Neven Obradovi UDK 316.774:005.582(497.

11)
Univerzitet u Niu
Filozofski fakultet

MANIPULACIJA NASLOVIMA U SRPSKOJ

DNEVNOJ TAMPI

Saetak: U eri trinog kapitalizma poznato je da je vest roba, a da su naslovi ti koji

je prodaju. Zanimljivi i okantni naslovi uglavnom reprezentuju najitanije tekstove
i takva praksa privlaenja panje je dozvoljena, ak i poeljna. Meutim, esto se
deava da se u elji za to veim tiraom manipulie naslovima, koji izvueni iz kon-
teksta ne referiraju u potpunosti na tekst i injenice u njemu. Predmet istraivanja je
manipulativna funkcija naslova u dnevnim novinama: Politika, Veernje novosti, Blic
i Kurir, praenih u periodu od deset dana. Osnovna pretpostavka sa kojom se kree u
istraivanje je da je vie takvih naslova u (polu)tabloidnim nego u ozbiljnim informa-
tivnim novinama.
Kljune rei: manipulacija, naslovi, tampa, tabloidi

1. Uvod

Mo medija, uoena jo od njihovih zaetaka, tokom istorije usavravana je

i veto koriena u manipulativne svrhe. Jo je Napoleon, svestan uticaja tampe,
smatrao da je mo etiri novine vea od moi 100 000 vojnika i predviao da uko-
liko ne kontrolie napise u tampi nee se dugo zadrati na vlasti. Danas, sa razvo-
jem tehnologije, ali i sa umnoavanjem istraivanja koja se bave uticajem medija,
njihova manipulativna mo je na vrhuncu. Ipak, manipulativni potencijal medijskog
izvetavanja, ini se, nije ni izbliza iskorien, jer svakodnovno se pronalaze primeri
novih manipulativnih tehnika. Poruka se konstruie tako da sadrajem zavara publi-
ku, ubeujui je da la prihvati kao istinu (Jevtovi, 2003: 25). esto nesvesni pra-
vih namera medijskih profesionalaca, pojedinci medijskim sadrajima ne pristupaju
kritiki i ne dovodei ih u pitanje konstruiu sliku stvarnosti koja je zapravo medijski
konstrukt, a ne puko oslikavanje realnosti. Na taj nain se onemoguava potreba da
se spoznaju drutvene okolnosti i da se u socijalnim procesima aktivno uestvuje,
dok se istovremeno ukida mogunost za promenu loih drutvenih praksi.
Jezik medija, ma koliko se u teoriji potenciralo na njegovoj slinosti sa jezikom
u svakodnevnoj upotrebi, poseduje niz specifinosti (konciznost, jasnoa, istinitost)
koje lakoom razumevanja neretko onemoguavaju shvatanje prikrivenih elemenata
medijske poruke. Enkodiranje takvih poruka mogue je samo uz svest o njihovim
600


potencijalnim znaenjima, pri emu je medijska pismenost primalaca ne samo po-

lazna osnova ve kljuni element za njihovo razumevanje. U drutvima u kojima se
medijsko obrazovanje ne postavlja kao prioritet, u koja moemo svrstati i Srbiju,
otvaraju se brojne mogunosti za nesmetano manipulisanje. Kritiko promatranje
svakog medijskog sadraja, pokuaj da se odgonetnu skrivene namere poiljaoca,
u pojedinim sluajevima i nalogodavaca odreenih medijskih poruka, osnova su za
shvatanje pravog znaenja i cilja sa kojim se odreena informacija pustila u etar.
U svakom od medija (tampa, radio, televizija) postoji mnogo naina za ob-
manjivanje publike koji su svojstveni njihovim izraajnim sredstvima. Stoga e te-
levizija posebnu panju posvetiti vizuelnim, radio auditivnim, a tampa jezikim
elementima, kojima e oblikovati manipulativnu poruku. Kako je predmet ovog rada
manipulacija naslovima u tampi, analiziraemo naine na koje dnevni listovi Po-
litika, Veernje novosti, Blic i Kurir, koriste jezike mogunosti naslova u svrhu
manipulacije svojim itaocima.
Naslov u novinama ima viestruku namenu: da privue itaoca da se upusti u
avanturu itanja i promiljanja teksta, zatim da prokomentarie tekst, da doprine-
se grafikom izgledu lista (tabloidi su zasnovani na naslovima), a esto je naslov i
ideoloki komentar dogaaja (cilj mu je persuazivno/ubeivako delovanje na ita-
oce) (Vali-Nedeljkovi, 2000: 9394). Stoga, ne udi to se naslovima i u okviru
redakcija posveuje posebna panja; zadatak pisanja naslova pripada najiskusnijim
novinarima, jer naslov, vrlo esto, ne predstavlja samo poentu teksta na koji se od-
nosi ve se iz odabira rei, veliine slova, mesta u novinama, moe zakljuiti i o
ureivakoj politici odreenog lista. Za analizu naslova odluili smo se upravo da
bismo ukazali na znaaj vetine itanja naslova. Prosenom itaocu moe se uiniti
da je tekst nosei stub svake vesti, stoga je cilj ovog rada da ukae na to da su
upravo naslovi ti koji su, bez obzira na to to su skovani od svega nekoliko rei, esto
znaajniji od teksta, ali i podloniji manipulativnim intervencijama. To je, pre svega,
mogue zbog toga to intervencije u tekstu podrazumevaju menjanje i prekrajanje
niza detalja dogaaja o kom se izvetava, pa se urednici i novinari na taj korak ree
odluuju, jer bi tako oigledan postupak, ukoliko bi bio otkriven, naruio poverenje
publike. S druge strane, sitne dorade u naslovnim blokovima manje su rizine, jer
e ih ionako prepoznati samo medijski pismeni itaoci. Poznata je i injenica da u
vremenu ubrzanog naina ivota itaoci nemaju vremena da svakom tekstu posvete
dovoljno panje, stoga veina njih pogledom preleti preko naslova, dok samo retki
tekstovi bivaju proitani od prve do poslednje rei; to ukazuje na to da je za veinu
italaca jedina informacija o nekom dogaaju upravo ona u naslovu. Na taj nain,
oni ne mogu znati da li i u kojoj meri naslovi referiraju na tekst, manipulacija ostaje
neotkrivena, a itaoci pogreno informisani.
S obzirom na to da se pojam manipulacije moe viestruko interpretirati, u
ovom radu pod njim podrazumevamo ne samo naslove izvuene iz konteksta ve i
senzacionalistike, bombastine, dvosmislene naslove koji ne moraju biti neistiniti,
ali su manipulativni, jer se koriste u svrhu privlaenja panje italaca i usmeravanja
na teme koje ne moraju biti od ireg drutvenog znaaja. Svi novinarski kodeksi

