Prirucnik KOCKALICA PDF

Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača i trenera - Subotica
metodički priručnik
za didaktičko-manupulativno sredstvo
Subotica
Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača i trenera - Subotica
Andrea Kačavenda, vaspitačica & dr Slavoljub Hilčenko

Profesor strukovne škole i instrukcioni dizajner
''KOCKALICA''
metodički priručnik za didaktičko-manipulativno sredstvo
Recenzenti
Prof. dr. sc. Wojciech Walat (Poljska)
Prof. dr. sc. Jasminka Zloković (Hrvatska)
Lektor i korektor
Igor Hilčenko, prof., Mira Morić, prof.
Tehnički urednik
Yrd. Doç. Dr. Ahmet Karaarslan (Turska)
Glavni i odgovorni urednik

Doc. dr Jozef Zentko (Slovačka)
Za izdavača
Dr Dragutin Rajić
Štampa
''VISION'' Subotica
Na osnovu odluke Naučno-nastavnog veća Visoke škole strukovnih

studija za obrazovanje vaspitača i trenera u Subotici od 15. jula
2013. godine, odobrava se upotreba ovog didaktičko-manipulativnog
sredstva i metodičkog priručnika u nastavi.
CIP - Каталогизација у публикацији

Библиотека Матице српске, Нови Сад
371.3::51(075.8)(035)
КАЧАВЕНДА, Андреа, 1991-

Kockalica : metodički priručnik za didaktičko-manipulativno sredstvo /
Andrea Kačavenda, Slavoljub Hilčenko. - Subotica : Visoka škola
strukovnih studija za obrazovanje vaspitača i trenera, 2014
(Subotica : Vision). - 108 str. : ilustr. ; 24 cm
Tiraž: 200. - Bibliografija.
ISBN 978-86-87893-28-3
1. Хилченко, Славољуб, 1962-

а) Математика - Настава - Методика - Приручници
COBISS.SR-ID 280804871
PREDGOVOR
Za potrebe predmeta Metodika razvoja početnih matematičkih

pojmova, osmislili smo didaktičko-manipulativno sredstvo ''Kockalica'', koje
je primenjivo u 50-tak nastavnih tema. Do ovih saznanja došli smo mnoštvom
seminarskih radova, vežbi i simulacija aktivnosti studenata vaspitačke škole u
Subotici. Tokom realizacije završnih i praktičnih ispita u vrtiću, ovo didaktičko
sredstvo je implementirano u velikom broju nastavnih jedinica.
Sprovedena anketa među studentima i vaspitačima, ukazuje na korisnost
i primenjivosti ''Kockalica'' u procesu usvajanja matematičkih pojmova dece
predškolske dobi. Uobličavanjem ovog jednostavnog i široko primenjivog
nastavnog sredstva, Brajerovim pismom, učinili bismo ga dostupnim i
slabovidnoj i slepoj deci.
Naravno, kako je reč o prototipu, novom didaktičko-manipulativnom
sredstvu, namenjenog deci predškolske i nižeškolske dobi, bilo bi neophodno
podvgnuti ga seriji testova na jednoj široj ciljnoj grupi, sa zadatkom dobijanja
pouzdanih rezultata u pogledu njegove primenjivosti u praksi, a koji su u
skladu sa opštim ciljevima i zadacima nastave Metodike razvoja početnih
matematičkih pojmova. Oni se odnose na razvijanje mentalnih, odnosno
kognitivnih struktura dece predškolskog doba, prevođenja dečjeg neposrednog
iskustva u matematičke pojmove o kvantitativnim, kvalitativnim i prostorno-
vremenskim odnosima, kao i podsticanja razvoja motorne sposobnosti ili -
manipulativne spretnosti ruku.
Za svoj završni rad na studijskom programu, strukovni vaspitač, Andrea
Kačavenda, upravo je odabrala temu: ''DIDAKTIČKO-MANIPULATIVNO
SREDSTVO ''KOCKALICA''. U okviru njega, ona u širem smislu govori o
nastavnim sredstvima sa akcentom na didaktičko-metodičku primenu
''Kockalice'' u praksi. U tom smislu, ona predlaže desetak primera primene
ovog sredstva u radu sa decom. Priručnik koji se nalazi pred nama, čiji je ona
koautor, u velikoj meri se oslanja na ovaj rad.
Cilj priručnika jeste predstavljanje inovativnog nastavnog sredstva
''Kockalica'' širem krugu potencijalnih korisnika i praktičara. Proizvodnjom
''Kockalica'' bavi se renomirana SZR ''Kockica'' - Eco Toys iz Subotice, za
izradu igračaka od drveta za decu.1
Ovom prilikom izražavamo i zahvalnost celoj generaciji studenata

2010/11. godine na kreativnoj i konstruktivnoj saradnji.
Aut®i
1
www.kockica.co.rs, Bose Miličevića b.b., 24000 Subotica
KOCKALICA metodički priručnik za didaktičko-manipulativno sredstvo
SADRŽAJ
1. UVOD 7
2. TUMAČENJE OSNOVNIH POJMOVA 9
2.1. NASTAVNA SREDSTVA 9
2.2. TEKSTUALNA NASTAVNA SREDSTVA 12
2.3. AUDIO-VIZUELNA NASTAVNA SREDSTVA 12
2.4. VIZUELNA SREDSTVA 13
2.5. DIDAKTIČKI MATERIJALI 14
2.6. KONSTRUKCIONI MATERIJALI 17
2.7. TEHNIČKE IGRAČKE 20
2.8. MODELI, MAKETE I DIORAME 22
2.9. PRIRODNI PREDMETI I PRIMERCI, ZBIRKE 25
2.10. SIMULATORI 29
3. DIDAKTIČKI MATERIJAL MARIJE MONTESORI 31
4. ''KOCKALICA'', DIDAKTIČKO-MANIPULATIVNO SREDSTVO

ZA RAZVOJ POČETNIH MATEMATIČKIH POJMOVA U
PREDŠKOLSKOJ USTANOVI 39
4.1. DETE I MATEMATIKA 39
4.2. ''KOCKALICA'' - IZGLED I KARAKTERISTIKE 41
4.3. ''KOCKALICA'' - PRIMENA 43
4.4. ''KOCKALICA'' - ŠTA DALJE? 45
Andrea Kačavenda, vaspitačica & dr Slavoljub Hilčenko 5

5. DESET PRIMERA PRIMENE DIDAKTIČKO - MANIPULATIVNOG

SREDSTVA ''KOCKALICA'' U AKTIVNOSTIMA VRTIĆA 49
1. Tema aktivnosti: Veliko-malo 49
2. Tema aktivnosti: Razvijanje pojma broja 7 53
3. Tema aktivnosti: Razvijanje pojma merenja - metar 57
4. Tema aktivnosti: Boje - ''Kockalica'' 61
5. Tema aktivnosti: Razvijanje pojmova: levo-desno 65
6. Tema aktivnosti: Razvijanje pojma - kocka 71
7. Tema aktivnosti: Pojmovi: ispred, iza i između 75
8. Tema aktivnosti: Razvijanje pojmova: gore-dole 79
9. Tema aktivnosti: Sabiranje od 10 do 1 85
10. Tema aktivnosti: Oduzimanje od 1 do 10 91
6. ZAKLJUČAK 97
7. LITERATURA 99
8. BIOGRAFIJE 101

1. UVOD
Z
a vaspitanje i obrazovanje ličnosti savremenog društva koji
svoj razvoj temelji na elementima nauke i tehnike, više nisu
dovoljna i didaktički efikasna nastavna sredstva koja
zadovoljavaju samo čulnu, neposrednu očiglednost i
razvijanje konkretnog mišljenja. Cilj aktivnosti nije da deca
trajno ostanu na nivou konkretnog, već da se razvije njihovo apstraktno
mišljenje kao sredstvo saznanja suštine stvari i pojava.2
Razvijanje konkretnog i apstraktnog mišljenja, ne formira se i ne

odvija u potpuno odvojenim etapama, pa bilo da se te etape odnose na
uzrast dece ili artikulaciju aktivnosti. Naprotiv, konkretno i apstraktno,
odvija se u kontinuiranom interakcijskom ali, isto tako, i povremeno
antagonističkom procesu. Prilagođavan prema uzrastu dece i rukovođen
ciljevima vaspitanja i obrazovanja, taj proces u pojedinim razvojnim
fazama deteta i njegovog obrazovanja, nosi dominantno obeležje jednog
ili drugog kvaliteta mišljenja. Sam fizički senzorni kontakt s predmetima
ne garantuje da je ostvareno i adekvatno shvatanje stvari, shvatanje
njihove suštine. Gledanje predmeta ne znači i saznanje suštine
predmeta. Njihove suštine se obično ne mogu ''videti'' prostom
opservacijom. Ona omogućava da se vidi njihova površinska strana, dok
njihova suština ostaje nevidljiva, skrivena ispod površine. Tehnička
dostignuća i njihov uticaj na nastavu daju mogućnost da se pronađu i
konstruišu takva nastavna sredstva koja su, ne samo za to da prikažu
spoljašnji izgled, nego i da objasne i transformaciju. Upotrebom
nastavnih sredstava ostvaruje se više vaspitno-obrazovnih ciljeva.
Pomoću njih vaspitač ostvaruje princip očiglednosti, postiže veću
zainteresovanost dece za date nastavne sadržine, pobuđuje se veća
pažnja i misaona aktivnost, vrši se brži i lakši prenos informacija, što sve
zajedno doprinosi postizanju boljeg uspeha.
Svako nastavno sredstvo kao dopuna govornoj reči, unosi novinu u

način rada, razbija verbalizam, povećava interesovanje dece i aktivira
njihovu pažnju, navodi ih na potrebu vršenja upoređivanja kao i traženja
kauzalne, uzročno posledične veze, između pojava i objekata sa jedne i
prethodnih kao i novih saznanja sa druge strane, uslovljava nalaženje
2
''Samo se srcem dobro vidi'', Mali princ, pilota Antoana de Sent Egziperija (Antonie De Saint
Exupery) iz 1943.

sličnosti i razlika među pojavama ili objektima i tako dovodi do razvijanja

dečijeg mišljenja.
Razvitak od konkretnog ka apstraktnom mišljenju moguće je

ostvariti, i u praksi se ostvaruje, samo onda ako su mu potčinjeni,
podređeni i međusobno usklađeni svi objektivni i subjektivni faktori
učenja. Na taj način, u radu s nastavnim sredstvima (manipulisanje i
baratanje s raznim instrumentima i aparatima), pored sticanja znanja i
razvijanja posebnih psihičkih, neguju se i psihomotoričke i motoričke
spretnosti. Apstraktni odnosi i zakonitosti neke pojave ne mogu se
saznati samo jednostavnim posmatranjem nastavnih sredstava koja
prikazuju te pojave, već posmatranjem onih elemenata na nastavnom
sredstvu koji impulsivno deluju na mišljenje koje prethodno iskustvo i
znanje dovode u vezu s pojavom (Kuka, 2010).

2. TUMAČENJE OSNOVNIH POJMOVA
2.1. NASTAVNA SREDSTVA
Jedna od osnovnih pretpostavki uspešnog ostvarivanja nastavnog rada jeste

savremena primena tradicionalnih i novih nastavnih sredstava, jer se njihovim
korišćenjem znatno utiče na razumevanje i shvatanje nastavnog gradiva.
http://www.scribd.com/doc/61636847/6-Nastavni-Objekti-i-Sredstva
Nastavna sredstva podrazumevaju sve one objekte koje vaspitač ili deca
koriste kod obrade novih nastavnih sadržina, učenja, vežbanja i proveravanja.
Nastavna sredstva samo olakšavaju zadatak vaspitača i rad dece i kao takva su
posrednik između nastavnih sadržina (programa), deteta i vaspitača. Između
vaspitača i nastavnih sredstava ne sme se pojaviti ''sukob'', pogotovu kada se ima u
vidu da korišćenje nastavnih sredstava samo po sebi ne može podići nivo nastave i
povećati efikasnost učenja. Interakcijom između vaspitača, kao organizatora
didaktičkog procesa, i deteta, kao subjekta nastave, mogu da se ostvare rezultati koji
se ne odnose samo na znanja i sposobnosti, već i na formiranje odnosa deteta
prema didaktičkom procesu, u smislu razvijanja motivacije i stavova deteta prema
zajedničkom radu (Kuka, 2010).
S razvojem nastave razvijaju se i usavršavaju i nastavna sredstva, tako da su i

ona sve brojnija. Samim tim se javlja i problem njihove klasifikacije. U tom pogledu se
među savremenim didaktičarima vrlo često javljaju znatne razlike. Međutim, i pored
toga, može se dati jedna relativno sveobuhvatna klasifikacija kao izraz današnjeg
stanja nastavnih sredstava.
http://www.scribd.com/doc/61636847/6-Nastavni-Objekti-i-Sredstva

Najčešće se podele vrše prema načinu upotrebe, načinu percipiranja, načinu

izrade i prema funkciji...
Podela prema načinu upotrebe:
1) Nastavno-radna sredstva (udžbenici, priručnici, radne sveske, pribor za

pisanje i crtanje, školska tabla itd.)
2) Demonstraciona sredstva (slike, modeli, kolekcije, filmovi itd.);
3) Laboratorijska - eksperimentalna sredstva (aparati, uređaji, instrumenti,

mikroskop i sl.);
Prema načinu izrade:
1) Tekstualna (udžbenik, priručnici, testovi);
2) Grafička (slike, dijagrami, grafikoni);
3) Konstruktivna (učila, modeli, instrumenti, aparati)
Prema funkciji:
1) Osnovna (udžbenik, nastavni film);
2) Opšta (izvori struje, projekcioni uređaji, vakuum pumpe);
3) Očigledna (crteži, modeli, kolekcije);
4) Pomoćna (stativi, čaše, razvodne kutije, veze, hemikalije).
Podela nastavnih sredstava na osnovu dimenzija:
1) dvodimenzionalna - su transparentne slike, dijafilmovi, plakati...,
2) trodimenzionalna - su funkcionalni modeli na mehanički ili električni pogon,

motori sa unutrašnjim sagorevanjem, pokretni modeli atoma i drugi prirodni
objekti, kolekcije.

Podela nastavnih sredstava na osnovu načina prikazivanja pojava:
3) statična - predmeti koji su pri upotrebi u nastavi, u stanju mirovanja i samo

svojom formom, izgledom i dimenzijama pokazuju dati objekat ili pojavu
izučavanja.
4) dinamična - predmeti koji svojim kretanjem ili kretanjem pojedinih svojih

delova ili na neki drugi način pokazuje razvoj pojave ili rad uređaja (Kuka,
2010).
http://www.ffpu.hr/fileadmin/Dokumenti/Nastavna_sredstva_i_pomagala_05.ppt
Podela nastavnih sredstava prema načinu percipiranja (Poljak, 1985):
1) Tekstualna nastavna sredstva (udžbenici, tekstovi, enciklopedije, članci,

književna i naučna dela);
2) Audio-vizuelna nastavna sredstva (tonski nastavni film, televizijska

emisija);
3) Auditivna nastavna sredstva (gramofonska ploča, magnetofonska traka,

radio emisija);
4) Vizuelna nastavna sredstva (udžbenik, prirodni objekti, kolekcije, modeli,

slike, crteži, dijapozitivi, nemi filmovi i sl.);

2.2. TEKSTUALNA NASTAVNA SREDSTVA
U tekstualna nastavna sredstva ubraja se raznovrsni tekstualni materijal koji se

upotrebljava u nastavi kao izvor znanja i kao duhovni materijal za rad. Najpoznatije i
osnovno tekstualno sredstvo je udžbenik. Pored udžbenika u tekstualna nastavna
sredstva ubrajaju se i priručnici, programirani tekstovi, članci, zbornici, pravopisi,
rečnici, leksikoni, enciklopedije, književna dela, naučna dela, istorijski tekstovi i ostali
tekstovi. Prednosti tekstualnih nastavnih sredstava su: mogućnost trajnog čuvanja
informacija (sadržina), laka dostupnost tekstualnog izvora znanja, što omogućuje
višekratno vraćanje istoj sadržini (lat. izreka: ''Reči lete, zapisano ostaje.'').
2.3. AUDIO-VIZUELNA NASTAVNA SREDSTVA
Audio-vizuelna nastavna sredstva zasnivaju se na percepcijama koje dobijamo

pomoću sluha i vida. Poseban doprinos daju televizijske emisije i zvučni (nastavni
filmovi). Istraživanja su pokazala da audio-vizuelna sredstva imaju prednost nad
verbalnom obradom gradiva. Utvrđeno je da se više nauči kada se koriste audio-
vizuelna sredstva, nego kada se koriste auditivna ili samo vizuelna sredstva. Kod
primene audio-vizuelnih sredstava važno je da se ne koriste izdvojeno već zajedno
sa drugim aktivnostima. Bitno je da subjekti budu aktivni pri upotrebi audio-vizuelnih
sredstava (da odgovaraju na pitanja, polemišu, eksperimentišu, obavljaju različite
misaone i manuelne operacije i sl.). Efikasnost ovih sredstava u aktivnosti i učenju je
veća ako je ponavljanje neke sadržine obogaćeno različitim primerima i ilustracijama.
Televizijske emisije i filmovi su posebno pogodni kada prikazuju radnje, procese,
pokrete itd. Gradivo koje se uči primenom audio-vizuelnih sredstava brže se pamti a
teže zaboravlja. Film i televizija predstavljaju jako motivaciono sredstvo za učenje.
Produbljuju i aktiviraju kod dece interesovanja za pojedine oblasti, podstiču
formiranje trajnih interesovanja i sl. (Osmić, Tomić, 2008).

