Магистарски рад

Појам линије
у почетној настави геометрије и
његово изграђивање

Чланови комисије: Др Владимир Мићић, ред. проф.

Др Крстивоје Шпијуновић, ванр. проф.
Др Мирко Дејић, ред. проф. - ментор

Кандидат: Оливера Ђокић

Београд, 2005.
 Зашто сам одабрала ову тему?
Садржаји Програма наставе
математике из наставне теме Из наставне теме Линија и област ученици
Линија и област од 1. до 4. разреда: савладавају следеће образовне задатке:

1. Крива и права линија;

2. Затворена и отворена линија; 1. Препознавање, разликовање и исправно
3. Граница и област, унутрашњост именовање линија;
и спољашњост;
4. Тачка као пресек линија;
5. Спајање тачака правим и 2. Посматрање и цртање тачке и дужи и
кривим линијама; стицање умешности у руковању лењиром;
6. Дуж као део праве линије;
7. Права и дуж; 3. Уочавање и стицање одређење спретности у
8. Цртање разних кривих и цртању праве и дужи;
изломљених линија;
9. Отворена и затворена
изломљена линија; 4. Надовезивање дужи, изломљена линија,
10. Надовезивање дужи, цртање разних кривих и изломљених
полигонална линија;
линија, полигонална линија.
11. Кружна линија.

Апстрактан објекат - сложен за узраст којим

се бавимо – од 6. до 11. године.
Одакле проблем истраживања?
На линију, као један те исти објекат, можемо да гледамо на два начина:

1. апстрактан објекат једне теорије;

2. геометријски објекат интуитивно спознат.

 

  


r  OM  xi  y j  zk  ( x
f (t )  ( f1 (t ), f 2 (t ), f 3 (t )), t 
Вања, 3.
 

xf (t )a cos(at ,cos

разред
 9½
OM  f (t )

y
година

x2 + y2 = a2
 Структура рада
Татјана и Пол Еренфест: геометрији као наука о материјалном свету.
Увод
Употреба конкретних материјала по први пут,
који су за циљ имали да подстакну децу да са њима експериментишу.

Кратак
Ханс преглед почетака
Фројдентал наставе
: везе између геометрије:
реалног простора и
апстрактних геометријских објеката.
Геометрија практичних питања у старом Египту;
Еуклидови Елеменати;
Жан Пијажевеку
У средњем : формирање просторних
Елементи бивају замењении упрошћеним
геометријских појмова
верзијама код деце
као првим
предшколског и млађег школског узраста –
школским уџбеницима.
на основу визуелних опажаја спонтано формирање представа.
Геометрија овог периода остала удаљена од почетне наставе све до почетка 20.
века.
Пјер ван Хиле: кораци исправног формирања геометријских појмова
примереног узрасту детета.

Философски подстицаји: Анри Поенкаре и Феликс Клајн.

Поенкареово увођење експеримента као значајног момента
у заснивању појмова простора и геометрије.
Линија - геометријски појам који се по Програму наставе математике
код нас уводи у 1. разреду.

Предмет рада - теоријски и практично сагледа проблематику

правилног формирања геометријских појмова на добро утемељеној
интуитивној основи.

Принципи - почетна настава геометрије интегративна , а њени корени

практични подстицаји и просторно искуство ученика

Изведено истраживање илуструје пут изграђивања појма линије у

почетној настави геометрије. Пројектовање објекта из реалног
окружења у раван онако како га ученик представља предмет је
емпиријског истраживања.

Дефинисана општа хипотеза: правилним формирањем геометријских

појмова постиже се потребан ниво знања, градећи хијерархију појмова
која је ученицима битна основа за наставу геометрије.
 Математика као научна дисциплина
и наставни предмет
Математика која повезује- посебно актуелизован приступ у последњим деценијама 20.
века у теорији наставе математике.

Наставни принцип путем којег би ученици требало да мисле о математичким појмовима као
повезаним целинама.

