Raunarska didaktika igra kao najefikasniji metod u usvajanju geografskih pojmova u niim uzrastima u osnovnoj koli

reenja odabiraju ispravno) koje predstavljaju strategije uenja i reavanje problema. Deca koja kod kue imaju raunare najvie ih koriste za zabavu, a potom za uenje, da bi na tree mesto dolo komuniciranje preko Interneta. Prema nekim podacima, kapital koji je danas uloen i krui u svetu kompjuterskih igara je negde oko 10 milijardi dolara, to je kapital koji je ravan ili ak i vei nego onaj koji se spominje u svetu kinematografije. Prema statistikim podacima, kompjuteri se nalaze u 70% amerikih domainstava sa decom i veoma su koriteni u svrhu uenja. Smatra se da je lingvistiko uenje pomou raunara ubrzano 3, a raunsko (matematiko) ak 5 puta u odnosu na tradicionalno uenje. Raunarska tehnologija i softver obogauju deju ivotnu sredinu, inei je izuzetno podsticajnom, to omoguava otkrivanje novih vidova iskustva, ubrzava intelektualno sazrevanje i podstie razvoj kreativnih potencijala. Znaajno je i to se kod deteta stvara oseanje da moe razumeti i kontrolisati zbivanja u svojoj sredini, to mu moe pomoi da se u nju uspenije uklopi i tako pripremi za sloenu tehnoloku civilizaciju u kojoj e iveti. U njoj e, a to je ve izvesno, kompjuterska pismenost biti neminovna. Postavlja se pitanje koje su to osobine koje se razvijaju kod deteta pod uticajem raunara? Posmatraemo 4 aspekta: a) Intelektualni razvoj Razvoj svih intelektualnih procesa: pamenje, predstavljanje, saznavanje, Logiko rezonovanje Integracija velikog broja injenica upoznatih pojedinano i izdvojenih iz konteksta povezuju se u misaone celine. b)Karakterni razvoj Nezavisnost deca shvataju da ona kontroliu medij, da se stvari odvijaju u zavisnosti od njihovih akcija, dakle aktivno uee u uenju igri, a ne pasivno primanje informacija. Socio - emocionalna otvorenost reakcija dece na junake iz igri, emocionalna osuda zlih likova, rad u timu.. Razvoj gledita i stava Preokupacija zrelou Kritinost miljenja Potreba za istinitim stavom Istrajnost Marljivost Tanost

Abstrakt: . U ovom radu prezentovaemo obrazovni softver namenjen niim uzrastima osnovne kole koji pokriva nekoliko deo gradiva nekoliko nastavnih predmeta, a u osnovi se bavi geografskim pojmovima. Deca su vrlo zainteresovana kako za igru uopte, tako i za kompjuterske igre to se objanjava unutranjom motivisanou da se odgovori na nove izazove, a pogotovo one koje nose nove tehnologije. Ove igre, tj. programi moraju biti didaktiki valjano osmiljeni i u skladu sa deijim mogunostimaVeliki deo softvera su didaktike igre koje su podizale motivisanost dece za rad u kolama gde je softver testiran.

I. UVOD Igra je najprirodnija delatnost dece, i jo uvek vodea i neprevaziena pedagoka metoda kod mlaih uzrasta. Najvea prednost raunara je da omoguuje deci da ue kroz igru i zabavu. Didaktika igra predstavlja situaciju u kojoj se za dete javljaju problemi, koje ili ne moe, ili samo delimino moe da rei na praktino-opaajnom i misaonom planu, koristei svoja prethodna iskustva. U ovaj rad prezentujemo, uz konkretne primere, ostvarivanje nastave geografskih pojmova uz pomo multimedijalne, interaktivne didaktie ralunarske igre u niim razredima osnovne kole. II. DETE I RAUNAR Iskustva razvijenijih zemalja koje su u svoje dravne kolske ustanove uvele raunare, i to obavezno opremljene dodatnim ureajima koji oslobaaju decu od korienja slovne tastature, navode na zakljuak da je predkolsko i kolsko detinjstvo period osetljivosti pravo vreme za poetak rada sa raunarima. Dr Emil Kamenov u svojim diskusijama o odnosu dete kompjuter, navodi zakljuke pedagoga Meartina i Hafa iz 1989. g. u kojima se tvrdi da raunar predstavlja vebu fine motorike, koordinaciju oka i ruke. Takoe rukovanje raunarom omoguavaju deci da bolje upoznaju i razlikuju svojstva objekata (npr. boju i oblik), proste i redne brojeve, serijaciju i skupove, reavanje logikih problema.To im, po reima Meartina Hafa, kasnije omoguava da usavravaju razne strategije (recimo, da izmeu vie

