1.Čime se bave novinari?

Novinari prikuplajuju,priredjuju i komentarisu vesti. Njihova obaveza je da :

1.Poštuju istinu,bez obzira na posledice po njih.Zbog rava javnosti da zna istinu.

2.Da brane slobodu informisanja,komentara i kritike.

3.Da iznose samo činjenice iz njima znanog izvora.Da ne zataškavaju bitne informacije i ne menjaju tekstove i
dokumenta.

4.Da se ne služe nečasnim metodama radi pribavljanja vest,fotografija ili dokumenata.

5.Da poštuju privatnost drugih lica.

6.Da isprave svaku objavljeni informaciju za koju se ispostavi da je netačna.

7.Da poštuju profesionalnu tajni i da ne odaju izvor informormacija dobijenih u poverenju.

8.Da teškim povredama profesije smatraju plagijat,blaćenje,uvrede,kletvu,primanje mita bilo radi objavljivanja
ili zataškivanja informacije.

9.Da nikada ne mešaju profesiju novinara sa profesijom prodavca oglasa ili propagandiste da odbija sve direktne
ili indirektne naloge oglašivača.

10.Da se oppiru svakom pritisku i da uređivačke naloge primaju samo od nadležnih lica iz redakcijskog sveta.

2.Povod za tekst

Tekst je suština vesti, ukoliko nemamo podršku tona, slike. Kada analiziramo tekst, tada možemo da shvatimo
kakva je uređivačka politika tog medija.

Medijska pismenost: da li će nas auditorijum razumeti na pravi način? Da li su medijski pismeni?

Analiza diskursa treba da da odgovor na pitanje: sta ova priča stvarno kaže o događaju?

(vesti moraju biti jasne! Vesti ne govore ono što nam se na prvi pogled čini, jer su vesti kratke, ne nude mnogo
informacija-to je ono kada preletimo vest samo)

3.podela žanrova:

Zanrovi se dele na medijske i novinarske.

Novinarski žanrovi su :

1.faktografski: vest, izveštaj, intervju (distanca prema tome, nema naših komentara, samo prenošenje događaja)

2. beletristički: reportađa, crtica, humoristički, kritika, recenzija (od nas se trađi da imamo dobar stil, jezik, da
ima sklonost ka knjiđevnim formama)

3. analitički: osvrt, beleška, komentar, kolumna

4.Podela medijskih žanrova:

Dele se na monološke i dijaloške.

1.Monološki-novinarski autorski tekstovi,vest,izveštaj,beleške,komentar.Oni podrazumevaju prikupljanje
informacija od izvora,odlazak na događaj,izveštavanje sa događaja.Novinarii odgovaraju na 5
pitanja( ko,šta,gde,kad,kako?)Beleške i komentari zahtevaju da novinar bude upućen u zbivanje.Komentar je
jedini žanr u kome novinari mogu da iznesu svoj stav,ili stav svoje medijske kuće.Komentar govori u svoje ime
ali sa poštovanjem uređivačke politike medijske kuće u kojoj rade,iako se oni privatno možda ne slažu sa njima.

2.Dijaloški-Interakcija novinara sa jednim ili više sagovornika.To su:ankete,polemike,razgovori,izjave,kontakt

emisije,interviju.Dijačoške forme su doživele ekspanziju sa pojavom el.medija.Radio je otkrio interviju u
pravom smislu te reči.Osnova za sve ove dijaloške forme je interviju.

3.Dijaloške i monološke forme-kombinacija koja traži od novinara da istražuje i prikupi mnogo više
podataka,kao i da bude kreativniji u reportaži i u članku.(reportaža,emisija,okrugli sto) VEOMA ZAHTEVNA
FORMA.

5.Koji žanrovi su i ne novinarski i novinarski

I NOVINARSKI I NENOVINARSKI: reportaža, crtica, humoristika, kritika, recenzija, blog, nekrolog, feljton
(može da se iznajmi, neko da napiše)

6. žanrovi ne novinarski?

NENOVINARSKI: saopštenje (novinari ne pišu saopštenja, to pišu vlade, partije, retko se objavljuju u celosti.
Saopštenje premijera se moraju objaviti u celosti) , izjava, javno zagovaranje(ideja: podrži život.)

7. žanrovi novinarski?

NOVINARSKI: vest, intervju, izveštaj, članak, komentar, beleška.. (kada novinar sam piše tekst)

8.Definicija vesti:

Vest javlja,iznosi čiinjenice i čini zaokruženu unutrašnju celinu,zavisi od značaja i dinamičnosti činjenice.

Svaka vest mora da odgovori na 5 pitanja ,koja su prema Gociniju u engleskoj novinarskoj školi utvrđena na
osnovu Ciceronovog pravila za dobro pripovedanje. Šta se dogodilo?Gde se dogodilo?Kad se dogodilo? Ko je
učestvovao? Kako se dogodilo? I eventualno Zašto se dogodili ? i Šta to znači za zajednicu ?

9.Kriterijumi Galtunga i Ruža za odair vesti:

1.Frekvencija događaja da se podudara sa frekvencijom medija

2.Informativni prag

3.Nedvosmislenost događaja

4.Postojanje kulturne bliskosti

5.Priželjkivanje i najavljivanje događaja

6.Ono što se najmanje očekuje ima najviše šanse da postane vest

7.Ono što je jednom promovisano kao vest,nastaviće to da bude još neko vreme

8.Prioritet će imati događaji u blokovima koji tog dana nisu popunjeni

9.Ukoliko se događaj tiče elitnih nacija,ili nacija sa kojima je određena država u nekom posebnom
odnosu,najverovatnije je da će postati vest.

10.Ukoliko se dofađaj tiče elitne ličnosti

11.Filter kulture i ideološke klime

10.Drugi kriterijumi za odabir vesti:

Prema Đuriđu-kriterijum predvidivosti:

1.Planirani događaji

2.Iznenadni događaji

3.Pseudo događaji

10. Drugi kriterijum za odabir vesti

1.značaj

2.relevantnost

3.upotrebna vrednost (one koje znače građanima)

4.zanimljivost

5.humor (ali ne ismevanje)

11.negativni kriterijum za odabir vesti?

Pritisak vlasnika i oglašivača(jako loš kriterijum)

Medijska konkurencija(nekada je jako važno biti prvi, ali je nekada to veopma opasno)

Demografske promene(migracija, to znači da mediji više moraju kreirati sadržaje prema njima)

12. Šta je skraćenica NTNKT

Nešto Tu Nije Kako Treba

-to je formula za unutrašnje upozorenje (kada vest stigne u agenciju )

13. Izvori za vesti

1.privatni-treba ih naći jer neće moći svi da dođu do tih vesti

2.javni-najjednostavniji izvori i svi ih koriste (Vučić-svi pišu o političarima i njemu)

3.kontraverzni izvori-treba ih dobro proceniti i proveriti (nismo sigurni da li su podaci tačni,npr. Kad neko
dojavi nešto preko telefona nismo sigurni da li možemo da mu verujemo)

*ovde su odluke presudne,onaj ko dobro presuđuje je dobar novinar i uvek se treba setiti jos nekog novog
izvora.
14. Dejstvo vesti

1.postoje vesti koje deluju odmah i to su VESTI SA TRENUTNIM DEJSTVOM (vremenska

prognoza,poskupljenja,da li ce se nesto novo graditi...)

