Час по реду: 11.

Предметни наставник :Снежана Крстовић Здравковић

Припрема за час
Разред
Предмет: Основи геополитике 4/4,4/5,4/6,4/7.
Наставна област: Геополитика културе и медија
Наставна јединица: Шта је ,,мека моћ“
Циљ наставне јединице: Упознавање са појмом меке моћи
- Ученик повезиваће своје сазнања из различитих предмета
- Дефинисаће меку моћ
Очекивани исходи: - Спознаће значак меке моћи
- Разумеће покушаје манипулације путем медија.

Демонстративна
Методе рада: метода читања и рада на тексту
истраживачка метода
Облици рада: Комбиновани, фронтални и индивидуални, истраживачки
Приступ раду/платформи
која се користи/начин
комуникације са
Настава се одржава непосредно, у учионици.
ученицима
Планиране активности
Планиране активности наставника
ученика
Уводни део часа - Ученици пажљиво
пратe обраћање
5 минута наставника
Прави се осврт на медије и ученици
- Одговарају на
исказују своје мишљење на тему,
постављено питање
колико је важда улога медија.
- Сами постављају
питања

Средишњи део часа Мека моћ неке земље почива на три - Ученици током
основна ресурса: њеној култури (тамо где објашњења о
30 минута је привлачна за друге), њеним политичким предмету, пишу који
вредностима (кад их се придржава код део геополитике им
куће и у иностранству) и њеним спољним
се чини
политикама (кад их други виде као
легитимне и као носиоце моралног
најинтересантнијим
ауторитета). Стога је у праву Џозеф Нај
када костантује да је мека моћ плес која - Активно учествују у
захтева пратнера. Али, не можемо се дискусији
сложити са њим да је поседовање
моралног ауторитета услов успешног - Дају предлоге у вези
коришћења ресурса меке моћи у спољној начина рада
политици. Најбољи пример за наведени
став су управо САД. Не чуди зато што - Наводе примере
неки озбиљни аутори приговарају америци - Ученици износе своје
да је коришћењем меке моћи створила мишљење и
неку врсту културног империјалима и
полемишу на задату
либералне хегемоније. Најгорљивији међу
њима свакако је био Томас Молнар. тему
„Федерализам, демократија и отворено
тржиште представљали су основне
америчке вредности. То је оно што је
Америлка извезла. То је умногоме
олакшало одржавање онога што он назива
империја по позиву“.

Добар пример паметне употребе ресурса

меке моћи је Кина. Она је за потребе
вођења своје спољне политике у
последњих само две деценије у свету
основала неколико стотина Конфучијевих
института, како би друге учила својој
култури и језику. Кроз спољнополитичку
крилатицу о офанзиви шарма Кина у
великој мери успева да на користан начин
употребаљава ресурсе меке моћи које јој
стоје на располагању. У такву политику
она улаже и знатна средства, само 2010.
године уложила је преко 9 милијарди
долара за двадесетчетворочасовни рад
агенције Синхуа пласиран углавном преко
кабловских оператера. Организовање
летњих олимпијских игара 2008. године у
Пекингу такође је добар пример како Кина
води осмишљену спољну политику
засновану пре свега на паметној употреби
средстава меке моћи.

Насупрот Кини, многи аутори замерају

Русији што није знала или није умела да
активно користи ресурсе меке моћи у
промовисању нове геополитичке улоге у
светској политици. Председник Путин до
2010. године није желео да у своју агенду
спољнополитичког деловања активно
укључи средства меке моћи, сматрајући их
ваљда недовољно моралним. Таквим
ставом пренебрегао је чињеницу да управо
мека моћ примењена у разним облицима и
модалитетима и комбинована са
економском моћи чини готово
деведесетпет посто мирнодопске политике.
Немогуће је поново задобити статус
глобалне силе уколико се не користе
паметне стратегије употребе меке и тврде
моћи, све зависно од контекста деловања,
циљева који се желе постићи и интереса
који се настоје реализовати. У последњој
деценији Русија, је схватила значај меке
моћи, користи је све више, али још увек по
нашем мишљењу недовољно да би на
активан начин парирала својим глобалним
такмацима, којих је све више како из поља
државних тако и недржавних актера.

