобичајене ствари (широка
самолепљива трака или креда). Као веома једноставан експеримент, овај пројекат нам омогућава да повежемо
неколико дисциплина, као што су математика, уметност, географија, историја и археологија.

Литература
Глазер, Георг. 2012. Геометрија и њене примене у уметности, природи и технологији.
Беч/Њујорк (Glaeser, Georg. 2012. Geometry and its Applications in Arts, Nature and Technology. Vienna/New York)

Аренс, Зонке. 2011 Експеримент и истраживање: Образовање као облик експерименталног истраживања света.
Билефелд (Ahrens, Sönke. 2011. Experiment und Exploration: Bildung als experiementelle Form der Welterschließung.
Bielefeld)

Жорж Русе (Georges Rousse), http://www.georgesrousse.com/

124
 Кристоф Фењвеши
Илдико Сабо

Изградња геодезијске

РАЗИГРАНЕ ПЕРСПЕКТИВЕ
куполе и креирање

ВАРЉИВЕ СТРУКТУРЕ,
анаморфоза на Радионици
искуства – Међународног
математичко-уметничког
покрета за математичко
образовање засновано на
искуству

11
 Др Кристоф Фењвеши је истраживач савремене
културе на Универзитету Јиваскила (University of
Jyväskylä), на Одељењу студија уметности и културе,
организатор манифестација у водећој светској
организацији која ради на повезивању математике и
уметности Мостови(Bridges) (www.bridgesmathart.org),
извршни директор међународног удружења Симетрија
(International Symmetry Association) (www.symmetry.hu)
и руководилац Радионице искуства ̶ Међународног
математичко-уметничког покрета за математичко
образовање засновано на искуству (Experience
Workshop – International Math-Art Movement for
Experience-centered Education of Mathematics)
(www.experienceworkshop.hu). Његови чланци су
објављени у часописима као што су Обавештења
aмеричкog математичкog друштвa (The Notices of the
American Mathematical Society), МУА Фокус – Новости
америчког математичког математичког удружења (MAA
Focus – News magazine of the Mathematical Association
of America) и зборнику радова конференције Мостови.
Организатор је конференција и манифестација
намењених популаризацији математике, кустос изложби, уредник
неколико уџбеника и антологија. Његове главне области
истраживања су везе математике и уметности у култури и
образовању, интердисциплинарна естетика и филозофија.

Илдико Сабо је наставница математике и физике у АНК школи,

Мађарска, која је један од оснивача Радионице искуства ̶
Међународног математичко-уметничког покрета за математичко
образовање засновано на искуству
(www.experienceworkshop.hu). Учествовала је у националним и
међународним развојним пројектима за образовање као педагошки
координатор покрета. Ради као аниматор и модератор креативних
школских дана Радионице искуства у Мађарској и иностранству. Носилац је неколико стручних признања и
награда. Објављује своје резултате везане за са активности у Радионици искуства у научним и стручним
часописима, зборницима радова са конференција и популарним часописима.

1 Изградња геодезијске куполе од новина

1.1 Увод
Прва геодезијска купола је планетаријум
изграђен на основу нацрта Валтера Бауерсфелда
за Цајс компанију у Јени 1922. Неколико
деценија касније, Ричард Бакминстер ("Баки")
Фулер, чувени амерички архитекта и инжењер је
пројектовао и конструисао специфичну
структуру геодезијске куполе, која је касније
постала популарна у целом свету. Према
његовим плановима геодезијска купола је
дизајнирана тако да покрије амерички павиљон
на Светској изложби у Монтреалу 1967. Та
зграда је још увек сачувана у изворном облику:
њен пречник је 80 м, а висока је 65 м.
Упоредите ове мере са својом сопственом
висином!
Слика 1: Амерички павиљон покривен
геодезијском куполом, изграђен за Светску
изложбу у Монтреалу према плановима Ричарда
Бакминстер Фулера.

126
Назив "геодезијскa куполa" потиче од речи Geodos, пошто је купола сферног облика, тј. у облику планете Земље.
Пажљиво погледајте Слику 1 и Слику 2 и прочитајте натписе испод слика! На интернету потражите детањније
информације о садржају ових слика. Продискутујте о томе зашто је Фулер дао чувеном павиљону у Монтреалу
и сличним објектима име "геодезијска структура", тј. "структура у облику Земље".

Слика 2: (a) Поштанска марка са Фулеровим портретом окруженим његовим изумима; (б) фотографија
Фулера на Светској изложби у Монтреалу 1967. како стоји унутар структуре коју је дизајнирао; (в)
фотографија транспорта геодезијске куполе хеликоптером; (г) фотографија Фулера који приказује
тенсегрити-структуру и тзв. Димаксион мапу (Dymaxion map).
- Више фотографијa и додатних информације о Фулеровој каријери и другим проналасцима moжете наћи на
сајту: http://arttattler.com/architecturebuckminsterfuller.html

127
1.2 Упознајте облик и анализирајте дигитални модел
Геодезијска купола је сферна или делимично-сферна структура у облику љуске или решеткасте куполе засноване
на мрежи великих кругова (геодезијских линија) на површи сфере. Геодезијске линије се секу тако да формирају
сферне троугле који поседују локалну (троугаону) чврстину и равномерно расподељују оптерећење у оквиру
целе структуре.
Наш циљ је да направимо велику куполу од цеви направљених од новина. Купола треба да буде довоњно велика
да једна особа може да стане испод ње.
Пре него што почнете са изградњом структуре, уз помоћ бесплатног софтвера који се зове Поли (Poly),
анализирајте дигитални модел структуре коју намеравате да изградите!
Програм Поли је доступан на адреси: http://www.peda.com/poly/
Помоћу програма Поли могу се проучавати различите геодезијске структуре. Прво изаберете опцију Геодезисјке
сфере и куполе из падајућег менија програма и размотрите неке од икосаедарских геодезијских сфера у
под-менију. Лаганим окретањем модела можете детаљно посматрати структуре и ивице тела подељеног на
дводимензионе ликове. Окретањем модела све брже и брже стећи ћете утисак да се сфера котрља.
Док се играте у овом програму, посматрајте различите геодезијске структуре и покушајте изведете неке општије
закључке о њима!
У чему су сличне и у чему се разликују једне од других?
На шта број учесталости може да се односи?
Изградња Фулерове геодезијске куполе се заснива на просторном геометријском облику, правилном полиедру
који се зове икосаедар. Ако пажњивије погледате Слику 3, можете видети да је свака ивица полиедра исте
дужине, а сви троуглови од којих се икосаедар састоји су подударни. Правилни икосаедар се састоји од 20
идентичних једнакостраничних троуглова, а сфера може бити описана око њега. Свака структура оваквог облика
може послужити као основа за конструкцију неке геодезијске сфере.

Слика 3: Правилни икосаедар, основа геодезијских купола.

Карактеристике које се односе на ивице неке геодезијске куполе су означене бројем учесталости. Због исте
дужине ивица, број учесталости било које геодезијске куполе изведене из правилног икосаедра је 1.

128
У циљу повећања броја учесталости неке геодезијске структуре, потребно је урадити две ствари.
Прво поделите троугаоне пљосни икосаедра на мање троуглове, а затим пројектујте темена троуглова на
замишљену сферу описану око икосаедра, као што можете видети на Слици 4:

Слика 4: Повећање броја учесталости геодезиске куполе конструисане на основу правилног икосаедра
(извор: http://www.geo-dome.co.uk/article.asp?uname=domefreq)
Геодезијска сфера са високим бројем учесталости може се добити тако да поделимо површину на мање
једнакостраничне троуглове. Слика 5 приказује геодезијске сфере засноване на икосаедру са бројевима
учесталости 1, 2, 3 и 4:

Слика 5: Геодезијске сфере засноване на икосаедру са бројевима учесталости 1, 2, 3 и 4 и њихова

конструкција (извор: http://www.geo-dome.co.uk/article.asp?uname=domefreq)
Колики је број учесталости геодезијске сферне просторије приказане на Слици 6?

Слика 6: Геодезијска сферна просторија (извор: http://www.geo-dome.co.uk/article.asp?uname=domefreq)

129
Ако желите да израчунте број учесталости једне геодезијске сфере, онда је најбољи начин да одредите центар
једног произвољног петоугла на њеној површини и избројите колико "штапића" (ивица) спаја овај центар са
центром суседног петоугла (Слика 7).

Слика 7: Израчунавање броја учесталости геодезијске сфере (извор:

http://www.geo-dome.co.uk/article.asp?uname=domefreq)

Уз помоћ програма Поли можете проучавати геодезијске

сфере са различитим бројевима учесталости (Слика 8).

Слика 8: Приказ геодезијске сфере са бројем учесталости

2 у програму Поли.

Померањем курсора можете размотати геометријска тела,

тј. добити њихове раванске мреже. На тај начин, из простора
прелазите у раван. (Слика 9).

Слика 9: Размотавање геодезијске сфере померањем

курсора. Слепљиванјем одговарајућих ивица раванске
мреже добијамо (картонски) модел полиедра.
Курсор се може померати тако да се може добити
"спљоштено" геометријско тело, тј. његова раванска мрежа.
(Слика 10).
Приметићете да је најмања дводимензиона јединица на коју
је површина подељена правилни (једнакостранични)
троугаo. Можете да израчунате од колико се
једнакостраничних троуглова састоји нека геодезијска
структура.

Слика 10: Раванска

мрежа геодезијске
структуре која има број
учесталости 2.

130
Ротирајте структуре, а онда замислите њихове мреже. Посматрајте различита геометријска тела и њихова имена.

Пронађите модел под именом Икосаедарска геодезијска структура са бројем учесталости 2. Ради
једноставности, прво ћемо њу направити, а зартим можете покушати да направите сложеније структуре.

1.3 Направите геодезисјку куполу од новина

Као што можете уочити и израчунати на нашем дигиталном моделу добијеном у програму Поли, биће вам
потребно 35 комада цеви дужине 65 цм (плавих на сликама) и 30 комада цеви 58 цм (црвених на сликама) како
бисте направили геодезисјку куполу приказану на доњој слици (Слика 11).

