ПОЛИТИЧКО КОМУНИЦИРАЊЕ

-питања-

1. Пол. Комуницирање може да се посматра на 3 начина, и то

као?
1) посебна функција пол. процеса
2) посебна делатност
3) научна и образовна дисциплина
2. Потпуно одређење пол. комуниц. – „политичко
комуницирање као посебна функција пол. процеса
одређује се као…?“
1. пол. убеђивање; 2. пол. пропаганда; 3. пол.
информисање; 4. пол. социјализација; 5. пол. маркетинг; 6.
пол. односи с јавношћу
3. Политичко убеђивање одређује се као?
персуазивна делатност, скуп комуникацијских процеса који
имају за циљ да људе увере у исправност, корисност,
прихватљивост одређених садржаја и директно је усмерена
на ставовску структуру појединца.
4. Политички маркетинг одређује се као?
Пол. маркетинг је комерцијализована варијанта пол.
пропаганде усмерена на конкретне политичке циљеве и на
краћа временска дејства.
5. Ко је и када први пут употребио појам „односи с
јавношћу?“
1807. ам. председник Томас Џеферсон
6. Вертикално комуницирање подразумева: неједнак статус
комуникатора у односу на примаоца поруке и најчешће
поприма вид комуницирања између виших и нижих нивоа
организације, оно је углавном једноставно и формално
комуницирање, а хоризонтално комуницирање
подразумева: једнак статус пошиљаоца и примаоца порука,
 односно могућност њиховог преласка из једног у други
статус може да се одвија у виду формалног комуницирања,
али и неформалног.
7. Субјекте пол. комуницирања чине они који учествују у пол.
комуницирању,и саопштавају поруке у своје име, а то су
колективитети ( држава, п.партије, медији, синдикати,
терористичке групе и организације) и појединци ( државни
и партијски функционери, новинари, грађани) а
комуникатори су они који саопштавају поруке у име других
субјеката (портпароли)
8. Проактивна стратегија пол. комуницирања Владе и др.
актера пол. комуницирања састоји се у: контроли у
управљању медијима, наметању тема медијима, што
мањем негативном публицитету, достављању ексклузивних
информација одређеном медију, вршењу притиска на
новинаре брифовањем власника медија и уредника…
9. У нормативном смислу, основна улога медија је да буду:
1. информишу народ о друштвеним и политичким
збивањима – пол. едукација (информисање и едукација)
2. отварају различите теме и покрећу јавну расправу о
значајним друш. Питањима (agenda setting)
3.посматрају, испитују и процењују збивања (watchdog)
4. буду арена пол. надметања и канали представљања разл.
Пол. субј.
10. Предности телевизије у односу на друга средства пол.
комуницирања су:
1. брзина и економичност комуницирања посредством
слике
2. магија аутентичности – ефекат идентификације
стварности у свести гледалаца са њеном тв интерпретацијом
3. већи кредибилитет
4. лакше памћење презентованих садржаја
5. динамичност презентације и естетизација садржаја
 6. синтетички карактер – користи сликовну, текстовну и
аудитивну презентацију
7. моћ убеђивања гледалаца
8. подстицање трагања гледалаца за додатним, потпунијим
информацијама
9. гледаоци улажу минималан напор да би нешто сазнали и
пасивно се акомодирају на брзу промену
11. Значај интерперсоналне комуникације у пол.
комуницирању огледа се у:
1. незаменљиво средство пол. социјализације
2. значајан начин ширења одређ. Информ.
3. изузетан значај у критичним или др. ванредним
ситуацијама
4. значајан катализатор процеса масовног комуницирања-
12. Поређати од најмање до највише опширног:
пол. рекламирање, пол. маркетинг, пол. пропаганда, пол.
персуазија, пол. комуницирање
13. Напишите на примеру Србије 2 странке које имају
штампана гласила:
СРС – ВЕЛИКА СРБИЈА, СПО – ГЛАС ОБНОВЕ
14. Који пол. функционери имају двоструки а који
троструки субјективитет
двоструки – партијски функционери; троструки – државни
функционери
15. Примери медија једносмерног комуницирања су:
филм и штампа, а претежно једносмерни су радио и ТВ
16. Који филм Лени Рифенштал из 1935. је о нацистичкој
пропаганди?
Тријумф воље
17. Да ли је воља неопходан део пол. комуницирања?
Није, свест макар једног учесника јесте.
18. Објасните процес политичког комуницирања на
примеру затечених односа моћи.
19. Пре појаве масовног комуницирања, комуницирање
је претежно било интерперсонално.
20. Који кандидат је 2007. на изборима за
градоначелника Београда користио кол-центар да би звао
бираче?
Аца Србин
21. Када маса постаје субјекат политичког
комуницирања?
Никада, маса не може да буде субјекат пол. комуницирања
22. Политички маркетинг је настао као реакција на
1) монополистичку тоталитарну пропаганду
2) неефикасну дифузну пропаганду
23. Политичко информисање утиче на коју компоненту
става?
На рационалну, когнитивну компоненту
24. Стратегијска интеракције је појам: Јиргена Хабермаса
25. Новинар може бити субјекат политичког
комуницирања у која два случаја?
1.када потписује своје прилоге
2.ван медија, када присуствује неким трибинама – тада је у
својству грађанина
26. Које су предности штампе?
1.већи простор и детаљније објашњавање сложених тема
2.боља организација презентовања
3.једини медији чији темпо коришћења одређује читалац
4. штампане поруке имају већу трајност
5. смањује могућност различитог тумачења и
интерпретације поруке
6. мање понављање истих садржаја
27. Како је најкраће одређује поблицитет?
Само као бесплатно појављивање у јавности.