Tiha matematika

utorak, 18 maj 2010 13:53

O primeru

U nastavnoj praksi poetne nastave matematike pojavila se nova nastavna metoda pod
radnim nazivom Tiha matematika. Metoda je jedna od aktivnosti iz programa Holistikog
obrazovanja koji je osmislila ana Borisavljevi pri organizaciji Obrazovanje plus iz Beograda.
Naziv metode potie od osobenosti da se celokupan rad moe organizovati u potpunoj tiini,
kako uenika, tako i nastavnika. Meusobno sporazumevanje, komunikacija, davanje zadataka i
reenja, obavlja se dogovorenim sistemom pokreta i znakova, a mogue je tihi rad kombinovati
sa zapisivanjem. Naravno, potpuna tiina nije ni imperativ ni cilj, nego samo posledica
osobenosti metode. Osnovni kvalitet metode je u tome to svi uenici aktivno uestvuju u radu,
to je rad dinamian, zanimljiv i to u mnogome lii na igru. Takoe, metoda prua mogunost
brojnih kombinacija aktivnosti i zadataka. Opisi koji slede rezultat su primene u drugom razredu
osnovne kole, koju je, modifikovanjem izvornog modela, izvrio autor ovih redova.

U toku pripremnih aktivnosti nastavnik sa uenicima obrauje sistem za komunikaciju i rad.

On se sastoji od adekvatnih pokreta i znakova koji predstavljaju odreene matematike
pojmove. U prvoj fazi brojevi se pokazuju rukama, onako kako to deca inae rade, jedinice
prstima, desetice ispruenim i ka napred usmerenim paralelno postavljenim dlanovima uz
pokret napred odreen broj puta (u skladu sa numerikom vrednou broja desetica), stotine
sa rukama opruenim u stranu pa savijenim u laktovima i akama, prema ramenima, tako da
priblino pokazuju oblik dve nule (simbolino, to su nule koje se piu iza neke cifre kako bi ta
cifra imala mesnu vrednost stotina). Raunske radnje i oznake za uporeivanje takoe se
pokazju odreenim pokretom ili stavom. Znak + (plus) se pokazuje tako to se raire ruke u
odruenje i celo telo zauzme poloaj tog znaka. Znak (minus) se pokazuje tako to se jedna
ruka isprui u stranu, znak X (puta) se pokazuje tako to se u raskoranom stavu uzdignu ruke
tako da celo telo zauzme oblik znaka, znak za deljenje se pokazuje kosim poktetom ispruene
ruke odozgo na dole, s desna na levo, kao kada se neto deli seenjem, znak jednakosti se
pokazuje napred ispruenim paralelnim rukama koje zauzimaju poloaj koji lii na taj znak, i
tako dalje. U drugoj fazi zahtev se dinamiki uslonjava tako to se cifre jedinica demonstriraju
naglaenim koracima u mestu tako da broj udaraca nogama o pod odgovara cifri jedinica, a
cifra desetica se demonstrira pljeskanjem akama.

1/7

Tiha matematika

utorak, 18 maj 2010 13:53

Neposredni rad se moe organizovati na nekoliko naina od kojih svaki ima svoje prednosti.
Osnovni nain je da uitelj pokretima zadaje zadatke, a da uenici odgovaraju takoe
pokretima. Poto svi uenici odgovaraju istovremeno korisna pauza se moe ostvariti tako to
posle svakog pokazivanja, to jest zadatka reenog pokretima, jedan od uenika, ili nastavnik,
zapie na tabli, na uobiajen nain, primer koji je reen. Neto sloeniji zahtev je kada se od
uenika zahteva da ponove i postavku zadatka i da daju odgovarajui odgovor. Jo sloeniji
zahtev je kada se uenicima na tabli zapie zadatak a oni pokretima itaju i daju reenje. Dalje,
mogue je dati priliku uenicima da budu u poziciji uitelja, to jest da oni postavljaju zadatak
pokretima. To je, ispostavilo se, aktivnost koju deca veoma vole, a za koju je veina uenika
spremna ve nakon kraeg vebanja. Taj nain rada predstavlja kreativnu primenu
matematikog znanja. Takoe, ovom metodom, mogue je kvalitetno organizovati grupni ili rad
u parovima. Uz malo kreativnosti i modifikacije, u skladu sa sadrajima koji se usvajaju,
motivacija uenika je na vrlo visokom nivou iz asa u as.