2.4. VIZUELNA SREDSTVA
Sve informacije o spoljnom svetu čovek prima putem anatomsko-fiziološkog

sistema koji obuhvata čulo vida, sluha, mirisa i dodira. Ovaj sistem je veoma složen i
sastoji se od delova koji su specijalizovani za prijem, obradu, analizu i tumačenje
efekata različitih čulnih doživljaja. Čula su autonomna, jer se oslanjaju na zasebni put
nervnog impulsa do dela moždane kore u kojoj se proizvodi doživljaj. Čula ipak nisu
ravnopravna. U 16. veku se smatralo da po važnosti, čula možemo podeliti na sluh,
dodir, pa tek onda vid. Tada se čulo vida smeštalo tek na treće mesto. Danas
možemo reći da oko prima najveći deo informacija. Prema merenjima vidljivosti oko
prima dve trećine informacija i senzacija oko nas. Samo trećina svih informacija koje
primamo dolazi od nekog drugog čula: sluha, ukusa, mirisa ili dodira. Oko je
pokretno, hitro i veoma precizno. Spoljnji mišići oka pokreću očnu jabučicu unutar
očne duplje u svim pravcima. Ovi pokreti omogućavaju da se u središtu vidnog polja,
drže objekti koji se kreću. Kad nešto vidimo, jasno znamo o čemu se radi što nije
slučaj i sa zvukovima koje čujemo ili stvarima koje dodirujemo. U vaspitno-
obrazovnom radu sa predškolskom decom vizelna sredstva imaju izuzetan značaj.
Vizuelna sredstva mogu se izučavati po grupama koje obuhvataju:
 vizuelna sredstva (trodimenzionalna),
 vizuelne reprodukcije (dvodimenzionalna)
 grafičko-simbolička sredstva
Vizuelna sredstva (trodimenzionalna)
Ova grupa sredstava obuhvata didaktičke materijale, konstrukcione materijale,

tehničke igračke, modele, makete i diorame, prirodne primerke i uzorke i dr.

2.5. DIDAKTIČKI MATERIJALI
Didaktički materijali koriste se u predškolskim ustanovama i u početnim

razredima osnovne škole za ostvarenje vaspitnih zadataka i za svesno aktiviranje
dece u procesu usvajanja znanja. Didaktički materijal omogućava da se neka
sadržina bolje shvati, pomaže vežbanju i formiranju navika. U didaktički materijal
spadaju:
 razne igre (štampane na kartonu, plastičnom materijalu);

 konstrukcioni materijali za sklapanje i rasklapanje;
 građevinski materijal za konstruisanje objekata;
 kao i sve vrste odgovarajućeg materijala pogodnog za dečju igru
(pesak, glina, plastilin);
 raznovrsne serije igračaka (različitih po konstrukciji i nameni).
Korišćenjem didaktičkog materijala organizuju se didaktičke igre. Svaka od tih

igara, zahteva od deteta da reši određeni zadatak ili da precizira predstave o
predmetima i njihovim svojstvima. Igre imaju i pravila koja su uslovljena sadržinom
igre. U didaktičkoj igri postoji i određeni rezultat i rešenje zadatka (slika br. 1).
(Slika br. 1)

Dobro je poznato da je u našoj zemlji ograničen izbor didaktičkih materijala za

opremanje radnog prostora u kojim se primenjuju savremeni modeli rada sa decom
predškolskog doba. Mnogi vrtići nisu u mogućnosti da kupe skupa pomagala za
radne sobe. Zato je posebno važno da vaspitači sami prave didaktički materijal, a
takav materijal ima posebnu vrednost. Danas je veoma je malo materijala otvorenog
tipa koji su na raspolaganju vaspitačima kako bi omogućili da deca stiču znanja
pogotovo u oblasti upoznavanja okoline i početnih matematičkih pojmova.
Neophodno je da vaspitači imaju vlastite zbirke nastavnog materijala. Od bitne je
važnosti imati dobar materijal za aktivnosti koji je deci dostupan, kako bi ga mogla
nesmetano koristiti i sa njim eksperimentisati po svom nahođenju. Delotvorni
materijal koji su napravili vaspitači, proizlazi iz jedinstvenih interesovanja dece i
njihovih razvojnih potreba. Izborom kvalitetnog materijala i aktivnostima, deci se
pruža mogućnost za aktivno učenje. Neki jeftini dobro poznati materijali, mogu se
prilagoditi i koristiti. Materijali koji su osmislili vaspitači, posve prirodno obuhvataju i
integrišu različite etničke i dobne grupe, lica različitog pola i sa posebnim potrebama
(slika br. 2).
(Slika br. 2)

Materijali koji se mogu kupiti, često ne pružaju mogućnosti za postupanje po

načelima uvažavanja različitosti i uključivanja. Sve veća potreba zaštite životne
sredine još je jedan razlog za osmišljavanje sredstava koje prave vaspitači od
recikliranih materijala. Deca, porodice i vaspitači moraju svesno umanjiti količinu
otpada i ograničiti nepotrebno iscrpljivanje prirodnih resursa. Dok koriste reciklirane
materijale, deca stiču znanja o zaštiti prirode. Materijali neophodni za obavljanje
aktivnosti moraju biti bezopasni za decu. Potrebno je da vaspitači i roditelji vode
računa o sigurnosti dece kod skupljanja materijala i osmišljavaju aktivnosti sa
prikupljenim predmetima (slika br. 3). Najbolja mera opreza je nadzor odrasle osobe.
U toku bavljenja određenim aktivnostima, vaspitači mogu uključiti i članove porodice.
(Slika br. 3)
Svako dete jedinstven je spoj genetskog nasleđa, osobenosti, kulturološke i

porodične tradicije i iskustva. Potrebno je da sadržaji aktivnosti, metode
podučavanja, materijali i interakcija sa odraslima, odgovaraju različitostima
pojedinaca. Vaspitači individualizuju, uvažavajući trenutni nivo razvoja svakog deteta
i jedinstveni pristup kojim svako dete usvaja znanje kao i planiranjem niza
odgovarajućih aktivnosti kako bi osigurali da svako dete zaista uspešno stiče znanja.

Promišljenim planiranjem vaspitača, osigurava se da aktivnosti budu značajne

svakom detetu. Deca sama individualizuju na osnovu svojih interesovanja i umeća
kada odabiraju određenu aktivnost. Planiranjem fleksibilnih i zanimljivih aktivnosti i
pažljivim opserviranjem dece u toku bavljenja tim aktivnostima, vaspitač može
menjati i prilagođavati materijale i aktivnosti.
Danas se sve više u predškolskim

ustanovama i školama koristi metoda
takozvanog aktivnog učenja. Pojam
''aktivnog učenja'' nije nešto novo.
Čuveni Bendžamin Frenklin (lice sa
novčanice od 100 dolara), koji je pre
više od 200 godina rekao: "Reci mi i ja ću zaboraviti; Pokaži mi i ja ću možda
zapamtiti; Uključi me i ja ću razumeti'', je razmišljao slično kao i današnji pedagozi.
Ali ne smemo zaboraviti za aktivno učenje potreban je motivisan i osposobljen
vaspitač, odgovarajuća podsticajna sredina, nastavna sredstva i adekvatne vaspitne
metode. Za buduće vaspitače veoma je važno da budu motivisani i osposobljeni za
osmišljavanje i izradu materijala i sredstava u čemu im danas mogu pomoći i
savremena informaciona tehnologija, pre svega računar.
2.6. KONSTRUKCIONI MATERIJALI
Konstrukcioni materijali pripremljeni u vidu kompleta, pod nazivom konstruktori

ili sastavljanke i slično, koriste se za izradu figura, modela raznih objekata,
ornamenata i mozaika, tehničkih mehanizama. U vaspitno-obrazovnom radu se
mogu koristiti kao materijal za didaktičke igre, pošto izgledom i konstrukcijom kod
dece izazivaju interesovanja za rešavanje zadataka.
Deca rastavljaju i sastavljaju i katkada su prinuđena više puta da pokušaju da

pronađu odgovarajuće rešenje. Ovi materijali su veoma pogodni za razvijanje fine
motorike, interesovanja, mašte i tehničkog mišljenja. Izvođenjem određenog radno-

tehničkog zadatka, deca počinju da stiču tehničku pismenost još u predškolskom

dobu. Zbog toga se konstrukcione igračke mogu korisno upotrebiti u vaspitno-
obrazovnom radu, s tim da se ne svedu samo na zabavu i igru, već na to, da rad u
rukovanju njima, treba da pomogne svrsishodnom razvoju deteta (slika br. 4).
(Slika br. 4)

Raznovrsne konstrukcione igračke pružaju deci mogućnost da se upoznaju sa

osnovnim elementima tih igračaka kako u pogledu izgleda i celine i delova tako i sa
funkcijom pojedinih elemenata koji se mogu staviti u pokret. Sve to doprinosi i
razvoju interesovanja dece za različita zanimanja ljudi, sistematičnosti i istrajnost.
Najpoznatiji konstruktori su kompleti ''Lego'' kocki za različite uzraste dece i za

odrasle. Kompleti su razvrstani u zavisnosti od doba dece i sadrže određeni broj
elemenata. Za stariju decu i odrasle, kompleti sadrže brojne elemente koji mogu da
se ugrađuju u različite konstrukcije. U didaktičkim igrama kompleti konstrukcionog
materijala koriste se za izradu figura, raznih objekata, ornamenata i mozaika,
tehničkih mehanizama (slika br. 5).
(Slika br. 5)

2.7. TEHNIČKE IGRAČKE
U predškolskim ustanovama koriste se i različite tehničke igračke, modeli i

makete. To su na primer, igračke rakete, brodovi, vozovi, makete železničkog
saobraćaja, mašine, aparati i niz drugih mehanizama. Mnogo je zamerki na račun
tehničkih igračaka i vaspitač ih mora znati kako bi izvršio izbor i našao adekvatne
metode rada dece sa njima. Optužuju ih da pretvaraju decu u pasivne posmatrače i
da gase duh radoznalosti. Međutim, danas, tehničke igračke obično imaju delove koji
se mogu skidati i ponovo nameštati, ponekad na različite načine, te dete nije u
situaciji da gleda ''čega ima unutra'', odnosno, da ih kvari.
Često su zbog toga igračke od providnog materijala u celini, ili samo oni delovi
iza kojih se ''nešto dešava''. Igračka sama po sebi nije dovoljna, dete ne sme ostati
samo na posmatranju, npr. električne železnice, neophodno je da se detetu objasne
zadaci mašinovođe, skretničara i sl. prevoz putnika, robe, utovar, istovar, kvarovi,
popravke i sl.
Danas se proizvodi veliki broj igračaka sa programiranim pokretima,

elektromotorima i komandama na daljinu. Neophodno je znati da one mogu dati
efekat suprotan od očekivanog, odnosno umesto da uvode decu u svet tehnike i
zakonitosti prirodnih nauka nakon nekoliko pokušaja da ih shvate, javlja se pomisao
o nedokučivom i nedostižnom, odnosno mučenje sa sopstvenoj nemoći. Posledice su
gašenje dečije radoznalosti i gubitak poverenja u sopstvene snage. Ovakve igračke
daju se deci uzrasta na kome mogu usvojiti osnovne predstave o njihovom
funkcionisanju. Deci takođe treba objasniti da čovek danas rukuje uspešno nizom
aparata, a da pri tome ne zna ništa o principu njihovog rada, što se smatra sasvim
normalnim (npr. telefon, TV prijemnik, mašina za pranje veša itd.). Tehničke igračke
se pokreću pomoću mehanizama na bazi: opruga, zamajaca, ključa, malih
elektromotora, teledirigovanjem, štampanih kola, softverski (programirane).
Danas su već retke igračke sa pogonom na oprugu (navijanje pomoću

specijalnog ključa), znatno više ih je sa zamajcem (mali automobili - nekoliko puta ga
rukom potiskujemo po čvrstoj podlozi, da bi se zamajac ubrzao, nakon čega ga

pustimo i on nastavlja sam da se kreće, odnosno, zamajac se kreće po inerciji.

Većina tehničkih igračaka je sa elektromotorom koji se može pokretati uz pomoć
električne struje iz baterije ili iz električne mreže u zgradi (električni voz).
Najčešći način upravljanja tehničkim igračkama:
 bez posebnog upravljanja - odnosno pokrećemo je rukom i dajemo

približan pravac i smer kretanja;
 upravljanje direktnim putem - igračka je direktno vezana provodnikom na
uređaj za upravljanje kojim rukovodi dete. Obično postoje komande napred,
nazad, levo, desno i stop.
 Teledirigovanim upravljanjem (upravljanje iz daljine, bez direktne veze sa
igračkom) uz pomoć specijalnog uređaja kojim dete upravlja.
S obzirom da se dete tim igračkama najviše igra kod kuće, neophodno je

roditeljima pomoći da upoznaju značaj ovih igračaka, da biraju didaktički vrednije i
nauče metodiku rada sa njima. Rukovanje igračkom dete može savladati, samo se
mora da dovede u situaciju da samo pokuša. Gledanjem mu to neće uspeti, zbog
čega je neophodna stalna promena uloga u procesu igre (slika br. 6).
(Slika br. 6: igračka sa pogonom na oprugu - navijanje pomoću specijalnog ključa)

2.8. MODELI, MAKETE I DIORAME
Modelovanjem se smatra svaki rad sa plastičnim materijalom, kao što su

izrada figura, modela, maketa, reljefa ili izrada plastičnih oblika od kartona, peska,
gline, voska, stiropora, plastelina ili nekog drugog plastičnog materijala. U većini
slučajeva u vaspitno-obrazovnom radu nisu potrebni precizni modeli i makete. Često
su poželjni "improvizovani" modeli i makete koje izrađuju sama deca. Pri
modelovanju je, uz ostala čula, naročito zaposleno čulo dodira, opipa.
Deca sa zadovoljstvom oblikuju raznoliki materijal. Sadržaji mogu biti

raznovrsni, vezani za razne teme i praktične potrebe dece.
Peščanik i sanduk sa peskom su poligoni za plastično modelovanje objekata i

životnih situacija, kao što su: naselje, raskrsnica puteva i slično. Pri modelovanju
peskom, potrebno je u prosejani pesak staviti malo gline, a zatim smešu ovlažiti. Za
ovu vrstu modelovanja koristi se odgovarajući alat, modeli, kalupi, boja u prahu,
mahovina itd.
Modeli predstavljaju redigovanu stvarnost, a koriste se onda kada se o realnim

predmetima i pojavama ne može dobiti dovoljno jasna slika. Mnogi predmeti u prirodi
su preveliki ili suviše mali, složeni, komplikovani i skriveni. U takvim i još mnogim
drugim slučajevima modeli će bolje poslužiti u vaspitno-obrazovnom radu nego realni
predmeti. To su tzv. susptitut-modeli, tj. modeli koji po pravilu predstavljaju potpune
imitacije originalnih predmeta.
Didaktički je najcelishodnije kad god je moguće, kombinovati model sa

originalom.

