Berlinski model planiranja nastave

Ovaj naziv ba lepo zvui i daje neku novu savremenu notu planiranju nastave. Nije neto epohalno drugaiji
od klasinog planiranja, ali je po meni funkcionalniji i efikasniji. Uglavnom se odnosi na planiranje aktivno
orijentisne nastave, odnosno nastave u kojima uenici imaju aktivnu ulogu na asu. Kroz ove tekstove
predstaviu neke elemente u planiranju nastave, koje imaju veliku ulogu u nastavnom procesu, a to su:

Analiza uslova,
Pedagoke namere,

Znaaj teme,

Didaktika struktura nastavne oblasti modula,

Metodska razmiljanja,

Plan toka asa,

Nastavni materijal i sredstva

Ciljevi nastave

Znai, da bi uspeno planirali (a kasnije videemo i realizovali as) potrebno je proi sve ove delove. Naravno
ne planiramo svaki deo za svaki as, neki delovi se planiraju za oblasti (module) a neki za as ili dvoas, troas
Ako svakom delu (fazi) pristupimo krajnje profesionalno, moi emo veoma lako voditi odeljenje (ili grupu)
kroz gradivo. I to sa visokim kriterijumima. Cela snaga ovakvog planiranja je da akcenat stavimo na aktivnost
uenika, a uglavnom kada njima damo neto da rade (itaj aktivno izuavaju) to se otegne ili skrati pa nam
vreme predstvalja problem. E ako pravilno postavimo pripremu za as toga nee biti i u svakom trenutku imamo
materijala za dodatni rad.

Analiza uslova. Element planiranja nastave

Analiza uslova spada u element planiranja nastave na koje nastavnik ne moe da utie. Nastava je povezana sa
odreenim pretpostavkama kako od strane nastavnika tako i od strane uenika. Uenici i pre nego to upoznaju
predmetnog nastavnika ve znaju sa im se susreu. Neke informaije su dobili od svojih prijatelja, nebitno da li
su tane ili ne. Tako i nastavnik pre nego to ue u odeljenje stvara neku sliku na osnovu svog iskustva sa istim
profilom od prethodnih godina ili na osnovu utisaka kolega koji su ve bili u tom odeljenju. Razlikujemo dve
vrste pretpostavki:

Antropoloke pretpostavke
Drutveno kulturne pretpostavke

Antropoloke pretpostavke:
Na komunikaciju na asu, kao i na postizanje ciljeva utiu razni faktori kao npr. dob, pol, lina raspoloenja
U svakoj nastavi pretpostavlja se izvestan stepen prilagoavanja uenika na karakteristike nastave inae

nastava ne bi mogla da se odri. Tako i sam nastavnik koliko toliko mora da se prilagodi grupi da bi to lake
doli do eljenog cilja.

Drutevno kulturne pretpostavke

Formiranjem odeljenja sa mnogo razliitih uenika nastaje nova drutveno kulturna situacija. Uenici u
odeljenju su izabrani u datom sluaju prema uzrastu ili prema eljenom smeru obrazovanja. U odeljenju uvek
se javljaju socijalne razlike, rivaliteti i grupisanja uenika. I ove pretposatvke itekako utiu na nastavu i
nastavnik mora imati puno vetine da njihov znaaj umanji ili da ga usmeri ka postizanju cilja.
U analizi uslova nastavnik mora da razjasni sve ove pretpostavke i da kasnije u planiranju asa vodi rauna o
njima. Analiza uslova se ne radi za svaki as, ona se kreira za pojedino odeljnje ili grupu kao i za svaku oblast
posebno.
Neki primeri analize uslova imate ovde:

ANALIZA USLOVA
Ova priprema za nastavnu oblast Potrebe, trite i novac predstavlja uvodnu temu
u predmet Uvod u ekonomiju, koji se izuava u prvoj godini srednje kole i zajedniki je
predmet za vie profila ekonomske struke. Nastava se odvija sa fondom od etiri asa
nedeljno. Specifinost ove teme, a samim tim i njene pripreme je da pored toga to
predstavlja uvod u jedan od predmeta, ona ujedno predstavlja i uvod, uenicima do tada
nepoznat, svet ekonomije kao nauke.
Kao to je poznato, ekonomska nauka je tokom svog razvoja formirala jedan
specifian jezik, jezik termina, koji ekonomistima omoguava da se u meusobnom
razgovoru na ekonomske teme, lako i precizno izraavaju i komuniciraju. Kako je
ekonomija
prisutna u svim sferama ljudskog ivota, mnogi od ovih termina su izali iz domena
struke i
prihvaeni su u svakodnevnom govoru. Problem je samo to ih ljudi van struke esto
pogreno tumae i shvataju pa je komunikacija ekonomista sa obinim ljudima zbog toga
oteana, a poruke koje im ekonomisti upuuju esto su pogreno interpretirane.
Sa slinim problemima se susreu i uenici koji poinju da izuavaju ekonomsku
nauku. Poto dolaze iz okruenja u kome ekomonija i ekonomski termini nisu bili
svakodnevna pojava, oni teko razumeju taj novi jezik koji sada moraju da usvoje kako bi
se
ukljuili u komunikaciju sa ekonomistima. Kao to je poznato takvo stanje kod uenika
uvek
izaziva odreeni nivo stresa koji je dodatno podstaknut i novim socijalnim miljeom u
kome su
se nali.
Njihov problem je ujedno i problem nastavnika koji u ovakvim uslovima treba da
organizuje nastavni proces. Da bi pomogli uenicima da na lak nain uu u svet
ekonomije,
kao i da se pri tom integriu u novu grupu i okruenje, a uz to i da se afirmiu kao
linosti,

