Miladin

ivoti
Contra
bellum
biblioteka
KRUG

Beogradski krug i
AKAPIT

1997.

Na u topijski san

POLITIKA: ta bi trebalo istai kao posebnu vrednost

praksis-grupe?
To je naa kritika birokratije sa stanovita univerzalnih
ljudskih vrednosti. Moda je ba zbog toga ta kritika i bila
prvi oblik delegitimizacije jednog sistema samovlaa i
dovela do studentske pobune 1968. Ne bi trebalo zabo
raviti da su svi ezdesetosmai bili leviari... To je bio
radikalno leviarski pokret u celom svetu.
Posle 68. studenti su tek ovog prolea ponovo izali
na ulice. Kako biste Vi koji ste vaspita jed n e i druge
generacije ocenili te dve pobune?
Povrno gledano, izgleda da su razlike ogromne. Danas
se najee smatra da je studentska pobuna 68. bila u
okvirima ideologije realsocijalizma, da ona nije probila
ideoloku koprenu naeg drutva, da su studenti samo
traili da se sa rei pree na dela, ne shvatajui pogubne
granice zvanine vladajue ideologije. To nije tano. Bez
obzira na to to studenti 68. nisu traili viepartijski sistem,
to se nisu borili za uvoenje trine privrede, oni su isticali
neke bitne zahteve graanskih sloboda i graanskih prava,
pre svega slobodu tampe. To su isto tako uporno za
htevali kao i studenti ove godine. Studenti 68. su traili
kontrolu svih represivnih, nekontrolisanih institucija jed
nopartijske drave: kontrolu policije, smenu policijskih
organa, apsolutnu javnost rada... Nisu se, dakle, borili za
uvrivanje komunistike vlasti; i tada su oni postojei
sistem vlasti dovoljno jasno proitali... To je bila jedna

63

moralna pobuna, kao to je to, uostalom, i svaka student

ska pobuna.
M oe li se uspostaviti kontinuitet izm eu dve student
ske pobune?
Po nekim miljenjima, martovska pobuna 91. je ak bila
retrogradna, zato to je u njoj bilo i nekih nacionalistikih
naboja. Mislim da ni to nije tano, jer studenti nisu vikali:
Ustae, ustae! hrvatskom narodu, nego svojoj birokratiji.
Takoe, oni su traili ukidanje svih oblika represivne prak
se izvrne vlasti, njenu odgovornost, traili su slobodu
informacijskih medija. Sve to govori o kontinuitetu izmeu
te dve pobune. Godina 1968. poetak je kraja titoizma; ta
godina prvi je put praktino oznaila delegitimizaciju jed
nog poretka samovoljne politokratije, koju je oliavao
Broz. Posle te godine politbirokratija nije vie mogla sebe
da predstavlja kao reprezentanta interesa radnog naro
da. im se vlast prihvati terora, ona sebe delegitimie kao
vlast koja m oe da zastupa interese naroda u celini.
Terora je bilo i 1991?
Mislim da je teror primenjen u martovskim dogaa
njima bio jedan od najeih na ovom tlu uopte. To mora
da se kae. Poslednji put vojska je ovde izala na ulice
krajem prolog veka, 1883. godine, u vreme vlade Milana
Obrenovia.
Poslepripadnitva jednoj velikoj intelektualnoj zajed
nici, kao to je bila praksis-grupa, vai putevi su se,
bar to se tie pojedinanih politikih angam ana,
potpuno razili: jed n i su demokrati, drugi socijalisti,
trei su ostali van stranaka, dok Vi sad ne pripadate
nijednoj. Im ate li razum evanja z a praktine politike
anga m a n e Vaih kolega?
Imam razumevanja i smatram ih veoma korisnim, jer
teorijski obrazovani ljudi i treba da se bave politikom, pod
jednim uslovom da su uvek spremni da taj svoj angam an
izloe kritici drugog i drugaijeg miljenja, da su spremni