Слика 11: Геодезијска структура са бројем учесталости 2 коју треба направити на основу икосаедра,
посматрана бочно (лево), одозго (у средини) и фронтално (десно).

Користећи штапиће и новине, направите папирне шипке за оквир куполе према редоследу на Слици 12. Као
што Слика 12 приказује, поставите новине на сто. Ставите један произвољан штапић, који служи као средство
за мотање, управно у односу на дијагоналу правоугаоног листа новина у његовом углу. Чврсто замотајте лист
новина око штапића, водећи рачуна да штапић остане управан у односу на дијагоналу. Када је цев направљена
од новина готова, залепите угао новина на заврнутом крају самолепњивом траком, тако да се папир не одвија.

Слика 12: Прављење

папирних цеви за
оквир куполе
користећи штапиће
и новине.

Измерите и означите потребну дужину на завршеним новинским цевима, тако да потребна дужина цеви треба
да остане са обе стране по 1 цм дужа и одсеците непотребне делове на крају папирних цеви (Слика 13). Потребна
је спојница пошто ће се цеви током изградње спајати хефталицом у теменима, где се шипке које чине структуру
оквира спајају, а на тај начин је лакше спојити штапиће хефталицом. За изградњу је потребно је 35 штапића
дужине 65 цм (плаве боје на
Слици 11) и 30 штапића дужине
58 цм (црвене боје на Слици
11).

Слика 13: Обележавање и

сечење цеви од новина.

131
 Проучите основу куполе. Можете закључити да је основа куполе правилни десетоугао. Поставите 10 плавих
(дужих) штапића на тле као што се види на Слици 14.

Слика 14: Основа

геодезијске куполе

Израчунајте величину углова правилног десетоугла!

Треба направити 10 шаблона са углом од 144° и користећи их спојити штапиће, формирајући потребне углове,
како би успели прецизно да спојите штапиће.

Након оивичавања области штапићима, захефтајте штапиће хефталицом. На тај начин, десетоугао који чини
основу куполе је готов (Слика 14).

У наредним корацима пратите доње слике. Спојите штапиће хефталицом, или можете користити лепак за
заптивање спојева. Дводимензионе слике узастопних фаза изградње куполе су следеће (Слике 15-21):

Слике 15 Слике 16 Слике 17

Слике 18 Слике 19 Слике 20

132
 Слике 15-21: Дводимензионе слике фаза
изградње куполе (компјутерску графику је
урадио Др Ласло Ворош (László Vörös)
Figure 21

Тродимензионе слике фаза изградње куполе су следеће (Слике 22-28):

Слике 22 Слике 23 Слике 24

Слике 25 Слике 26 Слике 27

Слике 22-28: Тродимензионе слике

фаза изградње куполе (компјутерску
графику је урадио Др Ласло Ворош
(László Vörös))
Слике 28

133
 Слике 29-33: Фотографије процеса изградње у учионици

2 Креирајте анаморфозу
Стварање оптичких илузија и других визуелних ефеката кроз игру и креативне активности представља значајан
потенцијал за буђење и повећање интересовања за математику и друге научне области. Извесни визуелн ефекти
се базирају на појавама које се могу описати са математичке тачке гледишта и добијају се као резултат
алгоритамских операција које могу бити формализоване. Неколико графика добијених применом математичких
знања која представљају основу добијених визуелних ефеката налази се међу делима путујуће изложбе
Радионице искустава. На пример, анаморфозе које је креирао Иштван Орош или Јан В. Маркус, које се могу
наћи у нашој колекцији су применњиве у педагошком смислу и могу привући пажњу наставника који трагају
за занимљивим визуелним садржајима.
Анаморфоза представља искривљену пројекцију или перспективу и захтева од посматрача да постави
цилиндрично или конусно огледало на цртеж или слику, или заузме одређен повољан положај да би видео и
реконструисао слику.
Током упознавања са анаморфозама можете извести занимљиве закључке из различитих области. Уочавање
свих њих зависи од личних циљева и способности, а ми наводимо само неке идеје надајући се да ће вас
заинтересовати и навеси на даље истраживање. Неке од области науке које могу бити повезане са анаморфозама
су: математика у којој можемо проучавати везу Декартовог координантог система и система са поларним
координатама̶̶ обострано-једнозначну кореспонденцију (тачака и ћелија) различитих референтних система,
мерење углова, приказивање и поделу концентричних кругова на подударне секторе, итд. У физици анаморфозе
илуструју концепте који припадају геометријској оптици, као што је понашање светлосних извора, преламање
светлости, рефлексија са различитих површина, итд. У биологији корисна запажања се могу извeсти, на пример,
у темама које тумаче процесе виђења и анатомију ока. Следећа листа активности је само мали део
потенцијалних примена анаморфоза у настави.

134
Слика 34: Креације Иштвана Ороша
(István Orosz). Анаморфно око (лево) и
конструкција анаморфозе (десно)

• Прва игра: прочитајте искривљени текст на логоу

Слика 35: Искривљени лого Радионице искуства

Запажања
• Што се тиче начина читања: читајте текст са лева на десно, а од вас
се тражи да замислите слику слова како би могли да прочитате текст ;
• Искривљена пројекција је конструисана у облику готово правилног
полукруга на папиру, итд.

• Друга игра: игра са огледалима

Запажања
• Користећи огледало лакше ће вам бити да прочитате текст;
• Облик огледала који користите је заиста битан;
• Огледало цилиндричног облика постављено на правом месту омогућава прецизно читање текста;
• Формулисање хипотезе: коришћењем цилиндричних огледала, сваки овакав скривени текст може бити
одмах читљив.

135
• Трећа игра: направите цилиндрично огледало
Прављење цилиндричног огледала је веома једноставно: направите цилиндрично огледало лепљењем фолије
која се продаје у продавницама канцеларијског прибора на картонски цилиндар одговарајућег полупречника
(на пример, користите картонски цилиндар за кухињске убрусе). Постављањем цилиндричног огледала на
полукружни део папира на коме је анаморфоза нацртана, лого приказан на Слици 35 се може видети као
правилан читљив текст.
Да бисте направили своје анаморфозе потребне за горе поменуте активности, користите програм за генерисање
анаморфоза који се бесплатно може преузети са сајта http://www.anamorphosis.com/software.html.
На овај начин илустрације потребне ѕа горе наведене активности могу бити конструисане на основу било које слике.
• Четврта игра: проучите технологију израде анаморфоза! Пронађите сличности између мрежа док стварате
анаморфозу!
Сваки учесник игре добија лист папира на коме су претходно нацртане мреже за креирање анаморфоза према
доњој слици и опису. Додатне линије нацртане црвеном и плавом бојом не налазе се на сликама, тако да деца
сама могу да открију везе.

Слика 36: Структура мреже за

конструкцију анаморфозе

Цртајући на прави начин додатне линије ученици могу лако

схватити како да креирају искривљену мрежу из
оригиналне мреже: цртањем низа кругова концентричних
са кругом који чини основу цилиндричног огледала и
делећи их на секторе ограничене крацима углова од 22,5°
са теменом које је у центру, формирају се искривљене
ћелије. Црвена стрелица указује на центар основе
цилиндра, плаве испрекидане линије су полупречници
првог круга који ће бити основа цилиндричног огледала.
Слово r означава полупречник основе цилиндра.

Слика 37: Постављање цилиндричног огледала

136
• Пета игра: користите ласер

Учврстите извор ласерске светлости на постоље које се налази

у комплету делова који се користе на часовима физике.
Упозорите учеснике на опасност од коришћења ласера и
објасните начин његовог коришћења. Прво подесите извор
светлости гледајући на папир одозго. Ученици могу посматрати
где се налазе тачке које одговарају једна другој приликом
рефлексије светлости: тачка светлости на цилиндру и њена
слика на мрежи (кореспонденција ћелија). Поштујући
неопходне безбедносним прописе и уз сталан надзор и помоћ
наставника постепено препустите ову активност самим
учесницима.

Слика 38: Коришћење ласера

• Шеста игра: креирајте анаморфозу

На правилној квадратној мрежи ученици могу да нацртају своје сопствене креације, а копирањем
одговарајућих ћелија на искривљеној структури мреже може се добити искривљена слика. Ћелије означене
словима и бројевима помажу у мапирању. Затим, постављањем цилиндричног огледала на означеном кругу
добијена анаморфоза се може одмах видети на њему.

Слика 39: Креирајте анаморфозу!

• Седма игра: креирајте сопствену мрежу

Одаберите картонски цилиндар и налепите огледало-фолију на његову површину. Нацртајте структуру мреже,
укључујући квадрате и означите ћелије бројевима и словима према опису у четвртој игри. Поставите
цилиндрично огледало на папир и нацртајте круг око његове основе. Затим, према горе наведеном опису,
нацртајте мрежу кружног облика. Када се цилиндрично огледало постави на њу, искривљена слика ће се видети
као слика у цилиндричном огледалу без деформација, у унапред планираном облику.

