Moć je u mrežama 613

Moć je u mrežama

Osobito je zadovoljstvo domaćem čitaocu, za hva ljujući izdavač koj kući

Clio, pred staviti knjigu Ma nuela Kastelsa Moć komunikacija, sva ka ko naj-
značajnije njegovo delo još od čuvene trotomne studije Infor maciono doba,
objavljene sredinom 90-ih godina XX veka. Činjenica da je pomenuta tri logija
prevedena na jedan od nama srodnih jezi ka ne čini manje neobič nim to što
je ovo pr vi put da se neki od domaćih izdavača lati posla prevođenja knjiga
Manuela Kastelsa na srpski jezik. Budući da je reč o jednom od najznačajnijih
savremenih društvenih teoretičara čiji se nauč ni opus, po mišljenju mnogih,
može svrstati u red sa zaostavštinom rodonačelni ka sociološke misli, poput
Mak sa Vebera, Karla Mark sa i Emi la Dirkema, ovaj pogovor bi bio nepot pun
ukoli ko se, pre pri ka za same knjige, ne bismo osvr nu li na impozantnu bio-
grafiju Manuela Kastelsa.

Život i delo Manuela Kastelsa

Ma nuel Kastels (1942) je profesor emeritus Sociologije, kao i Urbanog i

regionalnog planiranja na Univerzitetu u Ka lifor niji u Berkliju. Pored toga je
profesor Komunikacija na Anenberg školi za komuni kacije na Univerzitetu u
Ju žnoj Ka lifor niji (u zvanju Wal lis Annenberg Cha ir Professor) kao i direktor
Interdisciplinar nog instituta za inter net, na kata lonskom Otvorenom uni-
verzitetu u Barseloni. U svojoj dugogodišnjoj nauč noj karijeri, kao gostujući
profesor, radio je na najčuvenijim svetskim nauč nim institucija ma među
kojima su i MIT, Oksford, Kembridž i mnogi drugi. Osim toga, držao je pre-
davanja po pozivu na više od stotinu univerziteta u 45 zema lja širom sveta.
O globalnom uva žavanju njegovih nauč nih dostig nuća govori i podatak da je
nosi lac 15 počasnih doktorata sa različitih svetskih univerziteta i dobitnik na
desetine najvećih nauč nih priznanja. Član je Evropske akademije (Academia
Europea), Španske kra ljevske akademije za ekonomiju i finansije, Američ ke
akademije politič kih i društvenih nau ka, dopisni član Britanske i Mek sič ke
akademije nau ka.
U svom bogatom nauč nom opusu Manuel Kastels je, kao vodeći autor,
objavio 26 knjiga, uz još 22 knjige kao urednik ili koautor. Njegova naučna
interesovanja su zaista raznovrsna ali se može reći da njima dominiraju tri
614 Moć komunikacija

osnov ne teme: urbani problemi, društveni pokreti i društvena transformacija u

doba revolucije informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT). Međutim, iako
je ovo njegova pr va knjiga čija je centralna tema moć, Kastels se zapravo kroz
celu svoju akademsku karijeru bavi fenomenom moći, pre svega u moder nom
kapita listič kom društvu.
Pomenute teme se jasno očitavaju i u tematici ključnih knjiga koje su obe-
ležile naučni opus Manuela Kastelsa. Već na početku akademske karijere, u
vreme dok je predavao na pariskoj Ecole des Hautes Etudes en Sciences Sociales,
Kastels je kao tridesetogodišnjak skrenuo pa žnju na sebe svojom pr vog knji-
gom La Question urbaine (Paris: François Maspero, 1972), koja je prevedena na
više jezika. U ovoj studiji Kastels dovodi u pitanje funkciona listič ku, odno-
sno društveno-integracijsku perspektivu klasičnih viđenja moder nog grada.
Umesto toga, on uvodi konfliktnu paradig mu, razumevajući razvoj gradova
kao rezultat borbe između društvenih grupa strukturalno određenih svojim
interesima. Konfliktna paradig ma ostaje va žna za Kastelsa i u narednoj fazi
njegovog naučnog rada, gde, na kon prelaska u SAD, na Ka lifor nijski univer-
zitet u Berkliju, objavljuje drugu značajnu studiju za koju je osvojio prestižnu
nagradu C.Wright Mills: The City and the grassroots: a cros-cultural theory of urban
social movements (Ca lifor nia: University of Ca lifor nia Press, cop. 1983). U njoj
da lje razvija svoje shvatanje urbanog razvoja ana lizirajući su kob politič kih
elita i samoniklih društvenih pokreta. Međutim, na kon njegovog prelaska u
Berkli, verovatno delom i zbog toga što se ovaj gradić na lazi nadomak čuvene
Silicijumske doline, Kastelsova pažnja okreće se društveno-ekonomskim posle-
dicama IKT revolucije. Ta ko, koncem 80-ih godina XX veka objavljuje knjigu
u kojoj integriše svoja interesovanja za urbana pitanja ali i za novootkriveni
fenomen IKT, pod nazivom The Informational City: Information Technology, Eco-
nomic Restructuring and the Urban-Regional Process (Oxford, UK; Malden, MA:
Blackwell, 1989). Ipak, bez premca, delo koje je Kastelsu donelo oreol jednog
od najuglednijih društvenih teoretičara današnjice jeste trotomna studija The
Information Age – Economy, Society and Culture (Oxford; Malden, MA: Blackwell,
First edition 1996–1998, Second edition 2000–2004),1 koju je Entoni Gidens2
uporedio sa Veberovim kapitalnim delom Privreda i društvo (Prosveta, 1996). U
pr vom tomu ove impozantne studije, koji nosi naziv Uspon umreženog društva
(The Rise of the Net work Society), Kastels pokušava da zasnuje celovitu teoriju
umreženog društva, kao novonasta le društvene strukture koja je sačinjena
oko mreža koje svoju moć cr pe iz, na mikroelektronici zasnovanih, infor ma-

1 U hr vatskom pre vodu: Infor maciono doba – Ekonomija, Dru štvo i Kultura, Golden

marketing, Zagreb, 2000 (knjige: 1. Uspon umreženog društva; 2. Moć identiteta; 3. Kraj
tisućljeća).
2 http://www.ti meshighereducation.co.uk/books/out-of-place/161993.ar tic le
Moć je u mrežama 615

cija i komunikacionih tehnologija.3 Tokom pr ve decenije XXI veka nastavlja se

njegovo interesovanje za različite aspekte funkcionisanja umreženog društva
i posledice upotrebe novih komunikacionih tehnologija na njegov razvoj, gde
je svakako najva žnija knjiga ove faze njegovog naučnog rada, Moć komunikacija
koja se, upravo, na lazi pred čitaocima u Srbiji.
Na kraju, a kao pomoć u čitanju ove knjige, treba reći da Kastels svoju
naučnu karijeru počinje kao neomarksistič ki sociolog, u čijem je fokusu kon-
fliktna priroda pre svega na kapita listič koj logici uređenih društava. Iako je
tokom karijere napravio otklon od marksistič kog teorijskog okvira, pre svega
u ideološkom smislu, on zadržava, ka ko i sam priznaje u predgovoru trilogije
Informaciono doba, pojedine elemente marksističke teorije kao oruđe za ana lizu
moder nog društva. O tome svedoči i činjenica da je knjigu Moć komunikacija
posvetio svom prerano preminu lom bliskom prijatelju, poznatom neomark-
sistič kom sociologu Nikosu Pu lancasu, koga u posveti naziva svojim bratom.
Nikos Pu lancas, koji je za razliku od Kastelsa više puta prevođen na naš jezik,
jedan je od najuva žavanijih teoretičara moći i oštar kritičar kapita listič kog
sistema.
U protekle dve decenije Kastels utemeljuje svoje razumevanje društvene
transfor macije na danas sve aktuelnijoj mrežnoj teoriji, usmeravajući svoju
pa žnju na procese komunikacije kroz koje se društvene mreže uspostavljaju i
funkcionišu. U jednom inter vjuu, pomenuti Entoni Gidens,4 poma lo u ša li,
ka že da je Kastels opsednut komunikacijama ali prihvata njegovo mišljenje
da je njihovo proučavanje ključno za razumevanje transfor macije savremenog
društva. Gidensovo neskriveno uvažavanje, ali i činjenica da je Manuel Kastels
danas najcitiraniji živi teoretičar u oblasti proučavanja komunikacija,5 najbolje
govore o naučnom autoritetu koji stoji iza knjige Moć komunikacija.

