Час по реду: 3 Предметни наставник :Снежана Крстовић Здравковић

Припрема за час
Разред 3/1,3/2, 3/3,
Предмет: Основи геополитике 3/4, 3/5, 3/6
Наставна област: Основни појмови и школе геополитике
Наставна јединица: Развој геополитике предмет и задаци
Упознавање са основним терминима и појмовима, разумевање тока
Циљ наставне јединице:
развоја геополитике.
- Ученик повезиваће своје сазнања из различитих предмета
- Разумеће појам геополитике
Очекивани исходи: - Прави разлику између геополитике и других наука.
- Ученик ће бити у стању да прави разлику између предмета и
задатака геополитике.
Демонстративна
Методе рада: метода читања и рада на тексту
истраживачка метода
Облици рада: Комбиновани, фронтални и индивидуални, истраживачки
Приступ раду/платформи
која се користи/начин
комуникације са
Настава се одржава непосредно, у учионици.
ученицима
Планиране активности
Планиране активности наставника
ученика
Уводни део часа - Ученици пажљиво
На почетку часа повести разговор са пратe обраћање
10 минута ученицима о томе која тематска целина наставника
им је најпривлачнија за изучавање. - Одговарају на
Поделити разред у две групе. Свака од постављено питање
гупа добија материјал за израду паноа. - Сами постављају
питања

Средишњи део часа Наставник поставља питање шта је - Ученици током

геополитика. Очекивани одговор, наука објашњења о
30 минута која се бави проучавањем утицаја предмету, пишу који
географских фактора на позицију једне део геополитике им
државе према центрима моћи. Ученици
се чини
пажљиво слушају излагање наставника
који говори о оснивачу геополитике и
најинтересантнијим
школама геополитике које постоје. Први
пут појам геополитике употребио је - Активно учествују у
Рудолф Кјелен. Рудолф Кјелен (1864-1922) дискусији
био је шведски научник. Први је употребио
термин геополитика крајем 19 века. Ову - Дају предлоге у вези
реч користио је да би обајснио географску начина рада
основу државе, њено природно наслеђе и
ресурсе за које су многи тврдили да - Наводе примере
одређују потенцијал моћи државе. Једно од - Ученици износе своје
његових најпознатијих дела је ,,Држава као
мишљење и
животни облик“. Ту је држава
представљена као географски организам. полемишу на задату
тему
Утемељивачем геополитике сматра се
Фридрих Рацел, мада он у својим радовима
ниј користио овај трмин. Он је познат по
термину libensraum (животни простор).
Рацел је сматрао да је људско друштво
само један део животињског царства, док
се највећи значај даје простору. Сваки
простор мора задовољити три основне
потребе - храну, станиште и
могућност размножавања. Рацел тврди да
се борба за животни простор своди на
типичну борбу за опстанак. Рацелов
приступ је државу означавао као живо биће
које се роди, расте и када достигне свој
пуни развој, пропада и умире. Да би
држава живела и преживела она мора да
шири своју територију. Док држава расте
она тежи да заузме неопходни простор.
Најзначајнија дела су: Антропогеографија,
Политичка географија.

Развојни пут геополитике био је

компликован, тешко проходан, са многим
успонима и падовима, скретањима на
беспућа идеолошке злоупотребе и
успонима на пиједестал супернауке.
Прошла је кроз стигматизацију,
оспоравање и сузбијање, али и поштовање,
практиковање, чак и тривијализовање.
Више се не може сматрати
„помодарством“, „новим приступом“ и
„субјективизованим схватањем“, већ
аутентичним, теоријски утемељеним и на
научним чињеницама заснованим
поимањем прожимања географских и
политичких феномена. Савременој
геополитици не могу да се оспоре особине
синтезног приступа,
мултидисциплинарности, контактности,
транснаучности, иновативности,
актуелности, универзалности,
динамичности... Њен предмет проучавања
одавно је превазишао симплификовану и
архаичну анализу опросторења политичког
и проширио се на међузависност
географског положаја, природних ресурса,
комуникацијских коридора, стратегијских
вектора и укупних географских чинилаца
(и природних и друштвених), на једној
страни, и политичких појава и процеса у
најширем смислу, на другој страни, и то са
становишта објективизованих интереса
државних, субдржавних, наддржавних и
недржавних субјеката. Из ових поставки
проистиче дефиниција геополитике, која не
може да остане свагдашња и
непроменљива, већ мора да се прилагођава
динамици географских и политичких
процеса. Упоредо са убрзавањем и
компликовањем постмодерних светских
процеса, у геополитици су све потребнија
геолошка, историографска, социолошка,
полемолошка, економска, правна,
философска, културолошка, теолошка,
безбедносна, информационотехнолошка и
друга знања.

На основу изреченог може се закључити да

предмет геополитике су:

1. Политичке појаве и процеси

2. Физичко-географски чиниоци

3. Друштвено-географски чениоци

4. Не-географски чиниоци

Из предмета проучавања произилазе и

задаци геополитике.

1. Утврђивање корелације (повезаности)

појединих политичких појава и процеса и
физичко-

географских и друштвено-географских
карактеристика простора на којем су се те
појаве

испољиле.

2. Испитивање узрочно-последичних веза

између одређених политичких појава и
 њихових

физичко-географских и друштвено-
географских коралата.

3. Индентификовање физичко-географских
и друштвено-географских карактеристика
простора које утичу на одређене политичке
појаве и процесе.

4. Прогнозирање настанка одређених

политичких појава и токова политичких
збивања на основу перцепције актуелних
физичко-географских и друштвено-
географских параметара

Све време ученици праве концепт који ће

пренети на пано. Издвојити најважније
сегменте и направити скицу као пано треба
да изгледа.

Наставник помиње и најважније школа

геополитике. Немачке, англоамеричке,
јапанске, гранцуске и руске.

Ученици представлјају како по њима треба Ученици постављају питања

Завршни део часа да изгледа пано који ће радити. која су везана за предмет.

- Посматра и бележи тачне одговоре

Начин провере
остварености исхода
Самовредновање/напомена
о реализацији планираног
- Уважава различита мишљења
- Инсистира на практичним примерима из живота ученика
- Иницира дијалог и размену мишљења
- Омогућава аргументовану расправу