137
 Дирк Хојлебрук

Радионице са

РАЗИГРАНЕ ПЕРСПЕКТИВЕ
3Д фракталима

ВАРЉИВЕ СТРУКТУРЕ,

11
Дирк Хојлебрук (Dirk Huylebrouck) је провео осам година на
универзитетима у Конгу, све док дипломатски инцидент између
Белгије и председника Конга, Мобутуа, није прекинуо његов
боравак. Tada је прешао на Универзитет Авеиро у Португалу и
Европскo одељење Мериленд универзитета, све док већина његових
америчких студената (војниka) није отишла у Ирак. Вратио се у
Африку, у Бурунди, али само на три године, због геноцида у суседној
Руанди. Коначно је 1996. године почео да предаје на Архитектонском
факултету КУЛеувен (Белгија). Он и даље много путује, пошто од
1997. уређује рубрику "Математички туриста“(The Mathematical
Tourist) у часопису „Математички агент“ (The Mathematical
Intelligencer). Међутим, можда ће ускоро поново морати да напусти
земљу, пошто је постао (не)популаран због проналажења и
објављивања грешака које се јавњају на белгијској туристичкој
атракцији, "Атомијуму", у радовима Леонарда да Винчија, у
тумачењу врсте "забрањеног воћа" на слици "Мистично јагње"
браће Ван Ајк, и недавно, нумеричких грешака откривених на
скулптурама Норберта Френсиса Атарда испирисаним Фибоначи-
јевим низом.
Фрактали
Фрактали су постали веома популарни, пошто су то занимљиве фигуре које понављају исту слику након
довољног увеличавања или умањивања, чак и до бесконачности, тј. поседују особину самосличности. Стога
фрактали понављају један исти облик, баш као што се у природи облак, лист папрати или карфиол састоје од
мањих делова сличних оригиналу (целини). У популарној математици, фрактали су значајан предмет
интересовања првенствено зато што се могу графички приказати атрактивнм цртежима који подсећају на неке
психоделичне МТВ-видео спотове. Међутим, идеја фрактала је стара неколико стотина година и присутна на
скицама дрвећа Леонарда да Винчија или на подним мозаицима породице Космати (Cosmati) , а захваљујући
французу Беноа Манделброту (Benoît Mandelbröt) (који је емигрирао у САД) ова математичка тема је прерасла
академске кругове и стекла пажњу коју заслужује.
Мера "степена сложености" ("разуђености") криве, површи или 3Д објекта назива се његовом фракталном
димензијом. Ако је у некој итерацији полазни лик подељен на n нових елемената пропирционалних са полазним
елементом, где је s коефицијент пропорционалности, онда се фрактална димензија D рачуна формулом
број нових елемената = (1/коефицијент пропорционалности)фрактална димензија, тј.
n=(1/s)D.
На пример, права линија има димензију 1 пошто је а=3, s=1/3, па је D=1, тј. 3 = 31: ако је јединична дужина 1
подељена на a=3 подударна дела, коефицијент пропорционалности је s=1/3, па је D=1. Квадрат има фракталну
димензију 2, пошто је 9 = 32: ако је дат квадрат чија је страница јединичне дужине 1 и свака страница квадрата
подељена на a=3 подударних делова, онда ће 9 нових квадрата испунити полазни јединични квадрат. Коначно,
коцка има димензију 3, зато што је 27 = 33, пошто 27 малих коцки испуњавају коцку чија је свака ивица дужине
1 подељена на три подударна дела. За фракталне криве приказане на наредним сликама , фракталне димензије
су између 1 и 2.
Неки фрактални цртежи и њихове димензиј:

Фрактална крива са димензијом D=1.5 зато што

се сваком кораку (итерацији), користи n=8
нових делова , коефицијент пропорционалности
је s=1/4, па je 8 = 41.5, јер је 8 = (√4)3 = 43/2.

Фрактална крива са димензијом D=2, пошто се

у сваком кораку користи n=9 нових делова, a
коефицијент пропорционалности је s=1/9, па је
9 = 32. Плетење тканине на овај начин омогућава
да се направи савршено термички изолована
одећа.

Димензија такозваног Коховог фрактала (Koch

fractal) је приближно D≈1,26 јер је коефицијент
пропорционалности s=1/3 и користи се n=4
четири пута више нових делова. Дигитрон нам
помаже да ово потврдимо: 4 ≈ 31.26.

140
Математичка теорија фрактала користи такозване комплексне бројеве тзв. вишеструке фрактале
(мултифрактале). Мултифрактали налазе своју примену у проучавању структуре људских плућа. Приближо,
плућа заиста можемо сматрати фракталом. У свакој алвеоли молекули ваздуха се сударају са унутрашњом
површином плућа, у такозваном Брауновом кретању (чији принцип је први формулисао Алберт Ајнштајн). То
значи да се они сударају на потпуно насумичан (случајан, хаотичан) начин. Што је већа унутрашња површина
плућа, тј. фрактална димензија алвеола, то је већа могућност да молекули ваздуха могу ући у крв кроз њихову
површину.

Апстрактне алвеоле, где се молекули ваздуха сударају у Брауновом кретању. Прва алвеола има
облик круга (тј. сфере, у три димензије), а друга алвеола има облик Коховог фрактала који има
већу фракталну димензију и омогућава бољу апсорпцију ваздуха .

Ако је унутрашња површина пресека плућа сувише неправилна, могло би се десити да молекули ретко додирују
неке граничне делове подручја, јер они леже „иза угла“. Математичар Том Вулф (Tom Wolf) је показао да постоје
површине са фракталном димензијом већом од 2 које су доступне Брауновом кретању (на срећу, јер то је разлог
што можемо да дишемо). Џин Бургеин (Jean Bourgain) са Института за напредне студије Универзитета у
Принстону доказује је да фрактална димензија једног комплетно приступачног региона не сме да буде преблизу
броја 3.

Модели плућа на основу фрактала; реалистична слика (лево) и компјутерски генерисана

виртуална апроксимативна слика (десно), под називом „квадратура плућа“ чији је аутор
Руји Такаки, Токио, Јапан (Rуuji Такаки, Токyo, Јаpаn).

Још један популаран низ апликација се може наћи у етноматематици. Рон Еглаш (Ron Eglash) је написао књигу
о „Афричким фракталима“, која нпр. говори о такозваном 'квинкунс фракталу' истакнутог афро-америчког
научника Бенџамина Банекера (видети [4]). Он је напоменуо да није необично наићи на овај фрактални шаблон
у Сенегалу, као украс на малим кожним торбама које се носе око врата. Етиопски крстови су други пример где
се поново може препознати математичка фрактална структура. Свакако је исправно рећи да су многи афрички
облици били инспирисани природом и пејзажима и да су стога изражавали њихову фракталну структуру.

141
Пример који је креирао Паулус Гердеш (Paulus Gerdes) и који показује како афричке огледалске криве цртане
на песку могу довести до фрактала које је Гердеш изумео и назвао Лунда-фракталима.
Међутим, пошто се заиста испоставило да су фрактали корисни
у описивању природних феномена на основу једноставне
математичке формулације- итеративних алгоритама, научници
попут Дејвида Авнира (David Avnir) (Хебрејски универзитет у
Јерусалиму, Израел) су показали да је фрактално својство
природе још увек отворено за дискусију: врло често понављају
се само два или три коефицијента пропорционалности, иако је
могућност различитих бесконачних настављања важан део
дефиниције фрактала (видети [1]). У Еглешовим 'Афричким
фракталима', често постоје само два или највише три нивоа.
Авнир је отишао тако далеко да је лично написао Манделброту
да се противи његовим теоријама о фракталном тумачењу
природе. Ипак, њихова расправа није довела до дефинитивних
закључака, тако да ћемо ми завршити једном духовитом опаском
Патрика Фаулер (Patrick Fowler) (Шефилдски универзитет,
Велика Британија) током једне приватне преписке: „Зашто не
постоји нека књига о, на пример, 'Католичким фракталима', јер
у неким делима религиозне уметности, светац држи кип
Богородице, која у рукама држи дете Исуса (видети слику)? Да
ли је то такође фрактална уметност?“
Да ли је ова статуа доказ да су католички уметници знали за
фрактале пре 600 година?Светац држи кип Богородице, која
држи кип Исуса: да ли је то 'католички етноматематички
фрактал'?

3Д Фрактали
Иако фрактали уживају велику пажњу у популарној науци, већина примера приказује 2Д слике или у најбољем
случају 2Д примере приказане у 3Д. Слика такозваног фракталног дрвета је култна слика у фракталној
уметности, али у већини случајева то је једно 'равно дрво' у две димензије. Један од најцитиранијих и такође
најранијих примера правог 3Д фрактала је "Тетраедар Сиерпинског", назван по пољском математичару Вацлаву
Сиерпинском (Waclaw Sierpinski). Његов 2Д оригинал је троугао Сиерпинског, који споља има облик
једнакостраничног троугла, који је рекурзивно подељен на мање једнакостраничне троуглове. У 3Д, он одговара
тетраедру, рекурзивно подељеном на 4 мања тетраедра. Наравно, даље варијације на ову тему су могуће, као
што је нпр. коришћење правилне
четворостране пирамиде и њеног
рекурзивног дељења на 5 мањих
пирамида.

Култна слика: 2Д фрактално дрво

(десно) настало на основу примене
Питагорине теореме (Wikimedia
Commons, цртеж ‘Фракталног
света').

Тродимензиона аналогија троугла Сиерпинсковог илуструје нову врсту проблема који се могу појавити код 3Д
142
фрактала. Заиста, ако је почетни тетраедар са страницом дужине L и површине L2√3 подељен на 4 тетраедра са
страницом дужине L/2, укупна површина (укључујући унутрашње области) ће бити 4(L/2)2√3 = L2√3. Дакле,
површина остаје константна после сваке итерације. Запремина се, са друге стране, смањује за једну половину
са сваком итерацијом и на тај начин се приближава 0 се повећањем броја итерација. Његова фрактална димензија
D, израчуната коришћењем формуле за фракталну димензију је 2, пошто је 4 = 22 и она одговара фракталној
димензији равног цртежа (квадрата).

3Д тетраедар Сиерпинског (Wikimedia

Commons, цртеж Џорџа Харта).

Фрактално дрво такође пружа 3Д изазове: култни цртеж је слика у равни, а приликом прављења 3Д верзије,
гране брзо прелазе једна у другу, то јест, секу суседне гране. То се десило Михил Даунслегеру (Michiel
Duinslaeger), бившем студенту архитектуре на Архитектонском факултету КУЛеувен, Белгија (који је
дипломирао у јулу 2014.). Он је похађао изборни предмет "Математичка уметност" и желео да конструише
право 3Д фрактално дрво. Када је испробао неке произвољне дужине и углове, његови резултати су били
незадовољавајући.

3Д фрактално дрво заиста постоји у природи (горња слика),

али када се рачунарски моделира, 3Д цртеж убрзо постаје
претрпан испреплетаним гранама (цртеж Михила
Даинслегера).