2.VESTI SA ODLOŽENIM DEJSTVOM-vesti čije posledice ne sagledavamo odmah već posle nekog vremena
(npr.vesti vezane za spoljnu politiku,ekonomiju,stanje u budžetu...)

15. Karakteristike pisanja vesti

-mora imati NOVU INFORMACIJU-nova info je vruća vest

-iznositi samo činjenice bez opisa i rideva

-vest je finitna (nema produžetaka) čini zaokruženu celinu

-zavisi od značaja i dinamičnosti činjenica

*nije sve jedno po kojem redu se odgovara na pitanja nekad je na prvom mestu bitno ko,nekad šta,nekad
gde,sve zavisi od važnosti.

16. Vrsta vesti

1.najava vesti

2.fleš vesti-nalazi se u najavi informativnih emisija,nemaju odgovor na svih 5W i na kraju dnevnika se čitaju još
jednom

3.brejking njuz-emituju se čim stignu,to je najnovija vest i prekida se uobičajan tok vesti zbog toga. Ako se
često koristi,ljudi prestanu da reaguju na takve vesti

4.proširena vest-vest koja sa ima više detalja. Nije ni vest ni izveštaj

5.komentatorka vest-kada onaj ko čita vest ubaci neku svoju reč. Npr.nažalost- NAŽALOST,Vojvođanjska vlada
je idalje u krizi.

6.zabavna vest-emituje se na kraju dnevnika (npr-pet čaša piva prosuto je na Merkelovu)

7.plakat vest-najava događaja,vrlo je kratka,ali mora dati odg.na svih 5w i emituje se samo za važne događaje

17. Procenjivanje vrednosti vesti

-u vestima može biti više važnih vesti tj.činjenica i onda možemo da ih posmatramo pojedinačno,a možemo i
izdvojiti jednu.

-od vesti se očekuje da:

1.informiše

2.poduče (npr.nemoj ići biće hladno-prognoza)

3.prenesu iskustvo

4.dovedu do istine

5.razotkriju nečije tajne,namere ili aktivnosti

18. Fokus vesti-teksta

-pre nego što se počne pisati mora se utvrditi fokus,tj.fokus nekog događaja oko kojeg će se formirati vest.
-Fokus je odgovor na pitanje O ČEMU SE TU ZAPRAVO RADI

-odgovori na sledeća pitanja vode ka fokusu:

1.Šta je tu novo

2.Kakav je karakter vesti ( dli je humoristička,emotivna...)

3.Kako nešto reći sa najviše 6 reči

4.Šta onda-da li ta vest uopšte ima smisla

*fokus primer 1-kada je akcenat na toploj ljudskoj priči

*fokus primer 2-kada je akcenat na biznisu

19. Jezička upotreba u pisanju vesti

1.pišemo STANDARDNIM,urbanim jezikom

2.rečenice moraju biti KRATKE,jasne,mora postojati subjekat i ne koristiti pasivne rečenice

3.u jednoj rečenici samo JEDNA MISAO

4.bez puno GLAGOLA u jednoj rečenici

5,poštovati PRAVOPIS

6.koristiti RODNO SENZIBILAN JEZIK (razgraničiti muški i ženski rod-npr.profesorka Valić a ne profesor
Valić)

7.izbaciti iz upotrebe DISKRIMINATORSKI JEZIK (pol,rasa,jezik-npr cigan)

20. Pisanje vesti

1.Napisati lid

2.Podržati lid

3.Napisati šta je tu novost

4.Istaknuti značaj novosti

21.AP-ova glava

-to je pravilo opadajućih značaja

-to znači da se u 1.rečenici nalazi odgovor na svih 5W (ko,šte,gde,kad i kako)

-prvi put je ovu formu upotrebio Lorens Gobrajt,novinar Asošijeted pres-a (Na predsednika je pucano u
pozorištu večeras i on je možda smrtno ranjen)

22.Definisati obrnutu piramidu

-informacije opadajućeg značaja

1.suština

2.detalji

3.završetak
23.Pisanje lida:

-Lid mora da bude sažet, odgovor na svih 5W+H pitanja i da nema više od 35 reči
-Ukoliko je procena da je lid suviše komplikovan treba ga pojednostaviti.
- LID je uvod u priču ispričanu u celoj vesti.
-Nastao je iz sasvim praktičnih razloga i naziva se AP-ova glava = dopisnik agencije AP 14. aprila 1865. poslao
je vest koja je udarila temelje formi agencijskog novinarstva i po kojoj se “lid” i naziva Apova glava.
* Početak te vesti glasi: ”Predsednik je juče u jednom pozorištu pogođen metkom i, možda, ubijen...” slede
zatim pojedinosti o dolasku predsednika SAD Linkolna u pozorište i atentatu.Ovaj sistem naziva se obrnuta
piramida.

24) Funkcije lida

Funkcije lida mogu biti
*informativna-pruža recipijentima elementarnu informaciju
* motivaciona-privlači pažnu na tekst da nastavimo da čitamo

25) U zavisnosti od dominantne funkcije LIDOVE delimo na

Potpune i fokusirane lidove.
1.Potpuni -ima dodatke- Vozač autobusa Gevin Hil osuđen je na 17 meseci zatvora zbog toga što je iskoristio
svoje vozilo kao oružje kako bi izgurao sa puta biciklistu Filipa Mida.
2.Fokusirani-jedna rečenica i to samo suština

26) Fokusirani Klin glava

U prvoj rečenici se saopštava najinteresantniji aspekt vesti, detalj koji će privući pažnju auditorijuma i navesti
ga na dalje čitanje teksta.
-Ovaj model kao i prethodni smislili su novinari Asošijetet pres agencije i danas se smatra boljim standardom.
--Ova vrsta lida podrazumeva INDENTIFIKACIJU SUBJEKTA RADNJE.
Subjekat radnje:
*Stvarni-kada se akter imenuje
*Gramatički (Lid odložene identifikacije. Kada je u događaj umešana manje poznata osoba u prvoj rečenici se
ne identifikuje imenom i prezimenom, već POSREDNO , nekim opštim obeležjem kao pripadnika neke grupe.)

27) Vrste lida

Lid može biti još i:
1.narativan(postupno daje odgovore na svako pojedinačno od pet pitanja)
2.kontrastan(kada sama tema ima suprotne priče), stakato(sačinjen od kratkih efektnih ritmičko ujednačenih
rečenica)
3.komunikativni(kada se novinar obraća auditorijumu),
4.upitni
5.citatni
6.rezimirajući(više istih događaja zbiva u isto vreme ili Isti subjekt umešan je u više događaja)
*Koji model će biti odabran zavisti od konteksta teme i medija, ali i kretaivnosti novinara.