Uz kvalitetnu metodiku pripremu uitelja i uenika tiha matematika poseduje izvanredan

potencijal. Ona predstavlja mogunost da se matematika oivi, da izae iz apstraktnih predela
glave u prostor. U poetnoj nastavi matematike njena prevashodna vrednost je u pozitivnoj
motivaciji uenika i oivljavanju matematikih sadraja. Iskustvo govori da uenici koji oteano
usvajaju matematike sadraje imaju najvie koristi od ovakvog naina rada. Na ovaj nain
organizovan as matematike dinamian je podjednako kao as fizikog vaspitanja.

Tiha matematika je podjednako pogodna i za asove obrade i za asove utvrivanja.

Posebno je pogodna za obradu brojeva i raunskih radnji, a na tome se bazira veina nastavnih
sadraja u prvom i drugom razredu. Naravno, ova metoda ne moe, a i ne sme, da zameni u
potpunosti klasine metode. Ona predstavlja, reklo bi se, sjajnu dopunu i osveenje klasinih
metoda i postupaka.

Teorijsko i nauno utemeljenje tiha matematika ima u Teoriji o viestrukoj inteligenciji iji je
tvorac psiholog Howard Gardner. On je istaivanjem osobenosti saznajnih procesa zakljuio da
postoji vie tipova inteligencije. Otiao je korak dalje u odnosu na klasino shvatanje
inteligencije tvrdei da se inteligencija ne ogleda samo u logiko-matematikim sposobnostima
ve i u nizu drugih sposobnosti kao to su prostorno-vizuelne, lingvistike, kinestetike,
prirodnjake, interpersonalne, intrapersonalne, muzike i druge. On tvrdi da svaka osoba ima,
kao dominantnu, razvijeniju jednu od inteligencija, a da su ostale zastupljene u manjem ili
veem obimu. Pri tom istie da osoba koja ima, na primer, razvijenu lingvistiku inteligenciju,
nije manje inteligentna od osobe sa razvijenom matematikom inteligencijom, ve da se tu radi
samo o razliitim vrstama sposobnosti ije meusobno uporeivanje po koeficijentu nije sasvim
korektno. Osim razlika u prisustvu dominantnog oblika inteligencije po osnovu osobenosti

2/7

Tiha matematika

utorak, 18 maj 2010 13:53

linosti, navodi se da se pojedini tipovi javljaju i prema uzrasnom dobu. Kod velike veine dece
mlaeg kolskog uzrasta veoma je izraena kinestetika inteligencija. Na tom uzrastu
reagovanje telom i kretanjem na razne stimulanse je jako uestano. Polazei sa napred
navedenog stanovita on predlae da se u nastavnom radu, gde god je to mogue, uenicima
prui mogunost da sadraje usvajaju upotrbom to razliitijih vrsta inteligencije. Sa tog aspekta
posmatrano tiha matematika je vie nego dobar izbor. Pored primarno angaovane
matematike inteligencije veoma su aktivne i kinestetika, prostorno-vizuelna, interpersonalna i
intrapersonalna.

U skladu sa savremenim nastavnim trenutkom najznaajnija novina pri upotrbi nastavne

metode tiha matematika je upravo mogunost usvajanja znanja posredstvom kinestetike
inteligencije. Ono to je u klasinoj nastavi osnovni nedostatak, statinost uenika tokom rada,
tihom matematikom se u celosti prevazilazi. Teorijski stav da se deci maeg kolskog uzrasta,
kad god je to mogue, pored klasinog naina usvajanja matematikih i drugih sadraja ponudi i
mogunost da se ti sadraji usvoje posredstvom neke druge aktivnosti, u ovom sluaju pokazao
se kao sasvim opravdan. To je nain da se pomogne onim uenicima kojima je pomo
najpotrebnija. Pri tom korist imaju i oni uenici kojima pomo nije potrebna jer im se prua
mogunost da kreativno, i na deci primeren nain, primenjuju svoja znanja i vetine. Ostaje da
se ispita kakav e znaaj tiha matematika ostvariti na due staze, u domenu funkcionalnosti
matematikih znanja. Sve pretpostavke su da e i sa tog aspekta tiha matematika zasijati
punim sjajem i da e se omasoviti njena primena u praksi.