nastavnici neprekidno tragaju za najprihvatljivijim metodima rada. Jedan od moguih

reenja
za ove probleme je metod rada kroz aktivnu nastavu jer se aktivnim ueem uenika u
procesu uenja kao i metodom uenja kroz situacije , sluajeve i projekte, upravo
izbegavaju
ili ublaavaju svi oni stresovi koji optereuju uenike.

Analiza uslova
Priprema za as koncipirana je za predmet Raunarstvo i informatika, smer
Poslovni administrator (ili Finansijski administrator). Odeljenja u kojima
predajem su meovita po polu, priblian je broj devojica i broj deaka.
Ovim
uenicima predajem samo jednu godinu i ova oblast je na kraju kolske
godine
tako da poznajem uenike. Ono to znam je da svi kui imaju raunare, ali
nemaju svi izlaz na internet (oko 70% ima).
Uenici uglavnom koriste internet u zabavne svrhe (gledaju slike, itaju
horoskope, piu na forumima i razgovaraju preko messenger-a). Veoma mali
broj uenika koristi internet u obrazovne svrhe ili u pronalaenju informacija
od
opteg ili kulturnog znaaja. Ova oblast je za uenike veoma interesantna i
znanja koja imaju samo moram preusmeriti i iskoristiti da bi nauili da
pravilno i
bezbedno koriste internet.
U odeljenju je irok dijapazon znanja donetog iz osnovne kole ili od kue
u vezi ove oblasti. Veliki problem imam kod uenika koji misle da veoma
dobro
poznaju ovu oblast, kojima je as dosadan jer oni to sve znaju.

ANALIZA USLOVA
Ova priprema za as koncipirana je za predmet bankarstvo i finansije (BaFi),
jednogodinja via struna kola sa teitem na Ekonomiji i administraciji".
U razredu ima 27 uenika *1 (16 ena i 11 mukaraca). U okviru mog rada u koli
predajem ovom razredu tri asa nedeljno bankarstvo i finansije. Predstojea nastavna
oblast
u kojoj je tema 5.000 - velika koliina novca! Koji je najbolji vid ulaganja?" poinje
dananjm jedinicom ,,U obilju mogunosti plasmana - mi pravimo pregled." i protee se
do

kraja kolske godine, poetkom juna. Uenici nakon toga naputaju kolu. Na poetku
ove
oblasti poseem za iskustvima i znanjem iz svakodnevnog ivota uenika i priseam ih na
to.
Predpostavljam da najvei broj uenika poseduje tednu knjiicu, neki od njih moda i
investicije koje je mogue ostvariti uz pomo malog novanog ulaganja. S osvrtom na
nastavnu oblast, rade polazim od opteg znanja. Pojmovi kao to su akcije, zajmovi ili
fondovi
su uenicima poznati od ranije, ipak predpostavljam da nemaju puno ili skoro nikakvog
znanja o odgovornom ulaganju novca. Predajem od poetka kolske godine ovom
razredu i na osnovu mojih posmatranja mogu da kaem da je razred, to se tie
dosadanjeg rada, jakouspean.
Uenici prihvataju sve sadraje jako dobro i zainteresovani su za njih.
Zakljuujem da je tako na osnovu njihovog stalnog uea u nastavi, kao i njihovog obilja
kritikih pitanja. Uz to uenici postavljaju pitanja koja izlaze iz okvira sadraja nastave.
Pored
toga to je razred vredan i pored obrazovanja koje je steeno kolovanjem, koje
se moe oznaiti kao homogeno, mogu se izdvojiti i heterogena predznanja. Na tu
injenicu pokuavam da reagujem kroz rad sa partnerom ili grupni rad. Ovakvi naini
rada
nailaze na jako dobar odziv kod uenika poto ionako veinu zadataka rade zajedno, a da
nisu primoran da to rade. Stekla sam jo jedno pozitivno iskustvo u fazama rada sa
partnerom ili rundama mrmljanja, radei sa ovim razredom, i to injenicu da povueni
uenici mnogo vie uestvuju u nastavi pri ovakvom obliku rada. Predpostavljam da se
uenici, to je i dokazano, oseaju sigurnije kada doe do meusobne razmene znanja
uenika u radnom okruenju i da su pri tome sigurniji pri ispoljavanju svojih misli.
Nenametnuti zajedniki rad uenika i meusobno podravanje pri pojavi problema,
pojaava
preteno meusobno prijateljsko ophoenje. Ipak se kod nekolicine aka pokazuje
nezainteresovanost za kolu. Na direktno pitanje zato je to tako, odgovorili su mi da ve
imaju sigurno radno mesto i da je to razlog to ne uestvuju vie aktivno u nastavi, kao
to
su ranije. Pokuavam da se suoim sa ovom injenicom tako to im jo vie nego ranije
naglaavam veliki znaaj prakse, kako u privatnom ivotu tako i u pozivu, pri emu
veem
broju uenika dajem primere za to.