28) Rojtersovo pravilo za navođenje izvora u lidu

Rojtersovo pravilo za navođenje izvora u lidu: Izvor informacije se navodi na kraju lida.
-Izuzetak:
* Ako postoji i sumnja u istinitost
*Ako su podaci sporni

29) Pravila za pisanje lida

1.Prikupljanje informacija-provera informacija, organizovanje podataka, što jasnije pisanje, stilska i jezička
provera.
2.Koristiti aktiv a ne pasiv.
3.Lid se ne počinje pitanjem.
4.Ne koriste se skraćenice, titule i imena osim ako su te osobe osnova za vest.
5.Direktni citat se koristi samo ako je to razlog za vest.
6.Upotrebljavati sadašnje vreme kada god je to moguće.

30) Pravilko obrnute piramide 1

1.Potpuni lid-Rečenica do 35 reči u kojoj se odgovara na svih 5 pitanja
2.Podrška lidu-Pasus koji odgovara na prvo pitanje koje auditorijum verovatno logično postavlja kada percipira
informaciju u lidu (identitet aktera, okolnosti, vreme, mesto, okolnosti)
3.Detalji-Detalji o pitanjima kojea nisu obuhvaćena podrškom lida
4.Završetak-podaci o poslednjem stanju “stvari” posledice, najava daljeg toka

31) Model WHAT

WHAT:
W:What has happend(u uvodu kratko navesti šta se desilo)
H:How did it happen?(tok pozadine ili kontekst događaja)
A:Amplify the introduction (Po redosledu važnosti detaljno opisati ostale glavne činjenice saopštene u lidu)
T:Tie ap loose ends (Dodatne informacije koje se tiču događaja, posledica odnosno aktera)

32) Detalji u modelu WHAT podrazumevaju šta sve?

* ELEMENTARNI NIVO – glavne činjenice.Dodatni detalji dobijaju se dodatnim raspitivanjima.
* KO? IME I PREZIME, GODINE, STATUS
Poreklo, prošlost, ekonomsko stanje, veze sa drugim osobama, obrazovanje – sve što bi moglo dodatno objasniti
ulogu aktera
* ŠTA ? SADRŽINA NOVOSTI, PROMENE
Detalji o sadržini vesti
* GDE? Geografska lokacija
Ambijent, istorija, veza sa ranijim događajima u kontekstu mesta
* KADA? BLIŽE VREMENSKO ODREĐENJE
Ostale dimenzije vremena
*ZAŠTO? MOTIVI, RAZLOZI
prikaz različitih motiva i interesa i različitih gledanja na motive (kulturološki, socijalni, ideološki, politički,
psihološki)
* KAKO? JEZGROVIT PRIKAZ TOKA
detaljan opis toka, različita gledanja aktera zahvaćenih događajem

33) Struktura obrnute piramide 2:

*FOKUSIRANI LID- Fokus na najprovokativniji, najatraktivniji, najdramatičniji, najneočekivaniji aspekt
događaja
*PODRŠKA LIDU- Blok informacija o načinu na koji se desio događaj, manifestovala pojava ili problem i sve
što pobliže objašnjava akterovu ulogu u događaju
*DETALJI-npr(Dok je pokušavao da pređe ulicu mimo pešačkog prelaza na njega je naleteo automobil iz
pravca mosta Slobode. Prema izjavama polivcajaca koji su izašli na uviđaj Knežević je pokušao da izbegne
pešaka, ali nije uspeo i udrario ga je levom stranom)
*KAKO SE I POD KOJIM OKOLNOSTIMA ODIGRAO DOGAĐAJ-Isticanje detalja i aspekata koji su
determinisali događaj.Isticanje aspekata koji su determinisali događaj. Opisati kontekst i ostale faktore koji
doprinose odgovoru na pitanje zašto.Opisati kako se akteri suočavaju/ nose sa posledicama.
*ŠTA SE DEŠAVA NADALJE- npr(Protiv vozača će biti pokrenut sudski postupak.)
34) IZVEŠTAJ definicija
■ 1. Definicija i pojam izveštaja

■ Osnova je dogadjaj o čijem toku se izveštava auditorijum.

■ Izveštaj je, uz vest, najčešći novinarski žanr u dnevnom novinarstvu.

■ Zavisi od znacaja i dinamicnosti dogadjaja.

■ Postoje razne definicije izveštaja, a veoma često izveštaj se i ne tretira kao poseban žanr, već kao
proširena vest.

■ Mora biti konkretan, koncizan, tacan.

■ Ipak, od definicija izveštaja možemo izdvojiti nekoliko:

1.“Izveštaj je brat-blizanac vesti, samo malo razvijeniji i bogatiji”

2.“Izveštaj je vest sa više pojedinosti”

3.“Izveštaj upoznaje javnost sa tokom jednog događaja, odgovarajući opširnije na najvažnija pitanja”

4.“Izveštaj nije ništa drugo nego proširena vest”

35) Vrste izvestaja PREMA SADRZINI

a) informativni – prati redosled dogadjaja,ne traju preko 2min

b) tematski – izdvaja odredjene teme

c) analiticki – komentatorski izvestava o dogadjaju

d) zbirni/sumarni – prati dogadjaj u nizu (npr.osoba koja je napravila više zločina pa se to sve povezuje)

36) Vrste izvestaja PREMA MESTU

a) dopisnicki – telefonom, e-mailom, satelitskom komunikacijom, linkom iz reportaznih kola

b) redakcijski – pripremljen u redakciji-iz redakcije ide na događaj,a sa događaja u redakciju i tako piše
izveštaj,a ne na licu mesta.

37) Vrste PREMA UNUTRASNJOJ ORGANIZACIJI

a) bez citata-ako je događaj niskog intenziteta,ako niko ništa pametno nije rekao

b) sa citatima ucesnika dogadjaja-najbolje je da citati budu kratki

*ako novinar zakasni na događaj i ne usme da snimi sagovornika to se zove- NOVINARSKA ŠTAKA

38) Koraci u izvestavanju

-Prvi korak i osnovno kod izveštaja je biti PRISUTAN NA DOGAĐAJU sa kojeg se izveštava od početka do
kraja. Dešava se da i na sasvim predvidljivim, monotonim i stereotipnim događajima do obrta dođe čak i nakon
zaključivanja, na primer, zasedanja nekog organa.
-Drugi korak je selekcija.ODVOJITI BITNO OD NEBITNOG.Moramo biti veoma skoncentrisani na
događaju,sve upratiti i onda odvojiti šta treba komentarisati,a šta potpuno izostaviti,označiti zanimljive učesnike
koje bi trebalo citirati. Trajanje izveštaja-do 2min

-Treći korak odluka DA LI ĆE U IZVEŠTAJU BITI CITATA. Ako je odgovor “da” izdvojiti učesnike u
događaju koji će biti citirani u izveštaju i odlučiti se na koji način

(a) direktnim citatom;

(b) indirektnim citatom – interpretiranjem (prepričavanjem) njihovih reči.