601


sadre odredbu da u naslov moe da se istakne samo ono to jeste sadrina teksta.
Tabloidi najee kre ovu odredbu pa u naslov, senzacionalizma radi, izvuku neto
sasvim sporedno, ali efektno, iz dogaaja ili o linosti, da bi time privukli panju
italaca (Vali-Nedeljkovi, 2000: 9495). Posmatrani izolovano novinski tekstovi
sa takvim naslovima moda i ne bi bili dovedeni u vezu sa intencionalnim spinova-
njem, meutim, ukoliko su oni u odreenom istorijskom trenutku dominantni nemo-
gue je ne posmatrati ih van ireg konteksta manipulacije drutvenom sveu.
U ovom radu analizirana su etiri dnevna lista: Politika, Veernje novosti, Blic
i Kurir u periodu od deset dana (1625. decembra). Odabir uzorka zasnivao se na
popularnosti pomenutih listova koja je direktno proporcionalna njihovom uticaju, ali
na razlici u sadraju koji nude, kreui se u rasponu od ozbiljne dnevno-informativ-
ne tampe (kakva je Politika) preko (polu)tabloidnih (Veernje novosti, Blic) do ta-
bloidnih novina (Kurir). S obzirom na prethodni navod, hipoteza koju emo nastojati
da dokaemo jeste da su u tabloidnijim novinama ispitivane manipulativne funkcije
naslova izraenije, pre svega kvalitativno, nego u ozbiljnim dnevnim listovima.

2. Novinski naslovi i njihova manipulativna uloga

Naslovni blok je najznaajniji deo teksta koji u sebi nosi vest u malom, sastoji se
od nadnaslova, naslova i podnaslova. Nadnaslov smeta vest u iri drutveni kontekst
i njime uvodimo itatelja u razumijevanje naslovnog bloka. Treba biti relativno kra-
tak; sastavljen od jedne proste reenice (Kurti, 2009: 379). Podnaslov moe sadrati
vie reenica, on podrava informacije iz nadnaslova i naslova, te ukazuje na fokus
sadraja koji slijedi (Kurti, 2009: 379). Naslov bi trebalo da predstavlja sr vesti,
da donosi najznaajniju informaciju iz teksta koji sledi da to bolje predstavi tekst.
Naslov je za tekst isto to i krovna konstrukcija za ozidanu zgradu. I u arhitekturi
novina bie primetan nesklad izmeu stila naslova i stila ostalog dela zgrade. Moder-
nom betonskom zdanju ne odgovara krov bakarnog zamka; informativnoj kuici nee
pristajati ni najlepi reporterski krov (uri, 2000: 120). Stoga je od velikog znaaja
da se pri komponovanju naslova ne odstupi od forme teksta koji naslov prati.
Izmeu tiranih zahteva (Naslovi prodaju novine) i uskog politikog pra-
gmatizma (naslovima treba mobilisati mase) kao dveju polaznih krajnosti u tretira-
nju naslova, neka nam stoji na umu, naoko hladna konstatacija, ali uputna opomena
da u novinama: itanje poinje od naslova (Nedeljkovi, 2003: 117). U eri trinog
kapitalizma, kao to su novine roba koju prodaje naslovna strana, tako i vest postaje
roba, a naslovi su ti koji je prodaju. Najuoljiviji deo novinskog teksta, kao to je bilo
rei, svakako je naslovni blok, stoga se izuzetno vodi rauna o njegovoj kompoziciji,
jer kao to lo tekst moe biti proitan zahvaljujui atraktivnom naslovu, tako najbo-
lji tekst moe ostati nezapaen ukoliko ima lo naslov. Naslov mora privui panju
(attention), probuditi interes (interest), elju (desire) i time potaknuti na djelovanje
(activation). Ovdje je vano istai da su pojedine komponente ovakvog zahtjeva
meusobno tijesno povezane, drugim rijeima, da jedna drugu uslovljavaju, odnosno