Umreženi svet Manuela Kastelsa

Poseban je izazov jednu ova ko obimnu knjigu prikazati na samo desetak

strana. Tim pre što se kroz knjigu Moć komunikacija ana lizira veliki broj razno-
vrsnih procesa, koji sva ki za sebe predstavljaju po jednu zasebnu studiju. Ovo
je i razlog zbog koga je teško precizno odrediti kom naučnom domenu pripada

3 Za vi še deta lja o Ka stel sovoj teoriji umreženog dru štva pogledati u Petrović, D.

(2007) „Od društvenih mreža do umreženog društva – jedan osvrt na ma kro mrežni
pristup u sociologiji“, Sociologija, 49(2): 161–182.
4 Terhi Ranta nen (2005) Giddens and the ’G’-word: An inter view with Ant hony

Giddens, Global Media and Communication Vol.1(1): 63–77.

5 http://www.ma nuelca stells.info/en/SSCIcom mu nicationran king_eng.pdf
616 Moć komunikacija

ova ko kompleksna ana liza. Najpravednije bi bilo reći da je ovde reč o široko
postavljenoj i zna lač ki vođenoj interdisciplinar noj studiji koja počiva na soci-
ološko-komunikološko-politikološkoj osnovi, ali pritom ne treba zanemariti
ni njene tehnološko-psihološko-kulturološke i ekonomske aspekte. Zbog toga
će objavljivanje srpskog prevoda knjige Moć komunikacija biti od velike koristi,
pre svega, profesorima i studentima u Srbiji i regionu, bilo da je reč o studija-
ma sociologije, komunikologije i politikologije ili njihovim interdisciplinar nim
varijacijama. Međutim, ova studija prevazilazi udžbenič ki okvir nudeći put za
razumevanje uloge novih, ali i tradicionalnih medija u kreiranju okvira našeg
života, zbog koga će, nesumnjivo, biti rado čitano štivo među medijskim eks-
per tima, novinarima, spin-doktorima, društvenim aktivistima i intelektual-
cima najšireg spektra.
Knjiga Moć komunikcija sastoji se, pored uvoda i za ključ ka, iz pet osnov nih
poglavlja. U pr va tri poglavlja postavlja se pojmov no-teorijska osnova za prou-
čavanje moći u umreženom globalnom društvu, dok se četvrto i peto poglavlje
oslanjaju na ana litič ko-empirijsku ana lizu na prethodno uspostavljenoj teo-
rijskoj osnovi. Iako se Kastelsova studija račva u više pravaca, i na ma kro i na
mikro nivou ana lize, reč je o veoma koherentnoj i zna lački vođenoj ana lizi gde
je teorija čvrsto povezana sa konkretnim fenomenima koji se proučavaju.
Za razliku od prethodnih knjiga, Kastels otvara knjigu Moć komunikacija
u ličnom maniru, autobiografskom cr ticom iz perioda kada je kao idea listič ki
nastrojen student pokušavao da pruži svoj skromni doprinos borbi protiv dik-
tatorskog Frankovog režima u svojoj rodnoj Španiji. Ovo iskustvo je bilo važno
za njegovo intuitiv no poimanje moći koje je mnogo godina kasnije pretočio u
novu, komunikacionu, teoriju moći. Kastels ka že da je još tada naslutio ono u
šta i danas veruje „da se moć zasniva na kontroli infor macija i komunikacije,
bilo da je u pitanju moć na ma kronivou, poput moći koju poseduju države i
medijske kor poracije, ili moć na mikronivou koja je u rukama organizacija bilo
koje vrste“ (str. 26). U skladu sa tim shvatanjem, Kastels sažima osnov nu temu
svoje knjige u pitanje: „Zašto, kako i ko stvara odnose moći i sprovodi ih u delo
upravljajući procesima komunikacije, i na koji način ove odnose moći mogu
da menjaju društveni akteri kojima je cilj da, ostvarivanjem uticaja na jav ni
um, podstaknu društvene promene“ (str. 24). Dajući odmah potom nazna ku
u kom pravcu će teći njegova potra žnja za odgovorom, Kastels polazi od hipo-
teze da: „najosnov niji oblik moći leži u sposobnosti da se oblikuje nečiji um“.
Iako bi se moglo primetiti da je ova ko postavljena hipoteza već dobro poznata
i široko razrađivana u delima brojnih autora, ono što je novo jeste to „…da se
proces for miranja i upotrebe odnosa moći suštinski promenio u novom orga-
nizacionom i tehnološkom kontekstu stvorenom razvojem globalnih digital-
nih mreža komunikacije koje predstavljaju fundamentalni sistem za obradu
simbola u vremenu u kojem živimo“ (str. 25). Zbog toga, ana liza odnosa moći,
Moć je u mrežama 617