-Četvrti korak pisanje teksta. IZVLAČENJE VESTI ZA GLAVI IZVEŠTAJA (značajna odluka, ili ključne reči –
citat najdominantnijeg učesnika, ili samo identifikacija događaja u formi fleš vesti).

* U knjizi postoje 4 koraka, u beleskama je dodato jos 3 koraka:

-Peti korak je montaza audio/video citata, odabir fotografija

-Sesti korak je kompletiranje dogadjaja

-Sedmi korak je pisanje najave u elektronskim medijima/ naslovna strana i oprema teksta u stampanim medijima

39) 21 koristan savet za pisanje izveštaja

(I) Rečenica u izveštaju bi trebala da bude kratka, posebno u onom pisanom za elektronske medije. Kanadska
organizacija za elektronske medije u svom priručniku za novinare preporučuje da u rečenici ne bi trebalo da
bude više od jedne misli iskazane sa maksimum 25 reči. Ni u primeni ovog saveta ne treba preterivati već bi
trebalo biti oprezan da ne dođe do takozvanog stakato efekta.

(II) Izbegavati hiperbolu (“gotovo milion ljudi izašlo je na Miletićev trg u Novom Sadu….”/ a zna se da toliko
ne može da stane na pomenuti prostor, niti ima toliko ljudi u gradu).

(III) Veoma oprezno (osim u revijalnoj štampi) sa pridevima, posebno slikovitim (“iskomadano telo žrtve
vatrogasci su u delovima izvadili iz potpuno uništenog i smrskanog auta”/ bolje: “stradali u nesreći preneseni su
u bolnicu” ili “nesreća je odnela nekoliko ljudskih života”).

(IV) Kontekst vremena u odnosu na kontekst medija Elektronski mediji zahtevaju prezent, retko perfekt i futur.
Novine su uglavnom u perfektu i futuru. U zavisnosti kada se izveštaj emituje u elektronskim medijima treba
prilagoditi bliže vremenske odrednice: jutros rano, jutros u 6.00 po lokalnom vremenu, u toku pre podneva,
popodne, večeras i tome slično.

(V) Negacija/pozicija Vest nije samo ono što se dogodilo već i ono što se nije dogodilo, ali je ipak bolje izveštaj
pisati u pozitivu a ne sa negacijom. On nije uspeo =>On je izgubio. Predloženo mu je da ode, ali nije=> Odbio
je da ode. Planovi za podizanje nove bolnice ne napreduju =>Planovi za podizanje nove bolnice stavljeni su u
stranu.

(VI) Iz teksta, posebno elektronskih medija, treba izbaciti sve što je redundantno (nije vezano direktno za
događaj) na primer : ”U skupštinskom foajeu zgrade na trgu Svetozara Miletića broj 1, prijem za novu gradsku
upravu priredio je gradonačelnik gospodinin Svilar i predstavljajući svoj kabinet u najboljem svetlu, manirom
jednog demokrate i pravog gospodina poželevši im uspešan rad izjavio: ‘Ova vlada će biti na usluzi
građanima.’” Radije: “’Ova vlada će biti na usluzi građanima’- izjavio je novi gradonačelnik Novog Sada
predstavljajući svoj kabinet na prijemu priređenom za novinare.”

(VII) Ne ponavljati istu reč u istoj rečenici 2 puta. Poslužiti se rečnikom sinonima ukoliko nemamo bolju ideju.

(VIII) Izbegavati homonimne reči jer mogu dovesti do zabune i nerazumevanja teksta ( kosa – na glavi/kosa-
crta/ kosa - za košenje).
(IX) Lične i odnosne zamenice kad god je to moguće zameniti imenom ili funkcijom jer u dužim rečnicama
slušaoci, gledaoci gube nit i više ne mogu da se snađu šta se na koga odnosi.

(X) Kada upotrebiti jedninu kada množinu? SPS je rekao / ili SPSovci tvrde - zavisi da li je u fokusu organ,
partija ili članstvo. Ukoliko novinar/ka želi da okarakteriše (pozitivno ili negativno) sistem sam po sebi tada u
prvi plan ističe organ (jednina), a ako štiti sistem a samo trenutne aktere želi da apostrofira tada množinu.

(XI) Brojeve navoditi što ređe i selektivno, a u elektronskim medijima davati opisno, približne vrednosti: pola
navedene sume, oko 500, više od 500, manje od 500, približno milion i slično.

(XII) Obratiti pažnju na znake interpunkcije. Ukoliko novinari čitaju sopstveni izveštaj u elektronskim medijima
tada je korisno da uvedu i neke znake koji će im omogućiti da bolje interpretiraju tekst. Na primer “/” (kosu
crtu) iza svake misaone celine gde bi trebalo načiniti pauzu i pogledati na primer u kameru; nacrtati ‘smeška/
smajl’ ako se treba nasmešiti nakon pročitane vesti; zabeležiti akcente na rečima koje se kolokvijalno pogrešno
akcentuju (npr. asistent, dirigent, Jugoslavija...); velikim slovima ispisati strana imena i reči koje se teško
izgovaraju itd. Strana imena uvek pisati u transkripciji nikad u originalu.

(XIII) U izveštaju koji se piše za elektronske medije nikada ne treba pisati skraćenice pa makar bile i veoma
poznate UN, NATO, SVAPO, UNHCR. U izveštajima za novine prvi put kada se pominje u tekstu napisati puni
naziv i u zagradu staviti skraćenicu “Ujedinjene nacije (UN) su prisutne...” tako da se u daljem tekstu može
koristiti samo skraćenica. Ma koliko skraćenica bila poznata korektno je navesti i njeno razrešenje barem
jednom u toku teksta jer uvek postoje osobe koje ne znaju o čemu je reč.

(XIV) Izveštaj koji se piše za elektronske medije uvek prvo naglas pročitati “samome sebi” i zamoliti kolegu/
koleginicu da ga saslušaju. Ako njima nije jasno menjati tekst izveštaja odmah. Isto važi i za reči o koje se
“spotaknete” prilikom prvog čitanja. Menjati ih odmah jer će biti problematične i prilikom čitanja izveštaja u
studiju.

(XV) U izveštaju izbegavati reči koje imaju nagomilane suglasnike i u novinskom i u tekstu za elektronske
medije (ščitavati, učtivost, škrt, farsično, rt, itsl).

(XVI) Izbegavati klišee: zatišje pred buru; apsolutna farsa; lakmus papir; gorak kraj; dramatičan ishod;
dramatična odluka; dati zeleno svetlo; zakon (odluka, dokument itsl.) koji donosi glavobolju; horor; visoko
rangirani; poslednji ali ne i zadnji; projekt; rudnik dobrih ideja; plaćati penale; složena politička scena;
monetarna šok terapija; autogol; gubljenje vremena; gordijev čvor; pet do dvanaest; dvanaest i pet; nadovezati
se na, žuti karton dobio je poslanik ..... itsl.