602


ne bude li panja itaoca privuena, izostaje i interes, zatim elja, te ne dolazi ni do

djelovanja, odnosno italac ne ita tekst (Smailagi, 2003: 164). O podeli na dobre
i loe naslove pisao je Radomir ivoti, navodei da su dobri naslovi1 informativni,
tani, koncizni, ali i originalni i atraktivni, dok su loi naslovi nepismeni, dvosmisle-
ni, opti, senzacionalistiki, bombastini, ali i oni sa neadekvatnom interpunkcijom
(znak pitanja, tri take) (prema ivotiu, 1993: 246249).
Najei propust prilikom pisanja naslova nastaje iz elje novinara da njegov
tekst bude proitan. Iako naslov ne smije nuditi ni vie a niti manje od onoga to
tekst stvarno sadri (Kurti, 2009: 376) to vie u najveem broju sluajeva nude
naslovi senzacionalistikih tekstova koji i sami, zbog prirode teksta na koji se od-
nose, bivaju senzacionalistiki. Prethodni navod odnosi se na tabloidne listove, po-
sebno rubrike koje se bave zabavnim i zabavljakim temama. S druge strane, vie
zabrinjava sveprisutniji trend da se ozbiljne novine, ali i ozbiljne teme, senzaciona-
lizuju upravo kroz naslove. Napumpavanjem dogaaja koji su predmet izvetava-
nja, kako Pileti navodi, cilj je da se kod itaoca izazove tuga i saaljenje ili tenzija,
zabrinutost i strah ili uenje i neverica (Pileti, 2013: 74). Naslov koji kod itaoca
izazove neko od pomenutih oseanja ispunio je svoju funkciju; tekst e zasigurno biti
proitan, jer se ljudima oduvek najlake manipulisalo uticanjem na njihove emocije.
Fokusiranje panje italaca na dati tekst izuzetno je bitan momenat novinar-
skog rada. On postaje presudan u onom trenutku kada italac odluuje da li e
nastaviti da ita odreeni tekst. Ovaj princip igranja sa letiminim pogledom
itaoca moe biti hod po ivici novinarske profesionalnosti, jer e se novinar sve-
sno truditi da u naslovne blokove stavi to atraktivniju informaciju, katkad ne
marei za kontekst, niti njenu tanost. Igranje italakom panjom esto je uvod
u razliite vrste novinarskih manipulacija (Jevti, 2011: 114).
Zanimljivi i atraktivni naslovi uglavnom reprezentuju najitanije tekstove i
takva praksa privlaenja panje je dozvoljena, ak i poeljna, sve dok ne povreuje
naelo o istinitosti. Pravila i kodeksi novinarske profesije nalau da se interes jav-
nosti mora staviti ispred ekonomskih interesa, meutim, u eri trinog kapitalizma
esto se deava da se u elji za to veim tiraom manipulie naslovima, sa ciljem
privlaenja panje na odreene teme, ili pak odvlaenja panje sa nekih drugih, dok
se istinitost ak i kada nije direktno ugroena potiskuje u drugi plan.

3. Manipulacija naslovima: analiza Politike, Veernjih novosti,

Blica i Kurira

Analizom sadraja etiri dnevna lista (Politika, Veernje novosti, Blic i Ku-
rir) u ovom radu se nastojalo ukazati, pre svega, na manipulisanje novinskim na-
slovima, ali i na najee naine manipulativnog komponovanja naslovnog bloka.

1
U dobre naslove ivoti ubraja: kapa ili apka naslove, kontrastne, metaforine, afektivne, parafraze,
citatne, one u kojima ima igre rei, imena poznatih i znaajnih linosti itd. (ivoti, 1993: 249252).

603


Za potrebe ove analize mogue intervencije u naslovima klasifikovali smo u

etiri kategorije:
1. Senzacionalistiki naslovi pod kojima podrazumevamo naslove koji su u
funkciji privlaenja panje; oni su okantni, bombastini i provokativni; vrlo
esto nude vie od onoga to tekst stvarno sadri; karakteristini su za tabloide.
2. Dvosmisleni/viesmisleni naslovi pod kojima podrazumevamo naslove
koji ne ispunajvaju svoju osnovnu informativnu funkciju, naprotiv, nudei
informaciju koja moe biti protumaena na vie od jednog naina u cilju
su privlaenja panje i pobuivanja radoznalosti.
3. Naslovi izvueni iz konteksta pod kojima podrazumevamo najuoljiviji
vid manipulacije naslovima, jer informacija sadrana u takvom naslovu
nije nita drugo do poluistina (ponekad i neistina), koja moe biti opasnija
od lai, upravo zbog njene velike slinosti sa istinom.
4. Naslovi sa manipulativnim interpunkcijskim znacima pod ovom vrstom
podrazumevamo naslove koji sadre znakove interpunkcije koji mogu biti
u funkciji pojaavanja emocionalnog naboja i namernog ukazivanja na
vesti od znaaja (kao to je sluaj sa znakom uzvika), ili mogu ukazivati
na neproverenu informaciju ili nevericu autora teksta (znak pitanja), ili
pak na nedovrenu misao (tri take) ostavljajui prostor za razliita tuma-
enja i nagaanja italaca.