po Kastelsu, zahteva razumevanje specifičnosti oblika i procesa socija lizovane

komunikacije, koja u umreženom društvu podrazumeva i sve oblike masov nih
medija i interaktiv ne, horizontalne mreže komunikacije koje su for mirane oko
inter neta i bežične komunikacije. Ove horizontalne mreže omogućavaju razvoj
nove for me komuniciranja širokog obima koju Kastels naziva masovnom samo-
komunikacijom i koja igra presudnu ulogu u jačanju autonomne komunikacije
subjekata naspram komunikacije kojom upravljaju države ili medijske kor po-
racije. Na ova ko postavljenoj osnovi Kastels, ne libeći se da se na više mesta i
direktno obrati čitaocu, kreće u više od 600 strana dug intelektualni pohod,
ne bi li dokazao hipoteze koje je postavio u uvodnom poglavlju.
Pr vo poglavlje knjige Moći komunikacija, Kastels posvećuje definisanju
osnov nih teorijskih pojmova kao što su moć, izvori moći, mreža, globalno umre-
ženo društvo, vrednost u mrežama, itd. On započinje poglavlje konstatacijom
da je moć najva žniji društveni proces zato što se društvo definiše na osnovu
vrednosti i institucija, a ono što je vrednovano i instituciona lizovano određuje
se preko odnosa moći. Idući dobrim delom Veberovim stopama, Kastels defini-
še moć kao: „relacioni kapacitet koji društvenom akteru omogućava da asimetrično
utiče na odluke drugih društvenih aktera u skladu sa sopstvenom voljom, interesima i
vrednostima“ (str. 31). Pozivajući se na klasična shvatanja moći Vebera a potom
Haber masa, Fukoa, Parsonsa i drugih, Kastels ističe da su nasilje i diskurs dva
glav na mehanizma for miranja moći, za ključujući da „ustavom regulisani pri-
stup sredstvima prinude i komunikativ ni resursi koji omogućuju zajednič ku
proizvodnju značenja međusobno dopunjuju u uspostavljanju odnosa moći“
(str. 34). Ipak, i to će Kastels mnogo puta u ovoj knjizi ponoviti, ova dva meha-
nizma nemaju podjedna ku ulogu, budući da iako je sila u osnovi sva ke moći,
njenu presudnu komponentu čini mogućnost da se uobliči mišljenje ljudi.
Narav no, za ana liziranje odnosa moći neophodno je razumeti u ka kvoj se
relaciji, po Kastelsu, na laze strukture i akteri. Pozivajući se na sociolozima
dobro poznate, Turenovu (1973) teoriju društvene proizvodnje, kao i Giden-
sovu (1984) teoriju strukturacije, on pokušava da uspostavi srednju poziciju
između strukture i akcije ističući da „…akteri proizvode institucije društva
pod uslovima struktur nih pozicija koje zauzimaju, ali sa kapacitetima (koji
su pre svega mentalni) da stupe u samo-proizvedenu, svrhovitu i smislenu
društvenu akciju“ (str. 35). Kada govori o društvenim akterima, Kastels ima
u vidu širok dijapazon subjekata, od pojedinaca i grupa do institucija i mreža.
S druge strane, kada je o društvenim strukturama reč, one se u savremenom,
ili Kastelsovim rečima, umreženom društvu, for miraju oko mreža koje svoju
moć cr pe iz infor macija i komunikacionih tehnologija zasnovanih na mikroe-
lektronici. Same društvene strukture predstavljaju organizaciona uređenja koja
ljudi koji for miraju u odnosima proizvodnje, potrošnje, reprodukcije, iskustva
i moći, i koji su izra ženi u smislenoj, u kulturi kodiranoj, komunikaciji. Da lje,
618 Moć komunikacija

nadovezujući se na ideje Helda, Beka, Baumana i Sasenove, on ističe da refe-

rentni okvir odnosa moći u umreženom društvu prevazilazi nacionalni nivo,
budući da mreže nemaju fiksne granice već su otvorene po obliku i višeznačne
su, te njihovo širenje i skupljanje zavisi od međusobne kompatibilnosti ili od
konkurencije između interesa i vrednosti koje su ugrađene u svaku mrežu. Sto-
ga, da bismo razumeli ka ko se ispoljava moć u umreženom društvu neophod-
no je da razumemo ka ko funkcionišu mreže. One su za Kastelsa kompleksne
strukture komunikacije sagrađene oko niza prethodno programiranih ciljeva,
koji istovremeno održavaju jedinstvo svrhe i fleksibilnost izvršenja svojom
pri lagodljivošću okru ženju i koje funkcionišu na binar noj logici: uključiva-
nje/isključivanje. Mreže programiraju i reprogramiraju različiti međusobno
interagujući društveni akteri, upisujući u njih kodove koji odra žavaju njihove
vrednosti i interese. Zbog toga, Kastels ističe da se ne može govoriti o preovla-
đujućim vrednostima globalnog umreženog društva, jer je vrednost ono što se
obrađuje u sva koj dominantnoj mreži, u sva kom trenutku i na sva kom mestu,
u skladu sa hijerarhijom koju su programira li u okviru same mreže akteri koji
deluju u skladu sa samom mrežom. Ipak, postoji nešto što bi, po Kastelsu,
mogla biti zajednič ka kultura globalnog umreženog društva, a to je „kultura
protokola komuni kacije koji omogućavaju komuni kaciju između različitih
kultura, i to ne na osnovu zajednič kih vrednosti već na osnovu toga što dele
vrednost komunikacije“ (str. 63). To znači da globalna kultura nije sačinjena od
određenog sadržaja već od procesa, ona je kultura komunikacije zarad komu-
nikacije same. Po Kastelsu, sa stanovišta moder nog društva ključno je to što
se sposobnost mreža da uvedu nove aktere i nove sadržaje u proces društvene
organizacije, uz relativ nu autonomiju u odnosu na centre moći, vremenom
povećava la uz pomoć tehnoloških promena i, preciznije govoreći, kroz evolu-
ciju komunikacionih tehnologija. Dakle ove tehnologije nisu uzrok ali su važan
faktor dominacije mrežne logike savremenog života.
Pošto je u ana lizu uveo sve neophodne pojmove, Kastels identifikuje četiri
osnov na tipa moći u savremenom umreženom društvu: 1. Moć umrežavanja; 2.
Moć mreže; 3. Umreženu moć i 4. Moć stvaranja mreže. Moć umrežavanja odnosi se
na tzv. čuvanje prolaza, odnosno moć aktera i organizacija koje su uključene u
mreže i koje čine jezgro globalnog umreženog društva nad skupinama ljudi ili
pojedincima koji nisu uključeni u ove globalne mreže. Neuključivanje u mrežu,
odnosno isključivanje je osnov ni vid ove moći. Moć mreže predstavlja nametanja
pravila uključivanja u mrežu u skladu sa protokolima komunikacije date mreže.
Umrežena moć je moć svojstvena umreženom društvu, gde nijedna mreža nije
jedinstveni i samostalni izvor moći već deluje u sadejstvu sa drugim mrežama.
I na kraju, moć stvaranja mreža, kao najva žniji oblik moći u umreženom dru-
štvu, nastaje na osnovu dva mehanizma: programiranja mreža i preusmeravanja
tokova komunikacije između njih. Programiranje predstavlja kontrolu, ili uticaj
Moć je u mrežama 619