(XVII) Otvaranje izveštaja je najvažnije. Mora biti atraktivno. Treba naći ključnu reč i njome početi. Na primer
ako je u pitanju saobraćajna nesreća u kojoj ima poginulih tada je ključna informacija broj poginulih: “18 mrtvih
u nesreći koja se dogodila popodne na raskrsnici međunarodnog puta E5 i skretanja za Temerin”. A ne: “U
saobraćajnoj nesreći koja se dogodila popodne na raskrsnici međunarodnog puta E5 i skretanja za Temerin
kamion je udario u autobus pun putnika od kojih je 18 podleglo povredama.” Izveštaj se može vrlo efektno
otvoriti lidom (sažetkom). U odeljku o pisanju medijskog teksta - medijski diskurs, koji sledi, pogledati listu
tipova sažetaka za otvaranje teksta.

(XVIII) Ukoliko se izveštava sa događaja koji ima svoju predistoriju, o kojoj širi auditorijum malo zna, dobro je
na početku se odrediti prema događaju i temi: “Kanadska vlada je odlučila da da jednu petinu svoje teritorije na
samoupravu Eskimima. Ta teritorija zauzima xy kilometara kvadratnih i 80 odsto stanovništva su Eskimi.
Današnja odluka vlade omogućiće Eskimima da........”

(XIX) Raspoređivanje ključnih reči u izveštaju zahteva posebnu pažnju. Ustanoviti njihov broj i poređati ih po
značaju.

(XX) Građenje izveštaja: (a) početak je efektna vest; (b) nastavak su sveži detalji koji vest potkrepljuju i
objašnjavaju; (c) citirati najvažnije učesnike u događaju ukoliko će to doprineti autentičnosti izveštavanja; (d)
ispričati auditorijumu “priču” o događaju i to tako da se na primer iz rasprave sa nekog skupa uzme ono što su
svi isticali i oko čega su se složili, ali i ono što su bila drugačija mišljenja, bez preuveličavanja značaja nekog
usamljenog i brzo odbačenog predloga; (e) sumirati događaj – odluke, izglasani zakoni.... Uputno je unapred
pročitati materijal za sastanak, ukoliko se dobije, i obeležiti koje odluke imaju značaj za auditorijum, lokalnu ili
širu zajednicu i na to se usredsrediti pri sumiranju događaja u izveštaju.

*43) (XXI) Zatvaranje izveštaja(ujedno iz 43. pitanje) (XXI)

-Zatvaranje izveštaja trebalo bi, da sumira rečeno i da ukoliko je to moguće otvori prostor za izveštaj o
nagoveštenom događaju (“Suđenje se nastavlja 8.oktobra.”)

-Ukoliko se odlučite da citatom završite izveštaj tada je uputnije prvo uvesti citat pa tek onda navesti tekst: bolje
je ovako “....istražna sudinica gospođa B. Petrović rekla je da će istraga biti odmah pokrenuta.” Nego ovako:
“istraga će biti odmah pokrenuta, izjavila je istražna sudinica gospođa B. Petrović.”

- Poslednje reči u izveštaju su one koje medijski auditorijum treba da zapamti, stoga moraju biti upečatljive i
intrigirajuće.

40) Pravilo WHAT u izvestaju

WHAT – pravilo o izveštavnju (Boyd, 1995, 58):

W (what) - šta se dogodilo napisati u uvodu;
H (how) – kako je do toga došlo, dati pozadinu događaja, svedoci/učesnici;
A (amplify) – ukratko opisati glavne tačke događaja i hronološki ih poređati;
T (tie up)– sve dovesti u vezu

41) “Formula korektnog pisanja”:

A – accuracy – tacnost

B – balance – uravnotezenost

C –completeness – celovitost

D – detachment – nepristrasnost

E – ethics – etika

F – fairness – korektnost

42) 21 pravilo, jezička pravila:

* recenica u izvestaju treba da bude kratka, posebno u onom izvestaju pisanom za el. medije

* izbegavati hiperbolu (gotovo million ljudi izaslo je na Mileticev trg u Novom Sadu…)

* veoma operzno (osim u revijalnoj stampi) sa pridevima, posebno slikovitim

* kontekst vremena u odnosu na kontekst medija

* el. mediji- prezent, retko i perfekti

* novinari u stampi- perfekat i future

* negacija/pozicija – vest nije samo ono sto se dogodilo, nego i ono sto se nije dogodilo, ali je bolje pisati u
pozitivu, a ne sa negacijom

* “on nije uspeo da pobedi” -> on je izgubio

* iz teksta, posebno u el. medijima, treba izbaciti sve sto je reduntantno

* ne ponavljati istu rec u recenici 2 puta (sinonimi)

* izbegavati homoime – mogu dovesti do zabune

* licne i odnosne zamenice kad god je moguce zameniti imenom ili funkcijom

* catch 22 – kada se vrtimo u krug

* kada u jednini a kada u mnozini?

* SPS je rekao/ SPS-ovci tvrde, zavidi da li je u fokusu organ, partija ili clanstvo

* ako novinar zeli da okarakterise sistem, onda u prvi plan ide organ (jednina) tako stiti sistem, ako zeli da
apostrofira trenutne aktere, tad aide mnozina

* brojevi sto redje i selektivno, a u el. medijima opisno, priblizne vrednosti (oko, manje od, vise od, priblizno,
pola navedene sume…)

*antrfile – izdvojeno

* obratiti paznju na znakove interpunkcije, novinari el. medija mogu da uvedu znakove koji ce im omoguciti da
bolje citiraju tekst

44) Prve i poslednje reči u izveštaju

*Otvaranje izvestaja je najvaznije, mora biti atraktivno. Ako se izvestava sa dogadjaja koji ima svoju
predistoriju o kojoj siri auditorijum malo zna, dobro je na pocetku se odrediti prema dogadjaju i temi.
Rasporedjivanje kljucnih reci je dobar stil, zahteva posebnu paznju

* Zatvaranje izvestaja trebalo bi da:

-sumira receno

- ako je to moguce, otvori proctor za izvestaj o nagovestenom dogadjaju

- ako se resimo da zavrsimo citatom, tada je upitnije prvo uvesti citat, pa tek onda navesti tekst
- prve i poslednje vesti moraju biti jako upečatljive
45. Pravila citiranja

Postoje: celoviti direktni, delimični direktni (inserti) I indiraktni (parafrazirani) citati.

-Citat mora sadržati zaokruženu misao. Trebalo bi da održava poetnu celog govora, a ne njegov nebitni
fragment, ili digresiju koja je sporedna (osim ako nije kontraverna).
-U štampi citat mora biti transkribovan u pisanu formu potpuno tačno bez ulepšavanja I prilagođavanja.
-U elektronskim medijima nije dobro ako se citat završava sa ulaznim rečeničnim akcentom, kada se naglo
“odseče” kraj na neprirodnom mestu, ili kad slušaoci I gladoci mogu da prepoznaju da je citirani deo istrgnut iz
prirodnog okruženja.
-U TV izveštajima, citat mora korespodrati sa snimkom.
*Oprez kod citata u elektronskim medijima koji su u žargonu, dijalektu ili lokalnom govoru. Ne bi bilo dobro da
se auditorijumu učini da je u pitanju jezička diskriminacija. Citat nije način da se deskriminiše, izbegavaj
nelogičnosti, ne bi smeo da bude instrumentalizovan za naš obračun s nekim I ne koristi citat da bi sebe spasio
tumačenja nejasnog teksta.