Tokom kvalitativne analize naslova u dnevnom listu Politika, pronali smo sve
navedene kategorije. Iako smo uoili mnogo manje manipulativnih naslova nego
u drugim novinama, ovakvi rezultati iznenauju ukoliko uzmemo u obzir da ovaj
list vai za jedini koji spada u ozbiljnu dnevnu informativnu tampu u Srbiji. U ru-
brici Svet uoili smo senzacionalistiki naslov Sirijce doekali kao Hune (Politika,
17.12.2013). U samom tekstu se govori o bugarskoj parlamentarnoj desniarskoj
stranci koja se zalae za proterivanje sirijskih izbeglica iz ove zemlje. Upotrebom
Huna kao sinonima za varvare u naslovu privlai se panja italaca i istovreme-
no se utie na emocije, izbeglice se predstavljaju u negativnom kontekstu, ime se
apostrofira na netrpeljivosti prema njima u Bugarskoj. Potpuno neoekivan naslov
za ovakav list pronalazimo u rubrici Drutvo Megatrendue sa crvenog univer-
ziteta (Politika, 18.12.2013). Za naslov je odabrana re za koju se u tekstu obja-
njava da je nastala od rei namigua i asocira na studentkinje privatnog fakulteta
Megatrend. U tekstu se navodi da ovaj univerzitet ima 18.000 studentkinja, pa se
ovakvim naslovom stvara stereotipni efekat, to je nedopustivo za list sa tradicijom
duom od 100 godina. Jo jedan primer senzacionaistikog naslova koji je ujedno i
dvosmislen pronalazimo u rubrici Srbija, Pas uvao vodomer 13 godina (Politika,
24.12.2013), u tekstu u kojem se govori o problemu oitavanja brojila u Niu, autor
izvlai iz konteksta informaciju da radnici nisu mogli da oitaju brojilo zbog psa u
dvoritu, ime se ova vest senzacionalizuje. Slini primeri su i: Sulejman velian-
stveni otvorio Novu TV (Politika, 18.12. 2013), Sa narukvicom na njivu, ali ne i na
pivo (Politika, 19.12 2013), Otkrivena fabrika beba (Politika, 21.12. 2013).

604


Naslove sa manipulativnom upotrebom znaka pitanja, dnevni list Politika ko-

risti onda kada autor teksta nije siguran u informaciju koju istie u naslovu, stoga
se naslovi svode na spekulaciju. Primeri ovakvih naslova su: Zukorli se povlai?
(Politika, 20.12.2013), Privatizacija cementare motiv ubistva Pantia? (Politika,
20.12.2013), Gde su milijarde Hodorkovskog? (Politika, 22.12.2013), Arifi poma-
gao u ubistvu andarma? (Politika, 25.12.2103).
Iako se izjanjavaju kao ozbiljne novine, Veernje novosti takoe koriste na-
slovni blok u svrhu manipulacije itaocima. Iz niza senzacionalistikih naslova iz-
dvojiemo najupeatljivije primere. U rubrici Svet pronalazimo naslov Janukovi
baca svoje sa broda (Veernje novosti, 16.12. 2013), za tekst u kojem se govori o
smenama u ukrajinskom dravnom vrhu, odabran je metaforiki naslov koji pred-
stavlja Ukrajinu kao brod koji tone. Premda je metafora u naslovima nekada poelj-
na jer doprinosi atraktivnosti, u ovom sluaju njena dvosmislenost u slubi je sen-
zacionalizma. Klasian primer senzacionalizma i izvlaenja iz konteksta je naslov
Masovna smrt zbog smrtne kazne (Veernje novosti, 16.12.2013) koji nije u skladu
sa tekstom u kojem se navodi da je deset osoba poginulo u protestima u Bangladeu
zbog pogubljenja islamistikog lidera Abdula Kadera Molaha.
Manipulativna funkcija senzacionalistikih naslova ogleda se i u skretanju pa-
nje sa vesti koje su od javnog znaaja na trivijalne vesti kojima se poklanja vie
prostora na novinskim stranama. U prilog tome govori tekst sa senzacionalistikim
naslovom Kole grof za Dunerskog (Veernje novosti, 17.12. 2013) koji je u ru-
brici Ekonomija pozicioniran na vie od pola strane i u kojem se govori o vlasnitvu
obradive zemlje Miodraga Kostia Koleta u Vojvodini, dok se na istoj strani u svega
nekoliko redova u krajnjem desnom uglu govori o javnom dugu Srbije koji je tokom
novembra uvean za 207 miliona evra (slika 1). Znakovi interpunkcije u naslovi-
ma u listu Veernje novosti korieni su u svrhu izazivanja panike i straha: Briu
nemarne! (Veernje novosti, 16.12. 2013), Srbi gube sigurne mandate? (Veernje
novosti, 18.12. 2013), Strpite se malo, vaa operacija je 2022. godine! (Veernje
novosti, 22.12.2013); u svrhu izazivanja emocionalnog naboja: Tukao sam Neboju
Zarupca da bih ga spasao! (Veernje novosti, 18.12.2013), Nemar majke uzeo i-
vote tri anela! (Veernje novosti, 19.12.2013), Unakaena, pa zaklana! (Veernje
novosti, 20.12.2013); ali i u svrhu legitimnog korienja neproverenih informacija:
Pukla tikva? (Veernje novosti, 20.12.2013), Jeremi do januara? (Veernje novosti,
23.12.2013), andarm zvani etnik ubio oklagijom? (Veernje novosti, 24.12.2013).