Наставни план и програм: садржина побројаних, међусобно изолованих математичких

тема.за
Трагамо Нпр. алгебра, геометрија,
ситуацијама које дајумерење
поводизамере, решавањекако
повезивања проблемских задатака
би помогли и сл.
ученицима не
Међусобно изоловане целине и тако се најчешће и уводе у почетну наставу.
само у решавању проблема у почетној настави, него и касније, у оквиру предметне
наставе.
Оне могу да буду повезане, како у самој математици тако и ван ње, у другим предметима, и
тако допринесу успешнијем учењу. Ако повезивања нема, ученици би учили превише
изоловане појмове без препознавања општих принципа.
Математика није изоловано тело знања.
То сеАјасно
шта јеможе илустровати
циљ таквог учења? примером појма линије у Математици и појма
меридијана
Циљ овоги приступа
паралелајеустварање
наставиконтекста
Природеупитаности,
и друштватежња
и настави Географије
ка формирању (4. и 5.
истраживачког
разред основне
духа школе).
и формирање сензибилитета за проналажење веза формалне математике и дететовог
реалног окружења, те на тој основи, изграђивање појмова почетне наставе.
Ученици би на тај начин:

1. повезивали концептуална и процедурална знања;

2. користили математику у другим областима;
3. користили математику у свакодневном животу;
Овај приступ користе многе високо развијене земље широм света.
4. примењивали математичко мишљење и моделовање
у решавању проблема који проистичу из других дисциплина,
нпр. у природним наукама, уметности и сл;
Код нас нема истраживања из ове области.
5. користили везе међу математичким темама;
6. препознавали еквивалентне репрезентације истих појмова итд.
 Формирање појмова
Формирање математичких појмова
Учење Лава Виготског у вези са развојем спонтаних (свакодневних) и научних
појмова у школском узрасту.
Схема појма у општем смислу, као и специфичностим у математици.
Сужавајући проблем, изнела сам Скемпове принципе о формирајњу математичких
Скемпово
Објашњењеучење
Виготског
о уклапању
о развојним
појмова путевевима
у структурутеосталих
две врсте
(тзв.појмова
хијерархија
и њиховом
појмова или
појмова:
Ставови Ричарда Скемпа и Милосава Марјановића.
појмовна
међусобном
структура)
деловању
позната
- двосмерна
под називом
интеракција.
схема.
Посебну пажњу посвећује проблему изналажења оптималног избора схеме која би била
Посебно
ефикасна
Развој наглашен
научних
и дужег значај
појмова
века језичке наставе,
кодификације
упретпоставља
процесу известан иниво
улоге
али и практичнејезика
формираниху формирању
примене.спонтаних.
1. појмови
појмова,вишег степена
општих апстрактности,
и посебно од оних појмова које појединци већ имају
математичких.
формиране, не могу да буду научени помоћу дефиниција, већ само у сусрету са
Обрада
Научниматематичких
појмови преображавају
појмова - порекло
и подижуу опажајном
на виши степен
искуству,
спонтане,
али врло
образујући
брзо се одвајају
одговарајућом
Пажњу колекцијом
посветила и примера
степену и
апстрактности појма и његовом односу са опажајним
одњихову
њега. Њихов
зону наредног
даљи развој
развоја
одвија
. се у активностима појединца и интеракцији једних
сазнањима и утисцима
појмова са другим. из реалног окружења, те функцији сликаног окружења при
2. учитељ прво мора
формирању да се увери да су појмови нижег степена апстрактности формирани у
појмова.
Структурално виша уопштавања, својствена научним појмовима, мењају структуре
свести ученика; појам нижег степена апстрактности мора да буде присутан пре него што
спонтаних појмова.
је следећа
Крајњистепеница апстраховања
циљ - предлог за креирањемогућа.
наставе математике кроз коју би ученици
научили како да уче математику и тако се припремили за даље сазнавање и
систематско учење.
 Геометрија и
Не представљамо спољашња тела у геометријском простору, већ
расуђујемо о овим телима као да су она смештена у геометријски простор.
разумевање простора
Простор саздан преко наших
Поенкареово виђење геометријског чула:
Дапростора: визуелан,
би досегао идеје и формирао појам простора створентактилан и моторичан,
је геометријски
константан, бесконачан, хомоген,
простор. није хомоген, није изотропан, а
изотропан и тродимезион. тешко може да се каже и да је
До поменутих идеја долази се експериментиматродимензион.
- помоћу чврстих тела и
проучавањем односа једних према другима.

Поенкаре каже: Да није чврстих тела у природи, не би постојала ни

геометрија.

То нису исти простори!