Metodska razmiljanja

Ovde dolazimo do jednog veoma bitnog elementa u planiranju nastave. Kada uopte razmiljate o nekom asu
koji trebate da odrite ono to vam prvo padne na pamet je kako e taj as izgledati. ak i kad ne stignem da
pripremim as kako elim, ja na as krenem sa nekom idejom kako u improvizovati i realizovati as. Metodska
razmiljanja je ustvari postavka metoda tokom plana toka asa. Metode aktivne nastave su veoma lep i snaan
alat u nastavi, ali mogu da budu veoma opasne. Pogotovu ako ih ne koristimo kako treba a i za ono to treba.

Na poetnim seminarima sam se oduevljavao metodama (a i dan danas) ali kada sam to krenuo da primenjujem
na asovima nije bilo ba tako glatko. Metode NIKADA ali NIKADA ne smeju biti cilj asa. Jeste da one unose
dinamiku na asu i da uenici to vole ali ne trebamo se truditi da as prilagodimo metodi nego da metodu
prilagodimo asu i da je samo iskoristimo da bi doli do cilja. Uenicima uvek moramo objasniti njihovu ulogu
u metodi. Neki od njih lako shvate ali nekima moramo to bolje objasniti jer su nam na asu svi potrebni. Ne
treba preterivati sa metodama, optimalno je dve metode za dvoa (faza informisanja i faza izrade).
Nastavnik mora odluiti koje nastavne metode da upotrebi, da bi ciljevi uenja
bili postignuti. Razlikujemo sledee grupe nastavnih metoda:

Celovito analitiki postupci: polazei od ukupnog utiska, problem se

razlae na sastavne delove i obrauje korak po korak.
Elementarno sintetiki postupci: u nastavni se obrauje element po
element, da bi se na kraju dolo do odreene celine.
Projekatske metode: uenici po mogunosti samostalno odrauju i
shvataju.

Razne metode imate opisane u kategoriji nastavne metode

Takoe pri izboru metoda moramo voditi rauna da svi uenici podjednako uestvuju u radu. U metodskim
razmiljanjima piemo praktino tok asa, ta u kom trenutku radimo i trebamo ih pisati za svaki as. Primere
nekih metodskih razmiljanja imate ovde:

METODSKA RAZMILJANJA
Tema prvog dvoasa nosi naziv "Potrebe ili ta mi sve treba za splavarenje
Tarom " i pomou nje uvodimo uenike u pojam, vrste i znaaj potreba. Stavljajui ih u
realnu situaciju i navodei ih pomou unapred zadatih ogranienja, podstiemo uenike
na aktivno donoenje odluka. Ve u momentu kada odlue da se upuste u avanturu i
ponu da razmiljaju ta im sve treba da da bi svoj ivot i ivot zajednice odrali na
normalnom nivou, ve su uli u iroki spektar i bogatstvo potreba. Na moderatoru je
prost zadatak samo da te aktivnosti kanalie.
Poto se ovde radi praktino o prvim asovima i situaciji da uenici nisu vini
metodama aktivne nastave, uticaj moderatora e u poetku biti znaajniji i direktniji da
bi se u svakom narednom asu smanjivao i na kraju sveo na optimalnu meru.
Prvi korak je podela uenika na grupe i podela referentnog teksta ("Splavarenje
rekom Tarom" - u prilogu) gde uenici iitavaju tekst i uz sliku splavarenja bivaju
zainteresovani za ovu nastavnu oblast. Istovremeno, zadata situacija u njima budi
radoznalost kako u pogledu sadraja tako i u pogledu nove metode rada, jer se sa ovim
nainom obrade sreu prvi put. U samom tekstu postavljen je i zadatak.
Zadatak se sastoji u tom da svaka grupa (4 uenika) daje svoj predlog neophodnih
potreba za splavarenje, popunjavajui ogranieni broj kartica koje se podele svakoj
grupi. Ogranienje je prisutno kako bi se uenici naterali da dobro razmisle o potrebama
koje e u njih uneti.
Svaka grupa e svoje kartice okaiti na moderacijsku tablu, a zatim e moderator

(preporuuje se da to bude ispoetka nastavnik, a kasnije tu ulogu moe da preuzme i

neko od uenika), uz pomo uenika izvriti grupisanje kartica.
Grupisanjem kartica moderator ili nastavnik pomae u usvajanju novih pojmova,
naroito klasifikaciju potreba.
Kraj asa je rezervisan za diskusiju te e nastavnik pitanjima i odgovorima
usmeravati as ka zakljuku da je broj potreba neogranien i da ih ne moemo sve
zadovoljiti kao i da nihovo nezadovoljenje izaziva frustaciju. Kako ne bismo doivljavali
te frustacije prinueni smo da proizvodimo i da se bavimo nekom aktivnou tako da
smo neminovno upueni na trite. Na taj nain e automatski biti obezbeena veza sa
nastavkom zadatka koji e se obaviti na sledeem dvoasu.