143
Срећом, Михил Даунслегер је похађао предмет "Математичка уметност" заједно са групом студената математике
из Србије, који су били у посети у оквиру Темпус пројекта. Један од тих студената, Данка Лучић, са
Универзитета у Новом Саду, Србија, је саветовала Даунслегеру да користи смањење дужине за ½ и углове од
45° између грана. Она је засновала свој предлог на постојећој литератури (видети [2], [5], [6] и [7]). Даунслегеров
дизајн 3Д фракталног дрвета са 682 дела, који се понављањем лако могу заједно укомпоновати, биће тема прве
3Д фракталне активности. Друга активност се заснива на идеји израде полиедра помоћу балона. Овај начин
моделирања полиедара је настао у хемији, али је у последње време постао популаран и у математици. (видети
[3]).

Активност 1: 3Д Фрактално дрво

Водич за наставнике

Материјали: Лагано дрво (триплекс или балсино дрво), картон, чврст папир.
Боја.

Циљ: Упознати студенте са особинама 3Д фрактала и констатовати колико споро или брзо свака генерација расте.

Речник: Фрактали, 3Д простор.

Редослед активности:
1. Копирање слике 1 на дрвету, картону и папиру. Користите дрво за прву генерацију, онда картон и на крају
папир. Напомените да је ширина вертикалних отвора једнака дебљини употребљеног материјала за фракталну
генерацију тих комада, али да је ширина косих отвора једнака дебљини материјала за наредну фракталну
генерацију.

У датом примеру, два дрвена комада чине стабло дрвета, 8 наредних комада су гране, а на крају постоје 32
гранчице; 128 зелених листова и 512 цветова беле боје који комплетирају дрво. То је укупно 682 комада, али
смо додали 2 комада за додатну потпору: велики квадрат и кружни облик који треба да чврсто придржавају
стабло. Овде су дужине грана у облику слова Y 1,.5 цм, следећа дужина је 9,25 цм, онда 4,625 цм и тако даље.

2. Обојите сваку фракталну генерацију по жељи (пошто је дрво небојено, користимо зелену и белу боју).

3. Нека ученици саставе дрво. Најважније од свега: будите стрпљиви!

4. Колика је фрактална димензија D дрвета?

144
 С лева на десно: 2 комада за стабло дрвета, 8 за наредне гране, као и 32 гранчице;
128 зелених листова и 512 белих цветова комплетирају дрво.

Резултат: дрво са 4
генерације.

Грана са 5 генерација (учесницима активности је недостајало стрпљења да се изгради комплетно дрво са 5

генерација).

145
 Активност 2: 3Д тетраедар Сиерпинског направљен од балона

Водич за наставнике

Материјал: Балони и пумпе. Ови балони су јефтини, а мале пумпе се продају заједно са њима. Можда ће вам
требати гумице за везивање балона.

Циљ: Упознати студенте са особинама 3Д фрактала и констатовати колико споро или брзо свака генерација расте.

Речник: Фрактали, 3Д простор.

Редослед активности:
1. Надувајте два балона и саставите их као што је приказано у наставку. Покушајте такође да све ивице буду
истих дужина, јер ће се испоставити на крају да је то врло важно, пошто од балона треба да направимо правилне
тетраедре.

Конструкција правилног тетраедра коришћењем 2 балона.

2. Направите тетраедар Сиерпинског помоћу

4 тетраедра од балона.

Конструкција Сиерпинског
заптивача коришћењем 8 балона.

3. Направите један већи тетраедар Сиерпинског помоћу 4 тетраедра од балона и тако искористите 32 балона.

Конструкција тетраедра
Сиерпинског коришћењем
8 балона.

146
Амбициозни математички уметници или уметнички математичари могу покушати да оборе постојећи Гинисов
рекорд за највећи тетраедар Сиерпинског конструисан од балона. Он је конструисан 16. марта 2014., користећи
2048 балона, у 1024 пирамиде, висине нешто веће од 7м, а за његово састављање је требало 6 сати.

Јована Ковач, студент Метрополитан универзитета у Београду,

у тетраедру Сиерпинског направљеном од балона, који је
направила заједно са својом колегиницом, студентом фотографије
Јованом Петровић.

Референце
[1] D. Avnir, O. Biham, D. Lidar and O. Malcai, “Is the Geometry of Nature Fractal?”,
Science, 279 (5347), pp. 39-40 (1998).
[2] P.M. Bliss and D.A. Brown, “Geometric properties of three-dimensional fractal trees”, Chaos, Solitons and Fractals,
42, Elsevier, pp. 119–124 (2009).
[3] E. D. Demaine, M. L. Demaine and V. Hart, “Balloon Polyhedra”, in Shaping Space: A Polyhedral Approach, edited
by Marjorie Senechal, Second Edition, pp. 33-40 (2013).
[4] R. Eglash, “African Fractals. Modern Computing and Indigenous Design”, Rutgers University Press, New Brunswick
NJ (1999) .
[5] R.M. Frongillo, E. Lock, and D.A. Brown, “Symmetric fractal trees in three dimensions”, Chaos, Solitons and
Fractals, Elsevier, 32, pp. 284–95 (2007).
[6] B. E. Pons, “Generalized self-contacting symmetric fractal trees”, Symmetry: Culture and Science, Vol. 21, Nos.
1-4, pp. 333-351 (2013).
[7] T. Verhoeff and K. Verhoeff, “Mitered Fractal Trees: Constructions and Properties”, Proceedings of the conference
“Bridges: Mathematics, Music, Art, Architecture, Culture”, pp. 25-32 (2011).

147
 Џорџ Харт

„Уклизавач“,
геометријска папирна

ПАПИРНЕ С КУЛ П Т У Р Е
конструкција
Џорџ Харт (Georg Hart) је вајар и професор на
Стони Брук универзитету (Stony Brook University).
Дипломирао је математику и докторирао на смеру
електротехнике и инфроматике на МИТ универ-
зитету (Massachusetts Institute of Technology). Харт
је koорганизатор годишње конференције о
математици и уметности „Мостови“ (Bridges
Conference) и уредник је за вајарство у Журналу
mатематике и uметности (Journal of Mathematics
and the Arts). Његовa уметничкa делa су излагана
широм света. Харт је суоснивач Музеја математике
у Њујорку за који је осмислио прву изложбу. Он
такође снима видео записе који приказују забавне
и креативне стране математике. Примере његовог
рада можете погледати на georgehart.com.

Увод. Ова активност се састоји од седам атрактивних конструкција које су забавне и које су релативно јефтине
за прављење, зато што се ради о једноставном сечењу комада папира и увлачењу једних у друге. Тиме се
развијају бројне математичке вештине у вези са геометријском структуром, шаблоном бојења и конкретном и
менталном визуализацијом. Сматрам да су ово добре наставне активности за ученике виших разреда основне
школе, средње школе и студенте. Поред тога, као тимски пројекти, ове активности добро функционишу ако се
остварују у групама од два или три ученика. То подстиче сарадњу и математичку комуникацију.
Сваки „уклизавач“ је направљен од истоветних примерака само једне врсте правилних многоуглова (нпр. само
квадрата или троуглова) са прорезима исеченим на одговарајућим местима. Ја их правим од обојеног картона,
једноставним фотокопирањем шаблона. У већини случајева, лепак или самолепљива трака нису потребни ако
користите крут папир, али ћете можда желети да користите мало лепка на угловима или мало самолепљиве
траке на унутрашњој страни за спајање делова. Кључна ствар за стварање прецизног геометријског тела је
чврсто спајање углова.

„Уклизавачи“, папирне конструкције урађене на основу, троуглова, шестоуглова, квадрата, десетоуглова,

петоуглова, декаграма (десетоугаоног звездастог многоугла) и пентаграма

150
Упутство за прављење различитих модела. Изнад је илустровано седам модела поређаних приближно по тежини
конструкције, од најлакших до најтежих. Предлажем да се почне са троугловима или шестоугловима који су
једносгавни за прављење само на основу илистрације. Модел са квадратима је захтевнији, зато што постоје
места на којима се три листа сустичу. Упутства за ово су детаљно дата у наставку. Преостали модели, са
десетоугловима, петоугловима, декаграмима и пентаграмима су све тежи. Једна од стратегија је да сви у разреду
направе модел са троугловима и да онда различити тимови раде на различитим преосталим моделима. Оне
теже доделите тимовима који желе већи изазов. Комбиновање резултата може дати веома атрактивне приказе.
Један „мобилни“ модел који сам направио од свих седам модела је први пут изложен 1997. на конференцији
„Математика и уметност“ (Math and Art) на Универзитету у Албенију, Њујорк, а затим у Годро Музеју математике
(Goudreau Museum of Mathematics), у Новом Хајд парку, Њујорк.

Склапање „уклизавача“ од 30 квадрата

Копирање и сечење. За један модел користите пет листова картонског папира у пет различитих боја. (Обичан
папир је претанак. Картонски папир је чвршћи и тежи од стандардног папира, али довољно танак да прође кроз
ваљке фотокопир апарата или ласерског штампача. Већина копирница има на располагању избор боја у којима
могу да ураде примерке за вас, или их можете купити у рисевима и ставити у свој фото копир апарат.)
Ископирајте шаблон квадрата (испод) на пет листова папира. Ако желите, можете га мало увећати тако да
добијете шест квадрата од 8,9 сантиметара који тачно стају на један лист папира; једино је суштински значајно
да свих тридесет квадрата буду исте величине. Ако се користи само папир у једној боји, конструкција ће и даље
бити геометријска, али ће изгубити много од лепоте.

Користећи маказе, сеците по линијама како би добили тридесет квадрата. Појединачно исеците четири прореза
на сваком, тј. немојте наслагати квадрате и покушавати да направите неколико прореза једним резом јер ће то
бити исувише непрецизно. Уредност је битна! Не морате да исечете све делове пре почетка склапања. Можете
започети конструкцију када сте исекли и изрезали најмање један квадрат сваке боје.