na komunikacione mreže, odnosno sposobnost da se stvori efikasan proces

komunikacije i ubeđivanja koji favorizuje projekte onih koji su programeri u
mreži. Preusmeravanje nastaje kao posledica kontrole zajedničkih tačaka izme-
đu različitih strateških mreža. One koji zauzimaju ovaj položaj Kastels naziva
preusmerivačima. Programeri i preusmerivači nisu pojedinci već društveni
akteri i mreže aktera koji, zbog svog položaja u društvenoj strukturi, poseduju
moć koja proizvodi mreže, najviši oblik moći u umreženom društvu.
Međutim, tamo gde postoji moć uvek postoji i kontramoć, koja funkcioniše
na osnovu istih mehanizma koji čine moć u umreženom društvu: (re)progra-
miranjem mreža i preusmeravanjem komunikacije između mreža. Različiti
društveni akteri preko svojih projekata ot pora teže da uvedu nove instruk-
cije i nove kodove u programe mreža, te pokušavaju da spreče preusmerava-
nje, odnosno preseku tokove komunikacije između mreža. Dominacija i ot por
dominaciji menjaju se prema specifičnoj društvenoj strukturi iz koje potiču
i koju mogu da modifikuju svojim aktiv nostima. Kastels vidi ovu dinamiku
dominacije i ot pora dominaciji, koji počivaju na umreženim infor macijama
i umreženim strategijama odbrane i napada, kao centralnu karakteristi ku
umreženog društva, što predstavlja onu istu dinamiku na kojoj je sazdano i
industrijsko društvo.
Iako ćemo neke kritič ke sudove izneti u za ključ ku ovog prikaza, ovde je
prilika da se primeti da iako je ova kvo koncipiranje moći ana litič ki plodno i
otvara mogućnost za proučavanje funkcionisanja moći i kontramoći u tehno-
logijom posredovanom društvu, ostaje utisak da postoji izvesno preklapanje
kod definisanja četiri tipa moći. Recimo, moć umrežavanja i moć mreže bazi-
raju se praktično na istoj osnovi tumačenja uslova za pristupanje mreži. Ako
bismo uzeli jednostavan primer Evropske unije kao mreže povezanih država,
onda njena moć da uključi ili ne uključi novu članicu u svoju mrežu direktno
je povezana sa nametnutim pravilima uključivanja u ovu mrežu. Pored toga,
po našem sudu problematično je i to što Kastels kao izvor moći uzima u obzir
samo dihotomiju uključenost/neuključenost u mrežu, dok ne razmatra moguć-
nost da neki akter iako u mreži može konstantno biti držan na periferiji mre-
že, odnosno na nepremostivoj uda ljenosti od čvorišta u kojima se programira
funkcionisanje date mreže ali i ubiraju plodovi njenog funkcionisanja. Ovde
bi, opet, bio adekvatan primer Evropske unije i različitih položaja koje države
članice zauzimaju u toj mreži.
U drugom poglavlju Kastels uvodi i obrazla že pojmov ni aparat za drugi klju-
čan element svoje teorijske postavke, koji je povezan sa razumevanjem procesa
komunikacije u globalnom umreženom društvu. U skladu sa svojim pristupom
postavlja široku ana lizu transfor macije komunikacija kao posledica IKT revo-
lucije koja se dešava proteklih nekoliko decenija. Međutim, ovo je samo jedan
u nizu procesa koji transfor mišu komunikacije, ta ko da se Kastelsu ne može
620 Moć komunikacija

prigovoriti na tehnodeter minizmu, iako je ta kvih optu žbi na njegov račun

bilo u prošlosti.6 Osta li veliki procesi ogledaju se u poslov noj i regu lator noj
transfor maciji masov nih medija, kao i u transfor maciji kulture u globa lizacij-
skim procesima. Sve to je prožeto odnosima moći koji određuju sve pomenute
transfor macije.
Najva žnija posledica tih procesa jeste nastanak fenomena, ka ko je Kastels
naziva, masovne samokomunikacije. Iako je ovaj aspekt komunikacije prepoznat
već sa počecima širenja inter neta, Kastels ga ne definiše samo komunikološki
kroz prizmu interaktiv nosti već i delatno, kao čin autonomne komunikacije.
On zapa ža da je masov na samokomunikacija samokreirana u pogledu sadržaja,
samousmerena kada je reč o emitovanju, i samoizabrana u prijemu, od mnogih
koji komuniciraju sa mnogima, čime dovodi do rađanja autonomije bez preseda-
na za subjekte komunikacije ali i izazovima toj autonomiji od strane medijskih
konglomerata i držav nih regu latora (str. 100).
Dakle, da bi se stvorila mogućnost za ovaj novi vid hibridizacije inter perso-
nalnih komunikacija i masov nih medija bilo je neophodno da se dogodi tehno-
loška transformacija zasnovana na digita lizaciji komunikacije, kompjuterskom
umrežavanju, naprednom soft veru, širokopojasnom inter netu, i sveprisutnoj
lokalnoj/globalnoj komunikaciji preko bežičnih mreža, sa sve većim pristu-
pom inter netu.
Nema potrebe da na ovom mestu obrazlažemo, slažući se sa autorom, koliko
duboko su inter net tehnologije prodrle u naš život, menjajući iz korena način
na koji komuniciramo preko platfor mi za društveno umrežavanje, blogova,
foruma, p2p mreža, probijajući barijere masov nih medija, uz to menjajući i
njihovu prirodu. Međutim, Kastels pokazuje da, uprkos predviđanjima mno-
gih, tradicionalni masov ni mediji ne gube bitku sa inter netom, štaviše oni ga
uspešno integrišu u svoje funkcionisanje boreći se za svoju publiku, što će reći
za svoje profite. To je posledica toga što je revolucija komunikacionih tehno-
logija samo jedan od aspekta transfor macije masov nih medija u protekle dve
decenije gde, između osta log, dolazi i do konglomeracije i umrežavanja medij-
skog biznisa, uključujući konvergenciju između kompanija za telekomunikacije,
kompjuterskih kompanija, inter netskih i medijskih kompanija, zatim sve veće
koncetracije vlasništva, sve izra ženije komercija lizacije medija, kao i para lel-
nog ujednačavanja njihovog sadržaja širom sveta ali i u ciljanoj seg mentaciji
publike. Jedna od ključnih transfor macija ogleda se u razvoju globalnih mul-
timedijalnih poslov nih mreža (uključujući držav ne medije) koje su iskoristile
ta las deregu lacije i libera lizacije da integrišu mreže komunikacije i platfor me

6 Jan van Dijk, A. G. M. (1999) “The One-di mensional Net work Society of Ma nuel

Castells”, New Media & Society, Vol. 1, br. 1, str. 127–138.

Moć je u mrežama 621

komunikacije u svoju višeslojnu organizaciju, postavljajući pritom preusmeri-

vače konekcije u mrežama kapitala, politike i kultur ne proizvodnje. Ove mreže
(Kastels podrobno ana lizira sedam najmoćnijih) probijaju se na nova tržišta
i efikasno reprogramiraju regionalno tržište u smeru komercijalnog for mata
koji omogućava vezu sa njegovim poslov nim mrežama.
Jedan od ključnih elemenata procesa višeslojne transfor macije komunika-
cija čini njihova kultur na dimenzija. Ovde Kastels uočava dva para kontradik-
tor nih (ali ne i nekompatibilnih) trendova: para lelni razvoj globalne kulture
i kultura sa višestrukim identitetom, te istovremeni porast individua lizma i
komuna lizma kao dvaju suprotstavljenih, a opet jedna ko moćnih, kultur nih
obrazaca koji karakterišu svet u kome živimo. Kastels globalnu kulturu sagle-
dava kroz tri nivoa: kroz princip kosmopolitizma, preko razvoja multikulturalne
globalne kulture koju karakteriše hibridizacija i ponovno mešanje kultura različitog
porekla i, na kraju, kroz najznačajniji sloj kultur ne globa lizacije – kulturu kon-
zumerizma. Medijske organizacije koriste nove tehnologije i nove oblike upra-
vljanja, zasnovane na umrežavanju, kako bi prilagodile svoje poruke posebnim
publikama, pru žajući pritom kanal za globalnu razmenu lokalnih kultur nih
manifestacija. Stoga, globalni digitalni komunikacioni sistem, mada odra žava
odnose moći, nije zasnovan na difuziji jedne dominantne kulture odozgo pre-
ma dole. Raznovrstan je i fleksibilan, otvoren kada je reč o sadržaju poruke, u
zavisnosti od specifičnih konfiguracija trgovine, moći i kulture.
Još jedan va žan ana litič ki pojam koji Kastels na ovom mestu uvodi, osla-
njajući se jednim delom na model publike koji daje Umber to Eko, jeste kreativ-
na publika, koja čini izvor preuređene kulture koja karakteriše svet masov ne
samokomunikacije. Ovaj novi tip publike, po Kastelsu, nastaje kao kombina-
cija ljudske potrebe za raznovrsnošću i novih tehnologija komuniciranja koje
dopuštaju sve veću inicijativu i autonomiju subjektima komuni kacije. Ono
što je osobenost kreativ ne publike jeste to da ona nije pasiv ni recipijent već je
sposobna da menja višeznačne poruke i kodove na osnovu sopstvenih kodova
i projekata komunikacije. Zbog toga Kastel optimistično zaključuje da, uprkos
rastućoj koncentraciji moći, kapita la i proizvodnje u globalnom komunikaci-
onom sistemu, stvar ni sadržaj i for mat komunikacijske prakse postaje sve
raznovrsniji.
Va žno je istaći da se Kastels u ovom poglavlju osvrće i na fenomen cenzure
na inter netu, mada se stiče utisak da mu nije posvetio dovoljno pa žnje. On
ističe i da u slučaju kontrole inter neta dolazi do demonstracije moći dva suštin-
ska izvora dominacije nad našim bivstvovanjem, a to su kapital i država. Ipak,
Kastels se ne bavi time koliko će ovaj vid kontrole korisnika novih tehnologija
biti izra žen u budućnosti i time praktično onemogućiti mogućnost autonom-
ne komunikacije u koju Kastels pola že toliko nade. U periodu od objavljivanja
knjige do danas svedoci smo sve izra ženijih pritisa ka mnogih država u pravcu
622 Moć komunikacija