Modeli mogu biti različitih vrsta i oblika:
 modeli u prirodnoj veličini (koji su istih dimenzija kao i njihovi originali),

 mikromodeli (prikazuju originale u umanjenom obliku),
 makromodeli (predstavljaju u uvećanom obliku originale, koji se zbog
veoma malih i nevidljivih dimenzija ne mogu neposredno posmatrati),
 figurativni modeli (prikazuju spoljašnji oblik nekog originala, to su
pojednostavljeni, uprošćeni modeli),
 funkcionalni modeli (prikazuju rad, proces, dinamiku originala koje
zamenju npr. rad mašine, motora, organizma),
 apstraktni modeli (koriste se da bi apstraktne pojave i konstrukcije
konkretizovali).
Funkcionalni modeli spadaju u grupu najsloženijih modela, jer funkcionišu

potpuno ili delimično kao objekti koje predstavljaju. Takvi modeli mogu biti u preseku,
da bi se još bolje istakla njihova funkcija ili se mogu pojedini delovi rasklapati i opet
sastavljati. Za izradu funkcionalnih modela, ili kako se još nazivaju radni modeli,
najčešće se koristi providni plastični materijal u raznim bojama, pa se još nazivaju i
transparentni modeli.
Nastavna sredstva se u pedagoškoj praksi obično dele na klasična i

savremena. Naravno, u grupu klasičnih sredstava prvenstveno se svrstavaju modeli,
slike i aplikacije. Za sva nastavna sredstva, pa i za modele, može se reći da su se
vremenom usavrašavala (u svojoj nameni, konstrukciji, funkciji i u korišćenju
materijala za njihovu izradu). Neki modeli se mogu smatrati klasičnim - oni koji su
izrađeni više figurativno (supstitut-modeli) od drveta, metala (onako kako su i pre
stotinu godina postojali u školama).
Makete su posebna vrsta modela koji trodimenzionalno predstavljaju objekte

(naselje, hidrocentrala, fabrika), fragmente žive i nežive prirode (rečna dolina, bara,
jezero i slično). Osnovna razlika između modela i makete je u tome što modeli
predstavljaju uprošćeno (redigovano) objekte koji mogu biti u prirodnoj veličini ili u
makro i mikro-obliku, dok su makete verne umanjene kopije objekata.
Trodimenzionalnost, konkretnost, kao i mogućnost dodira, razmeštaja figura i

elemenata, a zatim i mogućnost razgledanja sa više strana, čine makete veoma

pogodnim u vaspitno-obrazovnom radu sa predškolskom decom. Uzmimo, na primer,
da je tema selo, grad ili gradska ulica. Postupnim stavljanjem pokretnih elemenata
makete na demonstracioni sto pred decu, stvara se naselje sa nizom manjih ili većih
zgrada i zelenih površina. Maketa može da sadrži manje figure ljudi, prevoznih
sredstava itd. Pored toga što vaspitač rukuje pomeranjem elemenata na maketi,
inicijativa se ponekad u toku rada na aktivnostima prepušta i deci (slika br. 7).
(Slika br. 7)
Diorama je specijalna vrsta makete koja veoma realno predstavlja izvesnu

prirodnu situaciju. To je u stvari trodimenzionalna scena, proizvoljne veličine i
različitog oblika, sa elementima iz realnog sveta ili veštački napravljenim. Prema
veličini scene, objekti mogu biti u prirodnoj veličini, umanjeni ili uveličavani.
Diorama može korisno da posluži za prikazivanje karakterističnih scena iz

života i rada ljudi, izgleda ekološke sredine (bara, livada, šuma, morsko dno) i slično.
Posebno je pogodna za prikazivanje vremenski ili prostorno udaljenih životnih
situacija, predmeta, događaja (slika br. 8).

(Slika br. 8)
2.9. PRIRODNI PREDMETI I PRIMERCI, ZBIRKE
Prirodna nastavna sredstva uglavnom, čine objekti žive i nežive prirode koji se
prikupljaju, prerađuju i sređuju u obliku zbirki a koriste u vaspitno-obrazovnom radu
kao očigledna sredstva. Kao nastavna sredstva, prirodni predmeti imaju jedan
nedostatak zbog toga što su izvučeni iz svoje realne sredine, jer izgledaju manje
realni, mada su oni potpune prirodne celine. Pa ipak, nema mnogo razloga da se u
vaspitno-obrazovnom radu upotrebi model, ako se stvarni predmet može naći i doneti
pred decu ako on nije suviše nepodesan ili složen da bi se mogao posmatrati.
Dermatološki preparati životinja verno prikazuju veličinu, oblik i boju telesnog
pokrivača. Ovi preparati životinja, zatim suvi preparati biljaka i nekih životinja mogu
da se pripreme za potrebe nastave kao pojedinačni ili kao više primeraka jedne

grupe, vrste i slično, klasifikovani u zbirkama. Predmeti žive prirode manjih dimenzija,
kao što su razni insekti, delovi biljaka i slično, mogu se konzervirati u providnom
plastičnom materijalu (poliesterska smola). Ovakvi preparati objektivne stvarnosti su
trajni i nelomljivi (slika br. 9).
(Slika br. 9: insekt ''zarobljen'' u ćilibaru)
Primerci (uzorci) su stvarni predmeti koji predstavljaju fragmente fizičkog

sveta. Primerci su tipični za jednu grupu ili klasu predmeta (objekata), dok predmeti
ne moraju biti tipični ili reprezentativni da bi bili klasifikovani. Druga razlika je u tome
što primerak može biti ma koji deo objekta, a da ipak, čini neku određenu celinu, da
je tipičan za određenu grupu, klasu i vrstu. Najtipičniji primerci objektivne stvarnosti
su komadi ili delovi minerala, ruda, metala, tekstila, kože, stakla i drugi materijali.
Takvi primerci ne predstavljaju idealno rešenje za saznavanje stvarnosti, ali su ipak
dobra zamena (slika br. 10).

(Slika br. 10)
Neke vrste prirodnih predmeta i uzoraka, kao na primer minerali, fosili, uzorci
biljaka, plodovi, razni proizvodi, oruđa, novac, dokumenti i drugi razni predmeti, vrlo
često se, pored svoje pojedinačne namene u vaspitno-obrazovnom radu,
upotrebljavaju i u određenom sistematizovanom - evolutivnom i komparativnom
odnosu. Postoje razne vrste zbirki (kolekcija) prirodnih materijala. Većinu primeraka i
uzoraka u zbirkama čine prirodni materijali, originalni primerci, ali se u poslednje
vreme zbirke kompletiraju i reproduktivnim primercima, a naročito u oblastima koje
pružaju manje mogućnosti za nabavku originalnih primeraka, kao što su retki
arheološki primerci i drugo (slika br. 11).

(Slika br. 11)
Zbirke se uređuju prema prirodi primeraka. Evolutivni odnos u sistematizovanju

primeraka obezbeđuje optimalne uslove za proučavanje razvoja, a komparativni
odnos omogućuje deci da upoređivanjem dobro odabranih primeraka, preciznije uoče
određene karakteristike i razlike značajne za upoznavanje pojedinih predmeta ili
sistematizovanih grupa, klasa i vrsta.
Osim uobičajenog raspoređivanja predmeta na otvorenim eksponatnim pločama

ili u posebno konstruisanim kutijama, neke se zbirke kompletiraju odabranim
primercima koji su izolovani u tečnosti, staklu ili u providnom plastičnom materijalu.
Najveću didaktičku vrednost imaju zbirke koje nastaju zajedničkim radom vaspitača i
dece.

2.10. SIMULATORI
Dok su obični modeli u stvari imitacija originala - istih dimenzija, u umanjenom ili
uvećanom obliku - simulatori stavljaju težište samo na bitne osobine i elemente, na
njihov međusobni odnos i funkciju. Prema tome, bitna odlika simulatora sastoji se u
tome da naglašavaju pojedine aspekte originala a (pri tome se isključuju ostali, manje
važni). Već sam naziv simulator, nagoveštava podražavanje realnog objekta, pojave,
procesa, ali to ne mora da znači da odražava i spoljašnju sličnost objekta, kao što je
slučaj sa supstitut-modelom. Simulator u pojedinim elementima odstupa od originala i
predstavlja, ustvari, specijalno podešen, preoblikovan i modifikovan vid izvornog
predmeta, odnosno, specijalno redigovanu verziju originala. Njegov cilj nije da
prikazuje stvarnost nego da je (samo) objašnjava. Funkcija simulatora nije u
postizanju proste očiglednosti, već prevashodno da deci pomogne da, polazeći od
neposrednih senzoričkih iskustava, mogu postepeno preći na rad sa tzv. uopštenim
iskustvima, odnosno na operacije sa apstraktnim pojmovima. Da bi se objasnili
veoma složeni prirodni i društveni fenomeni, simulatori koji ih prikazuju i objašnjavaju
moraju biti (u mnogo slučajeva) oslobođeni suvišnih detalja pa i uprošćeni (do te
mere da gotovo i ne liče na originale). Zbog toga se na simulatorima izostavljaju
mnogi podaci originala koji su za njegovo upoznavanje irelevantni, a koji svojim
mnoštvom često ometaju da se na predmetu vidi najvažnije, odnosno, sprečavaju da
se dovoljno izrazi ono što predstavlja njegovu suštinu. S druge strane, na njemu su
oni elementi koji predstavljaju osnovne karakteristike predmeta i izražavaju njegova
suštinska svojstva, ponekad ih bitno naglašavaju, pa čak i uvećavaju. Vizuelni
doživljaj, ostvaren posredstvom simulatora, olakšava, ali istovremeno svojim
elementima i stimuliše misaoni napor kako bi se u svesti dece "konstruisale" važne
veze i odnosi i drugo (Hilčenko, 2011).
Primeri simulatora za letenje avionom, upravljanje automobilom ili pružanja prve
pomoći... slike br. 12 i 13.

(Slike br. 12 i 13)

3. DIDAKTIČKI MATERIJAL MARIJE MONTESORI
Poseban značaj u ovom poglavlju, ustupićemo italijanskoj lekarki i pegagogu

Mariji Montesori, pre svega zbog svoje originalne metode u vaspitno-obrazovnom
radu sa decom i nastavnim sredstvima koje su opšte prihvaćene u ogromnom broju
zemalja širom sveta pa i kod nas.
Marija Montesori3 (ital. Maria Montessori, rođena
31. avgusta, 1870. u Kjaravaleu, u Italiji, preminula 6.
maja, 1952. u Nordviku, u Holandiji) bila je italijanska
lekarka, obrazovni radnik i pedagog, filozof i filantrop;
najpoznatija je po svom obrazovnom sistemu
''Montesori'', koji se odnosi na decu od rođenja do
adolescencije.
Njene obrazovne metode su i danas u primeni u
velikom broju državnih i privatnih škola širom sveta.
Njen prvi značajan uspeh, predstavljali su osmoro njenih učenika koji su se
prijavili za državni ispit čitanja i pisanja. ''Nazadna'' deca ne samo da su položila,
nego su njihove ocene bile iznad proseka, što je kasnije nazvano ''prvim čudom
Montesori''.4
Dečija kuća. U vreme dok je predavala na Univerzitetu u Rimu, grad Rim se
brzo razvijao i u groznici građenja novih i novih zgrada i stalnih variranja potrebe i
potražnje, mnoge građevinske firme su dolazile do bankrota i ostavljale nezavršene
zgrade za sobom koje su se brzo pretvarale u skvotere. Jednu takvu zgradu koja se
nalazila u distriktu San Lorenco, spasila je grupa bogatih bankara koji su podelili
velike stanove na više malih i naselili ih siromašnim porodicama. S obzirom da je
većina stanara radila tokom dana van svojih stanova, novogradnju su brzo ugrožavali
dečiji nestašluci, zbog čega su pokrovitelji prišli Mariji Montesori i ponudili joj da se
stara o deci da bi umanjili štetu. Montesori je ushićeno prihvatila poziv da radi sa
normalnom decom i, računajući na materijal koji je pripremila tokom rada u
Ortofreničkoj školi, 6. januara, 1907. godine, otvorila je ''Dečiju kuću'' (ital. Casa dei
3
http://www.montessorizvono.com/index.php?option=com_content&view=article&id=54&Itemid=70
4
Current Biography 1940, p. 591.

Bambini). Organizovana je mala ceremonija otvaranja škole, ali je malo ko mogao

predvideti njen kasniji značaj. Marija Montesori, međutim, tvrdila je da je već tada
imala poseban osećaj:5
''Imala sam tada čudan osećaj koji je učinio da naglasim da je u pitanju početak
poduhvata o kojem će jednog dana celi svet govoriti.''
U školu je uključila brojne aktivnosti i obrazovne materijale, ali je zadržavala
samo one koji su decu zaista zaokupljali. Montesori je shvatila da deca koja provode
vreme u okruženju koje je osmišljeno da podržava njihov prirodni razvoj, imaju moć
da sama sebe obrazuju. Kasnije je taj proces nazivala samoobrazovanjem (auto
edukacijom). Godine 1914. pisala je: ''Nisam ja izmislila metodu obrazovanja, ja sam
samo dala nekoj maloj deci šansu da žive.''
Obrazovni sistem ''Montesori''. Polazni stav Marije Montesori je da ''dete
samo sebe otkriva pokretima i senzomotornim iskustvima'' još od najranijih trenutaka
svog života.6 Dete u sebi, po samom rođenju, ima potrebu da uči i stvara i sve što
vaspitač treba da čini je, da mu oslobađa puteve kojima će moći da se samosazna.
Te unutrašnje potrebe su uvek konstruktivne ukoliko im se omogući ostvarivanje.
Ovaj princip se često izražava rečenicom: ''Pomozi mi da to uradim sam! ''
Po Montesorijevoj, u najranijim uzrastima dete neće da mu se išta pokaže, nego
samo da mu se ''pomogne u procesu njegovog prirodnog razvoja''. Da se pažnja
deteta ne bi raspršila, odnosno da bi se dete usredsredilo na određeno učenje, treba
mu pružiti potrebnu tišinu i mir u prostoriji u kojoj uči.
Za proveru naučenog ili za korektivnu pomoć pri učenju, koristi se potreba
deteta za pažnjom. Ono samo donosi svoj rad (rezultat svog rada) da ga pokaže
učiteljici. Ona tada treba da bude tiha i strpljiva. Treba da razume, prihvata i podstiče.
Učiteljica ne treba da pokušava da ulije znanje u glavu deteta, nego da u kratkim i
pojedinačnim razgovorima, objašnjavanjem i pružanjem pomoći u razumevanju
podstiče njihovu radoznalost i usmerava njihov dalji rad.
Presudno doba. Montesori smatra da je dete sa tri godine već postavilo
temelje svoje ličnosti i da mu je tek tada potrebna spoljašnja pomoć u školskom
obrazovanju. U knjizi ''Upijajući um'' Montesori tvrdi:
5
E.M Standing, Maria Montessori; Her life and Work, (Plume 1984, p. 38)
6
Predgovor knjige ''Upijajući um'' od Marije Montesori u izdanju ''Beoknjige'' Beograd, 2006. ISBN
86-83239-19-5