METODSKA RAZMILJANJA
Dananji poetak asa predstavlja ujedno i poetak nove nastavne oblasti. Prvim
korakom
pokuavam da uz pomo situacije za uenje, koja e predstavljati i celokupnu nastavnu
oblast,
zainteresujem i motiviem uenike za predstojee sadraje. Upoznavanjem sa temom,
koja sadri i
jedno pitanje, uenici bivaju na samom poetku nastave integrisani i moraju na osnovu
svojih
prethodno steenih iskustava i na osnovu svog predznanja da ponude reenje koje e
zapisati na
jednu karticu. Kartice se kae na tablu tako da ih svi mogu videti. Sledei korak sastoji se
u tome
da se svi pojmovi sakupljaju. Da bi smo povuenim uenicima dali mogunost da aktivno
uestvuju u nastavi poseem za metodom runda mrmljanja" koju smo i ranije radili u
ovom
razredu. Uenici razmenjuju miljenja sa svojim kolegom za stolom, o mogunostima
pravljenja
skupova od pojmova. Po zavretku ovog rada sa partnerom uenici sedaju u polukrug.
Sedenje u
polukrugu pospeuje komunikaciju, jer je udaljenost izmeu uenika manja i svi uenici
mogu da
se gledaju u oi meusobno. Pri tome moglo bi doi i do toga da kartice na tabli nisu
vidljive za one
koji sede u zadnjim redovima, tu nam je polukrug od pomoi, takoe on smanjuje i
verovatnou da
se zadnji redovi iskljue iz zbivanja i bave neim drugim. Poto svi sednu izlaze dva
uenika
napred i preuzimaju ulogu moderatora. Njihov zadatak se sastoji u tome da razvrstaju
pojmove
tako da to bude prihvaeno od strane svih u razredu. Teba da sasluaju i rade na osnovu
predloga
iz razreda. Mislim da je ovaj proces adekvatan jer svi uenici moraju da uestvuju, dok
kada bi
dolo do toga da dva uenika iznesu samo svoj predlog i razvrstaju pojmove na taj nain

verovatno da bi ostali to prihvatili bez razmiljanja.

Na ovom mestu podstiu se uenici da struktuirano razmiljaju i proiruju svoje vidike za
alternativne naine strukturiranja. Razmena miljenja i diskusija pruaju intenzivnu
mogunost za
suoavanje sa oblicima ulaganja novca. Pod odreenim uslovima zapisuju se ti oblici
ulaganja
novca koji nisu poznati svim uenicima, ako neka pitanja nisu mogla biti razjanjena u
razgovoru sa partnerom mogu uenici u plenumu da razree ta nerazjanjena pitanja.
Tako
uenici dobijaju prvi pregled i ako je to mogue i proirenja na alternativne oblike
ulaganja novca.
U fazi razvrstavanja ja se drim po strani i pomaem samo kada se pojave neke
potekoe. Uenici
moraju sami da dobiju reenje koje je prihvatljivo za sve, ali za koje i celokupni razred
kao i svaki
pojedinac snosi odgovornost. Moraju da razmenjuju miljenja diskutuju, da budu spremni
izmeu ostalog i na kompromise. Izraeni skup pojmova, bie verovatno u daljem toku
nastave
nadopunjen, je sutinski deo za dalje asove sa kojim se uenici mogu identifikoati.
Na sledeem koraku uenicima e biti predstavljen grafikon koji oslikava ponaanje
tedia u Nemakoj u 2001 godini. S jedne strane ovaj grafikon pomae nam da
pojasnimo
dimenzije novanih uloga. Trebalo bi da navedu mogue razloge koji su odgovorni za
parametre. S
druge strane uenici bi trebali da uporede svoj skup sa grafikonom po potrebi i da ga
nadopune i
da nau nadreene pojmove, tako da dospemo do dananje teme asa. Za sluaj da
pronalaenje
nadreenih pojmova predstavlja potekoe bie unapred dati ti pojmovi i uenici samo
trebaju
da ih razvrstaju. Ne elim da zaobiem ove pojmove jer ukazuju na najvanije oblike
ulaganja i
strukturiraju nastavnie sadraje i pri tome doprinose preglednosti.
Skup prati itavu nastavnu oblast i slui nam kao okvir za orijentaciju. Uenici u svako
doba
mogu da vide gde se nalazimo i mogu da se pripreme razmiljajui o sledeem asu.
Zbog vremenskih ogranienja mora doi do ogranienja. Informiem uenike koji oblici
ulaganja novca e biti tematizovani i obrazlaem svoje odluke. Smatram jako vanim
upoznavanje
uenika sa ciljevima nastavne oblasti na uvodnom asu. Postavljam uenicima
odgovarajue
pitanje, tako da oni sami ponu da razmiljaju o tome, zato bi ovaj sadraj mogao biti
vaan za
njih. Svaki uenik postavlja svoje ciljeve i mora potpuno odgovorno da radi da bi ih i
ispunio. Na
kraju im daje do znanja koji su moji ciljevi, ako je to mogue dolazi do ponavljanja svih
pomenutih
ciljeva.
Uenici moraju aktivno da uestvuju u oblikovanju procesa uenja i da sami koliko je to
mogue i utvrde svoj proces uenja, tako da snose odgovornst za sopstveni rad. Svaki
uenik dobija