ograničavanja slobode upotrebe inter neta pod izgovorom borbe protiv pirate-
rije, sajber krimina la, pedofilije i sličnih, sva ka ko štetnih, pojava. Međutim,
jasno je da se iza toga krije mnogo va žnija borba od čijeg će ishoda zavisiti
samokomunikacioni potencijal inter neta.
Treće poglavlje će posebno biti zanimljivo kognitiv nim naučnicima, pre svega
psiholozima, kao i teoretičarima političke komunikacije. Sam Kastels ističe da
mu je ovo poglavlje bilo najizazov nije, budući da ne spada u uži domen njegovog
naučnog rada. Zbog toga se on u velikoj meri oslanja na teoriju sistematizacije
Antonija Damazija, kao i na radove kong nitiv nih naučnika Džordža La kofa i
Džerija Feldmana. U ovom poglavlju analiza sa struktura prelazi na nivo akcije
što, po Kastelsovim rečima, čini ključni ana litič ki transfer u knjizi. Budući da
je, kao što smo već rekli, jedna od ključnih hipoteza ove knjige da najosnov niji
oblik moći leži u sposobnosti da se oblikuje ljudski um, Kastels se, radi njenog
dokazivanja, u ovom poglavlju bavi kog nitiv nim aspektima u procesu kreira-
nja značenja u ljudskom umu, da bi se na kon toga usredsredio na to ka ko se
različite predstave komunikacijom ili, konkretnije, medijskom manipulacijom
utiskuju u individualni i kolektiv ni um. Jedna od osnov nih svrha ovog pogla-
vlja jeste i Kastelsova želja da napravi otklon od teorija racionalnog izbora,
pokazujući da se obrada infor macija, pa i postupci u skladu sa tim, odvijaju na
osnovu emotiv nih, da kle iracionalnih, mehanizama, ili Kastelsovim rečima:
„…acionalna analiza procesa donošenja odluka počinje prepoznavanjem ograni-
čenja racionalnosti u toku tog procesa“ (str. 233). Drugim rečima, aktiviranjem
mreža asocijacija između događaja i mentalnih slika u procesu komunikacije,
stvaranje moći funkcioniše u višeslojnoj dinamici u kojoj način na koji ose-
ćamo strukturiše način na koji mislimo, a na kraju i način na koji delamo.
Da bi došao do toga ka ko se kreira mišljenje u našem umu, Kastels poseže za
dostig nućima neuronau ke, pre svega Dama zijovim istra živanjima, ističući
da su metafore ključne za naše misaone procese. Upravo se pomoću metafora
povezuju jezik i um, iz čega sledi da se njihovim manipu lisanjem može uticati
na naše emocije pa samim tim i na delanje. Metafore su sastavljene od nara-
tiva koji su, opet, sazdani od frejmova, odnosno neuronskih mreža asocijacije
kojima se može pristupiti iz jezika preko metaforič kih veza. Frejmovi igraju
va žnu ulogu budući da se proces uokviravanja, odnosno oblikovanja, ljudskog
uma odigrava upravo aktiviranjem različitih frejmova.
Zbog toga što mediji čine glav ni izvor socijalizovane komunikacije, odnosno
komunikacije koja ima potencijal da dopre do društva u celosti, Kastels ističe
da se uokviravanje jav nog uma uglav nom sprovodi posredstvom procesa u
medijima. Tri glav na procesa uključena u odnos između medija i ljudi u slanju
i primanju vesti su uspostavljanje agende, prajming i uokviravanje. Uspostavlja-
nje agende odnosi se na poseban značaj koji izvor poruke (na primer, posebna
medijska organizacija) dodeljuje određenom pitanju ili skupu infor macija, uz
Moć je u mrežama 623

očekivanje da će publika odgovoriti s naglašenom pa žnjom na sadržaj i for mat

poruke. Prajming (priming) se događa kada sadržaj vesti gledaocima sugeriše da
bi trebalo da koriste određene teme kao merilo za procenu učinka vođa i vlasti.
Prajming se često doživljava kao proširivanje uspostavljanja agende. Uokvira-
vanje je proces odabira i isticanja određenih aspekata nekih događaja ili tema i
njihovo povezivanje tako da se promoviše određeno tumačenje, vrednovanje, i/
ili rešenje. Uokviravanje je osnov ni mehanizam u aktiviranju ljudskog uma jer
direktno povezuje strukturu određene priče koju mediji prenose s neuronskim
mrežama u mozgu. Ovde još treba dodati i indeksiranje kao specifičnu operaciju
koja umanjuje autonomiju publike koja poruku inter pretira.
Ipak, od pomenutih procesa sva ka ko je najva žniji onaj koji se odnosi na
medijsko uokviravanje, zbog čega se njime Kastels detaljno bavi u ovom pogla-
vlju. On ističe da se tehnike medijskog uokviravanja posebno koriste u poli-
tič kim kampanjama. Budući da se svest ljudi oblikuje kroz njihovo iskustvo,
politič ko reklamiranje i politič ke kampanje teže da povežu određene slike s
posebnim iskustvima ka ko bi se aktivira le ili deaktivira le metafore koje će
verovatno motivisati podršku određenom politič kom akteru. Građani donose
od luke tako što rešavaju konflikte (često nesvesne) između svog emocionalnog
stanja (onoga kako se osećaju) i njihovog kog nitiv nog stanja (onoga što znaju).
Ka ko Kastels navodi, kada se konflikt između kog nicije i emocija zaoštri ljudi
veruju u ono što žele.
Ka ko bi ilustrovao mehanizam medijskog uokviravanja, Kastels pokazuje
ka ko je tekao proces pripremanja američ ke jav nosti za inter venciju u Ira ku.
Američ ki građani su, preko medija, bili izloženi frejmovima patriotizma i rata
protiv terora, a zatim pogrešno infor misani na osnovu agende koju je kreira la
vladajuća administracija, uz pristanak politič ke elite, a koja je predstavljena u
medijima. Da bi osna žio svoju argumentaciju, Kastels ukazuje na ,,Vaksmanov
izveštaj“ sa bazom podata ka koju čini 237 netačnih ili obmanjujućih tvrdnji
o razlozima američ kog rata u Ira ku koje su da li predsednik Džordž Buš, pot-
predsednik Ričard Čejni, ministar odbrane Donald Ramsfeld, držav ni sekretar
Kolin Pauel i savetnica za nacionalnu bezbednost Kondoliza Rajs, pri likom
125 različitih pojavljivanja u jav nosti. Koli ko su sna žne posledice ova kvog
medijskog uokviravanja pokazuje i činjenica da godinama na kon napada na
Irak, kada je posta lo jasno da irač ki režim nije posedovao oružje za masov no
uništavanje niti je bio direktno povezan sa Al Kaidom, ovo uverenje ostaje
uvreženo u američ koj jav nosti (2006. se broj Amerikanaca koji su verova li da
je pronađeno oružje za masov no uništenje u Iraku povećao na 50%, dok je 64%
bilo uvereno da je Sadam Husein imao bliske veze sa Al Kaidom).
U četvrtom poglavlju Kastels prelazi na teren konkretne ana lize učinka ono-
ga što naziva medijskom politikom, često oličene u bana lizovanju politič kog
života i njegovog svođenja na politiku skanda la, što se ogleda u delegitimizaciji
624 Moć komunikacija