Navodjenje autora citata:

1. Uvod se odnosi na mesto koje se citira (otpočeo/la je, u nastavku dodao je, rekao je, zaključio je)

2. Novinarov/kin utisak o tome šta autor smatra važnim (istakao je, podvukao je, poručio je,
naglašava, izdvaja, navodi, akcentuje, tvrdi, slaže se- ne slaže se, usprotivio se, podseća)

3. Novinar/ka navodi šta sledi (izdvajamo, navodimo, evo nekoliko akcenta iz izlaganja, ukazujemo na
reči, trebalo bi imati u vidu, citiramo jednog učesnika, deo uvodnog izlaganja glasi)

4. Novinarov/kin stav o rečima autora (naveo je nekoliko zanimljivih podataka, neuobičajen govor u
skupštini, za osudu su reči).

Kako NAJAVITI citiranu ličnost i njegovo zanimanje:

1. Ako je u pitanju predsednik države jedne od vodećih u svetu, tad samo ime- Buš..

2. Ako je neka manje uticajna ili nama manje značajna država, tada prvo funkcija ,pa ime- Predsednik
republike Gabon, Omar Bongo..

3. Kod naučnih titula (prof.,dr), prvo naučno zvanje, pa ime, pa funkcija- profesor doktor Irinej Bulović,
episkop bački...

4. Obično se fukncija piše iza imena-Elizabet Ren, specijalni izvestilac UN za ljudska prava..

Da li prvo ličnost ili njen citat? Zavisi šta je bitnije.

46. Najava izveštaja u elektronskim medijima može biti koncipirana na nekoliko načina. Navedite Dva
osnovna

Najava u elektronskim medijima, posebno na radiju, za razliku od novina ne pravi se za vesti već samo za
autorske rubrike. Dakle najavom se auditorijumu pre svega daje do znanja ko je autor priloga koji sledi (bez
obzira na novinarski žanr o kojem je reč).

Najava može biti koncipirana na nekoliko načina. Dva su osnovna:

(a) u fokusu je događaj;

 1.ističe događaj u celini ..“Sinoć je u Bačkoj Topoli održan promotivni skup Srpske demokratske
stranke, reporter Mira Traparić: Traka:7076 Prve reči:”. Ova najava sadrži 3 komponente: I: vreme i mesto
održavanja događaja; II: događaj; III: podaci o autoru/autorki (npr. reporter, izveštač, naš stalni dopisnik,
dopisnik Tanjuga, itsl + ime i prezime).

2. ističe najznačajniji segment događaja.. Ovaj tip najave sadrži 6 komponenti: I: kada se događaj zbio
(i gde); II: koji događaj; III: najvažnija odluka; IV: selekcija drugih važnih odluka; V: novinarski žanr VI: autor/
autorka .

Važnost događaja daje značaj odlukama. U odbiru koja od ova dva moguća modela primeniti može se rukovoditi
važnosti događaja. Ukoliko je događaj od izuzetnog značaja tada citirati odluke, a ako je lokalnog značaja tada u
najavi izdvojiti događaj

(b) u fokusu je ličnost.

1. ističe ličnosti…. I: Ističe se značaj izveštaja navodeći njegov redosled u emisiji; II: funkcija ime i
prezime ličnosti; III: podaci o autorima (šta su u hijerarhiji medijske kuće i njihova imena i prezimena).

2. navodi se direktni ili indirektni citat najznačajnijih reči jednog od učesnika/ce događaja. I:
citat II: gde je citat zabeležen III: citirana ličnost IV: podaci o autorki/autoru priloga.

Odluka koji model će biti upotrebljen zavisi od značaja osobe koja se citira, kontroverznosti citata u odnosu na
društveno-politički kontekst i kontekst kulturnog koda, i medija za koji se izveštava. Na primer sve češće se u IP
(informativno-političkim emisijama) TV puštaju snimci sa izveštajima bez najave s tim da se titluje (potpiše na
slici) ime novinara i geografska odrednica odakle osoba izveštava.

Navedena su samo dva osnovna modela, varijacije su višestruke. Bitno je da je u najavi dat lid. To znači da sve
varijante lida koje su već obrađene u praktikumu mogu biti iskorišćene za najavu rubrika u elektronskim
medijima.

Tehnička oprema teksta i trake koja se prilaže zavisi od pravila o emitovanju programa svake medijske kuće
ponaosob. Osnovno je da se prepoznatljivo obeleži traka, početak, kraj i vreme trajanja priloga. U
kompjuterizovanim medijima sve rečeno važi za diskete. Osim toga nazivi fajlova se moraju vrlo asocijativno
davati da ne bi došlo do zamena prilikom programiranja za kompjutersko emitovanje.

47. Izveštaj je diskursno koncipirtan kao koja književna forma

Svaki izveštaj je po modelu sličan priči. Istraživanja su pokazala da izveštači učesnicima u događaju uglavnom
“dodeljuju” uloge slične likovima iz priča: junak, pokvarenjak, osoba koja proizvodi i ona koja rešava konflikt.
Kao i priča izveštaj može biti struktuiran kao “akcija” ili kao “enigma”; može da se “završi” (otvara se prostor
za nastavak) ili da se “zatvori” (tema je zaključena do daljnjeg).

48. Predrasude i stereotipi u izveštavanju

Novinari najčešće (bili toga svesni ili ne) imaju unapred formiran stereotip o nekoj grupi (učesnicima u
događaju: ženama, manjinama, marginalnim grupama, pokretima, liderima pojedinih partija i sindikata –
zavisni/nezavisni) i kada dođu na događaj najčešće nesvesno prave selekciju i tragaju za onim što je potvrda
njihovih stereotipa, a ne beleže ono što se zaista zbiva, što jeste događaj sam po sebi i što vide da se pred njima
odvija. Izveštaj koji sledi neminovno će patiti od nedostatka izbalansiranosti i objektivnosti.
 Osloboditi se stereotipa nije jednostavno. To je dug i ponekad bolan proces. Treba priznati samom sebi da smo i
mi vremenom počeli da kategorizujemo grupe i ideje, tešeći se činjenicom da nemamo predrasude prema
personalizovanim pojedincima pripadnicima tih grupa (“Imam prijatelja Cigana, super tip.”).

Stereotipi:

- uključuju kategorizaciju i evaluaciju (vrednovanje) grupe;

-evaluacija je uglavnom negativna;
-nestalnost/menjaju se vremenom; nisu utvrđeni jednom za uvek.