64

da grade politiku kulturu, a to znai kulturu saradnje i

dijaloga koja je na naim prostorima jo nerazvijena. To ne
znai da bi sad svi teorijski obrazovani ljudi trebalo da se
bave politikom. Da li e se neko, kad i kako, ukljuiti u
politiku, to zavisi od linih odluka, od sklonosti, od karak
tera... Ono to m ene iznenauje jeste da su ljudi koji su
pripadali jednoj velikoj intelektualnoj zajednici, kao to je
bila praksis-grupa, u kojoj smo se svi teorijski razlikovali,
ali umeli da vodimo veoma tolerantne razgovore, sad kad
su uli u svet politike izgubili onu nekadanju sposobnost
za voenje otvorenih dijaloga. Poeli su tako netrpeljivo
da se ponaaju da to izaziva al za starim vremenima.
Sta jo ovde treba uraditi da bi se krenulo sa mrtve
take?
Trebalo bi isto tako razumeti kakve su sve poasti i
kakva sve satiranja poela sa pojavom jedne krajnje ideolo
gizovane boljevike svesti u glavama ljudi novoga kova,
boljevika. Treba, dakle, do kraja poistiti sav taj ideoloki
balast koji nam je ostavljen u naslee. Potom, trebalo bi
stvoriti novu teorijsku misao, jer je teorija kod nas bila na
posebnom udaru, stvoriti takvu misao koja e biti spo
sobna da teorijski utemeljeno i artikulisano razmilja o
mogunostima racionalnog izlaska iz blokada u kojima se
danas nalazimo. Ne smatram da to moemo da uinimo sa
onom teorijskom paradigmom iz ezdesetih godina; sa
njom ne moemo da reavamo problem e devedesetih.
Sa upropaenom prirodom van nas i sa upropae
nom prirodom u nam a samima mi danas ne m oem o dalje.
Zato nam je danas vie nego ikad ranije i potrebna nova
teorijska misao.
(Politika, 11. maj 1991,
razgovor s Milkom Lui)

65

Od disidentstva
do nacionalizm a

Jugoslovenska filozofija i drutvena teorija nastale su

posle Drugog svetskog rata i postojale sve do raspada
Jugoslavije. Jugoslovensko obeleje te filozofije i drutve
ne teorije ne oznaava samo geografski prostor u kome
ona deluje, ve inherentne zajednike osobine koje se
odnose na predm et, sadraj, metode, uticaje pod kojima je
nastajala i razvijala se. To to je oznaavano imenom
jugoslovenski, nije obeleavalo nikakvu posebnu nacio
nalnu odredbu. Jugoslovenstvo kao nacija se nije razvilo
toliko da bi to m oglo bitno da utie na filozofiju i drutvenu
teoriju. Teorija iju istoriju ovde skiciramo, od njenih po
sleratnih poetaka, pa sve do njenog raslojavanja, odbaci
vala je svaku m ogunost nacionalnih obeleja. Ona je
eksplicitno nastojala da pripada svetu univerzalnih ljud
skih vrednosti.1
Jugoslovenska filozofija i drutvena teorija je stekla le
gitimno pravo na postojanje i ime onda kada je dostigla nivo
1

Jugoslovenstvo u kulturi na prostorima bive Jugoslavije oznaava

one osobine zajednitva koje su se stvarale vekovnim preplitanjem
nacionalnih kultura junoslovenskih naroda. Ono je posebno vidno
u narodnoj poeziji, knjievnosti, umetnosti uopte. Ne postoje isto
nacionalne kulture, kulture bez uticaja drugih, ni kod jednog civili
zovanog naroda. Na malom prostoru bive Jugoslavije takva isto
nacionalna kultura je jo manje mogua. Nastojanja nekih istoriara
knjievnosti da, na primer, najuveniju baladu iz narodne knji
evnosti - Hasanaginicu objasne kao deo hrvatske, muslimanske
ili srpske kulture su besmislena, jer Hasanaginica pripada svim tim
kulturama.
Sadanja nacionalistika nastojanja da se u kulturi istie ono to
narode (u jeziku, tradiciji i dr.) odvaja, a porie ono to ih spaja,
istorijski su retrogradna i destruktivna za svaku naciju.