demokratskog politič kog sistema. Za Kastelsa, medijska politika, koja pred-

stavlja ključni element politike u moder no doba, zasniva se na četiri osnov na
procesa: obezbeđivanju moćnim akterima pristupa medijima, kreiranju predstava
koje podržavaju njihove interese, upotrebi različitih medija i tehnologija za emitova-
nje ovih predstava i analiziranje njihovog učinka, i na kraju finansiranju svih pobro-
janih aktivnosti. Kastels ističe da medijska politika počiva na zabav nom, da ne
ka žemo bana lizovanom, prikazivanju vesti (infotainment), odnosno na onome
što je privlačno jav nosti i što povećava gledanost, prihode, uticaj i profesional-
no postig nuće za novinare i voditelje emisija. Pored toga, za uspešno vođenje
medijske politike potrebno je savladati dva filtera, odnosno čuvare prolaza koji
se ogledaju u direktnoj državnoj kontroli i interesnoj strategiji korporativnog vlasni-
štva nad medijima. Kastels se ne bavi detaljno drugim mehanizmom kontrole,
smatrajući da je on deter minisan, pre svega, poslov nim interesima medijskih
kompanija. Međutim, u zaključku knjige, Kastels pravi malu studiju slučaja jed-
nog od najvećih medijskih mogula našeg doba Ruperta Merdoka i njegove News
Cor poration, označavajući ih kao primer persona lizovane moći programiranja
i preusmeravanja, da kle ključnih izvora moći u umreženom društvu. Kada je
reč o državi, ona ostaje ključni akter u definisanju odnosa moći kroz mreže
komunikacije koristeći se, između osta log već dav no oprobanim tehnikama:
propagande i kontrole, odnosno fabrikovanjem i prenošenjem poruka koje izvr-
ću činjenice i indukuju dezinfor misanost radi promovisanja interesa vlasti, kao
i cenzurom poru ka za koje se smatra da podrivaju ove interese. Kastels ulazi
u široku ana lizu držav nog uplitanja u medijsku politiku u SAD, Rusiji i Kini,
poka zujući da, bez obzira na razlike u legitimacijskim osnovama politič kih
sistema u ovim državama, medijska politika ostaje manje-više ista.
Kada je na zajednič koj osnovi infotainmenta obezbeđen pristup medijima,
sledeći zadatak medijske politike odnosi se na izradu poru ka i proizvodnju
slika koje odgovaraju interesima sva kog od moćnika. Ovde su ključni elemen-
ti: persona lizacija politike, izbor ne kampanje fokusirane na upotrebi medija i
svakodnev no obrađivanje političkih infor macija takozvanim spinovanjem. For-
mulisanje efektiv nih poruka zahteva identifikaciju ciljne grupe koja se uklapa
u političku strategiju. Da bi se ova strategija sprovela, od suštinskog je značaja
da se dobiju infor macije koje su relevantne i za publiku i za poruku, kao i da
se stvori znanje o najboljoj mogućoj upotrebi ovih infor macija za postizanje
ciljeva politič kog aktera. Kastels pokazuje ka ko se sadržaj i for mat politič kih
projekata sve više definiše uz pomoć think tank organizacija, stavljajući poseban
akcenat na konzer vativ ne think tankove u funkciji uokviravanja jav nog uma.
Kad se jednom for mulišu politike i političke strategije, medijska politika stupa
u novu operativ nu fazu koja se bazira na identifikaciji vrednosti, verovanja,
stavova, društvenog i politič kog ponašanja (uključujući i obrasce glasanja) u
odnosu na prostor no i demografski seg mentiranu popu laciju.
Moć je u mrežama 625

Jedan od najva žnijih segmenata medijske politike za Kastelsa jeste politika

skandala. Skanda li su oduvek bili va žan pratilac politič kog života, ali sa raz-
vojem masov nih medija i inter neta politika skanda la poprima razor nu moć.
Prilikom definisanja mesta koje skandali imaju u političkom života u zemljama
širom sveta javlja se nekoliko trendova: transfor macija medija, transfor macija
politike i specifičnost medijske politike. Kastels uočava dve osnov ne posledice
politike skandala: sve veći broj velikih političkih promena širom sveta direktno
se povezuje sa posledicama skanda la, kao i to da zbog preovladavanja politike
skanda la, dolazi do nepoverenja i nezadovoljstva građana spram politič kih
institucija, što doprinosi globalnoj krizi politič kog legitimiteta. Međutim,
Kastels pokazuje da to ne dovodi nu žno do povlačenja iz politič kog života već
da se građani organizuju na druge načine sa željom da ostvare svoje interese,
odnosno da zaštite svoja prava.
U poslednjem, petom poglavlju, Kastels obrađuje procese društvene promene
u novom jav nom prostoru ramatrajući društvene pokrete i politiku bunta. On
ističe da društveni pokreti, iako se mogu preklopiti, nisu isto što i politika bun-
ta, jer u osnovi društvenih pokreta stoji želja za postizanjem promene kulture
(odnosno vrednosti), dok politiku bunta karakterišu procesi čiji je cilj politička
promena (institucionalna promena). Politika bunta deluje ta ko što usmerava
tranziciju između kultur ne promene i politič ke promene inkor poriranjem
subjekata koji su mobilisani zarad kultur ne ili politič ke promene u politič ki
sistem čiji pre toga, iz različitih razloga, nisu bili deo. Na kon definisanja ova
dva obrasca društveno-političkog aktivizma, Kastels prelazi na njihovu empi-
rijsku verifikaciju u četiri studije slučaja. Društveni pokreti kojima se Kastels
bavi različiti su u svojim ciljevima budući da je pr va grupa u potpunosti usme-
rena na promenu vrednosti koje se odnose na životnu sredinu, dok su drugi
u svojim zahtevima više društveno-politič ki orijentisani, budući da se tiču
negativ nih posledica globa lizacije. Prikaz politike bunta Kastels počinje na
terenu koji mu je više nego dobro poznat, u rodnoj Španiji. Opisujući spontani
revolt građana koji je izazvao veliki teroristički napad na vozove u Madridu, ali
još više pokušaj tadašnje aktuelne vlasti oličene u konzer vativ nom premijeru
Asnaru da ovaj napad pripiše organizaciji ETA, iako su svi dokazi ukaziva li na
Al Kaidu, Kastels ukazuje na veliku ulogu koju su komunikacione tehnologije
odigra le u demaskiranju te prevare i mobilisanju politič ke akcije. Ka ko su se
svi ovi događaji odigrali samo nekoliko dana pre planiranih izbora, spontanost
i brzina organizovanja protesta koja je ima la za posledicu neposredno uklju-
čivanje u izbore velikog broja mladih koji, prethodno, nisu ima li nameru da
glasaju, na kraju je dovela do Asnarovog poraza, iako su mu sva istra živanja
jav nog mnjenja prog nozira la ubedljivu pobedu. Kastels ovo poglavlje završa-
va studijom slučaja jedne vrste instituciona lizovane politike bunta koja je na
videlo izašla u predsednič koj kampanji Bara ka Obame i na kraju rezultova la
626 Moć komunikacija