Ne bi trebalo zaboraviti da se karakteristike koje su često rezultat istorijskog procesa, proglašavaju uzrokom
pozicije grupe u društvu. Stoga je osnovno biti otvoren prema događaju i sagledati sve njegove dimenzije ma
koliko se neke od njih činile neprihvatljivima osobi koja sa događaja izveštava. Treba izveštaj napisati tako da
ne samo auditorijumu bude jasno šta se dogodilo, već da učesnici u događaju prepoznaju čitajući/slušajući
izveštaj šta se zbivalo, prepoznaju u citatima izrečeno, ko je bio “za” a ko “protiv”, ko je koju “igru igrao” i
kako se događaj završio.

49. Treba izveštaj napisati tako da auditorijumu bude jasno šta se zaista dogodilo šta to podrazumeva?

Rečenica u izveštaju bi trebala da bude kratka, posebno u onom pisanom za elektronske medije.

Iz teksta, posebno elektronskih medija, treba izbaciti sve što je redundantno (nije vezano direktno za događaj)

Izbegavati homonimne reči jer mogu dovesti do zabune i nerazumevanja teksta ( kosa – na glavi/kosa-crta/ kosa
- za košenje).

Lične i odnosne zamenice kad god je to moguće zameniti imenom ili funkcijom jer u dužim rečnicama slušaoci,
gledaoci gube nit i više ne mogu da se snađu šta se na koga odnosi.

Građenje izveštaja: (a) početak je efektna vest; (b) nastavak su sveži detalji koji vest potkrepljuju i objašnjavaju;
(c) citirati najvažnije učesnike u događaju ukoliko će to doprineti autentičnosti izveštavanja; (d) ispričati
auditorijumu “priču” o događaju i to tako da se na primer iz rasprave sa nekog skupa uzme ono što su svi isticali
i oko čega su se složili, ali i ono što su bila drugačija mišljenja, bez preuveličavanja značaja nekog usamljenog i
brzo odbačenog predloga; (e) sumirati događaj – odluke, izglasani zakoni.... Uputno je unapred pročitati
materijal za sastanak, ukoliko se dobije, i obeležiti koje odluke imaju značaj za auditorijum, lokalnu ili širu
zajednicu i na to se usredsrediti pri sumiranju događaja u izveštaju.

50. U vreme dok se još ne raspišu izbori šta je zadatak medija

Sve emisije, izveštaji, reklamni blokovi, ankete i slično, u kojima se pojavljuju učesnici izbora ili članovi i
predstavnici političkih stranaka, koalicija i udruženja graĎana koje učestvuju na izborima, moraju biti posebno
obeleženi jasnom oznakom "predizborni program", a u radio programu jasno naznačeni na početku i kraju
emisije, kao i na svakih 5 minuta trajanja emisije.

51. Šta sadrže pravila/uputstva RRA o izveštavanju o kampanji

Novinari moraju da obezbede ravnopravnost u obaveštavanju o svim podnosiocima izbornih lista i kandidatima
sa tih lista.

Све предизборне емисије, извештаји, рекламни блокови, анкете и слично, морају бити посебно
обележени јасном ознаком „предизборни програм“.

Плаћени термини морају бити обележени у ТВ програму непрекидно ознаком „плаћени термин“, а у
радио програму јасно назначени на почетку и крају емисије, као и на сваких 5 минута трајања емисије.
 Све радио и телевизијске станице имају обавезу да у програмској шеми тачно унапред одреде термине за
емитовање предизборног програма, који се не може произвољно мењати током трајања кампање.

Није дозвољено преузимање предизборних програма од других емитера.

Извештаји свих радио и телевизијских станица о предизборним активностима председничких кандидата

у дневно-информативним и специјалним емисијама (предизборне хронике) треба да буду засновани на
начелима објективности, равноправности и заштите јавног интереса.

Извештаје о предизборним активностима председничких кандидата који се објављују у редовним

дневно-информативним емисијама или у посебним емисијама емитери уређују у складу са својом
уређивачком политиком, проценом интереса јавности за поједине теме или активности кандидата, без
дискриминације било ког кандидата.

У току предизборне кампање емитери треба да из свог програма искључе документарне, игране и сл.
емисије и филмове у којима се појављују кандидати

Izbori 2014: Za razliku od pokrajinskog javnog medijskog servisa koji je u velikoj meri izbalansirano izveštavao
o predizbornoj kampanji, lokalne radio-televizijske stanice su ili bile naklonjene određenoj političkoj opciji ili
im predizborna kampanja nije bila u fokusu izveštavanja

52. Načelo jednakosti

Jednakost može da znači i doslovno jednako prema svima ili pošten i uravnotežen pristup i tradicionalnim i
novim strankama (Dačić se žalio da to nije mogao na RTS-u). Načelo jednakosti se traži (definiše) u: CIPE,
specijalnim programima, dokumentarni snimci – održava suštinu skupa. Posebno obratiti pažnju na broj
učesnika, ne treba previše smanjiti, događaj diktira mesto i način izveštavanja. Savet za štampu reaguje ako
dođe do kršenja pravila ponašanja.

53. Izveštavanje o istraživanjima stavova javnosti u vreme kampanje

Elektronski mediji u Srbiji su u praćenju kampanja bili obavezni da se pridržavaju Opšte obavezujućeg uputstva
RTV stanicama (emiterima) u predizbornoj kampanji. Uputstva sadrže pravila o izveštavanju o istraživanjima
javnog mnjenja, posebnim informativnim programima, vladinim aktivnostima u vreme kampanje, izbornoj
tišini, plaćenom političkom oglašavanju. Među svim pravilima ipak je najznačajnije ono da se mora obezbedi
ravnopravnost svim učesnicima i kad je plaćeno oglašavanje u pitanju.

54. Ulične, telefonske i slične ankete sa građanima.

Anketa je mehanički zbir izjava ili kratkih intervjua sa slučajnim, najčešće anonimnim učesnicima koji
odgovaraju na isto pitanje. Obično se snima na nekom javnom mestu (ulica, stadion, pijaca). Ukoliko se anketa
snima za TV trebalo bi veoma oprezno odabrati mesta. Naime u pozadini anketiranih osoba ne bi smela da stoji
neprestano samo jedna jedina prodavnica, ili logo neke poznate firme, bilbord sa reklamom nekog proizvoda jer
će se tada vaša anketa emitovana, na primer, u okviru informativno-političkog programa, protumačiti kao
implicitni ekonomsko-propagandni program što etički kodeks zabranjuje.

Anketa se uvek montira pre emitovanja. U montaži se bitno skraćuju i pitanja i odgovori. Ostavlja se samo ono
što će IR poslužiti u emisiji kao ilustracija za temu o kojoj će govoriti, na primer, sa gostima u studiju. Redosled
govorenja anketiranih je takođe plod IR montaže. Nema pauza, pogrešnih početaka, preklapanja, jer se sve to u
montaži izbacuje da bi anketa bila što kraća i efektnija. Anketa bi trebalo da posluži kao “glas javnog mnjenja”,
mada je to u suštini montirani “glas naroda”. U anketi je IR apsolutno dominantna osoba u interakciji, jer ne
samo da odabira ko će govoriti i šta će govoriti, već i ko neće govoriti. Montaža omogućuje manipulaciju
iskazima tako da je anketa, iako u mnogim medijima omiljen žanr, u suštini veoma provokativan i persuazivan
komunikativni događaj.