Preciznost Doslednost

c) Razvoj volje (voljne kontrole i panje) Voljna kontrola svog ponaanja koja postepeno dovodi do sposobnosti da dete samo krene da ui sa tom namerom Usvajanje nekih pravila ponaanja Visok nivo motiviueg u raunaru i stvaranje oseaja zadovoljstva u radu Samostalnost u otkrivanju sveta oko sebe Samopotovanje d) Razvoj oseaja za estetiku Preglednost Urednost Jasnoa III. POJAM DIDAKTIKE IGRE Pod didaktikim igrama podrazumevamo one deje igre koje, pored toga to poseduju sva opta svojstva igara, sadre i na poseban nain prilagoene i ugraene aktivnosti (perceptivne, otkrivake, logike, govorne, muzike i druge). Ove igre su podreene nekim specijalnim vaspitno-obrazovnim zadacima koji su unapred postavljeni. Uz pomo didaktikih igara deca pribavljaju nova iskustva, kreui se od nieg kolektivnog razvoja ka njegovim viim i savrenijim formama. Kroz ove igre dete je motivisano da na sebi primeren nain deluje na svet oko sebe, usavravajui na ovaj nain svoje mentalne i ostale sposobnosti. Zbog toga to je igra spontana i nenamerna (ime se razlikuje od ostalih vrsta uenja i poduavanja, a posebno od kolskog), uenje u igri ima i svojih specifinosti. Niz injenica koje dete upoznaje pojedinano i izdvojene iz konteksta uz pomo igre povezuje se u smisaone celine. Znaajno je i to da se prilikom uenja u igri, za razliku od nekih drugih vrsta uenja (uenje po modelu, uenje putem greaka, uenje putem reavanja problema itd.) razvijaju ljubopitljivost i saznajni interesi. Igra ima didaktiku vrednost ako odgovara nekoj od sutinskih potreba deteta i sugerie mu svojom strukturom, pravilima i sadrajima. Didaktika igra predstavlja situaciju u kojoj se za dete javljaju problemi, koje ili ne moe, ili samo delimino moe da rei na praktino-opaajnom i misaonom planu, koristei svoja prethodna iskustva. S obzirom da dete u igri ,,nadrasta sebe za glavu" u njoj je u stanju da uspenije reava kako praktine, tako i probleme koji su postavljeni na simbolikom materijalu. Ove igre spadaju u igre sa unapred odreenim pravilima. Ta pravila imaju funkciju da reguliu sadraje i tok didaktikih igara, kao i ponaanje dece.

Osim pravila u didaktikoj igri postoji i postavljen zadatak koji predstavlja izazov za igrae da ga izvre to bre, bolje, tanije, domiljatije, s obzirom da se radi o problemu ije reenje tek treba da se pronae. Iz ove teze proizilazi zakljuak o imenima didaktikih igara. U literaturi esto sreemo igre pod nazivima: ,,pronai", ,,otkrij", ,,utvrdi", ,,zapazi"itd. Mnoge didaktike igre zahtevaju brzo i spretno manipulisanje sitnim predmetima (karte, domine itd.) to znai da se pored sposobnosti opaanja razvijaju i sitni miii ake, kao i koordinacija oka i ruke, kao vrlo znaajan elemenat razvoja grafomotorike. U didaktikim igrama se, osim drugih igara javljaju elementi svih predvienih aktivnosti, to znai da doprinose i ostvarivanju vaspitnoobrazovnih ciljeva. Pored toga to potovanje pravila zahteva od dece sposobnost da se uive u zamiljenu situaciju, ono im pomae i da postepeno razlikuju igru od rada. IV. OSTVARIVANJE DIDAKTIKIH IGARA NA RAUNARU UZ POMO MULTIMEDIJE Pomou multimedijalnih prezentacija didaktike igre mogu da se prezentuju deci mlaeg kolskog uzrasta na vrlo prihvatljiv i zanimljiviji nain. Multimedijalna prezentacija daje gotovu ,,igru" deci i ona individualno, igrajui se reavaju ,,problem" i dobijaju povratnu informaciju o svojim rezultatima. Najinteresantnije uenje za decu je kroz igru. Uenje i igra koje nam omoguuju novi mediji samoaktivno je, komunikativno i konstruktivno. Meutim, poznato je da nastava u kolama, kao i obrazovanje nastavnog kadra jo uvek vrsto poiva na teoremi instrukcija. Ako treba da postojei inovativni potencijal u koli postane delotvoran, onda treba ponuditi znatno vie novih medija i da ti mediji budu na raspolaganju u uionici u svako doba, te lako dostupni u kutku za medije. Tekoe u uvoenju sastoje se u tome to za vrlo kratko vreme dolazi do dinaminog razvoja u oblasti tehnike informacija i komunikacija. Digitalizovana karta Vojvodine je vektorgrafina karta, koji je namenjena deci koja pohaaju nie razrede osnovne kole. Softver je izraen po vaeem nastavnom planu i programu za Srbiju, udbenika, radne sveske, i metodikog prirunika. Program je tako sagraen, i napravljen da ga mogu koristiti i uenici, i uitelji i roditelji.