dve samolepljive takice. U skladu sa njihovim eljama i interesovanjima mogu da daju

svoje
bodove oblicima ulaganja i time da ustanove prioritete. Podelom bodova moe se utvrditi
koje je
najee prisutno. Ja kao nastavnica dajem sebi tu slobodu, da odluujem kako u se u
daljem toku
odnositi prema tom rezultatu. Imalo bi smisla kada bi se oblici ulaganja u kratkim crtama
pomenuli
na poetku nastavne oblasti, meutim treba imati u vidu da uenici imaju ve dovoljno
prethodno
steenog znanja npr. tedna knjiica, tako da ne postoji veliko interesovanje za to.
U toku nastavne oblasti slau se sadraji po tome koliko se esto pojavljuju. Poslednji
sadraj
je onaj koji se najvie pominje. Ovim procesom se uenicima predstavlja celokupni
pregled nastavne oblasti. Interesovanja i motivacija e se verovatno poveati.

METODSKA RAZMILJANJA
Tema troasa nosi naziv Koje ureaje mogu da poveem sa raunarom? i pomou nje uvodim
uenike u pojam i vrste perifernih ureaja. Stavljajui ih u realnu situaciju i navodei ih pomou unapred
zadatih ogranienja, podstiem uenike na aktivno donoenje odluka. Ve od trenutka kada odlue da se
upuste u avanturu i ponu da razmiljaju ta im sve treba, oni su uli u priu o irokom spektru perifernih
ureaja koje mogu da koristite u svakodnevnom radu za raunarom. Uloga nastavnika je da te aktivnosti
prati i usmerava ka unapred zadatom cilju uenja.
Poto se ovde radi praktino o prvim asovima i situaciji da uenici nisu vini metodama aktivne
nastave, moj uticaj nastavnika - moderatora e u poetku biti znaajniji i direktniji, da bi se u narednim
asovima smanjivao i na kraju sveo na optimalnu meru. Prvi korak je upoznavanje sa situacijom, gde uenici
dobijaju list sa informacijama i treba da ga razumeju i prihvate. Ovaj materijal je dat u tampanom obliku jer
uenici jo nisu ovladali radom za raunarom, a i sa ciljem da uenici ne budu koncentrisani na sam rad za
raunarom. To u ovom trenutku nije cilj. U sledeem koraku uenici u parovima, na osnovu dostavljenog
materijala, analiziraju materijal i prikupljaju injenice koje e im pomoi da zadatak uspeno ree.
Limitiranje novanih sredstava za nabavku opreme je postavljeno u skladu sa ivotnim situacijama i ciljem
da se u skladu sa njima donese prava odluka u odnosu na potrebe. Uenici razmenjuju miljenja sa svojim
kolegom u paru. Istovremeno, rad u paru doprinosi boljem upoznavanju uenika u grupi na poetku kolske
godine u novom okruenju.
Po zavretku rada u paru, uenike organizujem u grupe od po 4 uenika (metodom narastajue grupe) i
zadatak se sastoji u tome da svaka grupa izabere i da svoj predlog opreme odgovarajuih perifernih
ureaja iz ponuenih kataloga, pravei plakat o tome. Ogranienje u zadatku je postavljeno na izbor jednog
ureaja svake od vrsta ureaja. Pri izradi plakata uenici koriste materijal koji im je dat za uenje. Podela
materijala u vidu kataloga - cenovnika tri relevantne firme u gradu ili blioj okolini (u prilogu), gde uenici
analiziraju i biraju ureaje, budi zainteresovanost za ovu nastavnu oblast. Istovremeno, zadata situacija u
njima budi radoznalost kako u pogledu sadraja, tako i u pogledu nove metode rada podela uenika na
grupe, jer se sa ovim nainom obrade gradiva veina njih sree prvi put. U fazi diskusije treba da pomognem
uenicima kada se pojave neke potekoe. Uenici treba da sami stignu do reenja koje je prihvatljivo za
sve, ali za koje i celokupni razred kao i svaki pojedinac snosi odgovornost. Moraju da se trude da pri

razmeni miljenja diskusiji budu spremni izmeu ostalog i na kompromise, kao i da potuju osnovna
pravila dobre komunikacije: da sasluaju jedni druge i ne upadaju jedni drugima u re.U fazi generalizacije,
izvode se zakljuci o najboljoj odluci o izboru perifernih ureaja na osnovu diskusije, a definiu se i
kriterijumi za izbor perifernih ureaja.
Kako je uenicima ovaj vid nastave novina, to se u evaluaciji predvia dobijanje povratne informacije
da li uenicima odgovara ovaj nain rada. Predvieno je da se na panou ili tabli uenici o tome izjasne
oznaavanjem pored jedne od ponuenih odgovora (opcija). Ovo se moe realizovati i popunjavanjem
anketnih listia, gde se povratne informacije mogu obogatiti i utiscima o radu same grupe ili predloga za
nain rada za sledee nastavne teme.