У ономе што следи, имајте на уму следеће:

(1) квадрати су равни; њих ћете привремено савити током склапања, али они треба да остану равни;
(2) када два квадрата потпуно склизну јадан у други, две ивице једног квадрата секу две ивице другог (по
једно укрштање се појављује на сваком крају прореза); и
(3) сваки квадрат ће се спојити са по четири квадрата у четири различите боје, нпр. плави квадрат никада не
додирује други плави квадрат.

Циклус од пет квадрата. Приметите да постоје два дугачка прореза и два кратка прореза на сваком квадрату.
Увек ћете међусобно уклизавати један дугачак и један кратак прорез. Почните спајањем два квадрата различитих
боја. Затим приметите на првој фотографији изнад да је централни петоструки отвор окружен са пет квадрата
и видећете како су два од тих пет распоређени као два квадрата које сте управо склопили. Наставите шаблон и
додајте трећи квадрат, четврти, и пети. Спојите пети квадрат са првим да завршите круг око петоструког отвора.
Обезбедите да се увек сви углови квадрата налазе ван конструкције. Чест проблем је да се прорези не уклапају
потпуно један у други; ово можете уочити ако приметите да се ивице не секу.

Тросмерни углови Под "тросмерним углом" (или "триедарским углом") подразумевамо теме полиедра и
припадне три ивице, тј. одговарајући триедар какав се јавља нпр., у теменима коцке. У овој фази, спојеви могу
слободно да се ротирају, тако да склапање буде веома флексибилно, а неки спојеви могу спонтано да се раздвоје.
Ако се то деси, само поправите спојеве да задржите петоугаони отвор. Оно што спаја делове заједно су
"тросмерни углови“ који се додају касније. Да бисте замислили где се они налазе, имајте на уму да ће од сваке
четири ивице квадрата две (супротне) ивице дотаћи петоугаоне отворе, а преостале две (супротне) ивице ће
додирнути тросмерне углове. Посматрајте ово она слици изнад.

Да бисте направили тросмерни угао између квадрата А и Б, изаберите нови квадрат В и спојитe га и са А и са
Б. Први проблем је да се утврди које боје треба да буде В. Трик је у томе да директно посматрате петоугао где
се додирују А и Б и видите које је боје квадрат који се ту налази; изаберите квадрат В у тој истој боји. Други
проблем је да се направи тросмерни угао симетричан са прецизним малим троуглом у његовом центру. Трик у
овоме је да се прво уклопи В у А, а Б неком врстом ротације у В, а затим привремено савиje и исправe мале
тачке А, Б, и В колико је потребно да би се квадрати међусобно кретали и чинили неку врсту спирале. Ово је
лакше урадити него објаснити. Обично неки ученици ово сами открију и онда показују осталим учесницима.

151
Довршавање структуре. Када усавршите овај трик онда је једноставно направити други тросмерни угао, па
још један, итд., тако да свих пет почетних спојева буду учвршћени. У сваком случају, боја новог квадрата који
се додаје мора бити одређена посматрањем петоугаоног отвора, да би одговарала боји супротног квадрата. Када
се свих пет првобитних спојева учврсте на овај начин, употребићете укупно десет квадрата, чиме сте урадили
трећину посла. Довршавање структуре је само ствар опажања да постоји неколико непотпуних петоугаоних
отвора. Иѕаберите било који од њих за попуњавање и чврсто уклапање његових спојева, итд., док свих тридесет
квадрата не буду искоришћени. Успут, двапут проверите да ли је сваки отвор окружен са пет различитих боја
и да ли се сваки квадрат уклапа са још четири квадрата различитих боја. Ако су правилно направљени, шест
квадрата било које боје биће поређани као једна расклопљена коцка.

Склапање шест преосталих „уклизавача“

Сличне технике се користе и за склапање шест преосталих „уклизавача“. Сваки може да се замисли као сет
укрштених многоуглова, са прорезима који се користе да би омогућили да равни папира пролазе једна кроз
другу. Деликатан проблем је избор боје сваког дела тако да цео распоред буде симетричан. Други проблем је
техника прављења захтевнијих тросмерних углова са већим деловима који треба да се савијају једни око других.
Илустрације изнад представљају упутства. У сваком случају, формирају се занимљиви шаблони ивица, често
петокраке звезде.

Модел са троугловима као и модел са шестоугловима имају по двадесет компонената - четири дела у свакој од
пет боја. Они немају тросмерне углове, тако да их је из тог разлога лакше склопити, али су зато и склони да се
расклопе сами од себе ако се користи одређена врста папира. Ако је потребно, може се користити мало
самолепљиве траке на унутрашњој страни како би се чврсто спојили прорези. Такође се може користити мало
лепка које ће спојити углове. Ако су правилно састављени, четири дела било које боје леже у равни правилног
тетраедра и свих пет боја се налазе око сваког петоугаоног отвора. Модел са троугловима је посебно
интересантан јер се међу његовим ивицама могу видети ивице пет коцки; ако их на први поглед не видите, оне
се могу уочити ако полако ротирате модел.

Сваки од четири преостала модела има по дванаест компонената. За сваки од њих, направите два дела у свакој
од шест боја и саставите их тако да су парови супротних делова увек исте боје. Сваки део ће се додиривати са
пет суседних који су у преосталих пет боја. Тросмерни углови могу бити незгодни у почетку. Најтежи за
склапање је модел који се састоји од дванаест пентаграма, јер сегменти где две звезде пролазе једна кроз другу
имају два пара прореза за склапање уместо само једног. Немогуће је дати детаљна упутства за њих. Све што
могу предложити јесте да на сваком кораку прво замислите где желите да неки део буде, а онда да га тамо и
поставите.

Идеје за рад у учионици, почев од ученика виших разреда основне школе до студената архитектонског дизајна
Пре него што покушају да направе ове конструкције, ученици и студенти треба да претходно изграде свих пет
правилних полиедара, како би били упознати са њиховим симетријама. Завршени „уклизавачи“ се могу довести
у везу са правилним полиедрима и користити за размишљање на тему броја ивица, темена и пљосни или на
тему симетрија. На пример, за конструкцију од 30 квадрата се може поставити питање: Колико има „тросмерних
углова“? (Одговор: 20, они се подударају са 20 страница правилног икосаедра. Један од начина да их пребројите
се заснива на чињеници да сваки од 30 квадрата додирује два тросмерна угла, а потребна су по три таква споја
да дају угао, тако да 30 × 2/3 износи 20.) Колико 5-остраних отвора постоји? (Одговор: 12, који се подударају
са 12 страница правилног додекаедра; израчунато као 30 × 2/5) Колико 5-oструких оса ротације постоји?
(Одговор: 6. Свака повезује центре сваког пара супротних 5-oструких отвора.)
Један од могућих сложенијих задатака је да ученици сами направе шаблоне коришћењем или лењира и шестара
или неког компјутерског програма за цртање. Кључ у многим случајевима је да се почне са правилним
многоуглом и да се пронађу тачке које деле ивице по златном пресеку. (Ово проистиче из својстава златног
пресека: петокраке звезде). Прорези, где делови уклизавају један у други, треба у збиру да буду једнаки дужини
сегмента пресека.
Након вежбе са овим моделима, који су величине диње, ова идеја се може применити на веће моделе. Студенти
на предмету дизајна архитектуре који је држала проф. Патрициа Муњоз на Универзитету у Буенос Аиресу су
направили велике картонске верзије (око један и по метар у пречнику)
На средњошколском или вишем нивоу се могу користити изграђени модели за истраживање тема у
комбинаторици, на пример са 30 квадрата: Колико различитих кругова у пет боја је могуће поставити око

152
петострукога отвора? (Одговор: 24, што је 5!/5, јер постоји 5 пермутација ових боја, а изједначавамо групе од
пет које представљају цикличне ротације). Колико различитих кругова је присутно на једном моделу? (Одговор:
12, по један око сваког од 12 отвора.). Колико различито обојених модела има у учионици? (Одговор: 2 - Ако је
редослед почетног круга од пет боја случајно одабран, отприлике пола одељења ће имати један шаблон боја, а
друга половина ће имати други.) Шта одређује којих 12 од 24 могућих цикличних редоследа се налазе у истом
моделу? (Одговор: „парне“ пермутације од пет боја увек припадају истом моделу.)

Литература
Чарлс Батлер ми је описао дизајн једног модела са троугловима и једног са квадратима. Друге сам дизајнирао
на основу избора потскупа униформних полиедара.

На сајту http://www.georgehart.com се налазе 3Д модели свих 7 конструкција у „виртуелној реалности“, који се

ротирају у три димензије уз помоћ одговарајућег додатка на Интернет прегледачу. Овакав приказ пружа богатији
увид у структуре од 2Д слика, па може представљати боље упутство за склапање.

Делови овог материјала су се појавили у брошури „Радионица за наставнике“ са конференције „Мостови“

(Bridges Conference) одржане 2004. године.

153
Шаблон за троугаони „уклизавач“ — направите пет копија за два модела

154
Шаблон за шестоугаони „уклизавач“ — направите пет копија за један модел

155
Шаблон за квадратни „уклизавач“ — направите пет копија за један модел

156
Шаблон за десетоугаони „уклизавач“ — направите шест копија за 1.5 модел

157
Шаблон за петоугаони „уклизавач“ —направите шест копија за један модел

158
Шаблон „уклизавача“ у облику декаграма — направите шест копија за један модел

159
Шаблон „уклизавача“ у облику пентаграма — направите шест копија за један модел
 Ринус Ролофс:

Леонардови издигнути
полиедри ̶ модели

ПАПИРНЕ С КУЛ П Т У Р Е

11
Ринус Ролофс је рођен 1954. Након студија примењене
математике на Техничком универзитету у Еншедеу
дипломирао је на Академији уметности у Еншедеу са
специјализацијом у скулптури. Његове радове углавном
наручују општине, институције и компаније у
Холандији, али су његови радови излагани и широм
света, нпр. у Риму, као део прославе стогодишњице
Ешеровог рођења 1998. Од 2003. он је један од
организатора конференција „Мостови“ (Bridges
Conference) чија је тема веза између уметности и
математике.