Slika 1. Veernje novosti senzacionalizam i skretanje panje sa bitnih informacija

605


Kvalitativnom analizom naslova u dnevnim novinama Blic uoene su sve na-

vedene vrste manipulativnih naslova. S obzirom na to da se ovaj list oznaava kao
polutabloid, rezultati dobijeni analizom naslova ne iznenauju. Tekst objavljen u
rubrici Politika, pod naslovom Masovne tue u Odacima, prebili ak i devojku, sa
nadnaslovom Ljudi, neko e poginuti zbog izbora (Blic, 16.12.2013) tipian je pri-
mer senzacionalizma, korien u svrhu privlaenja panje, dok je dodatna kompo-
nenta okiranja izraena ponajvie u delu prebili ak i devojku. Cilj ovakvog naslova
jeste da okira, izazove naboj emocija (zgraavanje), a samim tim i navede na itanje
teksta. U rubrici Politika pronalazimo i tekst sa sledeim naslovom: Cvijane, mar
napolje, pa tamo lai i pljuj (Blic, 20.12.2013). Iako je u navedenom primeru re o
citatu, psovke i pogrdno izraavanje bilo je mogue izbei makar u naslovu, meu-
tim, isticanje upravo ovih reih velikim fontom je garant za itanje teksta, stoga ne
udi to se novinar odluio ba za ovaj naslov, jer je kao novinar (polu)tabloida vo-
en pre svega tiraem. Meutim, kako Kurti navodi: Naslov moramo prilagoditi
vrsti novina u kojima e biti objavljen, ali i temi koja se obrauje (Kurti, 2009:
377), stoga je naveden naslov bez obzira na tabloidnu sklonost Blica, neprimeren
tekstu iz oblasti politike. S obzirom na to da je ovaj tip naslova karakteristian za
rubriku Hronika, naslov Dvojicu lopova raznela mina, dvojica pobegli (Blic,
17.12.2013) nije neoekivan, ali je odabir rei raznela svakako vredan osude. Ova-
kvim naslovom se nedvosmisleno pokazuje da pored toga to ne mari za profesional-
nu etiku, autor ovih rei ne mari ni za potovanje poginulih, njihove porodice i po-
znanika. Nadalje, Dete mi se iz kole vratilo krvavo (Blic, 18.12.2013), Bebu tukao
pa udavio (Blic, 20.12.2013), Stiemo, javili su i odmah poginuli (Blic, 24.12.2013),
samo su neki od senzacionalistikih naslova, objedinjeni u istom cilju: da van okvira
etike i potovanja pogoenih strana, privuku panju italaca kroz pobuivanje bazi-
nih emocija. Meutim, senzacionalizam u Blicu nije izostao ni u ostalim rubrikama.
U rubrici Sport pronalazimo naslov imuni utnut sa Mundijala (Blic, 17.12.2013),
u rubrici Svet: Tetka i supruga ubijaju iz senke (Blic, 16.12.2013), Lani prevodilac
spaljivao ive ljude (Blic, 17.12.2013), Ljude bacaju krokodilima (Blic, 20.12.2013).
Iz navedenih primera uoljiva je tenja novinara da to okantnijim reima privuku
panju, pri emu je vidljiv i trud autora za pronalaskom onih najkakljivijih i bom-
bastinijih detalja koji e biti istaknuti u najuoljivijem delu naslovu. Sklona sen-
zacionalizmu u naslovima je i rubrika Zabava, gde gotovo da nema naslova koji ne
podilazi najniim ukusima italaca ove rubrike. Premda su rubrike koje se bave za-
bavom po svojoj prirodi senzacionalne okantni naslovi u njima ne iznenauju, ali je
prelaenje granice dobrog ukusa ak i u takvim rubrikama svakako vredno kritike.
Ivanovi sa plae: Stanija crkni! (Blic, 17.12.2013), Veljko ispipao Seku (Blic,
19.12.2013), Severina ne da sina Milanu za Boi (Blic, 22.12.2013), samo su neki
od primera senzacionalistikih naslova ovih, nadasve trivijalnih, tekstova iz rubrike
Zabava. Reprezentativni primeri dvosmislenih naslova u Blicu su izmeu ostalih:
Da li je ovo naslednica Merkelove (Blic, 17.12.2013), apia oduvao ministar Kurc
(Blic, 24.12.2013). Prvi naveden primer naslova oznaen je kao dvosmilen, jer se iz
samog naslova moe zakljuiti da ni autor teksta nije siguran da li je Ursula fon der