Telefonska anketa (podžanr ankete) sa direktnim uključivanjem slušalaca u program, pre svega radija, TV
-danas omiljeni žanr. Za ovakvu anketu novinari bi trebalo da osmisle temu i pripreme moguća pitanja.
Istraživanja su pokazala da postoje 3 tipa telefonskih anketa: (a) nagradne igre – služi za promovisanje medija;
(b) pokaži šta znaš - mediji pružaju šansu marginalcima da se iskažu, voditeljeva uloga je da isprovocira
slušaoce da pričaju viceve, glume, pevaju itsl; (c) ispovedaonica - radio je takozvani topli medij, “kućni
prijatelj” kojem se mogu saopštiti i najveće intimnosti, od njega tražiti savet od lekarskog pa nadalje, umesto
psihijatra i ispovednika treba okrenuti broj svog omiljenog radija; (e) glas naroda – radio pruža šansu
marginalnim grupama da kažu šta misle o svemu i svačemu od politike do sporta.

Kada se telefonska anketa poklapa sa terminom emisije tada se to naziva “Kontakt emisija” Kontakt emisija ili
kontakt program. Kontakt emisija je telefonski intervju sa slušaocima o određenoj temi koji se emituje “u živo”.
Često se kombinuje sa gostima u studiju.

U telefonskom intervjuu sa nepoznatim osobama IR u mnogo manjoj meri obraća pažnju na očuvanje njihovog
pozitivnog imidža, takođe u mnogo manjoj meri se drži uobičajenih pravila lepog ponašanja. IR često krši
većinu Leechovih maksima koje čine princip učtivosti. Kontakt emisiju možemo posmatrati i kao “radijsku
inverziju” (Crisell, 1994, 199). Nije samo program za slušaoce već je program koji “realizuju” sami slušaoci,
dakle koriste radio i aktivno (kao učesnici u intervjuu) i pasivno (kao publika).

55. Posebni informativni programi

Posebni informativni programi: debata, intervju, panel diskusija, portret. U nekim zemljama su čak zakonom
definisana pravila o ovim formatima.

Debata - Posebni informativni program.

Argumenti protiv medijske debate:
- Namerno insistiranje na neslaganju, konfliktu
- Žrtvovanje sadržaja radi pokazivanja sile
- Izazivači više koristi nego onima koji su na vlasti

56.Debata-argumenti protiv medijske debate

-Debata podrazumeva 2 izrazita omponenta

-argumenti protiv medijske debate su:

1.namerno insistiranje na neslaganju,konfliktu i svađalačkom tonu

2.žrtvovanje sadržaja u korist stila-pogoduje onima koji nisu na vlasti jer mgu da iskažu šta žele

3.pravila su postojala i u našoj medijskoj praksi-stalni termini u dređeno vreme,isti voditelj

57. Portret – profil : složena forma, zahteva novinarsko istraživanje i dobru arhivu. Odgovara na pitanja kakav
je ko i šta ga čini posebnim? snimaju se osobe protiv tog kandidata, za tog kandidata i sam kandidat priča o sebi.
Elemnti su: živopisno oslikani detalji, zanimljivi i autentični citati, mnogo sagovornika i svedočanstava,
slikoviti primeri, anegdote, kreativni pristup.

58. Panel diskusija – ili okrugli sto, u stvari je intervju u kojem učestvuje više sagovornika. Pogodna je za
predstavljanje više partija. Novinari-voditelji upravljaju raspravom, prozivaju učesnike pitanjima i trude se
istovremeno govori samo jedna intervjuisana osoba. Ukoliko se odvija uživo predviđeno je i postavljanje pitanja
od strane slušaoca/gledaoca, ali se oni ne uključuju direktno, nego saopštavaju pitanja organizatorima, koji ih
formišu i vrše selekciju, a potom novinari opet vrše selekciju i na kraju postavljaju određena pitanja od strane
auditorijuma. Opasnosti jeste neravnomerno raspoređeno vreme na učesnike, oni koji su glasniji ili veštiji u
retorici iziskivaće više vremena. Više od 4 osobe ne smeju biti uključene u diskusiju.

59. Vladine aktivnosti i vođenje kampanje: državni službenici koriste svoju funkciju u javnom predstavljanju,
zloupotreba javnih sredstava; ministri i poslanici koriste resurse države za kampanju. Mediji ne vode računa
kako će potpisati učesnike događaja koji su u kampanji jer se ne sme navoditi državna već samo partijska
funkcija.

60. IZVEŠTAVANJE NA DAN IZBORA: Mediji moraju da poštuju predizbornu tišinu koja traje do zatvaranja
izbornih mesta. Mediji ne smeju da objavljuju rezultate anketa do zatvaranja birališta, a na sam dan izbora
izveštavanje je dosadno.

61.Specijalne emisije nakon zatvaranja biračkih mesta

U specijalnim emisijama nakon zatvaranja biračkih mesta stavovi moraju biti objektivni, ne navijački.

62. Da li su mediji dužni da prihvate svako plaćeno predizborno oglašavanje

Mediji nisu dužni da prihvate svako predloženo plaćeno oglašavanje.

63. Da li je država dužna da medijima da sve informacije

64.Da li je partija dužna da medijima dostavi sve informacije važne za praćenje kampanje

Partije su dužne da medijima dostave sve informacije važne za praćenje kampanje.

65. Anketa –

-mehanički zbir izjava ili kratkih intervjua sa slučajnim, najčešće anonimnim učesnicima koji odgovaraju na isto
pitanje.

-Obično se snima na nekom javnom mestu, montira se pre emitovanja.

-Nema grešaka, pogrešnih početaka, preklanja, jer se sve to u montaži izbacuje da bi anketa bila efektivnija i
kraća.

-Anketa bi trebalo da služi kao glas javnog mnjena, ali je ona zapravo montirani glas naroda.

-Intervjuer je dominantna osoba jer odlučuje ko će i šta će govoriti, već ko i neće govoriti.

-Montaža omogućava manipulaciju iskazima, zbog toga je anketa veoma provokativan i persuazivan
komunikativni događaj.
-Intervjuisana osoba ne može prisustvovati montiranja i zbog toga ne može da odobri ili ne odobri mntirani
iskaz za emitovanje.

-U klasično intervjuu osoba ima mogućnost da se brane, u telefonskom razgovoru može da prekine vezu, a u
anketi nemaju mogućnost da utiču na emitovani materijal.

66. Izjava –

- izjava je intervju bez pitanja.

-Izjave najčešće daju javne ličnosti koje su se našle u nekim izuzetnim situacijama povodom značajnih
događaja. Intervjuer je nebitan kao učesnik u intervjuu, kada postavlja pitanja on ih u montaži izbacuje i emituje
samo jednu celinu kao zaokružen odgovor.

-U TV emisijama vesti, potpiše se ime intervjuisane osobe pod izjave, da bi se uštedelo TV- vreme.