''Njegova (deteta od tri godine starosti) dostignuća su tolika da se slobodno

može reći: mališan koji sa tri godine polazi u ''školicu'', već je mali čovek. Psiholozi
tvrde da su naše sposobnosti, u poređenju sa sposobnostima deteta, veoma
oskudne. Da bismo uspeli u onome u čemu je dete uspelo tokom prve tri godine
života, nama - odraslima - trebalo bi šezdeset godina napornog rada. Ipak, ono ni
tada nije iscrpilo moć koju poseduje: da ''upija'' iz svoje okoline.''
U Montesorine ''Dečije škole'' obično su polazila deca starosti oko 3 godine.
Iako su im roditelji bili nepismeni i pripadali nižim slojevima, ta deca su bez velikih
teškoća savladavala pismo već do svoje pete godine. Kada bi ih neko pitao ko ih je
naučio tome, ona bi odgovarala ''Učio? Niko me nije učio.'' Polazeći od stava da deca
''upijaju'' iz svoje okoline, učitelji ove škole su došli do zaključka da bi im na isti način
trebalo pomoći da ''upijaju'' i ostale elemente kulture - botaniku, matematiku,
zoologiju, geografiju - i da to čini sa istom lakoćom, ne umarajući se.
Montesori je tako došla do zaključka da obrazovanje nije rezultat rada učitelja,
nego prirodni proces koji se odvija spontano u ljudskom biću. Dete ne uči slušajući
reči učitelja, nego sopstvenom aktivnošću i iskustvima. U toj situaciji, učitelj treba da
omogući detetu okruženje u kojem će samo moći učiti.
Kazna i nagrada. U obrazovnom sistemu ''Montesori'' nema potrebe ni za
nagradom, ni za kaznom. Montesori se suprotstavlja uvreženom stanovištu po kojem
dete treba već po počinjenoj grešci ispravljati ili čak kritikovati. Takođe, smatra da
nagrada, koja se ionako, osim u sistemu ocena, u ustaljenim školskim programima
relativno retko daje, oduzima duhovnu spontanost deteta. Po njenom mišljenju,
najbitnije je da dete usvoji tzv. ''kontrolu greške'', tj. da grešku samo prepoznaje i u
skladu sa svojim sistemom vrednosti, otklanja u budućim aktivnostima. U jednoj igri
koja je predstavljala vežbu čitanja, deci su dati određeni predmeti i kartice na kojima
su sa jedne strane bili napisani nazivi odgovarajućih predmeta, a sa druge strane
njihove slike. Deci je postavljen zadatak da, bez gledanja u slike, nego samo čitajući,
postave kartice pored odgovarajućih predmeta. Kada bi ih postavili, deca su mogla
da okrenu kartice i provere kako su uradili. To bi im, tvrdi Montesori, predstavljalo
veliko zadovoljstvo. Na taj način, dete može da vidi gde je pogrešilo (ako je
pogrešilo) i da bez spoljašnje nagrade oseti radost učinjenog rada.
Ocene su bespotrebne i od njih nema nikakve koristi, smatra Montesori. Kao i
ocene, nastavnikove opaske poput ''Vi nemate pojma'' ili ''Stalno pravite iste greške''

dovode do snižavanja energije dece i umanjenja njihovog interesovanja. Reći detetu

da je glupo ili nevaljalo, znači samo poniziti ga i smanjiti verovatnoću da će se ono
zanimati za dati predmet. Nedostaci se uklanjaju jedino kroz iskustvo i vežbu, a
disciplina se postiže samo kroz druženje sa drugom decom, a ne slušajući priče da je
nedisciplinovano.
Obrazovni materijal i okruženje. U skladu sa idejom da deca treba da budu
slobodna i uče kroz sopstvenu aktivnost, Montesori je deci u svojim školama
zadavala različite zadatke iz oblasti botanike, vrtlarstva, kuvanja, čišćenja, brige o
životinjama i, naravno, čitanja, pisanja itd. Deci je bilo dozvoljeno da se slobodno
kreću po učionici, a nastavnik bi bio tu da pomogne ako se pojavi problem. Učionica
nije smela biti prenatrpana i bučna i trudilo se da svakom detetu bude pružen mir u
kojem može da rešava/obavlja svoj zadatak, a da mu se pažnja ne rasprši.
Korišćene su različite ''igračke'', poput gore-pomenutih kartica sa slikama, zatim
predmeti geometrijskih oblika poput cilindara, kugli, kocki itd.
U jednom zadatku, detetu je postavljen problem da umetne garnituru cilindara
različitih dimenzija u okrugle otvore odgovarajućih veličina (slika br. 14). Isti zadatak
predstavljen i u virtuelnom okruženju, slike br. 15 i 16.7
(Slika br. 14)
7
Hilčenko, S. (2009): DVD: MORS-r ''Od igre do računara'' - nastavno sredstvo za učenike od 1. do
4. razreda osnovne škole i Izborni predmet: Od igračke do računara, sa pripadajućim Višenamenskim
didaktičko-metodičkim priručnikom za učitelje. Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje
vaspitača - Subotica.

(Slike br. 15 i 16: isti zadatak urađen primenom kompjutera)
Jedno od dece umetnulo je sve cilindre osim jednog, koje nije moglo da stane u
preostali otvor, a ostali cilindri su se svi klimali u svojim otvorima. Dete je bilo
primorano da analizira gde je pogrešilo, a istovremeno zainteresovano da vežbu
ponovi kako bi došlo do uspeha. Ovaj pribor je istovremeno izoštravao dečija čula i
omogućavao kontrolu greške.

Kritični periodi. Montesori se duboko slagala sa stavovima Itara koje je stekao

tokom svog rada sa ''divljim dečakom iz Averona'': da postoje određena razdoblja u
životu deteta kada ono može nešto da nauči i da se ta sposobnost vremenom
smanjuje; ako prođe isuviše vremena, a dete to ne nauči, može potpuno izgubiti tu
sposobnost. Itar je do ovog zaključka došao nakon više godina uzaludnog truda da
dečaka Viktora, koji je pronađen u divljini sa svojih 12 godina, nauči ljudskom govoru.
Spekulisao je da je dete prošlo kroz period kada je trebalo da nauči govor i da sa već
više od 12 godina starosti to više nije u stanju.8, 9
Montesori je ovo stanovište ugradila u samu srž svog sistema obrazovanja i u
svojim knjigama izložila detaljne šeme razvoja detetovog jezika, šake, inteligencije
itd. kroz pojedina razdoblja njegovog života. U samoj školi, Montesori smatra da će
deca na odgovarajućem stupnju, bez ikakvih teškoća, učiti ono za šta su trenutno
spremna, ako je unapred poznato kada je došlo do tog trenutka i ako im se za to
spremi odgovarajuće okruženje. Naravno, neće se svoj deci ovi periodi poklapati
tačno u datum, štaviše; zato decu treba promatrati, pratiti njihov razvoj i primetiti kada
dođe do trenutka njihove spremnosti za određeno učenje.
Pregled osnovnih pravila sistema ''Montesori''

 Dete može samo da uči kroz sopstvenu aktivnost.
 Deca su kompetentne osobe u koje se može imati poverenja i koje su u
stanju da donose sopstvene odluke.
 Obrazovni radnik sa decom treba više da bude posmatrač, nego učitelj.
 Postoje periodi u životu deteta u kojima je ono naročito sposobno za sticanje
određenih znanja ili sposobnosti poput hodanja, govora, računanja, čitanja i raznih
društvenih sposobnosti. U ovim razdobljima, dete te stvari uči brzo i bez teškoća.
 Deca od rođenja do svoje šeste godine imaju ''upijajući um'', odnosno,
izuzetno veliku moć učenja iz svog okruženja, motivaciju i radoznalost. To se može
primetiti u detetovoj nepresušnoj energiji da guguče, brblja, govori i peva, što sve
vodi razvitku jezika i dobrog govora, kao i da neprestano postavlja pitanja.
8
Kratka biografija Žan Marka Gaspara, (http://www.indiana.edu/~intell/itard.shtml)
9
''Hipoteza o kritičnom periodu: nesveti gral ili psiholingvistika''
(http://kostia.wordpress.com/2006/10/20/the-critical-period-hypothesis-the-unholy-grail-of-psycho
linguistics/) (The Critical Period Hypothesis: The Unholy Grail of Psycholinguistics?)

 Deca uče kroz iskustvo i otkriće. Osnovni alati u obrazovanju koje je

zasnovano na ovom principu su didaktički materijali i uspostavljanje ''kontrole
greške''. Kroz upotrebu ovih didaktičkih materijala, dete uči da samo otkriva i
ispravlja greške, umesto da mu učitelj daje tačan odgovor.
 Ruka, tj. šaka je usko povezana sa razvojem mozga deteta. Deca moraju
fizički da dodirnu određeni predmet, njegov oblik, osete temperaturu i slično, a
ne da samo slušaju nastavnika ili gledaju u televizijski ekran koji će im reći ono
što bi sama zaista naučila.
Uticaj. Metoda ''Montesori'' preživela je i danas se primenjuje u brojnim
školama i vrtićima širom sveta. Najviše se primenjuje u Sjedinjenim Američkim
Državama, u kojima postoji preko 1100 škola zasnovanih na toj metodi. 10 U
Ujedinjenom Kraljevstvu, postoji preko 500 škola zasnovanih na obrazovnom sistemu
''Montesori'',11 u Kanadi 33,12 u Australiji 160 sa preko 12.000 učenika,13, a brojne
škole zasnovane na njenom sistemu postoje i u Nemačkoj, Holandiji itd.14
Montesori društvo Srbije, osnovano je 2004. godine, sa sedištem u Subotici, čija
je osnovana misija popularizacija ideja Marije Montesori u radu sa predškolskom i
osnovnoškolskom decom, organizovanje stručnog usavršavanja montesori vaspitača,
pedagoga i drugog stručnog kadra, koordinisanje i sinhronizovanje akcija postojećih
Montesori vrtića u Srbiji i povezivanje sa Montesori asocijacijama u svetu.15
Slike br. 17, 18 i 19 prikazuju didaktički materijal Marije Montesori.
(Slika br. 17)
10
Američko Montesori društvo: ''Škole'' (http://www.amshq.org/schools.htm)
11
Montesorine škole u Uedinjenom Kraljevstvu (http://www.montessori.org.uk/schools.php)
12
Montesorine škole u Kanadi: spisak škola (http://www.ourkids.net/montessori-schools-list.php)
13
Montesori Australija (http://aaaa.net.au/)
14
Delimičan spisak Montesorinih škola širom sveta
(http://www.montessoriconnections.com/schools_on_line/schoolsonline01.shtml)
15
www.uecpd.org/.../Brosura_Adaptacija_Montesori_programaJ_Coko_1

(Slika br. 18)
(Slika br. 19)

4. ''KOCKALICA'',
DIDAKTIČKO-MANIPULATIVNO SREDSTVO ZA
RAZVOJ POČETNIH MATEMATIČKIH POJMOVA U
PREDŠKOLSKOJ USTANOVI16
4.1. DETE I MATEMATIKA
Galileo Galilej (Galileo Galilei, 1564-1642) rekao

je da nam ''priroda govori matematičkim jezikom''. Naša
matematička saznanja odraz su važnih kvantitativnih
odnosa (u porodici, domu, na ulici, prirodi, vrtiću,
igralištu...); prostornih osobina (oblika dimenzija),
predmeta i pojava realnog sveta. Matematički pojmovi
potiču iz objektivne stvarnosti - našeg neposrednog
okruženja i nisu rezultat promišljanja! Oni su uslovljeni
našim praktičnim potrebama i problemima kao što su
brojanje novca, merenje mase materijala, vremena... stoga, naše neposredno
okruženje predstavlja nepresušan izvor za razvoj početnih matematičkih pojmova
deteta.
Proces razvoja početnih matematičkih pojmova kod dece uslovljen je prirodom
deteta, njegovim saznanjem i prirodom matematičkih sadržina. Predškolsko dete je
po svojoj prirodi radoznalo i proces sticanja saznanja odvija se neposredno kroz
upoznavanje objekata i pojmova iz neposrednog okruženja, kroz potrebu da ''pita''
(pitanja su motivisana bogaćenjem iskustva) i potrebom za aktivnošću - igrom,
percipiranjem i manipulisanjem predmetima. Dete na taj način istražuje svet oko
sebe, upoznaje osobine predmeta i pojave, njihove različite mogućnosti.
16
Hilčenko, S. (2013c): ''Didaktičko sredstvo - ''Kockalica'' u metodici početnog formiranja
matematičkih pojmova - od ideje do primene. 6. međunarodna interdisciplinarna stručno-naučna
konferencija ''Vaspitno-obrazovni i sportski horizonti'' (VoiSH), Visoka škola strukovnih studija za
obrazovanje vaspitača i trenera - Subotica, 10-11. maj. Zbornik rezimea - CD str. 22.

Dete uči i spoznaje svet oko sebe i metodom pokušaja i pogrešaka, tražeći
nove načine saznavanja. Zato s pravom možemo da kažemo da je ''dete veliki
istraživač neposredne okoline, tog neiscrpnog izvora saznanja!''
Prvi kontakt novorođenčeta sa okolinom, ostvaruje se čulima (dodira, ukusa,
mirisa, a kasnije vida i sluha). Ova prva saznanja su globalna, odnosno,
neizdiferencirana. Tako, dete ne pravi razliku između sebe i spoljnjeg sveta
(izjednačava subjektivno sa objektivnim, živo sa neživim, prirodno sa veštačkim...).
Ova iskustva nisu kontinuirana, intermitentna su i dete ih vremenom zaboravlja. Dete
još uvek raspolaže nerazvijenim sistemom primanja i prerade informacija. Postepeno
pod uticajem saznajne delatnosti, uticajem društvene sredine, dolazi do razvoja
složenih simboličkih sistema (jezik, sistem matematičkih pojmova, norme...), a time
se razvijaju dečije urođene dispozicije.
Razvoju percepcije doprinosi i motorička aktivnost deteta (pokreti, pipanja,
manipulisanje predmetima...), koja - nema samo funkciju zadovoljavanja potreba već
i organizaciju različitih oblika percepcije. Stoga, psihologija kaže, ''da saznanje svoje
poreklo crpi iz senzomotorike!'' Upražnjavanjem senzo-motornih aktivnosti, kroz igru,
vrši se interiorizacija (na unutrašnjem mentalnom nivou obavlja se prenos spoljašnje
stvarnosti i praktična aktivnost), čime se stvaraju preduslovi za razvoj mentalnih
sposobnosti.
Po Bruneru (1972): ''Višim formama kognitivnog razvoja, prethode akcije''

(perceptivno-manipulativna aktivnost). Kako matematički pojmovi predstavljaju više
forme saznavanja, to razvoj početnih matematičkih pojmova mora imati karakter
praktično-perceptivne aktivnosti deteta u neposrednoj okolini. Zato možemo da
kažemo, da su matematičke sadržine (pojmovi) rezultat detetove:
 praktične (perceptivne-motoričke) aktivnosti u neposrednoj sredini,

 procesa interiorizacije i
 logičkog mišljenja (apstrakcija i generalizacija)
 matematičke sadržine su visoko apstraktne (ne odnose se na realne
pojave i stvari).

Proces izgradnje matematičkih pojmova dece čine dve etape:

1. perceptivno-motoričke aktivnosti i formiranje predstava posredstvom
interiorizacije praktičnih radnji i
2. apstrakcija i generalizacija (odbacivanje nebitnog, uopštavanje...)
U praktičnom smislu, ovo učenje pretpostavlja opremljenost i struktuiranost

predškolskih ustanova, koje će kao neposredna dečija okolina pružati optimalne
uslove i nadražaje za njihovu praktičnu (perceptivno-manipulativnu) i misaonu
(simbolotvornu) aktivnost. Sa druge strane, one moraju da odgovore svim
kvantitativno-kvalitetnim čulnim nadražajima, čime bi se obezbedila podsticajna
sredina za učenje.
4.2. ''KOCKALICA'' - IZGLED I KARAKTERISTIKE
Naziv didaktičkog sredstva - igračke: ''KOCKALICE'' (slike br. 20).

(Slike br 20: prototip nastavno-manipulativnog sredstva ''Kockalica'')
Osobine igračke:
 broj kocaka u nizu je 10

 svaka kocka dimenzija je 5 x 5 x 5 cm
 kocke se mogu okretati-pomerati u sve tri ravni, a međusobno su povezane
elastičnom trakom unutar kocki, prečnika 6 mm.
 kocke su napravljene od prirodnog materijala drveta (kuvana bukovina, zbog
svojih osobina: tvrdoće, lako se obrađuje i dobro prima boju) i
 obojene ekološkim bojama, neškodljive po decu.
Boje poseduju certifikat (atest) prizvođača po standardu ISO 14001.
''Kockalica'' može biti i od pomoći u razvoju početnih matematičkih pojmova

kod slabovidne i slepe dece, ukoliko bi bila dopunjena utisnutim brojevima od 1 do 10
i oznakom boje u Brajevom pismu (slika br. 21).