Публикације

Углови и ивице – широм Европе (Ecken und Kanten – Europaweit), 2014, каталог изложбе у Музеју математике
у Гисену, Немачка (Mathematikum Giessen, Germany).
Откриће новог низа униформних полиедара (The Discovery of a New Series of Uniform Polyhedra), 2013, Зборник
радова са конференције „Мостови“ (Bridges Proceedings).
Повезане рупе (Connected Holes), 2008, каталог изложбе на Техничком универзитету у Еншедеу, Холандија
(Technical University of Enschede, Netherlands).

Увод
Главна тема моје уметности је моја опчињеност математиком. Да будем прецизнији: моја опчињеност
математичким структурама. Математичке структуре се могу наћи свуда око нас. Можемо их видети свуда у
нашем свакодневном животу. Употреба ових структура као визуелних украса је тако честа да ми то чак и не
видимо као математику. Али проучавање особина тих структура, а посебно односа између различитих структура
може довести до питања која могу бити почетак занимљивих уметничких истраживања.

Уметничка истраживања ове врсте углавном доводе до интригантног дизајна скулптуралних објеката, који се
потом праве од свих врста материјала, као што су папир, дрво, метал, акрил, итд... Све почиње са чуђењем,
покушавајући да схватите шта видите. Решавање тих питања често доводи до нових идеја, нових замисли.

Пошто користитим рачунар као мој блок за цртање, ове идеје се реализују у стварности прво као слика на екрану.
Одатле могу да одлучим шта мора да буде следећи корак ка физичкој реализацији: приказана слика, анимација
или 3Д-физички модел направљен коришћењем РНУ машине, ласерско сечење или брза израда прототипова.
Већином, први физички модел је модел од папира, једноставно исечен, савијен и залепљен.

Међутим, данас се могу користити многе различите технике, као и различити материјали. Али, све то је
засновано на мојој опчињености математичким структурама.

У математици област полиедара заслужује посебну пажњу. Лепо је израдити реалне физичке моделе од којих
можете научити много о лепоти симетрије и структурама. Када имате прве моделе Платонових тела (правилних
полиедара) онда добијате инспирацију и можете доћи до идеје о варијацијама на овим моделима. У књизи
„Божанска пропорција“ (Divina Proportione) Луке Пачолија и Леонарда да Винчија наћи ћете цртеже основних
полиедара, а такође једну занимљиву варијацију која се зове издизање.

Модели од папира се могу врло лако направити. За овде описане моделе само нам требају три различита шаблона
који се могу наћи у прилогу.

162
 У својој књизи „Божанска пропорција“ [2] Лука Пачоли и Леонардо да Винчи су приказали издигнуте верзије
свих Платонових полиедара, као и неких од Архимедових полиедара. Платонова тела као и њихова издигнућа,
онако како их је нацртао Леонарда да Винчи су приказана на сликама 1 и 2.

Слика 1: Леонардови цртежи Платонових тела.

Слика 2: Леонардови цртежи издигнућа Платонових тела.

Шта је тачно издигнута верзија неког полиедра? У „Божанској пропорцији“ [3], поглавље XLIX, параграф XI.XII,
Пачоли описује издигнуту верзију коцке на следећи начин: „... она је ограничена са 24 троугаоних површи. Овај
полиедар се састоји од 6 четвоространих пирамида, које заједно граде спољашност објекта, као што можете да
видите својим очима. А постоји и коцка унутра, на којој се налазе пирамиде. Али, ова коцка може само да се
замисли у машти, јер је покривена пирамидама. Шест квадратних површи су основе 6 пирамида.“.
Дакле, овај објекат се састоји од укупно 24 једнакостраничних троугаоних површи и 6 сакривених квадратних
површи, као што се може видети на расклопљеним објектима на Слици 3.

Слика 3:
Слике расклопљене
издигнуте коцке и
октаедра.
О „Издигнутом октаедру“ (Octocedron Elevatus) Пачоли пише (Поглавље L, параграф XIX.XX): „И овај објекат
се састоји од 8 тространих пирамида, које можете видети својим очима, и октаедра унутра, који можете само да
замислите у својој машти.“ То значи да је објекат састављен од 32 једнакостраничне троугаоне површи, од којих
су 8 сакривене.
Пачоли описује процес издизања као стављање пирамида, изграђених од једнакостраничних троуглова, на сваку
од пљосни полиедара. Резултат ове операције је један двослојни објекат који има много сличности са звездастом
верзијом полиедра. Леп пример представља Ешерова графика „Гравитација“. Начин на који је Ешер "отворио"
полиедар нам врло добро показује оба слоја. Ешеровим сопственим речима: „Ова звезда-додекаедар је изграђена
од дванаест петокраких звезда. На свакој од ових платформи живи чудовиште без репа и његово тело је
заробљено испод једне петостране пирамиде.“ Ешер говори о пирамидама постављеним на платформама
(пљоснима полиедра), баш као Пачолијева издигнућа.

163
Слика 4: М. К. Ешер –
„Гравитација“. Основни
облик је звездасти
додекаеадар.

Испоставило се да је начин на који је Ешер отворио полиедар савршено решење за израду модела издигнутих
полиедара.

Слика 5: Развијање основних елемената за издигнуте моделе.

Елементе који су нам потребни да направимо модел издигнутог полиедра можемо конструисати на следећи
начин: повезивањем пљосни „отворене“ пирамиде на ивицама њене основе. За издигнута Платонова тела
(правилне полиедре) то морамо да урадимо са тространим, четвоространим и петостраним пирамидама. Тако
добијамо три различита грађевинска елемената (Слика 5, десно) чије цртеже можете видети у прилогу.

Слика 6: Изградња издигнутог тетраедра.

Да бисмо изградили модел издигнутог тетраедра почињемо са четири троугаона елемента. Процес изградње се
може описати на следећи начин: изнад сваке троугаоне површи морамо да изградимо тространу пирамиду.

Слика 7: Модели издигнутог

тетраедра и издигнутог
октаедра

164
Са осам таквих елемената можемо изградити модел издигнутог октаедра.

Слика 8: Изградња издигнутог икосаедра.

За трећи модел, издигнути икосаедар, треба да исечемо двадесет троугаоних елемената.

Слика 9: Модели
издигнутих полиедара
са троугаоним
елементима.
Тако добијамо сва звездаста Платонова тела које можемо да изградимо од троугаоних елемената. За следећи
модел, издигнуту коцку, морамо да исечемо шест квадратних елемената, а затим конструишемо четворостране
пирамиде изнад сваке квадратне пљосни коцке.

Слика 10: Изградња издигнуте коцке

Слика 11: Модели

издигнуте коцке и
издигнутог
додекаедра.

165
Најсложеније звездасто Платоново тело, звездасти додекаедар, може се направити од дванаест петоугаоних
елемената.

Слика 12: Модели издигнутих Платонових тела.

Посматрајући цео скуп модела које смо до сада изградили, видимо да се један од тих модела, звездасти октаедар,
може посматрати као склоп два тетраедра. Коришћење две различите боје чини ово видљивим и постоји једна
фина сличност између модела од папира и Ешеровог „Двоструког планетоида“.

Слика 13: Издигнути октаедар

је склоп два тетраедра.

Следећи корак је потрага за звездастим полиедрима које можемо добити од Архимедових тела.

Слика 14: Архимедова и

Платонова тела.

166
Да бисмо извршили стелацију полиедра морамо поставити по један правилни тетраедар на сваку пљосан
полиедра. Као што можете видети на Слици 15, само су тростране, четворостране и петостране пирамиде
могуће.

Слика 15: Могућа издигнућа правилних полигона.

Из целог скупа Архимедових тела, може се користити само шест тела за процес стелације. Она су приказана на
Слици 16.

Слика 16: Шест Архимедових

тела који се могу издигнути.

У књизи „Божанска пропорција“ налазимо само три: кубооктаедар, икосододекаедар и ромбокубооктаедар.

Слика 17: Леонардови цртежи три Архимедова тела.

167
 Слика 18: Леонардови цртежи издигнућа три Архимедова тела.

Моделе од папира свих ових тела можемо направити од три различита елемента.

Слика 19: Модели од папира три Архимедова тела.

Поред ова три Архимедова издигнућа можемо направити и звездсту засечену (snub) коцку, издигнути засечени
додекаедар и издигнути ромбоикосододекаедар. Укупно сада имамо једанаест издигнутих полиедара. Постоји
посебан подскуп ових једанаест полиедара са занимљивим својствима. На Слици 20 приказани су такозвани
"Прстенасти полиедри". Ови полиедри могу бити обојени у само две боје на такав начин да не постоје две
суседне површине истe бојe. Издигнуте верзије ових полиедара ће стога бити склопови које можемо направити
као двобојне моделе.

Слика 20: Пет Прстенастих полиедара.

168
На Слици 21 приказани су склопови Леонардових издигнућа.

Слика 21:
Четири
Леонардова
издигнута
полиедра су
склопови.
Постоји још много полиедара које можемо изградити са нашим елементима. Прва група коју можемо проучавати
јесте група делтаедара. Постоји осам конвексних делтаедара и од наших елемената можемо направити издигнуте
верзије сваког од њих.

Слика 22: Осам

делтаедара.

У ствари, од једног полиедра изграђеног од троуглова, квадрата и/или петоуглова, од наших елемената можемо
направити папирни модел издигнуте верзије. Леп пример је Тетрахеликс.

Слика 23: Тетрахеликс

169
Нарочито лепе моделе добићете ако користите више од једне боје.

Слика 24: Издигнута верзија тетрахеликса направљена од троугаоних елемената.

Идеја издигнућа се може применити не само на полиедре, већ и на поплочавања равни.

Слика 25: Издигнуће је такође могуће и са равним шаблоннима.

На пример, полазећи од поплочавања 3,3,3,3,3,3 у којем су све плочице једнакостранични троуглови и по 6 их
се сустиче у сваком темену, можемо ставити по једну тространу пирамиду на сваку плочицу. Када отворимо
пирамиде као што је Ешер урадио, можемо направити модел са троугаоним елементима као што је приказано
на Слици 26.

