Факултет педагошких наука

Универзитета у Крагујевцу, Јагодина

ИДЕЈНИ ПРОЈЕКАТ ЗА ПРИЈАВУ ТЕМЕ ЗАВРШНОГ РАДА НА МАСТЕР

АКАДЕМСКИМ СТУДИJAMА

Oбразац попунити ћириличним писмом, фонт Times New Roman, величина 12. Текст унети у активна поља.

1. Име, презиме, број досијеа кандидата:

Милица Ивановић II-32/2021-ПВ

2. Предлог назива теме завршног рада на мастер академским студијама:

Савремени предшколски курикулум као полазиште за развој стратегије решавања
проблема у дечијој игри

3. Име и презиме предложеног ментора:

Проф. др Емина Копас-Вукашиновић

4. Проблем и предмет истраживања(до 2.000 знакова, укључујући и размаке):

У најопштијем значењу, предшколски програм представља документ од ког се полази
приликом планирања и организовања васпитно-образовног рада са децом. Основе
програма намењене су свима онима који су непосредно или посредно укључени у
делатност предшколског васпитања и образовања - запосленима у предшколским
установама, као и породици, локалној заједници, итд. Основе програма треба да служе, пре
свега, практичарима као полазиште за разумевање и преиспитивање праксе развијања
програма.
Предмет нашег истраживања је сагледавање програмских садржаја којима се подстиче
развој когнитивних спсобности деце предшколског узраста кроз експлорацију у игри, у
савременим предшколским програмима у Србији, Шведској и Финској.
Проблем истраживања одредили смо питањем: Да ли конкретизација програмских
садржаја у савременим предшколским програмима, у односу на игру као примарну
активност деце предшколског узраста кроз коју стичу знања и проширују искуства,
може допринети развоју когнитивних функција деце предшколског узраста?
Истраживачке функције дечје игре и развој когнитивних спсообности су у
комплементарном односу. Да би предшколско дете могло да истражује, оно мора да има
развијене когнитивне способности јер без њих не може да истражује. Когнитивне
способности потпомажу истраживање, а истраживање даље подстиче развој когнитивних
способности. Ова тема може бити значајна за унапређивање педагошке праксе,
проширивање постојећих и изграђивање нових сазнања васпитача о стварању подстицајне
средине, као битног чиниоца, за учење и развој предшколског детета. Можемо очекивати
да ће таква средина подстаћи децу на истраживање у игри, што ће даље резултирати
развојем његових когнитивних функција.

5. Теоријски приступ проблему (до 2.000 знакова, укључујући и размаке):

Предшколско детињство је најбурнији период развоја и сваки од узраста у оквиру овог
детињства има своје специфичности. Кроз предшколски период дете се интензивно развија
и формира различите способности, вештине и навике. Раст и развој, али и васпитно-
образовни рад предшколске деце, одвијају се кроз игру. Дете у игри учи да делује у
одређеној мисаоној ситуацији, што одређује и често условљавање и промену у његовом
понашању. Тако долази до симболичке трансформације стеченог искуства, што битно
условљава развој детета. Асимилација дечјег искуства у личну слику света представља
припрему детета за његову каснију акомодацију на тај свет (Pijaže I Inhelder, prema
Kamenovu, 1983).
Когнитивни процеси присутни током игре исти су као когнитивни процеси присутни у току
учења (Krsmanović, Marić i Đuković, 2020). Сазнавање кроз игру, има своје специфичности.
Са једне стране, усвајање знања се јавља као нузпродукт спонтаног учења, а са друге стране,
оно представља интуитивну спознају до које се долази мишљењем које је више
метафоричко, него рационално. У игри се активирају све психичке снаге и начини
функционисања људске свести код детета (памћење, замишљање, представљање, сазнавање,
итд.), као и сложеније структуре које обједињују ове функције (мишљење, машта), због чега
игра пружа могућности за њихов развој, усавршавање и култивисање. Игра утиче на
интелектуални развој, будући да се у њој дете учи да уопштава предмете и радње, као и да
се користи речима које се не односе на конкретне ствари, већ на оно што те ствари
представљају. Већ само улажење у игровну ситуацију захтева низ интелектуалних
операција. Најбитније је да дете са руковања конкретним предметима прелази на оперисање
њиховим значењима, у којима је мање важно шта се види, од онога што ти предмети
представљају, а они постају ослонац за мисаоне радње. Тако у игри улога почиње да се
развија способност деловања на мисаоном плану, а практичне радње се интериоризују и
постају умне радње. Издвојићемо дидактиче игре које, поред тога што поседују сва својства
игара, садрже и , на посебан начин прилагођене и уграђене, у њихова правила, активности
ради унапређивања општег, а посебно интелектуланог развоја деце (Kamenov, 1997).
Дидактичка игра представља ситуацију у којој се за дете јављају проблеми које не може
или делимично може да реши на практично-опажајном и мисаоном плану, користећи већ
стечена искуства. Напор који дете уложи да реши проблем је основа за развој когнитивних
способности као што су опажање, мишљење, закључивање, итд.
Неизоставни фактор учења и развоја јесте подстицајна средина. Детету је потребно
обезбедити окружење богато разноврсним стимулансима, који ће му омогућити да путем
својих чула активно посматра, открива и истражује свет око себе и на тај начин стиче
различита искуства. У добро структурисаној средини, уз материјале, прибор, играчке,
развија се позитивна комуникација међу децом и ствара се подстицајно окружење за раст и
развој. Сам објекат, његова унутрашња, али и спољашња уређеност, утичу на понашање и
добробит деце, а самим тим су у корелацији са дечјим развојним потребама(Vukić, 2012).
За дете, које ступа у вртић са скромним искуством у истраживању ствари и појава, физичка
средина, као и објекти и материјали које у њој може да нађе су од великог значаја. У таквој
средини дете ће бити подстакнуто на истраживање, а кроз истраживање у игри развијаће
своје когнитивне способности.