(Slika br. 21: ''Kockalice'' označena brojem i znakom boje Brajerovim pismom)
4.3. ''KOCKALICA'' - PRIMENA
Aktivnosti u kojima ''Kockalica'' može biti primenjena su sledeće nastavne

jedinice:
1. Brojalica - brojevi od 1 do 10
2. Broj 1
3. Broj 2
4. Broj 3
5. Broj 4
6. Broj 5
7. Broj 6
8. Broj 7
9. Broj 8
10. Broj 9
11. Broj 10
12. Brojevni niz do 20 (sa dve ''Kockalice'')
13. Brojevi do 20 (sa dve ''Kockalice'')

14. Ređanje kocki u rastući i opadajući niz

15. Redni brojevi
16. Prethodnik - sledbenik
17. Parni - neparni broj
18. Sabiranje od 1 do 10 (sa dve ''Kockalice'' do 20)
19. Oduzimanje od 10 do 1 (sa dve ''Kockalice'' do 20)
20. Veće - manje - jednako
21. Linije - prava linija, zatvorena linija, otvorena linija
22. Dugačko - kratko
23. Mnogo - malo
24. Levo - desno
25. Gore - dole
26. Ispred - između - iza
27. Ispod - iznad
28. Veliko - malo
29. Debelo - tanko
30. Visoko - nisko
31. U - na - van
32. Ispod - na
33. Blizu - daleko
34. Unutra - spolja
35. Formiranje skupa
36. Geometrijsko telo - kocka
37. Geometrijsko telo - kvadar
38. Geometrijska figura - kvadrat
39. Geometrijska figura - pravougaonik
40. Prav ugao
41. Skup
42. Serijacija skupa
43. Boje
44. Serijacija boja
45. Usvajanje pojma celo - polovina
46. Dužina - metar (sa dve ''Kockalice'')

47. Merenje dužina

48. Zatvorena i otvorena linija
49. Prikaz slova (I, L, S, U, O)
50. Prikaz brojeva (0, 1, 5, 6, 9)
 Obrađene teme označene su masnim (Bold) slovima.
4.4. ''KOCKALICA'' - ŠTA DALJE?
''Kockalica'' je didaktičko-manipulativno nastavno sredstvo koje su zajedno

osmislili studenti generacije 2010/11. godine za potrebe predmeta Metodika razvoja
početnih matematičkih pojmova. Ono je nastalo po ugledu na didaktički materijal
Marije Montesori. Tokom čitavog semestra 2012/13. godine, radili smo na njegovom
uobličavanju i praktičnoj primeni ''Kockalice'' u vaspitno-obrazovnom radu u vrtiću.
Tome u prilog govori i sprovedena anketa, o primenjivosti ovog didaktičkog sredstva,
među studentima završne godine (80) i vaspitačima (20) predškolske ustanove
''Šumice'' iz Subotice. Dobijeni rezultati ukazuju na pozitivan stav ispitanika u pogledu
njegove primenljivosti i korisnosnosti u neposrednoj praksi.
Tako na pitanje, da li mislite da se ''Kockalica'' može primeniti u 1-noj, 25 ili 50

predloženih aktivnosti, studenti i vaspitači su se u 95% slučajeva, odnosno njih 114
izjasnilo o primenjivosti u 50-tak nastavnih jedinica, dok samo 5% (6) smatra da je taj
broj 25.
Na pitanje da li biste ''Kockalice'' koristili u svom sadašnjem/budućem radu, svi
od 120 ispitanika su se pozitivno izjasnili u pogledu njegove primene.
U narednim pitanjima ankete, postignuta je apsolutna saglasnost svih ispitanika
u pogledu toga da:
(1) ''Kockalica'' predstavlja podsticajno i jednostavno sredstvo u procesu
sticanja i razvoja početnih matematičkih pojmova dece;
(2) ''Kockalica'' podstiče manipulativnu spretnost ruku i razvoj fine motorike
šake;

(3) ''Kockalica'' proširuje iskustva u sticanju prostornih relacija i funkcionalnog

mišljenja.
(4) ''Kockalice'' bih preporučila(o) svojim kolegama ili roditeljima deteta
predškolske dobi.
(5) ''Kockalica'' ne predstavlja samo još jedno markentiško sredstvo u poplavi
velike i agresivne kampanje nekvalitetnih i štetnih edukativnih sredstava,
koja se nude predškolskim ustanovama, bez provere, atesta i preporuke
stručnjaka?
Kako je ovde reč o prototipu, novom didaktičko-manipulativnom sredstvu

''Kockalici'', namenjenog deci pred i nižeškolske dobi, bilo bi neophodno podvgnuti
ga seriji testova na jednom većem uzorku ispitanika (kao pilot projekat), čime bi se
dobili pouzdaniji rezultati u pogledu njegove primenjivosti, koji su u skladu sa opštim
ciljevima i zadacima nastave Metodike razvoja početnih matematičkih pojmova. A to
su: razvijanje mentalnih odnosno kognitivnih struktura kod dece predškolskog doba,
prevođenje dečjeg neposrednog iskustva u matematičke pojmove o kvantitativnim,
kvalitativnim i prostorno-vremenskim odnosima, kao i podsticanje razvoja motorne
sposobnosti ili - manipulativne spretnosti ruku.
U toku daljeg istraživanja bilo bi potrebno utvrditi sledeće:
1) da li predstavljeno didaktičko-manipulativno sredstvo ''Kockalica'' utiče na

povećanje nivoa znanja dece,
2) da li manipulativna aktivnost u radu sa nastavnim sredstvom ''Kockalica'',
doprinosi razvoju veština i motorne sposobnosti, odnosno podiže nivo
manipulativnih sposobnosti ruku dece u prostoru (u tri ravni) i
3) da li primena didaktičko-manipulativnog sredstva ''Kockalica'', doprinosi
povećanju motiva postignuća u radu dece.

Uz to bi bile definisane osnovna i pomoćne hipoteze kao i istraživačke metode,

kojim bi se utvrdilo da li:
 primena inovativnog didaktičko-manipulativnog sredstva ''Kockalica'' ima
statistički značajan uticaj na povećanje vaspitno-obrazovnih ciljeva i
zadataka u radno orijentisanoj nastavi Metodike razvoja početnih
matematičkih pojmova. Da,
 H1 predstavljeno didaktičko-manipulativno sredstvo ''Kockalica'' utiče na
povećanje nivoa znanja dece. Da,
 H2 predstavljeno didaktičko-manipulativno sredstvo ''Kockalica'' utiče na
razvoj veština i motornih sposobnosti, odnosno manipulativnu spretnost ruku
dece u prostoru (u tri ravni). I da li,
 H3 primena didaktičko-manipulativnog sredstva ''Kockalica'' doprinosi
povećanju motiva postignuća u radu dece.
Tehnike ispitivanja bile bi tehnika ankete (upitnik), test znanja i test sposobnosti
sa mernim instrumentima:
a) testom znanja,
b) mernim instrumentom za procenu motorne sposobnosti ili - manipulativne
sposobnosti ruku dece (Lafay, slika br. 22) i
c) upitnikom motiva postignuća.
(Slika br. 22)


5. DESET PRIMERA PRIMENE

DIDAKTIČKO-MANIPULATIVNOG SREDSTVA
''KOCKALICA'' U AKTIVNOSTIMA VRTIĆA
Predškolska ustanova: 1. tema aktivnosti:

''Šumice'' Veliko-malo
Dobna grupa dece: srednja Student: Andrea Kačavenda
Broj dece u grupi: 20 Vaspitač:
Radni prostor: radna soba Mesto, datum i vreme:
SLOBODNE AKTIVNOSTI (SA)
Deca se igraju u kutkovima.

Vaspitač ih obilazi, postavlja po
dve igračke ispred svakog deteta
uz pitanje:
''Da li je ova lutka mala ili

velika?'', ''Čiji auto je velik,
Mihajlov ili tvoj?''
Ukoliko neko dete netačno

odgovori, vaspitač ga podstiče,
ispravlja i uz tačan odgovor daje
mu i objašnjenje.
Vaspitno-obrazovni ciljevi:
V/O ciljeve tako formulisati da prvenstveno slede želje dece za aktivnostima. Od kreativnosti vaspitača
zavisi izbor ponuđenog materijala u odabranom kutku (alternativno: centrima interesovanja). Zabava i
zadovoljstvo u SA su motivacioni i pripremni faktori za planiranu UA.
USMERENA AKTIVNOST (UA)
Obrazovni zadaci: Vaspitni zadaci:
 Materijalni: formiranje pojmova:  Razvijanje misaonih operacija,

veliko i malo. analize, nizanje predmeta po veličini.
 Funkcionalni: razviti sposobnosti  Aktivnosti dece: uviđanje,
razlikovanja velikih i malih rezonovanje.
predmeta, živih bića i pojava.  Aktivnosti vaspitača.
 Veza sa drugim aktivnostima: Razvoj
govora, Upoznavanje okoline, Fizičko
vaspitanje.

UVODNI DEO (pripremna faza) - vreme trajanja 5 min.

1. PRIPREMNA (preparativna) FAZA
Vaspitač razbrajalicom proziva jedno dete, pruža dlan prema

njemu, ohrabruje ga da ono učini isto. Zatim vaspitač ističe:
''Moja šaka je veća u odnosu na Jovaninu,
Jovanina šaka je manja u odnosu na moju!''
Vaspitač na sto stavlja mnoštvo igračaka i to od svake vrste po

par, jednu malu i jednu veliku (npr.: malu i veliku lutku... itd).
Vaspitač uzima u ruke veliku loptu a na stolu ostavlja njen par -
malu loptu.
On pita: ''Kakva je ova lopta u odnosu na onu na stolu.''
Deca: ''Lopta je velika.''
Vaspitač stavlja obe lopte na pod. Dece imaju zadatak da sa

stola uzimaju po jednu igračku, da je imenuju i pronađu istu
suprotne veličine. Kada pronađu par traženog predmeta, ona
Različite igračke, CD plejer, lopte, lutke, autići

ga imenuju, npr.: ''Ovo je automobil, on je mali a drugi je velik.''
Verbalno-demonstrativna metoda
Vaspitač ispravlja pogreške dece, zamene pojmova... Potrebno
Frontalni i individualni rad

je ukazati na razliku između visok i velik, mali i nizak, dugačak i
velik, kratak i mali. Vaspitač treba da objasni da nešto što je
veliko ima u svim svojim dimenzijama veliku meru, ono je i
dugačko, i široko, i visoko, i teško i zaprema - zauzima veći
prostor u odnosu na nešto malo.
Aktivnost počinje sa igrom, demonstracijom, slušanjem muzike,

recitacijom, pričom uz recitaciju ili neki sl. način sa ciljem
buđenja interesovanja dece za pojmove koji se razvijaju.

2. RADNA (operativna) FAZA - vreme trajanja 20-25 min.
Vaspitač uzima dve ''Kockalice'',

jednu veliku i jednu malu. Potom
Metoda pokušaja i pogrešeka, verbalna, demonstrativna

stavlja povez preko očiju detetu
koje je izabrano razbrajalicom.
Zadatak deteta je da na osnovu
opipa, odredi koja je velika, a koja
''Kockalice'', predmeti u sobi

mala ''Kockalica'', tako što će mu

vaspitač dati jednu od dveju
''Kockalica''. Zatim, kada mu
vaspitač skine povez sa očiju,
dete treba da pogleda oko sebe i
imenuje jedan predmet u sobi ili
van nje koji je velik ili mali u zavisnosti od toga koju
''Kockalicu'' je dete dobilo.
''Ovo je velika ''Kockalica'', u sobi je veliki sto.''
Efektno isticanje zadatka aktivnosti (pesma, stih, dramatizacija, video, plakat...) uz

stavljanje naglaska na pojam koji će se obrađivati.
 Dati informacije o novom pojmu.

 Podsticati misaone aktivnosti.
 Kroz ponavljanje u radu, utvrditi usvojenost naučenog kod svakog deteta
(povratna sprega, uvid u savladanost naučenog).
3. VERIFIKATIVNA (završna) FAZA - vreme trajanja 5 min.
Takmičenje, metoda pokušaja i pogrešaka
Hamer, aplikacije životinja, flomaster

Vaspitač deli decu u dve grupe (od po 10-ro dece), radi
takmičarske igre - ''Ko će prvi napraviti dioramu''. Prva grupa
će imati zadatak da u veliku kutiju zalepi sve aplikacije velikih
životinja na označeno mesto. A druga grupa će imati zadatak Grupni rad
da u malu kutiju zalepi sve aplikacije malih životinja. Pobednik
je ona grupa koja prva završi i tačno obavi postavljeni zadatak.
Pobednička grupa dobija veliki pehar a poražena mali pehar.
VF - služi za stvaranje veza između novog + ranije naučenog (kroz nove situacije,
upoređivanje, pronalaženja novih puteva) - ''povratna sprega'' = vaspitaču - potvrda
njegovog rada!
Decu staviti u kontekst: da istražuju, stvaraju veze, osmišljavaju, rešavaju
probleme, modeluju, takmiče se, pokazuju rezultate rada, reprodukuju, da izraze
emocije i radost saznavanja...
ANALIZA
Nakon održane aktivnosti sledi detaljna analiza pojedinih faza i aktivnosti u celini (ističe se dobro,
ukazuje na manjkavosti). Ostvarenost ciljeva i zadataka su polazište za predloge, sugestije, izmene i
dopune za planiranje/realizaciju naredne aktivnosti.
PRIMEDBE:
OCENA:
 Aktivnost:
 Priprema:
 Nastavnik:
 Zbirna ocena:



''Šumice'' Razvijanje pojma broja 7
Dobna grupa dece: starija Student: Andrea Kačavenda
Deca se igraju u kutkovima. Vaspitač dolazi i pomaže tokom raspremanja,

podstičući decu da prebrojavaju igračke: ''U ovom kutku ima 1, 2, 3, 4, 5, 6
medvedića, 1, 2, 3, 4... 6 kockica''...
 Materijalni: razvijanje pojma  Socijalizacija dece, sarađivanje,

broja 7 i povezivanje sa upornost, istrajnost, pažnja, sklonost
brojevnim nizom. ka razmišljanju i logičkom
 Funkcionalni: razvoj logičkog povezivanju.
mišljenja, uočavanja, pažnje,  Veza sa drugim aktivnostima: Razvoj
koncentracije, povezivanja novog govora, Upoznavanje okoline.
sa već naučenim, reverzibilnost
u mišljenju.

Vaspitač prepričava bajku: ''Snažana i sedam patuljaka'', deo

u kome Snežana stiže do kuće patuljaka.
Tokom priče naglašava i ističe broj sedam, pokazujući aplikacije
vezane za priču.
Metoda usmenog izlaganja, raazgovor
Zatim postavlja pitanje: ''Koliko je patuljaka živelo u kući?''

Deca odgovaraju: ''Sedam patuljaka.''
Aplikacije likova
Frontalni rad

Vaspitač organizuje dramatizaciju tog dela priče.

Razbrajalicom bira decu koja će glumiti patuljke, jedno dete igra
ulogu Snežane, a ostala deca su oko stola, gledaju i koriguju
Razne igračke, tanjiri, kašike, viljuške, čaše, obručevi, tanjir sa grizom, aplikacije bubamare, tačaka, cvetova, hamer i flomaster
drugare.
Zadatak deteta koje glumi Snežanu, jeste da svoj deci podeli
tanjire, kašike, viljuške, čaše, tako da svako dete ima od svega
po jedno.
Ono treba naglas da broji i govori šta stavlja na sto:
''1, 2, 3, 4, 5, 6, 7 tanjira, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7 kašika...''
''Snežana'' potom okreće leđa. Na znak vaspitača, nekoliko

dece sakriva deo svog pribora. ''Snežana'' treba da uoči da na
stolu neki predmeti nedostaju i da prebroji preostale. Neko
Dramatizacija, metoda razgovora, metoda pokušaja i pogrešaka

drugo dete će nedostatak svakog pribora dopuniti do broja 7.
Deca uz pomoć vaspitača, pribor nose na tepih gde su

postavljeni Venovi dijgrami. Jedno dete ima zadatak da naglas
prebrojavajući sve šolje stavi u obruč, drugo dete čaše itd.
Frontalni, individualni i grupni rad

Vaspitač pita jedno dete: ''Šta ti imaš u svom skupu?''
Dete: ''U skupu se nalaze šolje.''

Vaspitač: ''Koliko ima šolja.''
Dete: ''Ima sedam šolja.''
Vaspitač: ''Znači šta sadrži ovaj skup?''
Dete: ''Ovaj skup sadrži sedam šolja.''
Vaspitač: ''Bravo! Hajde da to zapišemo.'' Vaspitač zapisuje
skup tačkama, piše ih u Venov dijagram.
''Sada ću Vam pokazati kako se piše cifra broja sedam.''
Vaspitač piše broj sedam na hameru (piše ga pored Venovog

dijagrama) uz objašnjenje postupka pravilnog pisanja.
Deca zatim dobijaju činiju sa grizom i prstićima ispisuju broj 7.
Za sledeći zadatak deca se dele u 2 grupe.
a) Prva grupa dece ima zadatak da svako na svoju bubamaru

(koja je na stolu) stavi onoliko tačkica koliko je izvuklo na
brojevnoj kartici.
b) Druga grupa dece ima zadatak da svako iz svoje bašte
cveća izvadi onoliko cvetova koliko je potrebno da bi zbir
cvetova bio sedam. Vaspitač obilazi grupe, posmatra,
ispravlja greške i motiviše decu.
Po izvršenom zadatku sledi rotacija grupa.