231

razvoja koji joj je omoguio uticaj i ugled u Evropi i svetu,

kada je poela da daje vlastite doprinose teorijskom milje
nju. Taj kvalitet filozofija i drutvena teorija je stekla u prvoj
polovini ezdesetih godina, a tragino poela da gubi s
pojavom nacionalizma, koji je u drugoj polovini osamde
setih godina naglo poeo da deluje. Pria o jugoslovenskoj
filozofiji i drutvenoj teoriji je tragina pria o kolapsu
jednog intelektualnog napora koji je pobuivao nadu
mnogih savremenika u m ogunost demokratskih reformi
u Jugoslaviji, to je pria o nastanku jedne teorije koja je bila
sposobna da na izazove vrem ena krize tzv. realsocijalizma
odgovara na bitna pitanja prevazilaenja te krize, pria o
teoriji iji su uticaji prekinuti u vreme raspada Jugoslavije.
Ocena ove kratke ali burne istorije pripada generaci
jama koje dolaze. Meni neka bude dozvoljeno da izloim
skicu vlastitog razumevanja te istorije.
Jugoslovenska filozofija i drutvena teorija prolazi sledee
faze svog razvoja: 1948-1960,1960-1975. i 1975-1986. godina.
Neposredno posle Drugog svetskog rata, 1948. godine,
dogodio se sukob Jugoslavije, jugoslovenskog politikog
vrha, sa Staljinom. Do toga sukoba i nekoliko godina posle
1948. godine, jugoslovenska filozofija je bila pod uticajem
sovjetske filozofije. Na javnoj sceni, posle Drugog svetskog
rata, bilo je veom a malo naunika iz predratnih vremena.
Ako ih je i bilo, oni su morali da se prilagoavaju novom
vremenu. Prevodne literature sa Zapada nije bilo, dela
naih autora koji nisu delovali kao ideolozi KPJ bila su
preutkivana i odbacivana kao zastarela, optereena "bur
oaskom ideologijom". Objavljivana su samo dela Lenjina,
Staljina i, vrlo skromno, Engelsa i Marksa. Prevoena su
uglavnom dela sovjetskih autora.
Prvi posleratni osnivaki kongres Filozofskog drutva
Srbije, odran u jesen 1952. godine obeleava atmosferu
tog vremena u tri referata - o zapadnoevropskoj filozofiji,
o filozofiji u Sovjetskom Savezu i o jugoslovenskoj filo
zofiji. Tu je ubitanoj kritici podvrgnuto sve - sva filozofija
Zapada, celokupna filozofska tradicija Srbije i Jugoslavije.
Panje vredan je bio jedino referat Mihajla Markovia o

232

revizionizmu u sovjetskoj filozofiji u odnosu na izvorni

marksizam-lenjinizam. Glavni referent o naoj filozofiji
Duan Nedeljkovi, predratni komunista, tada jedini pro
fesor filozofije na Beogradskom univerzitetu i arbitar u
srpskoj filozofiji, optuio je sve ive poznate filozofe koji
su delovali pre rata za ideologe buroazije i kapitulante
pred imperijalizmom i faizmom. Razistorifa je tu bila kom
pletno na delu. Svuda pre nas i oko nas je bio crni mrak,
istorija je trebalo da pone ab ovo. Za jedino relevantne
mislioce proglaeni su oni ideolozi KPJ koji su se pro
slavili u predratnom sukobu sa trockistima na ijem je
elu bio znameniti jugoslovenski pisac Miroslav Krlea.
Seanje na zebnju koju su tadanji studenti filozofije ose
ali zbog opasnosti da se formiraju kao arogantni ideoloki
doktrinari i neznalice i danas je vrlo ivo. Neki su takvi i
postali i njihovi ivoti su se najee pretvarali u pakao
prilagoavanja hirovitoj iskljuivosti avangarde na vlasti,
ili su propadali zbog nesposobnosti snalaenja, zbog na
putanja ideolokog fronta. Referat Duana Nedeljkovia
je napao vodei ideolog KPJ Milovan ilas. Glavni ideo
loki greh Nedeljkoviev bio je u tome to se drznuo da
sebe, i svoje delo, stavi uz dela vodeih ideologa Partije
koji predstavljaju temelje nae revolucije. Posle toga
napada, Nedeljkovi je udaljen sa Univerziteta, 1953. go
dine. O pom ena je bila jasna - niko van najueg kruga
politike moi ne moe da presuuje i arbitrira ni u jednoj
oblasti javnog ivota.
Vreme od 1948. godine, od sukoba sa informbiroom,
do 1954. godine, do takozvanog sluaja ilas i dugo
nakon toga, sve do poetka liberalnog razdoblja ezde
setih godina, vrem e je koje odslikava golootoki sin
drom . To je simbol za stradanje onih koji nisu mogli da
prihvate odvajanje od ideoloke matice SKP(b) i Staljina.
Stradali su oni koji su ostajali vemi idejama koje je zva
nino proklam ovao i u koje se zaklinjao vrh Komunistike
partije Jugoslavije. Stradali su pre svega intelektualci, oda
ni i vem i svojim uiteljima, stradali su od ruke svojih
uitelja. Politiki vrh se borio za istinu o sebi, zaklinjui se