606


Lajen naslednica Angele Merkel, dok se drugi naslov moe tumaiti i sa aspekta
senzacionalizma, jer aludira na pogrdni izraz, premda je autor verovatno eleo da
aljivom metaforom opie apievu ostavku. Meutim, metaforino izraavanje
poveava atraktivnost naslovnog iskaza, ali istovremeno oteava razumijevanje po-
ruke (Kurti, 2009: 385), a ukoliko se tome doda i to da je tekst objavljen na naslov-
noj strani, a potom svrstan u rubriku Politika, neprimerenost igre rei je vie nego
oigledna, a njegova manipulativna namera privlaenja panje jo izraenija. Naslo-
vi koji su vrhunac manipulacije itaocima jesu naslovi koji su izvueni iz konteksta.
Naime, takvi naslovi nemaju nikakvu informativnu vrednost, jer je informacija u
njima zapravo dezinformacija. Istovremeno, ukoliko italac ne proita itav tekst i
sam uvidi varku, njegova informisanost o obraenoj temi bie na nivou naslovnog
bloka, koji je, kako je ve reeno, nita drugo do dezinformacija, ukomponovana
tako da bude u vezi sa tekstom, ali ne i sa potpunom istinom. Jedan od takvih naslo-
va je i: Podvodio devojke i kupio stan od narko-dilera (Blic, 16.12.2013). Iz samog
naslova izvodi se zakljuak da je ovek okrivljen za pomenuta dela ve osuen i da
je njegova krivica dokazana naslov je afirmativan. Meutim, tekst koji sledi naslov
donosi informaciju da je Saa Milunovi, ef odseka za suzbijanje kriminala, osum-
njien, ali da je istraga tek pokrenuta, stoga je u ovom sluaju neoprezan novinar
doneo presudu pre suda, a itaoci iz naslova donose zakljuak da je osumnjieni
zapravo i osuen. Sledei primer, objavljen na naslovnoj strani Blica je naslov: Za
smrt dece krivi Mirela i njen ljubavnik (Blic, 20.12.2013). Kao i u prethodnom pri-
meru novinar je ve doneo presudu o krivici majke za smrt njeno troje dece. Meu-
tim, kada se proita tekst otkriva se da je to zapravo izjava njenog biveg supruga,
iako na naslovnoj strani ni na koji nain nije naznaeno da je to neija izjava, dakle
jo uvek neproverena, s obzirom na to da ni sudski postupak u tom trenutku nije
pokrenut, ve je izjava istaknuta u prvi plan zapravo pokazatelj da je autor teksta ve
zauzeo stranu i doneo presudu, iako se to kosi sa svim naelima profesionalnih ko-
deksa i etike, dok istovremeno manipulie taocima, navodei ih da i oni zauzmu
istovetan stav. Naslovi sa manipulativno iskorienom interpunkcijom, takoe su
jedna od analiziranih vrsta manipulisanja naslovima. Preporuljivo je da se znakovi
interpunkcije u novinskim naslovima ne koriste ukoliko za to ne postoji opravdan
razlog, meutim, analizom je utvreno, da se za njihovom upotrebom posee i onda
kada to nije potrebno, jer su jedini razlozi: poveanje tenzije, pobuivanje emocija,
privlaenje panje, davanje znaaja, ili pak, donoenje neproverene informacije. Pri-
mer za poslednji navod jeste naslov: Nobel za Daia? (Blic, 19.12.2013). Naslovi
koji se zavravaju znakom pitanja i onda kada reenica nije u formi pitanja esti su
u (polu)tabloidnoj tampi. Kao jedini razlog za njegovo korienje moe se navesti
izvetavanje o neproverenoj informaciji. Ukoliko uzmemo u obzir da je autor zna-
kom pitanja eleo da iskae nevericu o temi koja je predmet izvetavanja, moglo bi
se zakljuiti da je to nita drugo do manipulisanje neproverenim informacijama koje
su se i pored toga to izazivaju nevericu i kod samog novinara nale na stranicama
dnevnog lista. Jedan od naslova koji je ujedno i senzacionalistiki, okantan, dvo-
smislen, a uz sve to i upotpunjen interpunkcijom koja daje na znaaju celokupnom