Deca sede u polukrugu, vaspitač im deli ''Kockalice'' na kojima

su ispisani brojevi. Zatim, vaspitač razmiče kockice sa brojevima
a deca ga prate brojeći naglas.
Vaspitač postavlja pitanja deci:
''Kockalice'', (alternativno: interaktivna pametna elektronska tabla), radni listovi

- Koji broj je sledbenik broja 1?
- Koji broj je sledbenik broja 6?
- Koji broj je prethodnik broja 3?
- Koji broj je prethodnik broja 7?
- Između kojih brojeva se nalazi broj 6?
- Koji broj je ispred broja 6, a koji su ostali brojevi iza broja 6?
Metoda razgovora, metoda pokušaja i pogrešaka

- Za koliko je broj 7 veći od broja 2?
 Ukoliko ustanova raspolaže elektronskom tablom, obrada

teme u celosti ili delimično, može da se realizuje i pomoću nje.
Za domaći zadatak deca dobijaju radni listić sa raznovrsnim

zadacima.
ANALIZA
Nakon održane aktivnosti sledi detaljna analiza pojedinih faza i aktivnosti u celini (ističe se dobro, ukazuje
na manjkavosti). Ostvarenost ciljeva i zadataka su polazište za predloge, sugestije, izmene i dopune za
planiranje/realizaciju naredne aktivnosti.
PRIMEDBE:
OCENA:
 Aktivnost:
 Priprema:
 Nastavnik:
 Zbirna ocena:



''Šumice'' Razviјаnje pojma merenja (metar)
Dobna grupa dece: najstarija Student: Andrea Kačavenda
Deca se igraju u kutkovima, vaspitač ih obilazi i podstiče da uočavaju dužine

igračaka, dužinu građevine napravljene od kocki, dužinu odeće lutaka...
 Materijalni: stvaranje predstave o  Razvijanje potrebe za druženjem,

merenju dužine, visine i širine. zajedničkom igrom i odgovornosti
 Funkcionalni: razvijanje misaonih deteta za uspešno obavljanje nekog
operacija, negovanje pažnje, zadatka.
istrajnosti i sistematičnosti;
podsticanje konzervacije dužine i  Veza sa drugim aktivnostima:
merenja uslovnim merama Razvoj govora, Upoznavanje
(korak, pedalj, lakat, stopa i sl.); okoline, Fizičko vaspitanje.
uočavanje, procenjivanje i
upoređivanje merne jedinice (m)
sa dužinom objektom merenja;


Vaspitač prepričava priču o krojaču uz pomoć lutaka:
''Nekada davno, živeo je jedan kralj. Taj kralj je uvek imao lepa
odela. Jednoga dana naredi da mu se dovede najbolji krojač u
kraljevstvu. Kada su mu doveli krojača, kralj naredi da mu sašije
odelo koje će biti najlepše na svetu. Krojač mu reče da je to
težak zadatak i da će mu biti potrebno devet lakata najsjajnijeg
platna. Krojač je otišao na pijacu i trgovac mu je ponudio
predivno platno koje je posebno nabavio za kralja. Krojač je
predložio da izmere platno i rekao da mu je potrebno 9 lakata. U
to doba se merilo koracima, palčevima, laktovima. Merili su
laktovima a mera se nikako nije podudarala. Krojač je svaki put
dobio veći broj laktova platna, nego trgovac. U tom trenutku,
pojavio se jedan mladić iz daleka i pokazao im spravu za
merenje. Rekao im je da je to metar i da njime mogu uspešno
izmeriti svaku dužinu. Kralj je bio jako zadovoljan, pa je bogato
nagradio i krojača i mladića koji je svojim metrom rešio problem
Platno, metar, odelo za lutku, lutke

Metoda razgovora i demonstracije
oko merenja platna.''
Frontalni rad
Vaspitač postavlja pitanja deci:
- Kako se zove ovo što držim u ruci?

- Čime su u priči merili dužinu?
- Da li je svako dobio isti rezultat?
- Zašto?

Didaktička
Oblik rada
sredstva
Metode
rada
2. RADNA (operativna) FAZA - vreme trajaњa 20-25 min.
''Hajde da izmerimo dužinu ovog velikog papira koracima.''
Jedno dete korača i broji zajedno sa drugarima, vaspitač

zapisuje rezultat. Drugo dete meri palčevima, treće dete
laktovima, a četvrto koristi dve ''Kockalice'' za merenje.
Vaspitač proverava rezultate merenja:

''Da li ste SVI dobili jednake brojeve izmerene dužine papira?''
Deca: ''Nismo.''
Vaspitač: ''Čime da merimo da SVI dobjemo jednaku dužinu?''
Deca: ''Metrom.''
''Kockalice'', Kanap, zidarski, trgovački, krojački metar, makaze

Vaspitač: ''Postoji zidarski, krojački, trgovački, drveni metar...''
''Zidarskim metrom merimo dužinu zidova, dasaka...'' Vaspitač
daje deci da mere njima ormar, vrata, stolove...
Metoda aktivnog rešavanja zadataka

''Krojačkim metrom možemo izmeriti i obim naše glave, struka,
ramena, dužinu ruku, nogu, stopala...'' Vaspitač daje deci da
Individualni i frontalni rad

mere drugarima dužinu noge, ruke, obim glave...
''Hajde da vidimo da li ćemo ako SVI merimo ''Kockalicama'',

dobiti JEDNAKE rezultate?''
Vaspitač daje deci po dve ''Kockalice'' kojima treba da izmere
dužinu stola i tepiha. Jer 2 ''Kockalice'' (50 cm + 50 cm) = 1m
''Da li smo SVI dobili JEDNAKE rezultate?''

Didaktička
Oblik rada
sredstva
Metode
rada
3. VERIFIKATIVNA (završna) FAZA - vreme trajaњa 5 min.
Deca imaju zadatak da skaču u dalj.
Deca redom od obeležene linije skaču u dalj, a vaspitač im

odseče toliku dužinu kanapa koliko je dete skočilo i daje
svakom detetu njegov kanap.
Na kraju se upoređuju dužine skokova dece, tako što se kanapi

stave na ravnu površinu, npr. sto i svako dete meri dužinu svog
kanapa, odnosno, dužinu skoka. Vaspitač zapisuje rezultate.
Na kraju se proglašava pobednik, dete koje je najduže skočilo,
''Kockalice'', kanap, krojački metar, makaze

dobija kao nagradu ''zlatni metar''.
Individualni i frontalni rad
ANALIZA
PRIMEDBE:
OCENA:
 Aktivnost:
 Priprema:
 Nastavnik:
 Zbirna ocena:


''Šumice'' Boje - ''Kockalica''
Tokom slobodnih aktivnosti na igralištu vrtića, vaspitač treba da podstiče decu

da imenuju boje sprava i rekvizita koje postoje na igralištu.
Na pitanje vaspitača: ''Koje boje je ova ljuljaška?''
Dete odgovara: ''Ova ljuljaška je žuta'', ''Koje boje je ova kantica u
peščaniku?'', ''Kantica je plava'', ''Koje boje je ova vrteška?'' ''Crvena je.''
 Materijalni: prepoznavanje i  Socijalizacija, razvijanje sposobnosti

imenovanje boja ''Kockalice''. slušanja drugih.
 Funkcionalni: razvijanje  Veza sa drugim aktivnostima:
opažanja, pažnje, logičkog Likovno vaspitanje, Fizičko
povezivanja. vaspitanje, Upoznavanje okoline,
 Razvoj govora.


Vaspitač dramatizuje tekst priče uz pomoć origami aplikacija

vezanih za priču:
''TRI LEPTIRA''
Jednog sunčanog letnjeg popodneva, letela su iznad zelene

livade tri leptira: beli, crveni i žuti. Spuštali su se razigrano
čas na jedan, čas na drugi cvetić.
Iznenada, nebo pokriše crni oblaci. Zatim poče padati kiša.
Leptiri žurno poleteše svom domu, ali zatekoše vrata zatvorena.
Ostadoše na kiši. Njihova krilca bila su sve teža i teža.
Kad u vrtu ugledaše velike cvetove ljiljana, poleteše onamo.
Zamoliše: ''Ljiljane beli, otvori nam svoje latice da se sklonimo

od kiše!''
Metoda demonstracije, metoda razovora

Ljiljan odgovori: ''Belog leptira mogu primiti. Crvenog i žutog
ne mogu.''
Beli leptir tada reče: ''Ako nećeš primiti i moja dva prijatelja,
hvala ti na gostoprimstvu!''
Origami aplikacije
I sva trojica odleteše napolje.
Frontalni rad
Kiša je padala sve jače. Leptirići primetiše krupan crveni
tulipan.
Pohitaše ka njemu i ljubazno ga zamoliše: ''Dobri tulipane,

dopusti nam da se sklonimo u tvoju kućicu! Kiša će nam skroz
nakvasiti krila.''
''Neka uđu crveni i žuti. Belog leptira ne primam'', reče tulipan.
''Tvoja nam zaštita ne treba ako ne primiš svu trojicu. Radije

ćemo zajedno umreti nego da svoga prijatelja ostavimo'', rekoše
razočarano crveni i žuti leptirići i odleteše.
Taj razgovor čulo je Sunce. Odmah je rasteralo crne oblake. Na

njihovo mesto su došli plavi oblaci. Zasjalo je toplo Sunce i
osušilo krilca leptirićima. Oni su ponovno poleteli na livadu.
Igrali su se sve do večeri. Kada se Sunce smrklo, vratili su se
kući i, umorni, slatko zaspali.
Vaspitač pita: ''Koje su sve boje bile pomenute u priči?''

Deca: ''Crveni leptir, crveni cvet, beli leptir, beli cvet, žuti leptir,
žuti cvet, plavi oblaci i crni oblaci.''

Didaktička
Oblik rada
sredstva
Metode
rada
Vaspitač zatim upoznaje decu sa ''Kockalicom'', imenuje njene

boje, pokazujući svaku kocku pojedinačno. Sva deca dobijaju
jednu ''Kockalicu'', i kada vaspitač pokaže na jednu kocku npr.
plave boje, svako dete treba da pokaže plavu kocku na svom
primerku ''Kockalice'' i da naglas imenuju boju;
I tako za svaku sledeću boju...
Vaspitač deli deci bedževe sa bojama ''Kockalice'' (bela,

crvena, zelena, žuta, plava i crna) i tako nastaje 6 grupa dece.
Zadatak crvene grupe: jeste da svaki član grupe donese nešto

što je crveno u sobi.
''Kockalice'', igračke, razni predmeti u sobi

Zadatak plave grupe: da pronađe nešto plavo itd.
Frontalni, individualni i grupni rad

Metoda pokušaja i pogrešaka
Kada su sve grupe pronašle svoje predmete, vrše analizu sa

vaspitačem. Svaki član grupe opisuje svoj predmet, ima
zadatak da imenuje još nešto što je npr. žute boje a nema ga u
sobi. Na isti način i sve ostale grupe izvršavaju svoje zadatke.

3. VERIFIKATIVNA (završna) FAZA

- vreme trajanja 5 min.
Deca ostaju u istim grupama, čuče.

Kada vaspitač kaže boju njihove grupe (npr. bela), cela grupa
ustaje, dete koje ne ustane ispada iz igre. Isto tako ispada dete
koje ustane a nije iz grupe koju je vaspitač prozvao.
Pobednička grupa je ona u kojoj ostane najviše članova.
Deca za domaći zadatak dobijaju radne listove ili rešavaju

zadatke u aplikaciji na svojim tablet računarima (Hilčenko,
2009). Rezultate rada donose na uvid na narednu aktivnost.
Radni listovi, tablet aplikacija u PowerPointu

Grupni rad
ANALIZA
PRIMEDBE:
OCENA:
 Aktivnost:
 Priprema:
 Nastavnik:
 Zbirna ocena:


''Šumice'' Razvijanje pojmova: levo-desno
Tokom igre u kutkovima vaspitač obilazi decu i podstiče ih da odrede svoj

položaj, da li je levo ili desno od drugara; u kojoj ruci drži igračku; da li je to
leva ili desna ruka.
 Materijalni: usvajanje pojmova  Pripremanje dece da stečena

prostornih relacija: levo-desno. znanja koriste i u kasnijim životnim
 Funkcionalni: razvoj uviđanja, situacijama i zadacima.
rezonovanja, povezivanja,
opažanja, razvoj manipulativne
spretnosti ruku...


Vaspitač objašnjava pojmove levo-desno uz pomoć lavirinta.
Metoda razgovora, demonstrativna metoda
Lavirint, klikeri
Vaspitač pokazuje deci kojim putem treba da ide kliker kako bi od
startne pozicije stigao do cilja, govoreći i pomerajući kutiju kako
bi se kliker kretao. Npr.: ''Kliker mora da ide prvo levo, pa pravo,
zatim desno, pravo, pa levo, pravo pa levo, pravo pa desno,
pravo pa levo i tako će kliker stići do cilja.''

''Hajde da neko proba sam da igra ovu igru.''
Dete treba naglas da govori gde kliker ide i da naginje kutiju tako
da kliker ide u željenom pravcu. Ostala deca stoje pored ovog
deteta u istoj ravni, tako da vide šta dete radi i kuda ide kliker.
Svako naredno dete ima isti zadatak.
U sledećoj igri vaspitač deci deli nacrtane i isečene šake od
kartona crvene i zelene boje. On naglašava da je za levu ruku
crvena, a za desnu zelena. Zadatak dece je da sama odrede
boju koja odgovara levoj a koja desnoj ruci. Ako neko dete
pogreši, potražiće pomoć od drugara koji je uradio dobro, pokaže
svoje šake licem okrenuto prema drugaru, a ako dete i tad
pogreši, pomoćnik će okrenuti leđa i pokazati šake unazad da bi
Demonstrativna metoda ,metoda pokušaja i pogrešaka

drugo dete shvatilo koja boja ide na levu a koja na desnu ruku.
Potom sledi takmičarski zadatak:
Lavirint, kliker, Kartonske šake i stoplaa, CD plejer

Pre početka igre, deci se podele kartonska stopala crvene i
zelene boje, koje će zalepiti na šuše kao i šake koje već imaju.
(Sada, deca sama treba da uoče, koja boja ide na levu a koja na
desnu šušu.)
Grupni i individualni rad

Deca su podeljena u 2 grupe, stoje u formaciji kruga, igrajući
pokretnu igru ''Hoki-poki''. Vaspitač objašnjava pravila igre.
Naime, kada u pesmi čuju stih: ''Ti stavi desnu ruku van'', treba
da slede uputstvo... desnu ruku stave van itd... Vaspitač beleži
poene... kada neko pogreši, grupa dobija minus. Pobednik je
grupa sa manje grešaka.
''Ti stavi desnu ruku van (x 2)

Ti stavi desnu ruku napred
i protresi se ti sav
učini Hoki-poki i dodirni ti svoj nos
u tome je i celi štos!
Ti stavi levu ruku van (x 2)
Ti stavi levu ruku napred
Ti stavi desnu nogu van (x 2)
Ti stavi desnu nogu napred
...svoju glavu, celog sebe
Učini Hoki-poki (x 3)
Ti stavi levu nogu van (x 2)
Ti stavi levu nogu.''

Vaspitač deci pokazuje ''Kockalicu'' i uz njihovu pomoć imenuje

boju svake pojedinačne kocke:
''Prva bela kocka se nalazi levo od crvene kocke, a desno od

crvene kocke se nalazi zelena kocka...'' itd.
''Kockalice''
Sva deca dobijaju svoj primerak ''Kockalice'' koju je vaspitač
postavio u različite položaje.

Tako npr. vaspitač postavlja pitanja deci:
1. ''Na kojoj strani se nalazi donja crvena kocka, a na kojoj gornja crvena u
odnosu na zelenu kocku? ''Na kojoj strani i koje su boje kocke koje se nalaze
levo u odnosu na belu kocku?''...
Zatim vaspitač daje uputstva deci kako da postave ''Kockalicu'' u određeni

položaj: ''Postavite ''Kockalicu'' tako da se prva plava kocka nalazi levo od
crne, a crvena desno od crne...''
Deca sede u polukrugu. Svako dete imenuje dete koje se nalazi sa njegove
leve, odnosno, desne strane.
2. Vaspitač postavlja pitanja deci: ''Reci mi Marko, sa koje tvoje strane
sedi Ivana?'' i tako za svako dete...
Vaspitač pravi razmeštaj dece i ponovo ih podstiče da kažu u kojoj su

poziciji u odnosu na drugare.
ANALIZA
PRIMEDBE:
OCENA:
 Aktivnost:
 Priprema:
 Nastavnik:
 Zbirna ocena:



''Šumice'' Razvijanje pojma - kocka
Dobna grupa dece: starija Student: Andrea Kačavenda
Vaspitač deci daje zadatak da se igraju u građevinskom kutku, da prave razne
objekte, kuće, nameštaj, stepenice, kule, zgrade... on sve vreme prati igru dece,
motiviše ih. Postavlja pitanja vezana za konstrukcioni materijal oblika kocke.
 Materijalni: razvijanje pojma  Negovanje saradnje i lepog

kocke, prepoznavanje, nabrajanje, ponašanja.
imenovanje i navođenje osobina  Veza sa drugim aktivnostima:
predmeta oblika kocke. Likovno vaspitanje, Razvoj govora,
 Funkcionalni: razvoj analitičkog Upoznavanje okoline.
mišljenja, pažnje, sistematičnosti.