trijumfom na predsednič kim izborima osobe koja je u proces preliminar nih

izbora u Demokratskoj stranci ušla ako ne kao autsajder, sva ka ko ne ni kao
favorit. Kao i u slučaju Španije, i u SAD dolazi do neočekivanog obr ta na izbo-
rima, u doduše ma lo du žem procesu preliminar nih i predsednič kih izbora,
kao rezultat uspešne taktike uključivanja u izbor ni proces velikog broja onih
koji inače nisu planira li, ali i dela onih koji nisu bili u za konskoj mogućnosti,
da glasaju.
Cilj ana lize koju je Kastels predočio u ovom poglavlju jeste da se poka že
ka ko su se stekli uslovi za potencijalnu sinergiju između porasta masov ne
samokomunikacije i kapaciteta građanskih društava širom sveta za autonomno
oblikovanje procesa društvene promene (str. 353). Budući da proces društve-
ne promene zahteva reprogramiranje mreža, u smislu kultur nih kodova, te
društvenih i politič kih vrednosti i interesa koje oni obezbeđuju, usled razvoja
masov ne samokomunikacije društveni pokreti i politika bunta imaju moguć-
nost da se infiltriraju u ove mreže kroz različite kana le. Korišćenjem horizon-
talnih komunikacionih mreža i tradicionalnih medija radi odašiljanja svojih
poruka, nosioci društvenih pokreta i politike bunta poveća li su svoje šanse za
sprovođenje društvenih i politič kih promena. Iako ne umanjuje značaj tradi-
cionalnih masov nih medija, Kastels u petom poglavlju pokazuje pravu snagu
novih komunikacionih tehnologija baziranih na inter netu kao osnovi za delo-
vanje prakse umrežavanja novog tipa aktivizma. Upotreba inter neta za dru-
štveni i politič ki aktivizam, zapa ža Kastels, nadilazi njegovu instrumentalnu
ulogu kao sredstva koordinacije akcija i postaje ključna zato što funkcioniše na
tri različita nivoa: strategijskom, organizacionom i nor mativ nom, što Kastels,
u studijama slučaja, ilustruje brojnim primerima.
Ovde va lja dodati još i to da u ovom poglavlju dolazi do izra žaja jedna od
ključnih karakteristika Kastelsovog naučnog pristupa, koji se ogleda ne samo
u jasnoj povezanosti teorije i aktuelnih događaja i procesa već i u njegovoj spo-
sobnosti da anticipira predstojeće događaje i procese. Najbolji primer za to je,
već pominjana, trilogija Informaciono doba, pisana u „predinter netsko doba“ i
objavljena u vreme kada je samo mali broj ljudi imao predstavu o obimu prome-
na u različitim seg mentima društvenog života koje će uslediti. Ova moć anti-
cipacije ponovo dolazi do izra žaja upravo u ovom poglavlju, budući da Kastels
praktično predviđa moć i snagu na inter netu baziranog društveno-politič kog
aktivizma u vreme dok se još nisu desile revolucije u arapskim zemljama (tzv.
arapsko proleće) niti široki antivladini pokreti u zapadnim zemljama (npr.
Occupy Wall Street), gde su nove komunikacione tehnologije odigra le veliku
ulogu u procesu širenja infor macija, mobilisanju i regrutaciji učesnika, i orga-
nizovanja protesnih zbivanja.
Moć je u mrežama 627

Zaključak i neka otvorena pitanja

Nema sumnje da Kastelsova knjiga predstavlja još jedno u nizu njegovih

kapitalnih dela kojim se, ka ko on sam pred la že u za ključ ku, udaraju temelji
nove komunikacione teorije moći. I zaista, pred studijom koja je ta ko boga-
ta argumentacijom i građom ma lo ko će ostati rav nodušan, bi lo da je reč o
nekritič ki orijentisanim apologetama bilo o rev nosnim kritičarima. Manuelu
Kastelsu ni jednih ni drugih ne nedostaje, što samo govori o velikoj pa žnji jav-
nosti koju sva ka njegova knjiga iznova pobuđuje. Prirodno je da jedna ova ko
obimna studija otvara mnogo pitanja i ne nudi (dovoljno ubedljive) odgovore
na sva ko od njih. Međutim, ostavljajući po strani kompleksnu teoriju i oštro-
uman ana litič ki pristup turbu lentnoj stvar nosti koja nas okru žuje, utisak je
da se, ma koliko Kastels želeo da piše vođen kredom vrednosne neutralnosti,
u mnogim rečenicama knjige Moć komunikacija oseća idea lizam onog mladića s
početka knjige koji je, probijajući medijsku blokadu deljenjem letaka, pokušavao
da naudi Frankovom režimu. Kastels je zaista optimističan kada govori o kapa-
citetima za autonomnu građansku akciju, odnosno o mogućnostima za akti-
viranje kontramoći, pola žući velike nade u nove tehnologije koje će omogućiti
da se ova akcija sprovede mnogo ambicioznije nego ikada pre i uzdr ma tle sve
odnarođenije predstav ničke demokratije, s jedne strane, i oduvek odnarođenih
diktatorskih režima, s druge strane. Zbog toga je ključno pitanje koje se provla-
či kroz ovu studiju i koje će samo po sebi iznova izazivati najviše polemike ono
koje se odnosi na izvore i nosioce moći u savremenom društvu. Kastels je tu
jasan, moć počiva u mrežama a ne na pojedincima ili raznim elitama. On ekspli-
citno ka že da „ono što smatra istinski apstraktnim i neproverljivim jeste moć
kapita listič ke klase, vojnoindustrijskog kompleksa i elite moći, te da je sva ko
uopšteno izjašnjavanje o izvoru moći više stvar uverenja nego sredstvo istraži-
vanja“ (str. 493). Zbog toga, Kastels ne identifikuje konkretne društvene aktere
koji su nosioci moći već smatra da su to uvek mreže aktera koji moć ispoljavaju
u odgovarajućim oblastima uticaja preko mreža koje stvaraju radi ostvarivanja
sopstvenih interesa. Ovde se, pre svega, izdvajaju metamreže globalnih finan-
sijskih tokova kao i globalne multimedijske mreže. Za ilustraciju dejstva moći
kao proizvoda logike funkcionisanja ovih mreža upućujemo čitaoca na detaljnu
ana lizu unutrašnjih veza između sedam najvećih medijskih kor poracija (tzv.
sedam veličanstvenih /magificent seven/), te njihove veze sa gigantima u sve-
tu računara i inter neta (Guglom, Majkrosoftom, Jahuom i Eplom), prikazanu
u drugom poglavlju (str. 104). Ali ni ove metamreže nemaju pot punu moć jer
zavise od drugih velikih mreža, kao što su politič ka mreža, mreža kultur ne
proizvodnje, vojna mreža, globalna kriminalna mreža i globalna mreža proiz-
vodnje i primene nauke, tehnologije i upravljanja znanjem. Sve one imaju zajed-
628 Moć komunikacija