233

na vem ost Staljinu, i istovremeno se surovo obraunavao

sa onima koji su sumnjali u mogunost i opravdanost
odvajanja od CK SKP(b). Bilo je to strano vreme konfuzije
i straha. Ostavilo je za sobom razorene iluzije, unitene
itave generacije mladih i sredovenih ljudi, ideoloki za
slepljenih, ali i onih koji su u nevreme zapoinjali kritiku
staljinizma. Tu kritiku je mogao zapoeti samo politiki vrh
Jugoslavije i on ju je zapoeo pre svega preko tekstova
Milovana ilasa, glavnog ideologa Politbiroa CK. ilas je
poeo da kritikuje sovjetsko drutvo kao birokratsko, novo
klasno drutvo, nastalo izdajom revolucije. Ta kritika je
delovala otrenjujue i unosila svetlost u pom enutu svest
ideoloki indoktriniranih partijskih intelektualaca. Kao ofi
cijelni kritiar sovjetskog sistema, ilas je kratko bio na
javnoj sceni. O noga asa kada je svoju kritiku birokratije,
kao nove vladajue klase, pokuao da primeni na jugos
lavensko drutvo, skinut je s vlasti.
ilasova kritika sovjetskog drutva se u poetku kretala
u okvirima trockistike kritike, iako se to nije smelo rei
zbog strane anatem e trockizma koja je vaila i u to vreme.
Te trockistike okvire svoje kritike sovjetskog sistema i
las pobija tek kao suanj, u delima pisanim na dugo
godinjoj robiji, u delima do kojih se teko dolazilo, jer su
objavljivana u inostranstvu i zabranjivana u zemlji.
ilasovo opredeljenje za graansko drutvo u tim de
lima (Nova klasa, Zemlja bez pravde i dr.) nisu imala
neposredan uticaj na razvoj nae teorijske misli. Teorijska
misao u Jugoslaviji se sporo kretala u tom pravcu, ne
osvrui se na ideje Milovana ilasa.
Posle sluaja ilas druga jedna struja u naoj filozofiji
se kretala u pravcu razumevanja bitnih pretpostavki ostva
rivanja demokratskog socijalizma - razumevanja graan
skog drutva. Bila je to od ezdesetih godina glavna struja
u filozofiji i drutvenoj teoriji u Jugoslaviji- filozofija praksis
grupe. Intelektualci okupljeni oko asopisa Praxis, zalaui
se za socijalizam sa ljudskim likom, otvorili su sva bitna
pitanja demokratizacije jugoslovenskog drutva.

234

Osamdesetih godina, pred raspad Jugoslavije, i danas

vode se estoki sporovi oko smisla i dometa te filozofije.
Ona je napadana i zdesna, i sleva. Sukob praxis filozofa i
reima tumai se, posebno u interpretacijama liberalnih
teoretiara, kao spor unutar porodice. Tano, to jeste bio
spor u okviru porodice, ali to ne umanjuje vrednost do
meta te filozofije. Zar najvei broj raskola i sukoba naj
znaajnijih u istoriji nisu bili raskoli u porodici, protestan
tizam na primer. Uostalom, kako je raskol drugaije i
m ogu nego kao odvajanje, cepanje, naputanje, distanci
ranje, negiranje vlastitih granica.
Sa idejama graanskog drutva ta filozofija je nastupila
otvaranjem prem a zapadnoevropskoj filozofiji i drutvenoj
teoriji i sa onim idejama iz Marksovog uenja (posebno iz
ranih Marksovih radova) koje su ule u idejni fond nekih
bitnih tokova savrem ene zapadne filozofije (filozofije egzi
stencije, kritike teorije drutva i dr.). Filozofi praxisa su
zapoeli bespotednu kritiku svoga postojeeg sa za
htevom za realizacijom socijalizma kao slobodnog dru
tva, drutva vladavine prava, graanskih i ljudskih slo
boda, od drave osloboenog sveta kulture i drutva,
osloboenih linosti. Mogunosti za realizaciju tih vred
nosti sagledavane su na tragu Marksove kritike graan
skog drutva, kao ciljevi prevladavanja postojeih poli
tikih institucija toga drutva u ime neposredne dem o
kratije, samoorganizovanog sveta rada, vlasti radnikih
saveta. Bitne materijalne pretpostavke slobode traene su
u ukidanju privatne svojine i uvoenju planske privrede
koju udrueni proizvoai putem institucija dogovorne
ekonomije stvaraju kao bitan uslov racionalnog ureivanja
pluralizma drutvenih interesa.
Otkrivanjem ranih radova K. Marksa, teorije otuenja
koja je uveliko bila primenjivana u kritikoj teoriji Frank
furtskog kruga, u filozofijama egzistencije, u delima E.
Bloha i ranoga Lukaa, otvaraju se problemi socijalisti
kog hum anizm a u okviru kojih se ozbiljno kritikuje gra
nica postojeeg jugoslovenskog drutva.