607


tekstu jeste naslov: I... Ko je ubio oveka? (Blic, 21.12.2013). Re je o tekstu koji
donosi vest o oslobaajuoj presudi Petri Cviji koja je bila optuena da je automo-
bilom usmrtila oveka. Pored toga to je poetnom rei I... ukazano na korienje
kolokvijalnog i krajnje neumesnog izraza za komentarisanje jedne takve teme, nasta-
vak naslova gde novinar postavlja pitanje ko je ubio oveka? prevazilazi sve granice
odmerenog i etikog izvetavanja, jasno ukazujui na ijoj je strani autor teksta
(premda je jedna od osnovnih postulata u novinarskoj profesiji objektivnost, neutral-
nost prilikom izvetavanja, odnosno nepristrasnost). Manipulativna uloga ovog kon-
kretnog naslova vidljiva je pre svega u jasno iskazanom stavu novinara koji Cvijie-
vu osuuje, ne obazirui se na formalnu presudu, ime jasno iskazuje svoj stav pre-
ma poverenju u sudstvo (sa znakom pitanja na kraju), prema nevinosti ili krivici
novinarke, utiui time i na izgradnju stava svojih italaca.
S obzirom na to da je dnevni list Kurir tabloidno orjentisan, senzacionalni,
okantni, dvosmisleni naslovi, svakodnevno se mogu pronai na stranicama ovih
novina. Naslovi: Krvavi izbori u Odacima (Kurir, 16.12.2013), Ljudi su jaukali
iz smrskanih kola (Kurir, 17.12.2013), Lopovi raskomadani u eksploziji granate!
(Kurir, 17.12.2013), Krvavi se guili u praini i bespomono traili izlaz (Kurir,
21.12.2013) samo su neki od markiranih senzacionalistikih naslova, svojstveni, pre
svega, rubrici Hronika. Cilj ovakvih naslova, kako je ve bilo rei, jeste: okiranje,
izazivanje emocionalnog naboja, manipulisanje itaoevom panjom. Meutim, ni
ostale rubrike u ovom tabloidnom listu nisu liene senzacionalizma, naslovi: Daiu,
mali maiu, doi da te tvoja mamica proprede! (Kurir, 22.12.2013), Keri golim
grudima oduvala eril (Kurir, 16.12.2013), eljko Joksimovi: Sjai pederino! Az-
dejkovi: Kuko napuderisana (Kurir, naslovna strana, 18.12.2013) govore u prilog
tome. Dvosmislenost u naslovima uoena je u sledeim primerima: Ko ne radi za
Hrvate ostaje bez line karte (Kurir, 16.12.2013), Prvo ga izmlatio, pa ga u ka-
fanu svratio (Kurir, 16.12.2013), Dete otelo samo sebe (Kurir, 18.12.2013), kole
nam gore, a ministar se elja (Kurir, 19.12.2013). Navedeni naslovi ne ispunjavaju
svoju osnovnu informativnu funkciju, te iz njih itaoci ne mogu dobiti preciznu in-
formaciju koja bi, prema osnovnom pravilu za pisanje naslova, trebalo da bude sr
i poenta teksta, ve novinar poigravanjem reima dovodi do zabune i upuuje na
itanje teksta i traganje za poentom, manipuliui informacijama iz teksta.
Jo jedan od analiziranih naina manipulacije naslovima jeste i smilje-
no upotrebljena interpunkcija. U naslovima: Izreetan zbog duga za stan? (Kurir,
16.12.2013), ovi glavni osumnjieni? (Kurir, 16.12.2013), Hajduk srpski klub?!
(Kurir, 16.12.2013), Sloba pre hapenja oprao Miri kosu?! (Kurir, 19.12.2013),
upotreba znaka pitanja jasno ukazuje na prenoenje neproverenih informacija, spe-
kulacija koje se veto koriste za privlaenje panje. U poslednja dva primera je zna-
ku pitanja dodat i uzvinik koji sugerie okantno primanje ovakvih informacija,
ime je jasno iskazana manipulativna uloga u navedenim primerima. Naslov: Za
izbore se pitam i ja, a ne samo Vui (Kurir, 18.12.2013) tipian je primer izvlaenja
iz konteksta. Naime, naslov je prikazan kao citat premijera Daia, dok u tekstu na
koji se naslov odnosi ni u jednom delu njegove izjave nema takvog navoda. Premijer

608


je izjavio da e SNS i SPS zajedno doneti odluku o novim izborima, ali je njegova
izjava personifikovana, ime se stie utisak da je Dai u podreenom poloaju u
odnosu na Vuia; pretpostavljamo da je to i bio cilj navedenog naslova. Naslovom:
Zaposleni u NIS uzeli 400.000 evra (Kurir, 17.12.2013), autor teksta donosi presudu
osumnjienima, a da jo uvek nisu ni formalno optueni, dok naslov: Lako mi je za
mene, ta e ove matore? (Kurir, 24.12.2013), takoe naveden kao citat reprezenta-
tivke Jelene ivkovi nakon osvojene srebrne medalje na Svetskom prvenstvu u ru-
kometu, izvuen je iz konteksta, jer u tekstu koji sledi ona izjavljuje da e ona imati
priliku da moda i osvoji zlatnu medalju, te joj je vie ao za starije saigraice koje
tu priliku nee imati. Ovakvo menjanje izjava i njihovo isticanje kroz naslov, a sve
sa ciljem privlaenja panje, pre svega predstavlja nepotovanje prema sagovorniku,
ali i prema itaocima, koji na ovaj nain postaju rtve perfidne manipulacije. Izvlae-
nje iz konteksta esto se koristi i kako bi se izazvao oseaj straha, koji nagoni itaoce
na itanje teksta, o emu svedoi naslov: Univerzum bi mogao da se urui u sebe
ve danas (Kurir, 17.12.2013). itanjem teksta dolazi se do drugaijih, pa i oprenih
informacija, jer se u poslednjem pasusu istie da je velika mogunost da se to nikada
nee desiti, dok ostatak teksta donosi informacije o navodima pojedinih naunika i
njihove spekulacije o moguoj sudbini planete, ali koja se nee dogoditi danas.