 Пијажеови експерименти -
развој просторних операција и преоперационе интуиције код
Веза којаближи
деце је уочена између геометријских
теоријској конструкцијипојмова и експерименталних
геометрије него активности
из историјском
окружења обезбедила је деци нов и другачији угао посматрања математичких
следу појављивања:
појмова.
1. тополошке
Појам геометријске структуре
интуицијепретходе другим, а затим из ових
Обезбеђен је развој широког спектра процедура које се разликују од оних које се
основних произилазе готово истовремено
уобичајено развијају када се користе модели геометријских објеката.
УОна
извештајима са Конгресанепосредног
означава способност јасно се види залагање
сазнања илизасагледавање
тзв. геометрију у контексту
суштине и ,
према
смисла којој је окружење
неког објекта
2. пројективне илидетета
појавеподесна
и метричке. (према позиција за почетнуРечник
Ж. Требјешанину, наставу геометрије.
психологије ,
Способност за сагледавање простора и способност опажања значајне и неопходне
Стубови културе, Београд, 2000.).
за наставу геометрије, али важи и обрнуто, геометријска знања могу да помогну
Реч контекст (Д. Крстић, Психолошки речник, Вук Караџић, Београд) означава
Пијаже
ученицима
саштиво,
-усистематизовао
унапређивању тихи истих
садржај који ставовима
објаснио
појединостима унутар
како деца
способности. формирају
Значајан је и развој
њега, илиусаматематици
којима је у ивези,
Улога и значај према значајних стваралаца
математичког
просторне језика.
појмове.
одређује
философијиили (Платон,
допуњује смисао.Лајбниц,
Декарт, Значење Кант,
речи, Хилберт,
смисао реченице
Поенкаре,илиФројдентал)
порука може се
потпуно разумети
али и кроз радове само у оквиру
саопштене целине у којој
на последњем, 10.сеинтернационалном
јавља. Контекст, дакле, овде
конгресу
за Посебно
представља важно је са
окружење
наставу математике становиште
свим својимпримата
(Копенхаген, састојцима
2004.). топологије
. код деце
Закључак:
предшколског и млађег школског узраста (иако је у наставној
Приступ настави геометрије - омогућио деци да формирају геометријске појмове
пракси традиционално присутан обрнут редослед).
уз значајно разумевање (интуиција, апстракција, формализација) засновано на
моделу појмовног разумевања. До сада реализовани експерименти показују да он
може допринети олакшаном разумевању у процесу учења.
 Појам линије
У настави Природе и друштва - просторна оријентација и картографска писменост.

Појам видика, стојишта и видикове линије.

Појам глобуса трансформацију
Методичка као модела Земље и појам
садржаја у везигеографске мреже
са појмом линије – меридијани
заснована и паралеле.
на интегративном
принципу, наглашавајући значај ослањања на претходно опажајно искуство везано за природно
окружење детета.
Када говоримо о линијама на површи ми заправо говоримо о примени векторских
Припрема
функција
 ученика
једног за писање
и два (предбукварски
скаларна аргумента, период) у настави
уводимо појамСрпског језика, тесфере,
меридијана вежбање покрета
руке и координацију у моделовању, цртању и писању. Нпр. цртање фигура представљених на
полукружних
слици. линија, и паралела, кружних линија.
И у букварском периоду јавља се елемент - линија. Ученици уче да пишу слова (графички знаци).
Да ли ће ученик у настави Природе и друштва, а касније и настави Географије, моћи да
 Ликовна култура - цртање фигура из народне орнаментике. У настави Ликовне културе елемент
разуме појам
линија можемеридијана и паралела
да се упозна кроз као линија
разне технике. на површи,
Нпр. техника колажа и аматеријал
да претходно није добро
вунице. Може то да
буде и техника савијања папира да би добили праву линију, или савијање
овладао појмом линије, појмом полукружне линије, појмом кружне линије? два пута папира да
добијемо две праве међусобно нормалне линије итд.
добијемо две праве међусобно нормалне линије итд.

Да
 ли
И ће моћи Физичке
у настави нове појмове
културе да
имауклопи у структуру
доста примера. претходно
Још пре него формираних?
што и крену у школу деца се сусрећу
са елементом линија (у игри школице цртају се поља, скакуће се по путањи праве линије, креда,
којом се црта, описује траг тачке која се креће, конопац и обруч у игри генеришу појам линије итд.).
Зато је важно да оспособљавамо ученике да препознају ситуације и користе везе међу
математичким објектима, да препознају и примењују математику ван ње саме, у
другим дисциплинама, као и да разумеју математичке објекте, повезујући их и
изграђујући целину појма.
Математичка апаратура - векторске функције два скаларна аргумента. При
испитивању површи користимо се реалним функцијама двеју реалних
променљивих.