Autor: Momilo Stepanovi, diplomirani uitelj master

Preuzeto iz Prosvetnog pregleda April, 2010.

PRIMER ASA MATEMATIKE

Momilo Stepanovi, O Nikola Tesla Vina

Predmet: matematika 92.as

Nastavna jedinica: Mnoenje brojem 6

3/7

Tiha matematika

utorak, 18 maj 2010 13:53

Tip asa: obrada

Oblik rada: frontalni, rad u parovima, individualni

Nastavne metode: tiha matematika, ilustrativna, demonstrativna, samostalan rad uenika

Nastavna sredstva: udbenik, strana br.17

Ciljevi asa:
-

Upoznati i usvojiti tablicu mnoenja broja 6 i brojem 6.

Dalje razvijati predstavu o umnoavanju brojeva.
Uvebati izraavanja brojeva i raunskih radnji pokretom.
Primeniti steana znanja kroz reavanje zadataka.

STRUKTURA ASA:

UVODNI DEO ASA: 5 min.

Usmeno ponavljanje tablice mnoenja do 5.

GLAVNI DEO ASA: 30 min.

4/7

Tiha matematika

utorak, 18 maj 2010 13:53

Najava nastavne jedinice, cilja i metoda:

Danas emo nauiti da mnoimo brojem 6 na nain koji se zove tiha matematika. Cilj nam je
da pokuamo da pokretima, uz to je mogue manje rei, savladamo sve to je potrebno da
znamo o mnoenju brojem 6.

Prva aktivnost

Sada u pokretom postaviti zadatak u kojem se mnoi broj 6 sa brojem ije mnoenje smo
ve upoznali. Va zadatak je da odgovorite takoe pokretom. (Pokazujem 6 2 = i 6 4 =
tako to jedinice pokazujem prstima, znak zauzimanjem stava rairenim i uzdignutim
rukama tako da telo lii na znak, znak = pokazujem pruanjem obe ruke u pravcu uenika tako
da njihov poloaj lii na znak jednakosti, deseice se pokazuju pokretom napred ispruenih i ka
napred usmerenih dlanova, na nain koji se koristi i u nekim sportovima i u igri pantomime,
uenici odgovaraju na isti nain i sve vreme stoje pored svog mest)

Druga aktivnost

Pokazujem pokretima po redu mnoenje broja 6 sa brojevima od 1 do 5. Uenici ponavljaju

pokrete koji predstavljaju tekst zadatka i daju odgovore na isti nain kao u prvoj aktivnosti.
Jedan od uenika zapisuje primer na tabli radi formiranja tablice.

Trea aktivnost

Pokazujem pokretima po redu mnoenje broja 6 sa brojevima od 6 do 10 ali sada pokazujem i

reenje. Uenici ponavljaju ceo postupak i pokazuju sve brojeve i znake. Jedan od uenika
zapisuje primer na tabli i tako dok se ne formira tablica mnoenja broja 6

5/7

Tiha matematika

utorak, 18 maj 2010 13:53

etvrta aktivnost

Prepisivanje tablice u sveske

Peta aktivnost zadatak

Pokretom zadajte drugu ili drugarici sa kojim sedite u klupi zadatak koji sadri mnoenje broja
6. On ili ona neka odgovori takoe pokretom, zatim primer zapiite u sveske. Menjajte uloge.

esta aktivnost

Reavanje zadataka iz udbenika, str. 17

ZAVRNI DEO ASA: 10 min.

Frontalna analiza uraenih zadataka iz udbenika na tabli uz samokontrolu i evidentiranje

tano i pogreno uraenih zadataka

NAPOMENA UITELjA:

as je vrlo dinamian, disciplina prijatna, metoda deluje inspirativno , podsea na igru i

motivie i one uenike koji se oteano ukljuuju u rad

6/7

Tiha matematika

utorak, 18 maj 2010 13:53

O autoru

Autor ovog primera, Momilo Stepanovi, ima veliko iskustvo u radu sa decom. Radi kao
uitelj u osnovnoj koli Nikola Tesla u Vini. Detaljnije je predstavljen u rubrici Predstavljamo u
maju.

7/7