nič ki interes: da kontrolišu kapacitet za definisanje pravila i nor mi ponašanja

kroz politič ki sistem koji korespondira njihovim vrednostima i interesima.
Zbog toga, se ove mreže moći pletu oko države, a politič ki sistem igra bazič-
nu ulogu u sveukupnom umrežavanju moći. Ipak, ka ko se moć pr venstveno
ispoljava stvaranjem značenja u ljudskom umu, onda komunikacione mreže
postaju ključne u procesu stvaranja moći dok sposobnost preusmeravanja toko-
va između mreža postaje osnov ni izvor moći. Pr vo su tu ulogu vršile države,
danas su u igri i moćne medijske kor poracije i njihovi vlasnici ali, ko zna, sutra,
zahva ljujući novim komunikacionim tehnologijama, možda i mi sami, aktivi-
ranjem kontramoći. Ako se moć ispoljava programiranjem i preusmeravanjem
mreža, Kastels ističe da se kontramoć sastoji u reprogramiranju mreža na
osnovu alter nativ nih interesa i vrednosti, odnosno u ometanju glav nih preu-
smerivača, uz istovremeno povezivanje mreža ot pora i društvenih promena.
Kastels istinski veruje, i pokušava da to ilustruje brojnim primerima, ka ko se
kroz društveni aktivizam i politiku bunta društveni i politički sistem suštinski
može izmeniti, odnosno reprogramirati. Međutim, iako su se po objavljivanju
ove knjige zaista i dogodile velike političke promene u arapskim zemljama koje
su u značajnoj meri pot pomog nute novim tehnologijama komuniciranja, što
bi treba lo da bude sna žna potvrda Kasteslove teorije, ipak ostaje gorak ukus
sumnje da se ovi procesi ne bi mogli odigrati da bez uplitanja, i na kraju krajeva,
odobrenja globalnih mreža moći. Da lje, nove tehnologije zaista menjaju način
komunikacije i potencijalno mogu da dezavuišu moć tradicionalnih medija ali
nije jasno ka ko one otvaraju prostor za reprogramiranje, recimo u globalnim
finansijskim mrežama koje su, pored medijske, ključna metamreža. Ta kođe,
pitanje je koliki je domašaj politike bunta, koju Kastels obrazla že na primeru
Obamine kampanje i pobede, ako ona na kraju završi razvodnjena u postoje-
ćem politič kom sistemu, ne uspevajući ma kar da uzdr ma njegove osnove, a
kamoli da ga suštinski izmeni. Možda je sam način na koji je Obama osvojio
vlast u Americi, jednim delom i zahva ljujući inter netu, revolucionaran, ali da
li to zaista znači da bi on na vlast mogao doći bez blagoslova moćnika, bilo da
govorimo o mrežama ili elitama, ka ko ko voli.
Zbog toga je, po našem sudu, poma lo nateg nut koncept masov ne samoko-
munikacije za koju Kastels veruje da počiva na sve većoj autonomiji korisnika
novih IKT. Nespor no je da su ove tehnologije doprinele razvoju novog obrasca
komunikacije, međutim upitna je autonomija na kojoj on počiva. Tačno je, kori-
snici sada sami mogu kreirati i deliti vesti, kao i što mogu tra žiti alter nativ ne
izvore infor misanja. Ali koliko se ljudi odnosi proaktiv no kada je kreiranje ili
prenošenje infor macija u pitanju, koliko njih zaista posećuje alter nativ ne izvo-
re infor misanja (poput indymedia)? Uosta lom, sam Kastels navodi da sajtovi
tradicionalnih medija poput BBC-ja i da lje ostaju osnov ni izvori infor misanja
na inter netu (str. 237). Ta kođe je tačno da ljudi koriste sajtove za društveno
Moć je u mrežama 629

umrežavanje ka ko bi međusobno komunicira li ili organizova li proteste, ali ti

sajtovi, zauzvrat, ukidaju slobodu izbora, trgujući privatnošću tih ljudi. Od
kreiranja potrošač kih, odnosno životnih navi ka, što je bi la uloga tradicio-
nalnih medija, došli smo do njihovog praćenja i ana liziranja, i usmeravanja u
realnom vremenu. Na stranu to što se većina ovih sajtova, odnosno njihovih
centra la na lazi u SAD, što govori o velikoj centra lizaciji globalne komunika-
cione mreže. Nada lje, iako Kastels pola že mnogo vere u sposobnost ljudi da
kreativ no koriste nove tehnologije, on ništa ne govori o njihovim veštinama.
Sva je prilika da će u narednim godinama infor matič ke veštine, a ne pristup
IKT, biti osnov na vododelnica digitalnog ja za, veštine kojima danas bara-
ta ma li broj ljudi. Recimo, tek se u promilima mogu identifikovati pojedinci
koji upotrebljavaju besplatne soft vere koji omogućavaju anonimnu upotrebu
inter neta poput TOR-a. I na kraju, najva žnije pitanje u vezi sa autonomijom
jeste koliko je danas inter net oruđe u rukama vlasti a ne samo građana. Ovo je
možda i ključno pitanje na koje Kastels ne nudi odgovor. Doista je začuđujuće
da, pošto je pokazao u kolikoj se meri manipu liše tradicionalnim medijima,
Kastels tako ma lo pažnje poklanja nezabeleženom nadziranju koje se sprovodi
nad korisnicima inter neta. Iako se prilikom definisanja moći poziva na Fukoa
i njegovu knjigu Nadzirati i kažnjavati (Prosveta, Beograd, 1997), šteta je što
Kastels propušta da pomene i Fukoovu ana lizu doktrine panopticizma, koja se
zabrinjavajuće dobro uklapa u koncept kontrole i nadgledanja kojem su danas
građani izloženi. Dokazi koji pristižu sva kog dana, pomenimo samo Edvarda
Snoudena, najbolje govore o tome. Imajući sve ovo u vidu, postavlja se pitanje da
li nove tehnologije komuniciranja postaju Damoklov mač koji visi nad glavama,
naizgled, slobodnih građana. Da, oni zaista po pr vi put imaju moć da kontro-
lišu tokove komunikacije ali se, istovremeno, sva ki njihov pokret nadgleda i
ana lizira, da bi se moglo predvideti i sprečiti sva ko njihovo potencijalno, po
vlastodršce, štetno delovanje. U prilog tome, još ne vidimo da su novi društveni
aktivizam ili politika bunta ozbiljno ugrozili neku od ključnih mreža, iako je
proteklih godina bilo takvih pokušaja (recimo protesti u Londonu 2011. godine
ili pokret Occupy Wall Street). S druge strane, suviše je ma lo vremena prošlo
od kada su nove komunikacione tehnologije postale integralni deo našeg života
da bi se mogao dati konačan sud o njihovom kapacitetu za generisanje kontra-
moći. Još jednom, budućnost će pru žiti odgovore na ova pitanja, a sposobnost
naučno utemeljene anticipacije predstojećih društvenih procesa jeste jedan od
ključnih faktora koji razdvaja besmrtne od osta lih sociologa.
Dalibor Petrović