Didaktika struktura nastavne oblasti

Za one koji prate Berlinski model, evo jedne interesantne novine. Ovo takoe nije novina jer nai pravilnici
jasno vide tematsko planiranje ali se kod nas uglavnom koristi meseno. Kao to je poznato kada dobijemo
predmete koje emo drati te godine, krenemo da pravimo nae planove. Duni smo da napravimo globalni plan
i da ga predamo PP slubi. Naravno to lako zavrimo jer upisujemo samo module (nastavne oblasti) i broj
asova. Apslolutno bespotrebno ali ajde. Sledee planiranje je meseno, kada razraujemo nastavne jedinice po
asovima u toku narednog meseca. Planiramo ta i kako emo raditi i to unosimo u meseni plan (ako nekom
zatreba ) Malo mi je udan taj meseni ali je dobar kao podsetnik i mnogo se iz njega moe videti. Sledei
planovi koje radimo su pripreme za as, koje su po meni takoe neophodne (samo zavisi u kojoj formi).
E, pored ovog mesenog planiranja postoji i tematsko planiranje, koje je zamiljeno malo drugajie. Ako
uzmemo neki primer modula koji traje 18 asova, ako je predmet sa 2 asa nedeljno to je dva meseca i jedna
nedelja. Tematsko planiranje podrazumeva da se cela te oblast isplanira odjednom a ne po mesecima. to to ima
smisla? Pa po mesenom nastavnik cepka svoj modul (u ovom sluaju dva puta) i ne vidi celinu u planiranju,
to je mnogo bitno. Kod tematskog se ispanira ceo modul i nastavnik vidi kako e od poetka do kraja da proe
sa uenicima kroz taj modul. Lake didaktiki i metodski moe da postavi nastavu. A u naem sluaju emo
planirati meseno dva puta i u treem mesecu emo prva dva asa planirati iz jednog modula a ostale iz novog
modula . Mi moemo planirati tematski a ako nam pedagoka sluba trai mesene planove moemo ih izvui iz
tematskog i predati.
Didaktiku strukturu pravimo na osnovu ishoda iz nastavnih planova (ili sadraja). Kako? Najpre pokuamo da
iz gomile ishoda (ili sadraja za predmete koji nisu definisani ishodima) grupiemo ishode u neke loguke
celine. To bi npr. u modulu internet bile celine: pretraivanje na internetu, dovlaenje dokumenata sa interneta,
elektronska pota Kada ishode grupiemo, smislmo neku temu za tu celinu (o temi neto kasnije) i broj
asova za koje moemo realizovati taj deo. Kasnije kada pravimo pripremu za as u stvari pravimo pripremu za
tu celinu koja moe iznositi i dva, tri ili vie asova. Ovo je veoma bitno i za nas jer imamo potpunu sliku u
planiranju a i za uenika jer odjednom (kroz jednu temu) prolaze gradivo i lake im je da naue. Primer
didaktike strukture modula:

Situacije za uenje
Nastavljamo sa priom o planiranju nastave po Berlinskom modelu. Nakon prie o analizi uslova, pedagokim
namerama, didaktikoj podeli nastavne oblasi i metodskim razmiljanjima za as dolazimo do sledeeg koraka:
situacije za uenje. Situacija za uenje je veoma dobar nain da uenicima predstavite sadraj kroz neki
problem iz ivota. I oni, pokuavajui da ree taj problem u stvari ue. Situacija za uenje je tekst koji se sastoji
od nekoliko delova.
Prvi deo je kratak opis okruenja u kome stavljamo uenike. Smislimo neki primer iz ivota i pokuamo da
uenike stavimo u ulogu nekog aktera. Najee to treba biti primer iz prakse konkretnog profila za koje se
koluju uenici. Ako je u pitanju ekonomija, uenika stavimo u ulogu nekog administrativnog radnika,
knjigovoe ako je u pitanju turizam, onda npr. turistikog vodia.
Primer za to moe biti: Zaposlen si u firmi Plastika na poslovima nabavke robe. Firma postoji ve 10
godinai uspeno se bavi proizvodnjom deijih igraaka od plastike. Tvoj posao u firmi je da nabavlja
sirovinu
za
izradu
igraaka.
Zatim sledi konkretna situacija koja se desila u firmi. Uglavnom je to neto uobiajno za tu vrstu poslova.
Primer: Kada si ujutru doao na posao saekao te je dopis iz sektora proizvodnje, kojim se zahteva 300 kg
plastike i 100 kg lepka. Ovim ve uenik stvara sliku ta se deava u jednoj firmi na jednom radnom mestu.
Sledei korak predstavlje konkretan zadatak koji uenik treba da rei. Taj zadatak bi trebao biti tako strukturiran
da sadri i neka teoretska znanja i praktian rad. Ta teorijska podloga bi se trebala sastojati od dva tri pitanja a
praktian rad od jednog zadatka. U naem sluaju bi moglo biti:
Potrebno je da uradi sledee:

dopis koji je stigao iz proizvodnje je dokument koji se zove ____________

nakon primanja tog dopisa, tvoj sledei korak je: __________________________________
_____________________

napravi dokument kojim e naruiti robu od dobavljaa

Time uenik dobija jednu situaciju koju treba da rei. Naravno on to ne moe reiti bez pomoi jer je za njega
sve to novo, ali e on dobiti nastavni materijal u tampanom obliku, kao i konkretna gotova dokumenta koja se
od njega trae pa e sam dolaziti do reenja uz pomo tih materijala.
Ovima dobijamo to da nastavnik samo posmatra rad uenika i po potrebi asistira uenicima ako neto ne mogu
sami da urade. Ovo problemsko uenje je veoma kvalitetno za uenike jer sami dolaze do reenja i sami stvaraju
sliku jednog radnog procesa.
Primeri situacije za uenje:

SPLAVARENJE REKOM TAROM

Po osnovu saradnje sa nevladinom organizacijom GTZ naa kola je dobila kao nagradu
splavarenje rekom Tarom i to za po jedno odeljenje iz svake godine. Nakon sprovedene
procedure izvlaenja, obaveteni ste da je u kategoriji prvih razreda izvueno vae
odeljenje.
Poto je splavarenje planirano za dve nedelje, odmah ste obaveteni o uslovima po
kojima e se izlet obaviti:
1. izlet e trajati etiri dana
2. prevoz do podnoja planine je obezbeen a narednih 15 kilometara do kampa
Bastah se prelazi peke
3. spavanje je obezbeeno u atorima po etriri uenika u atoru
4. vree za spavanje nisu obezbeene pa ih je potrebno poneti
5. hrana je obezbeena za tri dana izleta
6. sva oprema vezana za splavarenje je obezbeena
7. medicinska pomo je prisutna sve vreme splavarenja
Od planinarskog saveza su dobijene sledee preporuke ta svaki uenik treba obavezno
da ponese:
1. nepromoivi ranac sa neophodnim stvarima maksimalne teine do 10
kilograma.
2. nepromoivu vreu za spavanje
3. adekvatnu odeu i obuu
4. zalihe hrane za tri dana boravka
5. adekvatan deo zajednikih potreba vezanih za boravak u prirodi

Na osnovu svega navedenog pred vama je sledei zadatak:

1. Napravite listu svih potreba za koje smatrate da su vane za predstojee

splavarenje
2. Klasifikujte potrebe prema hitnosti zadovoljenja i znaaju koje imaju za vas
same i za vau grupu iz atora
3. Napravite konanu listu stvari koje ete poneti na splavarenje
4. Unesite izabrane pozicije na dobijene kartice i pripremite prezentaciju I obrazloenje

Situacija za uenje
Zaposlen si na mestu Poslovnog administratora u preduzeu Breskvica independent
traders koje se bavi prometom voa. Direktor te je zamolio da mu za predstojei sajam
pripremi jednu prezentaciju. Tekst prezentacije je spremio sam direktor (prezentacija
kreirana na prethodnim asovima), a tebi je prepustio da to vizuelno uoblii. Kao pomo
pri
izradi direktor ti je dao literaturu iz svoje line kolekcije. Takoe te je zamolio da mu pre

poetka rada dostavi idejno reenje na papiru kako bi on to odobrio. Vizuelni identitet
prezentacije bi trebalo da bude u skladu sa delatnou preduzea. Obezedi da vizuelni
identitet prezentacije bude dostupan i prilikom kreiranja narednih prezentacija.
Radni zadatak
1. na papiru skiciraj kako bi trebalo da izgleda jedan slajd tvoje prezentacije
2. kreiraj temu kao to si je skicirao menjajui neku od predloeih tema ili kreirajui
potpuno novu temu
3. sauvaj kreiranu temu tako da ona bude jedna od predloenih
4. primeni temu na prezentaciju
Prilog:
1. Pripremljen materijal za uenje
2. Knjiga Raunarstvo i informatika za drugi razred gimnazije

I konano Plan toka asa

Evo stigli smo do poslednje lekcije. Ono to smo do sada radili je veoma bitno da uoimo probleme na koje
moemo naii i naine kako da ih reimo ili zaobiemo. Ali ono to nam treba da bi uspeno vodili as je plan
toka asa. To je ustavri i ono to piemo i to imamo svakog asa kod sebe, ako svrate prosvetni savetnici,
kolege, prijatelji Plan toka asa je u stvari jedna tabela koja nas jasno vodi kroz na as. Ta tabela izglada
ovako:

Faza asa

aktivnost
socijalna
mediji
uenik
forma
a

cilj

motivacija
informacija
obrada
diskusija
osiguranje
znanja
generalizacija
evaluacija

Sve to nam treba nalazi se u ovim poljima. Pa da krenemo redom.