Мека моћ се особито добро користила кроз

форму тзв. јавне дипломатије као веома
често употребљеног облика утицаја на
јавно мњење и промену ставова тзв.
обичног света. Јавна дипломатија се тако,
много чешће користи као канал да се утиче
на јавност других држава него ли што се то
чини кроз официјелне токове класичне
дипломатије. Јавна дипломатија као облик
индиректне дипломатије врши утицај на
јавно мњење неке државе, (зло)упоребљава
средства информисања, цивилно друштво,
тзв. независне интелектуалце, новинаре,
публицисте, спортисте, уметнике,
међувладине организације, глобалне нво и
др. То чини ненасилно, и понекад готово
невидљиво оком обичног човека. Силесија
јавних делатника упрегнута је свакодневно
у послу промене ставова и мњења грађана,
делујући тако да се полако али упорно и
систематски створи позитивно мњење о
хегемону који једини има довољно ресурса
меке моћи да води такву кампању. Управо
зато се делатност јавне дипломатије мери
искључиво способношћу да доведе до
промене мишљења грађана неке земље.
„Главна снага мас-медијског приступа
јесте његов опсег публике и способност да
створи свест и постави дневни ред“.
Главни извођачи радова који делују кроз
форму јавне дипломатије спадају у групу
тзв. агената од утицаја. То је други
ешалон субверзивног
деловања обавештајних агенција против
неке земље, који следи одмах иза
примарног облика класичног агентурно-
обавештајног рада. Они су већ побројани
у претходном пасусу. Делују малигно на
неко друштво јер у већини чине његов
саставни део. То су људи који су свесно
ушли у подривачке активности против
своје земље а за рачун страних
налогодаваца и ментора. Потпуно је
свеједно да ли то раде из убеђења или су се
продали за смешне новчане накнаде.
Свакодневно их посматрамо у медијима
који имају националну покривеност, а у
већини случајева радећи свој
професионални посао врше пропагандну
делатност за стране налогодавце и
менторе.

Њихов основи задатак је промена

вредносне оријентације грађана,
цивилизацијска конверзија, измена
геополитичког идентитета, оспоравање
религијско конфесионалне припадности,
антинационална пропаганда,
популарисање стране културе, промоција
аутошовинизма, разарање породичних
вредности, обесмишљавање
патриотизма, величање настраности
кроз легализацију сваковрсне патологије,
урушавање националних институција и
традиционалне културе, демонтажа
државе, особито њеног безбедносног
сектора (војска, полиција, обавештајне
службе и сл.) и многе друге системске
активности како би се
извршило прекодирање базичних
вредности и погледа на свет грађана једне
земље. „Средства комуникације најбржи су
и најлакши начин за промену менталног
ткива нације, осећања, културе, традиције,
историје… Не гајите илузију да је
комуницирање слободно: на човриштима
информацијских раскршћа чуче
скривени Pablic Affairs Officers, чији је
посао контрола медијског модела
информисања“.

После свега написаног, паметна моћ би се

могла дефинисати као креативна
комбинација, интегрисања и умрежавања
свих расположивих ресурса тврде и меке
моћи. Она је зависна од
 тзв. контекстуалне интелигенције (која се
одређује као способност да се разуме
окружење у развоју и да се капитализује
на трендовима променљивих тржишта)
која се базира на добром проучавању и
познавању трендова моћи и размишљању
унапред о одговорима паметне политике
Она је саздана од јасних комбинација сва
три лица моћи. Њиховог синхронизовања и
умешног управљања. Паметна моћ такође
подразумева и добро диференцирање
властитих циљева политике, она не трпи
импровизације, половична решења и
неодлучности, којих је пуна свакодневна
политика. Контекстуална
интелигенција по Џ. Нају јако добро
разуме чињеницу да свет међународне
политике није ни униполаран, ни
мултиполаран ни хаотичан, како га
поједностављено виде неки теоретичари
светске политике. Свет је каже Нај све то
истовремено, „стога паметна велика
стратегија мора бити у стању да рукује
веома различитом расподелом моћи у
различитим доменима и да разуме
компромисе међу њима“.Незаобилазни део
стратегије и тактике употребе паметне
моћи јесу мрежно друштво, мрежно
ратовање и сајбер простор.

Ученици постављају питања наставнику Ученици постављају питања

Завршни део часа наставник разјашњава одређене нејасне која су везана за предмет.
ствари.

- Посматра и бележи тачне одговоре

Начин провере - Уважава различита мишљења
остварености исхода - Инсистира на практичним примерима из живота ученика
- Иницира дијалог и размену мишљења
- Омогућава аргументовану расправу
Самовредновање/напомена Час је успешно реализован.
о реализацији планираног