6. Циљ и задаци истраживања:

Циљем нашег истраживања желимо да утврдимо да ли су и на који начин, у савременим
предшколским програмима, конкретизовани садржаји којима се дете подстиче на
истраживање кроз игру, чиме се даље подстиче развој когнитивних способности.
Задаци истраживања:
1. Утврдити да ли су у савременим предшколским програмима одређени циљеви којима се
подстиче развој когнитивних функција деце предшколског узраста;
2. Утврдити да ли је и на који начин, у актуелним предшколским програмима, игра
одређена као начин истраживања и стицања знања;
3. Утврдити и представити улоге и задатке васпитача, одређене савременим
предшколским програмима, којима се подстиче развој когнитивних функција деце
предшколског узраста.

7. Хипотезе истраживања/истраживачко питање:

Општа хипотеза: Претпоставка је да су, у савременим предшколским програмима,
конкретизовани садржаји којима се дете подстиче на истраживање кроз игру, чиме се
даље подстиче развој когнитивних способности.
Посебне хипотезе:
1. Претпоставка је да су, у савременим предшколским програмима у Србији, Шведској и
Финској, конкретизовани циљеви којима се подстиче развој когнитивних функција деце
предшколског узраста.
2. Претпоставка је да је, у актуелним предшколским програмима у Србији, Шведској и
Финској, игра одређена као начин истраживања и стицања знања.
3. Претпоставка је да су, у савременим предшколским програмима у Србији, Шведској и
Финској, конкретизовани улоге и задаци васпитача којима се подстиче развој когнитивних
функција деце предшколског узраста.
8. Методе и технике истраживања које ће бити примењене.
(инструменти, основне методе и поступци обраде података - уколико су предвиђени).
У истраживању ће бити коришћена дескриптивна метода и поступак анализе садржаја.

9. Узорак/корпус истраживања:
За потребе овог истраживања користићемо примарне истраживачке изворе (актуелне
предшколске програме у Србији, Шведској и Финској), као и секундарне истраживачке
изворе (стручну литературу, методичка упутства за реализацију програма, научне и
стручне чланке, методичке приручнике за реализацију предшколских активности)

10. Предложена литература и друга грађа која ће се користити:

1. Baucal, A. (2012). Standardi za razvoj i učenje dece ranih uzrasta u Srbiji. Beograd: Institut
za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
2. Kamenov, E. (1983). Intelektualno vaspitanje kroz igru. Beograd: Zavod za udžbenike i
nastavna sredstva.
3. Kamenov, E. (1997). Metodička uputstva za Model B Osnova programa predškolskog
vaspitanja dece uzrasta od tri do sedam godina, II deo. Novi Sad: Filozofski fakultet.
4. Kamenov, E. (2002). Predškolska pedagogija. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna
sredstva.
5. Krsmanović, N., Marić, N. I Đurković, T. (2020). Uloga igre u razvoju deteta. U A.
Stojanović (ured.), Zbornik Međunarodne konferencije: Savremeni izazovi u didaktici i
obrazovanju (45-51). Vršac: Visoka škola strukovnih studija za vaspitače “Mihailo Palov”.
6. Osnovе programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja – Godine uzleta (2018). Službeni
glasnik RS, Br. 88/17 i 27/18.
7. Pravilnik o Оpštim osnovama predškolskog programa(2006).Službeni glasnik RS -
Prosvetni glasnik, Br. 14/2006.
8. Stojanović, B. (2017). Didaktičke igre u funkciji razvoja mišljenja. Jagodina: Fakultet
pedagoških nauka.
9. Trnavac, N. (1991). Didaktičke igre. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
10. Veličković, S. (2018). Primeri programa predškolskog vaspitanja u svetu. Aleksinac:
Visoka škola za vaspitače strukovnih studija.
11. Vukić, V. V. (2012). Prostorno okruženje kao podsticaj za razvoj i učenje dece predškolske
dobi. Zadar: Sveučilište u Zadru.

Интернет извори:
 1. Early Childhood Education and Care Policy in Finland.
https://www.oecd.org/finland/2476019.pdf
Preuzeto 10.8.2022.
2. Curriculum for the Preschool
https://www.skolverket.se/download/18.6bfaca41169863e6a65d897/1553968298535/
pdf4049.pdf2019

У Јагодини, ПОТПИС КАНДИДАТА

11.8.2022. године
Милица Ивановић

НАПОМЕНА: Поред пријаве теме завршног рада на мастер академским студијама,

кандидат прилаже:
1. Попуњен Захтев за одобрење теме завршног рада на мастер академским студијама
2. Кратку биографију кандидата
3. CD са електронском верзијом попуњеног обрасца идејног пројекта за пријаву теме
завршног рада на мастер академским студијама у PDF формату и идентичну штампану
верзију обрасца.