Слика 26: Модел издигнућа раванског 3,3,3,3,3,3-поплочавања, изграђен од троугаоних елемената.

170
Исту стратегију можемо применити на поплочавање квадратима 4,4,4,4. На тај начин, добијамо два правилна
издигнута раванска поплочавања.

Слика 27: Издигнуће троугаоних и квадратних шаблона.

Постоји још једно Архимедово раванско поплочавање које можемо користити на овај начин: поплочавање
3,3,4,3,4 приказано на Слици 28.

Слика 28: Издигнуће Архимедовог поплочавања 3,3,4,3,4.

Папирни модел издигнућа је приказан на Слици 29.

Слика 29: Модел изграђен од троугаоних и квадратних елемената.

Наравно, могуће су многе варијације на ову тему. Дакле, са само три различита елемента можемо изградити
огромну колекцију занимљивих математичких објеката и структура.

171
172
173
174
175
176
 Ферхан КИЗИЛТЕПЕ

Two Exercises on Dimension,

Surface and Volume

ПАПИРНЕ С КУЛ П Т У Р Е
in Mathematics

11
 Ферхан КИЗИЛТЕПЕ: Рођенa је 1970. у
Истанбулу. Студирала је математику од
1989-1993. на Математичком факултету,
Анадолијски универзитет у Ескишехиру, где је
дипломирала са дисертацијом из области анализе
под називом „Писање компјутерског програма
фракталне димензије можданих алфа таласа у
програмскoм језику Ц“. У периоду од 1991 –
1993. стекла је диплому првог степена студија
педагогије на Анадолијском универзитету, 2008 –
2011. Магистрирала је на Факултету уметности и
дизајна, Јилдиз Технички универзитет (Yıldız
Technical University) у Истанбулу са дисертацијом
под називом „Размишљања о концепту
математичке симетрије као методи у области
визуелних уметности и пластике“. Од 2010-2011.
похађала је Уметнички факултет (Kunsthochschule Kassel) на Универзитету Касел у Немачкој. Од 1993. наставила
је студије о вези науке и уметности на последипломским студијама на различитим универзитетима, као што су
METU, Анадолијски универзитет, Универзитет Хацетеп (Hacettep), Мимар Синан Универзитет. Такође је на
различитим универзитетима радила као гостујући професор. Тренутно је гостујући професор на Факултету за
архитектуру и дизајн на Анадолијском универзитету. Била је изабрана као најуспешнија туркиња у 2004. години
од стране Турске женске лиге Америке у Њујорку, САД. Ово признање је само једно од многих признања које
је добила током своје каријере до данас.
Кизилтепе проучава разне области уметности, углавном скулптуру, мултимедије, заједно уз своје теоријске
студије о симетрији и сродним областима. Учесник је већег броја изложби у земљи и иностранству на којима
је приказала керамичко/металне скулптуре и дигиталне штампане графике. Реализовала је разне видео студије,
извела пуно наступа и направила композиције која спајају све наведене медије. Организовала је више радионица
које укључују геометријске теме за различите старосне групе деце. Семинари и конференције такође чине део
њене образовне мисије. 2006. је одржала два семинара и две радионице о метности у математици за децу на
фестивалу ТУБИТАК (Научно-технолошко истраживачки Савет Турске) под називом „TÜBİTAK, VI. Buluş
Şenliği“ у Анкари. 2009. је учествовала на 11. колективној изложби Удружења савремених вајара одржаној у
Анкари. 2008. је одржала своју прву међународну самосталну изложбу под називом „Pre–ColliSculp“ у Дворани
културног центра у Печују, у Мађарској. Учествовала је на изложбама под називом "Међународне мобилне
изложбе", које је одржао MADI (Multichannel Audio Digital Interface), од 2006.

Одабране публикације:
- “A Brief Essay on Jeol- Peter Witkin from Symmetry Perspective”, 15th Generative Art Conference Proceeding
GA2012, Italy, 2012. (http://www.generativeart.com/)
- “A Brief Review of Frank O. Gehry and the Nationale-Nederlanden Building”, Bridges Coimbra Conference
Proceeding 2011 (ISBN: 97809846064203, ISSN: 1099- 6702), USA, 2011, pp. 551- 554.
- “Analyzing the Plane Symmetry of Ottoman Tiles as an Architectural Element between the 15th & 16th Century”,
Symmetry: Culture and Science (ISSN 0865- 4824), vol. 21, No.4, Hungary/ Budapest, 2010, pp. 413- 432.
- “Review of a Cinema Film from the Perspective of Symmetry: ‘The Pillow Book” Bridges Pécs Conference
Proceeding 2010 (ISBN: 97809846064203, ISSN: 1099- 6702), USA, 2010, pp. 439- 442.

178
Керамичке структуре (горе лево), папирне (горе у центру) и металне скулптуре (горе десно), дигитална штампа
(средина лево и десно), слика са наступа (доле лево), радионица у TUBİTAK-у (доле десно).

1. Увод
Две вежбе које су у доњем делу текста детаљно описане треба да допринесу интелектуалном развоју у периоду
конкретних операција код деце на узрасту од 11 и више година. Вежбе су организоване тако да развијају
способности аналитичког, креативног и практичног размишљања у складу са знањем, разумевањем и корацима
примењивања у математичком образовању. Такође, ове вежбе ће помоћи у вредновању основних концепата
математике код пластичних и визуелних уметности.

Референце:
Bacanlı, H.. Gelişim ve Öğrenme. Анкара: Nobel Yayınları. 2002. Print.

Saban, A.. Çoklu Zekâ Teorisi ve Eğitim. Анкара: Nobel Yayınları. 2002. Print.

Alkan, H., M. Altun. Matematik Öğretimi. Ескишехир: Anadolu Üniversitesi Yayınları. 1998. Print.

2. Од 2Д до 3Д Папирних скулптура
Вежба 1
Ова вежба је замишљена тако да обухвати концепте као што су димензија, површина/раван, запремина/простор.
Комбиновањем дводимензионих (2Д) делова (са детаљима приказаним на сликама) ствара се самостојећи
тродимензиони (3Д) објекат. Другим речима, прелазећи из 2Д у 3Д створићемо објекат ограничен 2Д површима,
који има своју запремину. Тако ће циљна група приметити да се 2Д геометрија може видети само као раванска
слика, а да 3Д геометрија може и да се види и опипа. Такође се може дискутовати прелаз из 2Д у 3Д, тј. прелаз
са поршина на запремине. Важно је запамтити да су димензије листа папира који се користи за изградњу
структурa неважне: учесници треба да се усредсреде на његову површину и ништа друго.
Материјал који се корисити у овој вежби је папир. Папир би требало да буде барем тежине копир-папира. Ако
је папир тежак до 200 гр/m2 (или више), готови објекти ће бити чвршћи и дуже ће трајати. Препоручује се да

179
се пробни модели праве од лакшег папира. Такође се препоручује се да се користи папир у боји, а димензије
папира који ће се користити у вежби треба да будu минимум 5×5 cm - максимум 20×20 cm (за папире теже од
200 гр, 30×30 cm је оптимално). За млађу децу, ви исеците папир; старија деца треба да буду под надзором док
користе маказе да би се избегли инциденти. У свакој вежби, по два комада папира треба спојити на резовима и
залепити, по могућству лепком за папир или на други начин по дечјем избору; у овој фази развоја веома је важно
да се омогући деци да користе различите начине савијања и спајања. Други комади папира се такође могу додати
и ако се додају дизајн ће постајати све сложенији. Облици папира се могу састојати од кругова, елипса,
правоугаоника или многоуглова; деца могу да користе облике који желе. Ако је потребно, на крају вежбе, крајњи
облик папирне скулптуре може се поправити и дотерати маказама.
Следеће слике у низу се састоје од: 1) узорака папирних форми; 2) исеченог папира већ спремног за коришћење;
3) фотографија довршених папирних скулптура.

Exercise: 1-a
Edge Lenghts: 10cm, 15cm

Scale: 1/1

180
Exercise:
1-b

Edge Lenghts: 10cm, 15cm Scale: 1/1

181
Exercise: 1-c

Diameters: 10cm, 20cm Scale: 1/1

182
Exercise: 1-d Diameters: 10cm, 20cm
Scale: 1/1

183
Пример 1.1 Пример 1.2

Пример 1.3 Пример 1.4

Папирне скулптуре у овим вежбама су направљене од Canson 200-грамског папира у боји.

3. Од нових површина до нових запремина

Вежба 2
Ова вежба која има исте образовне циљеве као и претходна има за циљ стварање нових површина и нових
запремина од основних правилних 3Д геометријских тела и истраживање њихових особина. Ово ће помоћи
развоју дискретних способности размишљања и креативности: док деца буду стварала нове површине и
запремине, повећаваће се и њихово разумевање за дискретну скулптуру. Дакле, као резултат ове вежбе, развијаће
се способност перцепције учесника о запремини обојених папирних скулптура.
Основни материјал за ову вежбу је папир. У првом делу вежбе користиће се бели папир, а у другом делу ће се
користити папири у боји. Папир би требало у пречнику да буде барем у величини копир-папира (A4). Ако је
папир тежак 200 гр/m2 (или више), готова фигура ће бити трајнија. Препоручује се да се пробни модели праве
од лакшег папира. Препоручује се да се користи папир у боји, а димензије папира који ће се користити у вежби
треба да буду минимум 8×8 cm - максимум 20×20 cm (за папире теже од 200 гр 30×30 cm је идеално). Папири
у боји ће се користити за прекривање белог папира, односно конструкцију вишебојних модела. Стога се саветује
да се користи папир у боји грамаже од најмање 60–110 гр за покривање. За млађу децу, ви исеците папир; старија
деца треба да буду под надзором док користе маказе да би се избегли инциденти.
У првом делу вежбе конструишите полиедре од белог папира. Mожете направити различите основне елементе:
праве или косе призме, пирамиде или октаедар (који има осам пљосни), додекаедар (који има дванаест пљосни),
икосаедар (који има двадесет пњосни), па одатле потичу називи ових правилних полиедара, и сл. У овој вежби
би требало да се користе најмање два полиедра. Од белог папира треба исећи раванске мреже изабраних
полиедара, а онда ивице мрежа треба савити и залепити једну за другу. Припремљене полиедре треба слепити

184
по њиховим изабраним пљоснима, или, да би се створио утисак да један полиедар продире кроз други треба их
засећи на различитим угловима, а затим спојити. На овај начин, интегрисањем полазних полиедара добиће се
нови. Ова вежба ће бити сложенија када се покуша са вишеструким комбинацијама полиедара и то ће помоћи
да ученици реше много теже задатке. Основни правилни полиедри су доле нацртани као раванске мреже од
којих, након сечења и слепљивања ивица, добијате 3Д полиедре.
Када се све или само неке пљосни белог полиедра облепе обојеним папиром добијамо нову папирну скулптуру
у боји.
Следеће слике у низу састоје се од: 1) нових полиедара направљених од белог папира; 2) примера папирних
скулптура које су добијене прекривањем пљосни беле скулптуре папиром у боји; 3) раванских мрежа основних
правилних полиедара.