Faze asa su faktiki delovi asa, neto slino kao Uvod, Razrada i Zavretak u dosadanjim pripremama.
Samo to ih ovde ima vie, to daje bolju kontrolu asu. Ovde sam nabrojao sve faze ali ne mora znaiti da e
va as imati sve te faze. Pogotovu ako imate samo jedan as na raspolaganju, neete uspeti vremenski da
odradite sve faze kako treba. Ako imate dvoas, troas ili vie asova spojenih onda bi trebalo proi sve, ali ne
neophodno.
Faza motivacije, nam slui da uenike uvedemo u temu. Da ih na neki nain zainteresujemo i motiviemo da
budu aktivni u daljem toku asa. Ako ovu fazu odradimo dobro uradili smo pola posla. Kada su uenici
zainteresovani oni e sami nastaviti da istrauju i da vide ta se sve moe izroditi iz toga. Kako ete realizivati
tu fazu je nebitno ali to je prvi utisak o asu i mora biti jak. Jednostavno pustite im neki video sa YouTube-a ili
im pokaite sliku ili dovedite nekog na as neka neto odglumi pa nek pogaaju . NEMA GRANICA NEMA
ZIDOVA !!! Ta faza ne treba previe trajati 5-10 min.
Faza informacije je u stvari poetak lekcije (teme). Tu e dobiti neki nastavni materijal da se upoznaju blie sa
sadrajem. Takoe taj nastavni materijal mogu dobiti u papiru, elektronski, audi, video sve zavisi
od sadraja. To je njihov prvi kontakt sa sadrajem i tu im dozvolite 10 minuta neka razmiljaju ili eventulano
itaju
Faza obrade je deo asa u kome uenici kreu da rade neki radni zadatak. Ve pripremljeni radni zadatak,
situaciju za uenje ili neku studiju sluaja date uenicima da reavaju. Oni e reavati svoj problem koristei
materijal koji ste im dali u fazi informacije. Time vezujete faze i dobijate tok asa. Ovde koristite
uglavnom rad u paru, jer uenici teko sami dolaze do reenja i naravno neke metode rada. Ovde im moete
dati najvie vremena 20-25 minuta.
diskusija. Po meni je ovo najbitniji deo asa, ali samo meni. Ovde razgovarate sa
uenicima o tome ta su radili, na koje probleme su naili u radu i nemojte odgovarati vi
nego pustite druge uenike. Ova faza je vremenski veoma klizna ali nemojte dozvoliti da
se otegne previe. Oko 10 minuta.Nakon zavrenog reavanja situacija, sledi
Osiguranje znanja je ono to bi u osnovnoj koli (a i u srednjoj to da ne ??? )
bilo ponavljanje lekcije: ta smo danas nauili? Ali ovde je malo drugaije. Sada na
malo viem nivou uenicima date da ree neki sitni problem, da vidite da li su shvatili
ta je raeno do sada. To ne mora biti klasian problem ve neka moda i
igrica koja e vam pokazati da li im je jasno. Ovo traje oko 10 minuta.
Zatim ide generalizacija da se sve to lepo sklopi u njihovim glavama. Ova faza se uglavnom stopi sa
osiguranjem znanja a odnosi se na to da sagledaju sadraj sa visine da shvate ta im to znai ubudue i
gde e ga primeniti. Ovde imate puno metoda koje su odline za rad. Takoe 5-10 minuta.
Na kraju evaluacija da vidite kako je njima protekao as, da li su zadovoljni, neto nauili, spavali, radili ili se
smorili
A sada ono najbitnije:

Aktivnost uenika, opisuje ta uenici rade u pojedinoj fazi. Ova polja nikako ne smeju biti prazna jer uenici
stalno moraju da budu zaposleni. Primetili ste da nigde gore nisam napisao da neto nastavnik radi.
Nastavnik samo uiva
Socijalna forma je neto kao oblik i metoda rada. Ako koristite neke poznate metoda ovde ih navedete, ako
ste neto sami smislili ovde objasnite, ako je grupni rad, rad u paru, individualni sve ovde napiete da vam
bude jasno kada se uenici dele u grupe i spajaju.

Mediji su u stvari nastavna sredstva i materijal. Sve to vam je potrebno za pojedinu fazu ubacite ovde.
Cilj je polje u kome upisujete ta oekujete od uenika u svakoj fazi. Videli ste da u ovoj pripremi nema
posebno ciljeva, ve se u svakoj fazi definie ta je cilj te faze. Time nastvnik prati ispunjavanje ciljeva i kako
mu as tee.
Primetili ste da ovde nema aktivnosti nastavika. Uloga nastavnika je da samo moderira, pomae
uenicima u pojedinim fazama, dodaje im nastavni i radni materijal i vodi diskusiju. Ali zato ima puno posla
kui dok sve to pripremi