Нека је дата једначина сфере својом параметризацијом :

x2 + y2 + z 2 = 1

r  (cos u co
z = sin v0

које зовемо паралелама.

v-линија u = u0 (= const) има параметризацију

r  (cos u0 cos v, sin
па је за њу
y/x = tg u0 (=const)

и то су меридијани сфере, полукружне линије.

 Истраживачки
Постављени
Циљ је био задаци
део и његове
истраживања.
сагледати:

 импликације
аспект интуитивног -у почетној
Као основну хипотезу издвојила
како сам следећу: настави
ученик на интуитивној основи изграђује
Претспоставља се да је изграђивање појма линије у почетној
обликанастави
геометрије
појам линије; ученик посматра тело ваљкастог обмотано
геометрије процес који је ученицима разумљивији ако је формиран на добро
жицом (спирална жица намотана преко дрвеног ваљка) и црта њену
утемељеној интуитивној основи.
слику у равни;
 Проблем
како се одвијапројектовања
тај исти поступак, објекта
сада у (модела
поновљеној линије)
ситуацији, под из
Из сваког задатка проистекле су хипотезе.
реалног
утицајем или окружења у раван (цртеж).
директним руковођењем одраслог; овде нас је
занимало како ученик на спонтан начин представља линију у равни
Квалитативн
и како сеaтај
методологија,
процес одвијакомбинована са квантитативном
у поновљеној ситуацији, под. Ученичке
одговоре смо добили у индивидуалним везаним интервјуима. Сврха овог
руковођењем одраслог;
1.разлика
Поенкареова
опредељења идеја
је могућност описивања
у решавању
експеримента
дечјих стратегија уурешавању
геометрији;
проблема и

њихове структуре знања, теједног тополошког
сагледавање проблема
могућности утицајакада је он(узадат у
одраслог
математичком окружењу и када је задат као оживљена реална
подучавању).
ситуација блиска
Интервјуисање дечјем са
је комбиновано искуству (поновљена
посматрањем ситуација
. Посебна пажња у решавања
2.задатка);
Пијажеови
краткотрајном ученик резултати
је
посматрању имао задатакјеистраживања;
посвећена да реалан објекат
ученичком понашању"смести"
приликом у раван.
решавања проблема. Интервјуисање је обухватило 57 деце.

3. Примењен је приступ учењу математике која је

контекстуализована.
Резултати истраживања
Анализа сваког питања из интервјуа, као и дечјих
цртежа који су представљали одговоре на задате
геометријске проблеме.

Задатак 1. Проблем пројектовања објекта (модел

линије) из реалног окружења у раван (слика). Задатак 1. а Задатак 1. б
Предмет коришћен за интервју и решавање задатог
Спирална жица намотана на тело ваљкастог облика (непрозирни, дрвени
геометријског проблема.
ваљак)

Кружна завојница смештена на цилиндар.

 Задатак 2. Решавање тополошког проблема:

а) математички контекст и
б) контекст реалног окружења.

Да ли могу да се повуку линије које спајају сваку S тачку са сваком I тачком?

 Од ученика је тражено да представе сликом линију, онако како је замишљају –
описујући тело и жицу тј. њихов међусобни однос.
 Закључна разматрања
Послужили смо се Поенкареовом идејом експеримента: до геометријског простора
долазимо преко простора сазданог од наших чула и природних тела.
  Ученици
На основу млађег
просторне узрастаиводе
интуиције рачуна тело
перцепције, о тополошким
заузима деовезама.
простора и спирална
жица јеКако
 се узраст
налегла повећава,
на његову површ.од предшколског • Оддо 4. разреда,
непрекинуте тополошке
криве линије без тачака пресека,
 структуре
Изграђивање бивају
појма линијезамењене пројективним
мање је сложен и метричким:
и разумљивији процес ако најелинији
формиран постоје
на
• непрекинуте криве линије спиралног облика,
тачке самопресека
добро утемељеној – завојница
интуитивној основи. са одређеним бројем намотаја, а води се
рачуна и о раздаљини. • затворене криве линије,
 