Struktura i rukovanje CD-om je jednostavna, prilagoena je za nivo uenika drugog razreda osnovne kole. Dovoljno je znati koristiti mi. ak i manje uvebana deca mogu jednostavno da ga koriste. Obrazovni materijal se sastoji od dve velike jedinice: Mapa i Obrada gradiva. Mapa se oslanja na bazu podataka, koja sadri mapu sa svim slojevima (gradovi, putevi, reljef) i odreenih geografskih jedinica (naselje, optina, okrug, regija, pokrajina, drava). Specifinosti ovih jedinica se nalaze u istoj bazi podataka. Specifinosti su: ime, geografske jedinice kome pripadaju, glavni grad, teritorija, broj stanovnika, etniki sastav, galerija slika, grb, itd.

Tabela br. 1.: Vrsta didaktikih igara u softveru Naziv igre: Puzzle Igra: Nai mesto i postaviti objekat na odreeno mesto po principu puzzle igre (da spajanje dela bude ispravno) upravljanje: mi Naziv igre: Parovi Igra: Nai i postaviti par na odreeno mesto, uspostavljenjem logike veze (slika-slika, tekst-slika) upravljanje: mi Naziv igre: Slagalica Igra: Uz pomo premetanja malih sliica sloiti veliku sliku upravljanje: mi Slika br. 2.:Vrste didaktikih igara u softveru

Slika br. 1.: Interfejs softvera Mapa slui za detaljnije prouavanje usvojenih pojmova iz jedinice Obrada gradiva. Jedinica Obrada gradiva se sastoji od sledeih modula: modul gradivo, modul didaktike igre, modul test. Ove jedinice omoguuju uspeno usvajanje odreenih sadraja. Oslanjuju se na najsavremenije pedagoke-psiholoke metode i raunarsku tehnologiju. Najviniji su: aktivnost uenika, interaktivnost, uenje kroz igru i multimedije. V. MODUL DIDAKTIKE IGRE U SOFTVERU Didaktie igre su interaktivne i podrava ih multimedijalne mogunosti raunara (tekst, slika, zvuk i animacija). Funkcija didaktikih igara u softveru je: otkrivanje novih saznanja otkrivanje novih odnosa utvrivanje znanja ponavljanje razvijanje logike sposobnosti razvijanje motorike sposobnosti VI. ZAKLJUNA RAZMATRANJA Brz razvoj informacione i Internet tehnologije stvara uslove za korienje u ovih nastavnih sredstava u sve niim uzrastima. Softver koji je kreiran je interdisciplinaran. Tokom izrade ovog kompleksnog rada (softvera, njegove integracije u nastavi i istraivanja), dodirnute su brojne discipline, poevi od metodologije naunoistraivakog rada, pedagogije i psihologije sve do metodike predmeta. U empirijskom delu istraivanja potvrene su hipoteza i podhipoteze istraivanja, odnosno da postoji pozitivan uticaj primene savremenih nastavnih sredstava (u ovom sluaju digitalne mape) na efekat usvajanja znanja i motivisanost uenika u osnovnoj koli. Sve to upuuje na zakljuak da bi trebalo vie raditi na usavravanju nastavnog procesa, multimedijalnih softvera i njihova implementacija u kolama, da bi uenici doli do iskustava vezanih za uenje uz pomo raunara i multimedijalnih softvera.

Ovako ostvarena nastava bi jo vie doprinela efikasnijem i motivisanijem nastavnom procesu. U strunom smislu, pedagokommetodikom i didaktiko-metodikom, nastoji se dokazati kako tradicionalna i uobiajena nastava, u odnosu na multimedijalnu nastavu ima stanovite prednosti. Dakako, to je potrebno dokazati u empirijskom pristupu istraivanju. U ovom radu dali smo skroman prikaz jednog takvog projekta. Literatura 1. D. Glusac, Z. Namestovski (2008.): The Role of Digital Educative Material in Effective Teachings, Proceedings of the 8th WSEAS International Conference on MULTIMEDIA, INTERNET & VIDEO TECHNOLOGIES (MIV '08) & Proceedings of the 8th WSEAS International Conference on DISTANCE LEARNING and WEB ENGINEERING (DIWEB '08); Santander, Cantabria, Spain. 2. Gluac D. (2005.): Metodiko didaktika pitanja efikasnosti nastave informatike (doktorska disertacija), Univerzitet u Novom

Sadu Tehniki Fakultet Mihajlo Pupin Zrenjanin 3. Mayer R. (2005.): The Cambridge Handbook of Multimedia Learning, Cambridge University Press. 4. Molnr A. Muhari Cs. (2007.): Interaktv szemlltets az oktatsban, MultiMdia az Oktatsban 2007 konferencia, Budapesti Mszaki Fiskola. 5. Namestovski ., Ceku G. (2006.): Interdisciplinary education using digitized map The Third International Conference on INFORMATICS, EDUCATIONAL TECHNOLOGY AND NEW MEDIA IN EDUCATION, Sombor. 6. Namestovski, . (2008): Uticaj primene savremenih nastavnih sredstava na poveanje efikasnosti nastave u osnovnoj koli (magistarska teza), Univerzitet u Novom Sadu Tehniki fakultet Mihajlo Pupin, Zrenjani