Vaspitač izražajno recituje pesmicu:
''Kocka do kocke kockica,

kroz prostor i kroz vreme,
i uvek nova pitanja i uvek nove dileme.''
Metoda ragovoora, demonstrativna metoda
Kocka zapakovana u obliku pošiljke

Zatim donosi tajanstvenu pošiljku: ''Vidite, deco, šta nam je
doneo čika poštar, šta mislite kog je oblika ova pošiljka?''
Deca: ''Kockastog.''
Vaspitač: ''Bravo deco, hajde da otvorimo pošiljku!''
Frontalni rad

Vaspitač otvara pošiljku, i podstiče decu da otvore kutiju...

''Šta vidite u kutiji?''
''Kocku od kartona.''
U sledećoj kutiji se
nalazi drvena kocka
koja sadrži manju
plastičnu kocku, koja
isto tako sadrži male
papirne kocke za
svako dete. Deca
posmatraju svoje
kocke i analiziraju
Metoda otkrivanja, metoda razgovora, demonstrativna metoda

njene osobine sa
''Kockalice'', kocke različitih veličina i materijala, testo

vaspitačem (oblik
strana = kvadrat; broj
ivica i temena).
Da bi se uverilo da
Frontalni i indivindividualni rad

su sve strane jednake veličine, svako dete dobija malo testa.
Imaju zadatak da svaku stranu kocke utisnu u testo. Zajedno sa
vaspitačem zaključuju uočeno, da su sve utisnute strane kocke u
testu, jednake veličine.
Vaspitač: ''Šta sve može biti oblika kocke, pogledajte u sobi?''
Deca traže po sobi predmete oblika kocke.
Nalaze ''Kockalicu'', a vaspitač ih podstiče da je opišu: ''Koliko

ima kocaka u ''Kockalici''? ''Da li su one jednake veličine?''
Koliko strana ima svaka kocka ''Kockalice''?

Deca se dele u 3 grupe:
1) Prva grupa pravi jednu veliku ''Kockalicu'' od plastelina u

bojama ''Kockalice''.
2) Druga grupa dobija zadatke u radnim listovima.
3) Treća grupa sastavlja ''mrežu'' kocke.
Zatim se grupe menjaju. Na kraju deca sa vaspitačem

izvode zaključke o tome šta su novo naučili.
''Kockalice'', plastelin, mreže kocke koje imamu lepljive čičkove, radni listovi
Metoda razgovora, metoda aktivnog rešavanja zadataka
Grupni rad

ANALIZA
PRIMEDBE:
OCENA:
 Aktivnost:
 Priprema:
 Nastavnik:
 Zbirna ocena:


''Šumice'' Ispred, iza, između
Dok su deca u šetnji sa vaspitačem, on pita i naglašava ko se gde nalazi u
koloni. ''Ti si Stefane ispred Marije, a iza Marije je Janko. Znači, Marija se
nalazi između Janka i Stefana.''
 Materijalni: razvijanje pojmova:  Socijalizacija dece, razvijanje

ispred, iza i između; shvatanje druželjubivosti, tolerancije.
položaja tela u prostoru.  Veza sa drugim aktivnostima:
 Funkcionalni: razvoj pažnje, Razvoj govora, Upoznavanje
mišljenja, imenovanje položaja. okoline, Fizičko vaspitanje.

Metoda rzgovora
Frontalni rad
Slika
Vaspitač razgovara sa decom o slici: ''Šta vide na njoj, ko je

sve prisutan i šta radi?''

Zatim saopštava deci položaje likova na slici.

''Mama se nalazi ispred ograde, a iza mame se nalazi kuća.
Hajde, da neko nastavi deco! Ko želi?''
Dete (1): ''Devojčica se nalazi ispred ograde.''
Dete (2): ''Ispred dečaka je lopta.''
Vaspitač objašnjava sledeći zadatak. Deca se podele u grupe

od po troje dece i navodi im koje položaje treba da zauzmu.
''Nevena je ispred, iza Marka je Sandra.''
''Marko, reci nam, gde se ti nalaziš u odnosu na
Nevenu i Sandru?''
Marko: ''Između njih dve.'' Deca promene položaje i ponovo
imenuju ko se gde nalazi u odnosu na svog drugara.

Zatim vaspitač izvodi jedno dete i pita ga:
''Gde se ti, nalaziš u odnosu na ormar?''
Frontalni rad i rad u grupama

Dete: ''Nalazim se ispred ormara.''
''Kockalice'', slika
Vaspitač, drugom detetu: ''Gde se ti, nalaziš u odnosu na
sto?''
Dete: ''Ja se nalazim iza stola.''
Vaspitač otežava zadatak, okretanjem dece u odnosu na
položaj ostale dece u grupi...
Sledeći zadatak dece je da odrede položaje kocaka na

''Kockalici''.

Deci se podele ''Kockalice'' i kada vaspitač pokaže prstom na

jednu kocku, dete koje prozove, saopštava položaj kocke.
''To je crna kocka, nalazi se ispred crvene a iza plave kocke.

Znači, ona je između plave i crvene kocke.''
Deca se dele u 3 grupe:

1) Prva grupa dece ima zadatak da u kartonski vozić poslaže
10 igračaka i imenuje položaje igračaka.
Kartonski vozić, igračke, drveni tobogan, kuglice, hamer i aplkacije

2) Druga grupa dece ima zadatak da na hameru lepi ispred, iza
i između kuće aplikacije po nalogu vaspitača.

3) Treća grupa dece ima zadatak da pušta tri kuglice niz
tobogan, menja njihova mesta i da imenuje njihove položaje.
Grupni rad
ANALIZA
PRIMEDBE:
OCENA:
 Aktivnost:
 Priprema:
 Nastavnik:
 Zbirna ocena:



''Šumice'' Razvijanje pojma: gore-dole
Tokom slobodnih aktivnosti u dvorištu vrtića, vaspitač obilazi decu i pita decu
raspoređenu na spravama gde se nalaze u odnosu na drugu decu.
Vaspitač pita devojčicu na penjalici: ''Gde se ti, nalaziš u odnosu na ostalu
decu, gore ili dole? ''Ja se nalazim gore.''
Dečaka na vrhu tobogana: ''Gde se ti, nalaziš u odnosu na drugu decu, dole
ili gore? ''Gore.''
Devojčica koja se igra u peščaniku: ''Gde se ti, nalaziš u odnosu na decu na
penjalici'' ''Ja se nalazim dole.''
 Materijalni: razvijanje pojmova  Veza sa drugim aktivnostima:

prostornih relacija: gore-dole; Fizičko vaspitanje, Razvoj govora,
prepoznavanje, imenovanje i Upoznavanje okoline.
praktična primena.
 Funkcionalni: razvoj percepcije,
pažnje, pamćenja.


Metoda razgovora
Slika na hameru
Frontalni rad
Vaspitač pokazuje sliku na hameru: ''Šta mislite deco, koja je
ovo priča?''
Deca: ''Knjiga o džungli.''

Vaspitač: ''Bravo, šta vidite na slici?''

Deca: ''Slona, medveda, zmiju, majmuna...''
Vaspitač: ''Tako je! Majmun se nalazi gore u odnosu na slona.
Kažite mi, gde se nalazi tigar u odnosu na medveda?''
Deca: ''Tigar se nalazi gore.''
Vaspitač: ''Bravo, a zmija u odnosu na majmuna?''
Deca: ''Zmija se nalazi dole.''
Vaspitač: ''A zmija u odnosu na medveda?''
Deca: ''Ona se nalazi gore.''
(Na kraju deca boje crvenom bojom, sve životinje koje se nalaze
Slika medveda na hameru, crvena i plava bojica, razne igračke, ''Kockalice''

gore, a plavom bojom, sve koje se nalaze dole.)
U nastavku vaspitač postavlja pitanja:
''Šta se nalazi gore u odnosu na tebe Majo?''
Demonstraciona metoda, metoda pokušaja i pogrešaka

Maja: ''Gore u odnosu na mene nalazi se luster.''
Vaspitač: ''Šta se nalazi dole u odnosu na tebe Marko?''
Marko: ''Dole u odnosu na mene nalazi se tepih.''
Vaspitač se penje na stolicu a jedno dete je pored stolice.

''Deco, gde se ja nalazim u odnosu na Luku?''
Deca: ''Vi se nalazite gore.''
Vaspitač: ''A gde se Luka nalazi u odnosu na mene?''
Deca: ''On se nalazi dole.''
Vaspitač raspoređuje igračke na stolu i ispod stola.
Vaspitač: ''Kakva je ovo igračka?''
Deca: ''Crvena lopta.''
Vaspitač: ''Gde se ona nalazi u odnosu na medveda?''
Deca: ''Ona se nalazi dole.''

Vaspitač pokazuje deci ''Kockalicu'' i postavlja pitanja:
Slika medveda na hameru, crvena i plava bojica, razne igračke, ''Kockalice''

Demonstraciona metoda, metoda razgovora i metoda pokušaja i pogrešaka
Frontalni rad
''Gde se nalazi crna kocka u odnosu na belu?''
Vaspitač: ''Gde se nalazi bela kocka u odnosu na crvenu?''
Deca: ''Ona se nalazi dole.''
Vaspitač menja izgled ''Kocaklice''.

''Gde se nalazi crvena kocka u odnosu na žutu?''

Vaspitač: ''Gde se nalazi žuta kocka u odnosu na plavu?''
Deca: ''Žuta kocka se nalazi dole.''
Vaspitač: ''Gde se nalazi plava kocka u odnosu na zelenu?''
Deca: ''Plava kocka se nalazi dole.''
Deca se dele u 3 grupe. Prva grupa ima zadatak da slaže

knjige gore na policu, a dečije novine dole na policu. Druga
grupa slaže kuhinjske predmete (čaše, tanjire) gore u ormariće,
a dole slažu šerpe i tacne. Treća grupa slaže odeću lutaka u
gornji deo ormara za lutke, a dole slažu cipele lutke.
Baloni, igračke, knjige i novine, polica, ormarići, posuđe

Zatim, svako dete dobija jedan balon. Imaju zadatak da održe
svoje balone što duže mogu gore u vazduhu da im ne padnu
dole na zemlju.
Grupni i individualni rad

Istraživačka metodaa
ANALIZA
PRIMEDBE:
OCENA:
 Aktivnost:
 Priprema:
 Nastavnik:
 Zbirna ocena:



''Šumice'' Sabiranje od 1 do 10
Tokom raspremanja sobe, vaspitač pomaže deci, a pri tom ih podstiče da

sabiraju dok vraćaju igračke na mesto. ''U ovoj kutiji ima jedna kocka, ako
dodam još dve kocke biće ih ukupno tri.''; ''Sada imaš pet autića na polici, ako
staviš još ova dva, koliko ćeš ukupno imati?''
 Materijalni: ponavljanje i  Socijalizacija dece, razvoj

uvežbavanje matematičke takmičarskog duha, sarađivanje,
operacije - sabiranje do 10. upornost, istrajnost, pažnja, sklonost
 Funkcionalni: razvoj logičkog ka razmišljanju i logičkom
mišljenja, uočavanja, pažnje, povezivanju...
koncentracije, povezivanja novog  Veza sa drugim aktivnostima:
sa već naučenim, reverzibilnost Upoznavanje okoline, Razvoj
u mišljenju... govora, Fizičko vaspitanje.


Vaspitač kroz demonstraciju priče objašnjava deci sabiranje.
''Jednog dana moja baka zasadila je cveće. Ukupno je imala 10

semenki.
Narednih dana je padalo puno kiše. Nakon nekoliko dana,
izrastao je jedan cvet, a za njim još tri. Tokom naredne nedelje,
izniklo je još dva cveta. Baka je bila tužna što nisu svi cvetovi
izrasli.
Kišni oblak je čuo za tugu moje bake i poslao joj kišu. Sledećeg
dana izraslo je još četiri cveta. Sada je baka bila veoma
srećna.''
Vaspitač: ''Hajde da zapišemo kako su cvetovi rasli.''
Verbalno-tekstualna, ilustrativno-demonstrativna
Aplikacije bake, cvetova, oblaka i kiše

Frontalan oblik rada
1+3= 4
2+4= 6
4 + 6 = 10

Deca imaju zadatak da na hamer napišu i saberu brojeve koje

vaspitač saopšti tokom ponovnog čitanja teksta.
Vaspitač: ''Nakon nekoliko dana izrastao je jedan cvet, a za
njim odmah još tri.''
Dete: ''Jedan plus tri jednako je četiri.''
Vaspitač: ''Bravo, ko želi da uradu sledeći deo zadatka?''
Hamer, flomaster, aplikacije sa brojevima, klikeri, korpice, kockice, čepovi i hamer sa brojevima, ''Kockalice''
Dete: ''Ja želim.''
Vaspitač: ''U toku naredne nedelje, izraslo je još dva cveta.''
Dete: ''Dva plus četiri jednako je šest.''
Vaspitač: ''Sledeći dan je izraslo još četiri cvetova.''
Dete: ''Četiri plus šest jednako je deset.''
1) Zadatak dece je da izaberu 2 brojevne kartice (npr.: 4 + 3),

koje lepe iznad korpica, kao na slici. Potom sa tanjirića
prebrojavanjem uzimaju onoliko klikera koliko iznosi zbir na
karticama (7). Ponovnim prebrojavanjem, ubacuju klikere u
odgovarajuće korpice i proveravaju njihov zbir.
Aktivna metoda rešavanja zadataka
Frontalan i indivudualan
2) Zadatak dece je da bacaju 2 kocke i sabiraju dobijena dva

broja npr.:
3+1=4
Dobijeni zbir treba pronaći među čepovima, dakle, broj 4.

Nakon čega dete čep treba da stavi na odgovarajuće polje
(krug označen cifrom broja četiri).
Hamer, flomaster, aplikacije sa brojevima, klikeri, korpice, kockice, čepovi i hamer sa brojevima, ''Kockalice''
Frontalan i indivudualan rad

3) Vaspitač postavlja zadatke na hameru. Svako dete ima po
dva zadatka, a ispred svakog deteta su dve ''Kockalice''.
Vaspitač podstiče decu da izračunaju rezultat uz pomoć
dveju ''Kockalica'', razmičući kockice i brojeći.

Deca se dele u 2 grupe.
Obe grupa rade zadatak u kome treba da sabiraju brojeve

napisane na drvenim štapićima.
Sabrani rezultat treba da nađu na odgovarajućim posudama
koje su označene brojevima.
Pobednik je grupa koja prva završi i tačno reši zadatak.
Kartonske čaše, drveni štapići, flomaster

Frontalni i grupni rad
ANALIZA
PRIMEDBE:
OCENA:
 Aktivnost:
 Priprema:
 Nastavnik:
 Zbirna ocena:



''Šumice'' Oduzimanje od 10 do 1
Dok deca uzimaju igračke iz kutije, vaspitač ih pita:
''Koliko si igračaka uzeo iz kutije?''; ''A koliko ih je sada ostalo?'';

''Koliko lutaka ima sada?''; ''A kada uzmeš dve i daš drugarici?''
 Materijalni: ponavljanje i  Socijalizacija dece, razvoj

uvežbavanje matematičke takmičarskog duha, sarađivanje,
operacije - oduzimanje do broja upornost, istrajnost, pažnja, sklonost
10. ka razmišljanju i logičkom
 Funkcionalni: razvoj logičkog povezivanju...
mišljenja, uočavanja, pažnje,  Veza sa drugim aktivnostima:
koncentracije, povezivanja novog Upoznavanje okoline, Kultura
sa već naučenim, reverzibilnost izražavanja, Fizičko vaspitanje.
u mišljenju...