ПројекцијаВећина ученика
објекта не је
у раван уме да објасни
процес који је оно што представља
ученицима олакшан узсликом.
руковођење
• затворених кружних линија међусобно повезаних
одраслог.
Наташа,
предшколац То није могуће на сваком узрасту. Код најмлађих итд.
ученика, учешће одраслог
је ограничено
6 година
узрасним способностима.
 Ученицима је изграђивање појма линије у почетној настави геометрије
Анријана, предшколац
 Пијажесложен зато6 ½није
година
и у праву
тешко када каже:процес.
разумљив акције које даје
• доодрасли у посматрању
криве линије и цртању
која има више тачака пресека
објеката из различитих углова, увеличавању и смањивању
Никола, 1. разред
фигура,
(самопресека) и ротирању фигура и
сл. помаже развоју пројективних 7 ½ година појмова. Ради се о геометријским појмовима
која је намотана на замишљено тело који се
још нису формирали: појам угла, појам површи, транслација, ротација и симетрија
ваљкастог облика.
(изометрије) итд. Појмови који се изграђују дуги низ година и условљени су узрасним
карактеристикама.
 Ученици су у фази конкретних операција. Означава не само оперисање конкретним
материјалаима, већ шире – значења појмова ослањају се на чулне представе ученика.
 Неки ученици нису могли да замисле спиралу на цилиндру. Након демонстрације, под
руковођењем одраслог, ситуација се изменила. Пијаже је дошао до сличног закључка
– експеримент са конусним пресецима: деца нису могла да замисле конусне пресеке
све док тела нису била засечена.

Милош, 2. разред Ана, 3. разред Урош, 3. разред Михајло, 4. разред

8 1/3 година 8 ½ година 9 ¼ година 10 ¼ година
 Пројектујући објекат у раван ученици су наилазили на потешкоће – у простору жица
се нигде не укршта. Лист папира је раван, па пројектујући објекат из простора,
линија има тачке (само)пресека.
 Млађи ученици ово теже увиђају, тешко им је да то представе. Линија је и даље
тополошка. Старији ученици већ интуитивно наслуђују, дајући објашњења.
 Потврђена је хипотеза о постојању тешкоћа за млађе ученике у почетној настави
приликом пројекције тродимензионих објеката у раван.

 Приликом решавања задатог тополошког проблема “потапања” графа у раван, млађи

ученици отежано режавају задатак када је он смештен у математичком контексту.
 Када смо задатак сместили у реалнан контекст (примерен узрасту ученика), ученици
су га олакшано решавали.
 Ситуација није таква са ученицима старијег узраста. До решења су долазили спорије
и знатно теже. Више су промишљали о условима задатка.
 Учење геометрије у контексту може да доведе до побољшања успеха у настави, као и
трансферу наученог, али оно не доводи увек до олакшаног решавања.
 Одабрани тополошки проблем млађи ученици отежано решавају осим ако је смештен
у реалан контекст.
На основу свега изнетог, у теоријски заснованом и
истраживању поткрепљеном раду, изводим следеће закључке:
 Интегративни приступ почетној настави математике је значајан наставни принцип
и настојање да се ученици доведу до нивоа да о математичким појмовима
размишљају као о повезаним целинама.
 Стварање контекста упитаности и проналажење веза формалне математике и
дететовог реалног окружења треба стално неговати и подстицати.
 Формирање научних појмова ће бити знатно успешније ако се ослања на већ
остварени ниво зрелости спонтано формираних.
 Значајни принципи којима се морамо руководити у почетној настави геометрије
свакако су подстицање интуитивног пута и уграђивање појмова у системе појмова.
 Експеримент је често значајна компонента активног формирања појмова. У настави
геометрије он има додатно наглашену улогу, будући да се апстрактни геометријски
појмови на такав начин приближавају спонтаним, ближим деци узраста од 6. до 11.
године.
 Приликом представљања сликом у равни линије у простору деца се срећу са
бројним тешкоћама и без помоћи или руковођења одраслог неће бити у стању да то
ваљано ураде. Овај потупак пројектовања везан је са више проблема (тачке
самопресецања на слици, којих у стварности нема, шта је испред, а шта иза,
непрекидност линије и слика таквог објекта при пресликавању итд.).
 Резултати истраживања показују да учење геометрије у контексту може допринети
побољшању успеха у настави и трансферу наученог, али не доводи увек до лакшег
решавања геометријских проблема. С друге стране, тополошки проблем млађи
ученици отежано решавају ако он није оживљен кроз реалну ситуацију блиску
ученицима.
Оливера Ђокић

Учитељски факултет у Београду

Краљице Наталије 43

web site: www.uf.bg.ac.yu

e-mail: Olivera.Djokic@uf.bg.ac.yu