4. Zakljuak

S obzirom na drutvenu atmosferu, koja karakterie Srbiju kao zemlju u prela-

znom, tzv. tranzicionom periodu, i drutvo koje je izdanak takve klime, nije pogre-
no govoriti o tabloidizaciji itavog jednog sistema i drutva, dok je medijska scena
u Srbiji nita drugo do ogledalo takvog stanja. Udar komercijalizacije sa sobom je
doneo i poveani stepen tabloidizacije i senzacionalizma koji se ponajvie odrazio
na sadraj (polu)tabloidnih novina, ali potpuno imuna nije ostala ni ozbiljna dnev-
no-informativna tampa. Tip tampe (ozbiljna, polutabloidna i tabloidna) odreuje
snagu naslova, a etiki principi zaboravljaju se ne samo u tabloidima u trci za
tira (Jevti, 2011: 114). Ipak trebalo bi napomenuti da se takav trend u mnogo
veoj meri javlja u tabloidnim dnevnim listovima (Blic, Kurir), no to je to sluaj sa
ozbiljnom dnevnom tampom (Politika)2, to je analiza naslova ovih dnevnih listova
i potvrdila.
Rezultati analize potvrdili su osnovnu hipotezu sa kojom se krenulo u istrai-
vanje, naime, to je dnevni list bio tabloidniji to je u njemu bilo vie primera ma-
nipulatvine upotrebe naslova. Shodno tome, najvie takvih primera pronaeno je u

2
Tabloid ne moe objaviti naslov Tadi otputovao u dvodnevnu posetu Rusiji jer se takve novine, po
pravilu, ne bave protokolarnim stvarima, a i ako se bave, uvek pronalaze neki atraktivan ili bizaran
detalj za isticanje u prvi plan. Isto tako, ozbiljne dnevne novine (koje bi morale da objave pomenutu
vest), svakako u tom tekstu ne bi mogle da se bave trivijalnostima pa stoga nikad ne bi mogle da imaju
naslov poput Tadi u Rusiju poneo dva odela, etiri koulje i tri para gaa to bi opet, bio sasvim
uobiajen naslov u tabloidima (Mikuljanac, 2004).

609


tabloidu Kurir, u kojem gotovo da nema naslova koji se ne moe uvrstiti u jednu od
etiri definisane kategorije manipulativnih naslova. U Blicu i Veernjim novostima,
kao polutabloidima, takoe je markiran veliki broj manipulativnih naslova, meu-
tim, u manjoj meri nego to je to sluaj sa Kurirom. Neoekivano, u dnevnom listu
Politika, takoe su pronaeni svi oblici manipulativnih naslova, mada u najmanjem
broju u odnosu na ostale analizirane novine.
Meutim, iako su i u Politici markirani manipulativni naslovi, kvalitativnim
uporeivanjem sa naslovima iz iste kategorije u drugim analiziranim novinama, ja-
sno je da senzacionalistiki naslov u Kuriru, Blicu, pa i Veernjim novostima, nije
isto to i senzacionalistiki naslov u Politici, s obzirom da prve navedene novine, po-
red toga to se koriste senzacionalizmom, dvosmislenou, izvlaenjem iz konteksta
i manipulativnom interpunkcijom u naslovima, za razliku od Politike, pored krenja
etikih naela, u elji da privuku panju esto prelaze i granice dobrog ukusa.

Literatura

uri, D. (2000). Novinarska radionica. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva

Jevti, M. (2011). anrovske odlike naslovnih blokova u dnevnoj tampi. Kultura, 132,
111124.
Jevtovi, Z. (2003). Javno mnenje i politika. Beograd: Akademija lepih umetnosti, Centar
za savremenu urnalistiku.
Kurti, N. (2009). Osnovi pisanja za medije. Sarajevo: Media plan institut, Tuzla: Colo-
sseum.
Mikuljanac, M. (2004). Naslov je reklama za tekst, Dostupno na:
http://www.media.ba/bs/novinarstvo-tehnikeforme-novinarstvo-tehnike-i-forme/naslov-
je-reklama-za-tekst [15. 12. 2013]
Nedeljkovi, M. (2003). Novinarstvo osnovi. Beograd: Akademija lepih umetnosti, Cen-
tar za savremenu urnalistiku.
Pileti, D. (2013). Jezike osobine senzacionalistikih naslova u italijanskoj dnevnoj
tampi. ur. Igor Laki, Nataa Kosti. Kroz jezike i kulture. Podgorica: Institut za
strane jezike, 7180.
Smailagi, V. (2003). Analiza novinskih naslova u BiH. Pismo asopis za jezik i knji-
evnost, 1, 163174.
Vali-Nedeljkovi, D. (2000). Praktikum novinarstva. Beograd: Grme-Privredni pregled.
ivoti, R. (1993). Novinarski anrovi. Beograd: Institut za novinarstvo.

610


Neven Obradovi

ANIPULATING WITH HEADLINES

IN THE SERBIAN NEWSPAPERS
Summary: In the era of capitalism news became goods for sale. Interesting and shoc-
king headlines usually represent the most popular texts and that way of attracting rea-
ders attention is allowed and even wanted. However, often happens that they manipu-
late with the headlines,which were taken out of the context and dont refer to the entire
texts and all the facts in it in order to get higher sales rate. Subject of this research is
manipulative function of headlines in daily newspapers: Politika, Veernje novosti,
Blic and Kurir followed in the period of 10 days. Basic hypothesis is that there is more
of those headlines in (semi)tabloids than in serious newspapers.

611