Vaspitač oduzimanje objašnjava deci kroz igru u kutku kuhinje.
Ilustrativno-demonstrativna metoda, metoda razgovora
Aplikacije pice, kecelje, tanjiri, flomaster

Frontalan oblik rada
''Ispekla sam picu za naše lutke, hajde da ih podelimo lutkama.
Imamo ukupno deset (10) parčadi pice.''
Deca igraju ulogu konobara. Vaspitač daje deci po parče pice

na tanjir i zaključuju koliko je pice preostalo.
''Deco, koliko parčadi pice imam sada u tepsiji?''

Deca: ''U tepsiji sada ima osam parčadi.''
Vaspitač: ''A koliko sam Vam onda parčadi dala da odnesete?''

Deca: ''Dva parčeta.''
''Hajde da to zapišemo.''
10 - 2 = 8

Ilustrativno-demonstrativna metoda, aktivna metoda rešavanja zadataka
Logički blokovi, kartonski digitroni, zadaci na hameru, bojice

Frontalan i individualan rad
Sledi uvežbavanje oduzimanja u okviru prve desetice na nizu
primera:
Npr.: dete zapisuje najpre kružićima broj parčadi pice koje su
bile pre nego što ih je vaspitač podelio (10) a zatim i broj (5)
koliko je parčadi podeljeno, između njih znak (–) minus i na
kraju znak jednakosti (=).
Svako sledeće dete broji koliko je parčadi pice ostalo i
zapisuje na svoj kartonski digitron uz nadzor vaspitača i
pomoć drugara ako je to potrebno.
Zatim, deca zamene svoje digitrone za digitron drugara i čitaju
rezultat naglas, npr.: ''Pet minus četiri jednako je jedan.''
Zadatak na hameru koji deca treba da urade, jeste oduzimanje

brojeva u polju. Kada dobiju rezultat, polje boje onom bojom
koja je obeležena pored odgovarajućeg broja.

Deca se zatim dele u 2 grupe. Prva grupa radi zadatke na

hameru po principu precrtavanja, dakle, oduzimanje. Npr.:
4-2=2
Zadaci na hameru, brojevne kartice, ''Kockalice''

U drugoj grupi deca imaju zadatak da izvuku 3 brojevne
kartice. Vaspitač podstiče decu da izračunaju rezultat uz

pomoć dveju ''Kockalica''.
Frontalni i grupni rad
10 - 3 = 7

Deca se dele u 2 grupe i dobijaju zadatak da iz ''ribnjaka''

upecaju ribice na kojima su napisani izrazi, npr.:
Improvizovani ''ribnjak'', pecalice, aplikacije ribica i roda

Frontalni i grupni oblik rada

Rešenja se nalaze na aplikacijama roda npr.:
Deca treba da reše zadatak i otkriju rešenje pre nego što ona
druga grupa reši zadatak. Rezultati se sabiraju i proglašava se
pobednik.
ANALIZA
PRIMEDBE:
OCENA:
 Aktivnost:
 Priprema:
 Nastavnik:
 Zbirna ocena:


6. ZAKLJUČAK
Izloženu temu odabrali smo iz više razloga. Pre svega, zato što smatramo da je
potrebno više ovakvih inovativnih didaktičkih sredstava osmisliti i kreirati, nešto što je
jednostavno i dostupno svima, nešto što će pomoći u radu i razvoju ličnosti deteta i
vaspitača.
Didaktičko-manipulativno sredstvo ''Kockalica'' je podsticajno sredstvo za

usvajanja matematičkih pojmova, što potvrđuje i anketa studenata i vaspitača koja je
realizovana tokom završnih i praktičnih ispita u vrtiću, školske 2011/12. godine.
Koristeći ovo didaktičko-manipulativno sredstvo u procesu usvajanja početnih
matematičkih pojmova, zasigurno ćemo pomoći u podsticanju razvoja misaonih
operacija, prostorne percepcije i manipulativne sposobnosti ruku dece predškolske i
nižeškolske dobi.
Nadalje, na ovaj način smo želeli da podstaknemo i ohrabrimo i druge studente

i vaspitače da i sami osmišljavaju didaktičke materijale, koji će pomoći deci da na
lakši, zanimljiviji i aktivan način usvajaju nastavne sadržine, shvataju svet oko sebe i
doprinose sveopštem razvoju ličnosti deteta.
Radeći na ovoj temi, shvatili smo koliko je širok spektar mogućnosti kreiranja
različitih didaktičkih materijala od jednostavnih i jeftinih materijala. ''Potrebno je samo
uključiti maštu, ono unutrašnje dete koje svako od nas ima.''


7. LITERATURA
1. Grupa saradnika, (1997): ''Korak po korak 2: vaspitanje dece od tri do

sedam godina: priručnik za roditelje i vaspitače''. Kreativni centar,
Beograd.
2. Osmić, I., Tomić, R. (2008): Didaktika. Selimpex, Srebrenik.
3. Hilčenko, S. (2003): Multimedijalni nastavni model instrukcionog dizajna
u radno orijentisanoj nastavi Tehničkog obrazovanja, doktorska
disertacija. Tehnički fakultet ''Mihajlo Pupin'' Zrenjanin.
4. Hilčenko, S. (2008): Obrazovni softver kao interaktivno manipulativno i
motoričko podsticajno sredstvo u razrednoj nastavi. Pedagoška
stvarnost, br. 1-2, str. 69-78, Novi Sad.
5. Hilčenko, S. (2009a): DVD MORS-r ''Od igre do računara'' - nastavno
sredstvo za učenike od 1. do 4. razreda osnovne škole i Izborni predmet: Od
igračke do računara, sa pripadajućim Višenamenskim didaktičko-metodičkim
priručnikom za učitelje. Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje
vaspitača - Subotica
6. Hilčenko, S. (2009b): DVD (No 1.) - Pet prezentacija namenjenih
vaspitačima, studentima i deci predškolskih ustanova. Preuređeno
licencirano izdanje The Hiyah Company, USA (1. Boje; 2. Brojevi od 0 do 20;
3. Naša interesovanja; 4. Suprotno; 5. Pitome životinje), Visoka škola
strukovnih studija za obrazovanje vaspitača - Subotica.
7. Hilčenko, S. (2009c): Učitelji su spremni za pilot projekat: ''Đak prvak i
torba, a u njoj laptop!'' 3. međunarodna konferencija ''Jednakost šansi kao
rezultat integracije u obrazovanju'', Učiteljski fakultet, Subotica, Zbornik
radova (1), str. 83-94, Subotica, 17-19. septembar.
8. Hilčenko, S. (2011): Obrazovna tehnologija, udžbenik za studente i
vaspitače. Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača i trenera,
Subotica.
9. Hilčenko, S. (2013a): Pet primera manipulativno-motoričkih zadataka za
razrednu nastavu kao interaktivno-multimedijalni i animirani softver za
učenje. IOSR Journal of Research & Method in Education (IOSRJRME),
Indija, e-ISSN: 2320-7388, Volume 2, Issue 3 (Jul-Avg. 2013), PP 57-62
http://www.iosrjournals.org/iosr-jrme/pages/v2-i3.html
10. Hiltschenko, S. (2013b): Wie einen eiswürfel angeln? Ein heuristisch-
programmierendes model animierten wissenschaftlichen e-aufgabe in
der 4. Klasse. Studia Scientifica, 2/2013, ročnik XII. p. 144-151, Facultatis
Paedagogicae, Univeritas Catholica, Ružomberok, Slovakia.
11. Hilčenko, S. (2013c): ''Didaktičko sredstvo - ''Kockalica'' u metodici
početnog formiranja matematičkih pojmova - od ideje do primene. 6.
međunarodna interdisciplinarna stručno-naučna konferencija ''Vaspitno-
obrazovni i sportski horizonti'' (VOiSH), Visoka škola strukovnih studija za
obrazovanje vaspitača i trenera - Subotica, 10-11. maj. Zbornik rezimea - CD
str. 22.
12. Šimić, G. (1997): Igrom do matematike. Viša škola za obrazovanje
vaspitača, Šabac.

Veb lokacije:
1. www.kuka-grosmeister.com (Kuka, 2010) Pedagogija;

2. http://www.scribd.com/doc/61636847/6-Nastavni-Objekti-i-Sredstva
Nastavni objekti i nastavna sredstva;
3. http://www.ffpu.hr/fileadmin/Dokumenti/Nastavna_sredstva_i_pomagala_05p
pt Nastavna sredstva i nastavna pomagala;
4. http://www.montessorizvono.com/index.php?option=com_content&view=articl
e&id=54&Itemid=70
5. www.uecpd.org/.../Brosura_Adaptacija_Montesori_programaJ_Coko_1
6. http://www.iosrjournals.org/iosr-jrme/pages/v1-i3.html
7. www.ffpu.hr/.../Nastavna_sredstva_i_pomagala_

8. BIOGRAFIJE
Vaspitačica, Andrea Kačavenda rođena je 01. 06. 1991. godine u

Subotici kao jedino dete majke Eve
Salai Kačavende i oca Nikole
Kačavende.
Godine 2006. završava
Osnovnu školu ''Kizur Ištvan'' u
Subotici. Iste godine upisuje se u
Hemijsko-tehnološku Srednju školu,
''Lazar Nešić'', smer - tehničar za
biotehnologiju.
Nakon završetka srednje
škole (2010. godine), odlučuje da,
sledeći svoje snove, upiše Visoku
školu strukovnih studija za
obrazovanje vaspitača i trenera,
studijski program - strukovni
vaspitač.
Motiv da upiše ovaj
studijski program bila je ljubav
prema radu sa decom, želja da
postane dobar vaspitač, da
svoju kreativnost podeli sa
njima i nauči ih kako da svoje
stvaralaštvo i talenat predstave drugima.
Bavila se odbojkom, a u ranom detinjstvu baletom. Voli
da čita i da piše prozne tekstove i kratke priče za decu.


Dr Slavoljub Hilčenko rođen je u Crvenki, 1962. godine. Osnovnu školu

završio je delom u rodnoj Crvenki, a
delom u Beču, Austrija. Srednju
umetničku školu ''Bogdan Šuput''
završio u Novom Sadu, kao najbolji u
klasi, a Pedagošku akademiju ''Žarko
Zrenjanin'' u Somboru. Uporedo se
aktivno bavi plivanjem u PK ''Polet'' iz
Sombora, gde postiže zapažene
rezultate (studentski viceprvak
Jugoslavije, seniorski prvak
Jugoslavije, državni reprezentativac,
najbolji sportista grada Sombora
1986. godine). Završava prvi stepen
na Fakultetu fizičke kulture u
Novom Sadu 1989. godine.
1997. godine diplomirao je na
Učiteljskom fakultetu u Somboru.
Na Tehničkom fakultetu ''Mihajlo
Pupin'', magistrirao je 2000.
godine, a doktorsku tezu pod
nazivom: Multimedijalni
nastavni model instrukcionog
dizajna u radnoorijentisanoj nastavi
tehničkog obrazovanja, odbranio je 2003. godine, kao
najbolji doktorant u istoriji fakulteta i najbolji doktorant na Univerzitetu u Novom
Sadu iste godine. Od 1994. do 2008. godine. radi u Osnovnoj školi ''Nikola
Vukićević''. Tokom tog perioda, jednu školsku godinu radi kao asistent-mentor
na predmetima, Metodika srpskog jezika i Metodika muzičkog vaspitanja na
Učiteljskom fakultetu u Somboru.
Iste, 2008. godine, prelazi na Visoku školu strukovnih studija za
obrazovanje vaspitača u Subotici kao profesor na predmetima Informatike,
Obrazovne tehnologije, Metodike razvoja početnih matematičkih pojmova (1,
2), Primene računara u vrtiću i Didaktičkog materijala. Na specijalističkim
studijama predaje predmete Grafičkog dizajna i Animacije i učenje na
računaru.
Do sada ima objavljeno preko 150 stručno-naučnih radova, petnaest
publikacija (knjiga, udžbenika, monografija i priručnika) i petnaest e-učila.
Za dosadašnji rad i unapređenje nastave u ovoj ustanovi, 2013. godine,

dobija Svetosavsku nagradu.


BELEŠKE

BELEŠKE

'KOCKALICA'' OD IDEJE DO REALIZACIJE
ISBN 978-86-87893-28-3

Prirucnik KOCKALICA PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Prirucnik KOCKALICA PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača i trenera - Subotica

Andrea Kačavenda, vaspitačica & dr Slavoljub Hilčenko

Glavni i odgovorni urednik

Na osnovu odluke Naučno-nastavnog veća Visoke škole strukovnih

CIP - Каталогизација у публикацији

КАЧАВЕНДА, Андреа, 1991-

Tiraž: 200. - Bibliografija.

1. Хилченко, Славољуб, 1962-

Za potrebe predmeta Metodika razvoja početnih matematičkih

Ovom prilikom izražavamo i zahvalnost celoj generaciji studenata

2. TUMAČENJE OSNOVNIH POJMOVA 9

2.1. NASTAVNA SREDSTVA 9

2.2. TEKSTUALNA NASTAVNA SREDSTVA 12

2.3. AUDIO-VIZUELNA NASTAVNA SREDSTVA 12

2.4. VIZUELNA SREDSTVA 13

2.5. DIDAKTIČKI MATERIJALI 14

2.6. KONSTRUKCIONI MATERIJALI 17

2.7. TEHNIČKE IGRAČKE 20

2.8. MODELI, MAKETE I DIORAME 22

2.9. PRIRODNI PREDMETI I PRIMERCI, ZBIRKE 25

2.10. SIMULATORI 29

3. DIDAKTIČKI MATERIJAL MARIJE MONTESORI 31

4. ''KOCKALICA'', DIDAKTIČKO-MANIPULATIVNO SREDSTVO

4.1. DETE I MATEMATIKA 39

4.2. ''KOCKALICA'' - IZGLED I KARAKTERISTIKE 41

4.3. ''KOCKALICA'' - PRIMENA 43

4.4. ''KOCKALICA'' - ŠTA DALJE? 45

Andrea Kačavenda, vaspitačica & dr Slavoljub Hilčenko 5

5. DESET PRIMERA PRIMENE DIDAKTIČKO - MANIPULATIVNOG

1. Tema aktivnosti: Veliko-malo 49

2. Tema aktivnosti: Razvijanje pojma broja 7 53

3. Tema aktivnosti: Razvijanje pojma merenja - metar 57

4. Tema aktivnosti: Boje - ''Kockalica'' 61

5. Tema aktivnosti: Razvijanje pojmova: levo-desno 65

6. Tema aktivnosti: Razvijanje pojma - kocka 71

7. Tema aktivnosti: Pojmovi: ispred, iza i između 75

8. Tema aktivnosti: Razvijanje pojmova: gore-dole 79

9. Tema aktivnosti: Sabiranje od 10 do 1 85

10. Tema aktivnosti: Oduzimanje od 1 do 10 91

Andrea Kačavenda, vaspitačica & dr Slavoljub Hilčenko 6

Razvijanje konkretnog i apstraktnog mišljenja, ne formira se i ne

Svako nastavno sredstvo kao dopuna govornoj reči, unosi novinu u

Andrea Kačavenda, vaspitačica & dr Slavoljub Hilčenko 7

sličnosti i razlika među pojavama ili objektima i tako dovodi do razvijanja

Razvitak od konkretnog ka apstraktnom mišljenju moguće je

Andrea Kačavenda, vaspitačica & dr Slavoljub Hilčenko 8

2. TUMAČENJE OSNOVNIH POJMOVA

2.1. NASTAVNA SREDSTVA

Jedna od osnovnih pretpostavki uspešnog ostvarivanja nastavnog rada jeste

S razvojem nastave razvijaju se i usavršavaju i nastavna sredstva, tako da su i

Andrea Kačavenda, vaspitačica & dr Slavoljub Hilčenko 9

Najčešće se podele vrše prema načinu upotrebe, načinu percipiranja, načinu

Podela prema načinu upotrebe:

1) Nastavno-radna sredstva (udžbenici, priručnici, radne sveske, pribor za

2) Demonstraciona sredstva (slike, modeli, kolekcije, filmovi itd.);

3) Laboratorijska - eksperimentalna sredstva (aparati, uređaji, instrumenti,

Prema načinu izrade:

1) Tekstualna (udžbenik, priručnici, testovi);

2) Grafička (slike, dijagrami, grafikoni);

3) Konstruktivna (učila, modeli, instrumenti, aparati)

1) Osnovna (udžbenik, nastavni film);

2) Opšta (izvori struje, projekcioni uređaji, vakuum pumpe);

3) Očigledna (crteži, modeli, kolekcije);