Бело 1

Бело 2 Бело 3

185
 Бело 4
Бело 5
Бело 6

У боји 1, У боји 2, У боји 3

186
Exercise: 2-a

Edge Lengths: 10cm, 20cm Scale: 1/3

187
Exercise: 2-b

Diameters: 20cm, 15cm, 10cm Scale: 1/3

188
Exercise: 2-c

Edge Lengths: 17cm Scale: 1/4

189
Exercise: 2-d

Edge Lengths: 12cm Scale: 1/4

Diameters: 10cm

Захваљујем се на доприносу филологу Мелике Цакан (Melike Çakan) и индустријском дизајнеру Рамазану
Сејхану (Ramazan Seyhan).

190
 Кристина Бурчик
Војћех Бурчик

Математичке авантуре

ПАПИРНЕ С КУЛ П Т У Р Е
у оригамију
Кристина Бурчик - Војћех Бурчик: Дипломирали
су математику на Јагелонском (Jagiellonian)
универзитету у Кракову, у Пољској, 1983. Године.
Војћех, поред тога, има докторат са АГХ
Универзитета за науку и технологију у Кракову.
Кристина је наставник математике са више од 20
година искуства, као и оригами уметник. Њено
математичко образовање је довело до развоја
интересовања о геометријским моделима. Од времена
студија је фасцинирана математичком структуром
оригами модела и процесом савијања, као и везом
између оригамија и математике. Такође се интересује
за примену оригамија у образовању, посебно
подучавајући математику кроз оригами. Војћех је
више од 20 година био финансијски директор једне
велику међународну компанију која се бави
производњом.

Контакт подаци:

Кристина Бурчик(Krystyna Burczyk) burczyk@mail.zetosa.com.pl

Војћех Бурчик (Wojtek Burczyk) woj.burczyk@gmail.com
Веб страница: www.origami.edu.pl

Наше интересовање за оригами

Кристина и Војћех су почели да се интересују за оригами 1995. године, а он је сада постао велики део њихових
живота. Излагали су своје радове на неколико конгреса и изложби, у Пољској и иностранству (Мађарска,
Италија, Велика Британија, САД, Шпанија, Шведска, Немачка, Румунија, Швајцарска, Француска, Холандија,
Сингапур). Били су позвани да учествују на великој међународној изложби оригамија „Мајстори оригамија“
(Masters of Origami) одржаној у Салцбургу 2005. године и у Хамбургу 2007. године, и изложби „Савијен папир:
бескрајне могућности“ (Folded Paper: Infinite Possibilities) која је кренула из Лос Анђелеса 2012. године, и која
ће обићи САД до 2016. године. Кристинини радови су били изложени на конференцијама "Мостови" (Bridges
Conferences), на којима су приказана дела која повезују математику, музику, уметност, архитектуру и културу, у
Печују (Мађарска, 2010), Коимбри (Португал, 2011), Еншедеу (Холандија, 2013) и Сеул (Кореја, 2013). Њени
радови су уврштени у „Енциклопедију oригамија“ Никa Робинсонa (Nick Robinson: The Encyclopedia of Origami)
Кристина и Војћех су представили теоријске и образовне аспекте оригамија на конференцијама „Оригами у
науци, математици и образовању“ (Origami Science Math and Education (OSME)) 2001, 2006, 2011 и 2014. године,
на конференцијама „Настава савијања папира“ (Didaktik des Papierfalten) 2006. - 2013. године и на конференцији
„Мостови“ 2011.

1 Оригами и математика
Суштина оригамија је савијање папира дуж правих линија. Такве линије нас директно воде у свет геометрије.
Обичан лист папира може постати моћан математички алат, Математички проблеми који произилазе из
оригамија су животни задаци, за разлику од већине задатака са којима се студенти сусрећу у класичној настави.
Активности које следе су засноване на једноставном савијању и не захтевају никакво претходно искуство у
оригамију или посебне вештине. На дијаграмима је коришћена стандардна нотација. Уколико се појави неки
проблем, видети кратко објашњење симбола на крају прве активности.
Обе активности представљају оригиналне идеје које је развила Кристина. Свака од њих почиње са детаљним
описом процеса савијања који води ка моделу. Опису следи низ питања која истражују математичке проблеме
који природно произилазе из процеса савијања. Решења проблема отварају нове правце за истраживање
различитих варијација и на крају воде ка уметности.

192
 2 Поделите квадрат на 9 делова
Почните са једним папиром у облику квадрата. За то може послужити обичан фотокопир папир, али папир са
различито обојеним странама даје боље резултате.
Означите средишта свих страна квадрата. Затим повежите средишта и темена квадрата са четири линије тако
да квадрат буде подељен на 9 делова (Sundara Row1 1905).

Конструкција2

Питања за радознале

• Који многоуглови настају поделом квадрата?3

• Колики део великог квадрата (листа папира) чини четвороугао у центру?
• Колика је удаљеност од темена централног четвороугла до темена великог квадрата?
• Да ли је предложени шаблон једино решење које дели квадрат на 9 делова у складу са условима који су
наведени у опису конструкције?

1
Row Sundara T., 1966, Геометријске вежбе у савијању папира, Довер пабликејшнс, Њујорк (репринт
издање 1905) (Geometric Exercises in Paper Folding, Dover Publications, Nеw York (reprint of 1905
edition))
2
Посматрајте како се крећу темена квадрата и анализирајте њихове нове позиције. То је драгоцено
искуство приликом склапања.
3
Можете ли да одговорите на питање у вези са природом многоугла у средини квадрата, након
пажљивог посматрања врста насталих многоуглова, њиховог међусобно симетричног распореда и
њихових унутрашњих углова. Ове особине је лакше приметити када поставите два савијена листа
папира један уз други.

193
 3 Звезда у квадрату
Прво пресавијте линије на квадратном листу папира као што је приказано испод (кораци 1-10). Посматрајте
знаке ротирања и знаке за окретање папира на другу страну (за објашњење знакова видети крај овог поглавља).
Онда формирајте звезду4 (различите линије показују различите правце савијања).

Испрекидана линија означава савијање

удубљених делова Испрекидана и тачкаста
линија означава савијање испупчених делова
Видети такође део Симболи испод

Ако користите двобојни папир, звезда има

другачију боју од квадрата око ње.

4
194 Модел је дизајнирала Кристина Бурчик.
Питања за радознале

• Колики део квадрата чини звезда (колика је површина звезде у односу на

квадратну плочицу)?
• Угурајте врхове звезде у наборе попут џепова иза њих. Колики део плочице
чини мали квадрат у унутрашњости (квадрат који се састоји од четири
четвороугла)?

• Да ли је могуће преуредити крилца звезде на неколико начина: преклопити их, преклопити иза другог крилца
или угурати у набор попут џепа. Које шаблоне на плочици можете да креирате (без икаквих додатних линија
савијања)?

• Направите плочице са следећим шаблонима (без увођења икаквих додатних линија савијања).

11
• Направите плочице према следећим шаблонима (без икаквих додатних линија савијања).

196
4 Змајево јаје (Dragon egg)
Змајево јаје је једноставан модел који је дизајнирала Кристина
Бурчик 2009. године. Он је врло ефикасан – одговарајућа
величина папира доводи до прилично великог коначног облика.
Потребно је 12 комада папира у облику квадрата, стандардни 80
г/м2. Можете користити фотокопир папир у боји. Најбоља
величина папира је да страна квадрата буде 10 до 15 цм.

Модул

1. 2. 3.

Поделити квадрат на 9 квадрата Савијте 4 мале дијагонале. Савијте линије како је

(поделити сваку страницу приказано. Ово је поглед
квадрата на трећине). одоздо.

4.

X12

6.
Завршен модул. Направите их 12.

Склапање модула

5.

Уметните крилце првог модула у џеп (унутар

крилца) другог модула. Увуците га што је више Савијте цик-цак шару са зракастим
могуће линијама.

197
7. 8.

Распоред цик-цак шара у једном модулу.

Сива површина означава

цик-цак део модула.

9.

Два алтернативна
распореда три
модула.

Склопите модуле према структури

кубоктаедра (модули одговарају
теменима). Постоје четири троугла
око сваког квадрата и три квадрата
око сваког троугла.

198
 Питања за радознале
• Да ли је подела на трећине (корак 1) од суштинског значаја за ову конструкцију? Ако није, који услови заиста
гарантују да ће редослед савијања функционисати?
• Да ли је квадратни облик папира од суштинског значаја за ову конструкцију? Ако није, који облик може да
се користи и који услови савијања заиста гарантују да ће редослед савијања функционисати?
• Да ли је инструкција „Увуците га што је више могуће” у кораку 5 од суштинског значаја за ову конструкцију?
Ако није, које варијације су могуће?
• Да ли је кубооктаедар једина структура која која се може добити као резулата склапања (савет: проучите
Платонова и Архимедова тела).

5 Симболи

Савити и отворити Удубљење Испупчење

Окренути папир на другу страну Ротирати папир Увећани приказ

Поновити овде

199