235

Krajem pedesetih godina pojavljuju se prvi znaajni filo

zofski asopisi u Zagrebu i Beogradu - Filozofski pregled,
Filozofija, Pogledi... U njima poinje prvo teorijsko suoa
vanje razliitih filozofskih orijentacija, posebno one koja je
branila teorijsko saznajne i ontoloke temelje dijalektikog i
istorijskog materijalizma i novonastalih orijentacija pod uti
cajem analitike filozofije, egzistencijalne Hajdegerove on
tologije, pod uticajem predstavnika Frankfurtskog kruga
Horkhaimera, Adorna, Markuzea, Froma i drugih.
Recepcija Marksovih dela u tim novim asopisima raz
vijena je preko usvajanja glavnih tokova savremene filo
zofije. Dogmatsku struju predstavljao je asopis Dijalek
tika, uporno podravan od sovjetskih i istononemakih
filozofa i vladajue partije.
Rane ezdesete su godine liberalizacije jugoslovenskog
drutva i godine uspona jugoslovenske filozofije i drutvene
teorije. Sociologija se krajem pedesetih oslobodila od filo
zofije i stekla pravo na postojanje kao samostalna drutvena
nauka. Filozofi uestvuju u osnivanju odeljenja za sociologiju
na filozofskim fakultetima u glavnim gradovima Jugoslavije
i pomau pokretanje sociolokih asopisa.
Godine 1960. odrano je prvo savetovanje jugosloven
skih filozofa na Bledu o problemima teorije odraza. Na
tom savetovanju su se prvi put sukobili dogmatska struja
2

Teorija odraza je bila glavno gnoseoloko uporite dijalektikog i

istorijskog materijalizma i teorijska osnova za arbitrau u svim sferama
duha. Uenje da je svest odraz jedne jedine stvarnosti koja je antece
dentni predmet znanja bilo je osnova zahteva za jednoumljem i
iskljuivanjem alternative u drutvenoj praksi. Bila je to vulgarna,
ideologizovana varijanta teorije saznanja razvijana u okvirima nekri
tikog realizma, davno odbaena u savremenoj filozofiji. Ali ona je
bila neophodna kao teorijsko utemeljenje zahteva da se, kao ne
nauno i lano, odbaci sve to nije odraz stvarnosti. Kako je mogue
znati ta je prava stvarnost pre i nezavisno od saznanja, to su zastup
nici te teorije ostavljali neupitnim i neodreenim. Teorijom odraza su
branili postojanje povlaenog subjekta znanja, postojanje majstora
istine, a negirali komunikacijsku prirodu saznanja i istine. Sa kritikom
teorije odraza zapoela je kritika metafizike subjektiviteta, koja je u
osnovi svih savremenih filozofskih struja i tokova.

236

jugoslovenske filozofije (Andrija Stojkovi, Dragan Jere

mi, Veljko Ribar, Duan Nedeljkovi, Ljubomir ivkovi,
Vuko Pavievi, Bogdan ei i drugi) sa novom kritikom
strujom u filozofiji, koja e se 1964. godine formirati kao
praksis grupa.
I pre pojave Praxisa delovao je jugoslovenski asopis
Filozofija, u kome su preovlaivale studije koje pokazuju
rastue zanimanje za zapadnoevropsku filozofiju, za glav
ne orijentacije u savremenoj filozofiji - analitiku filozofiju,
pragmatizam, filozofiju egzistencije, herm eneutiku, feno
menologiju, kritiku teoriju drutva, te za filozofske disci
pline - ontologiju, filozofsku antropologiju, aksiologiju i
etiku.
Praksis filozofija je bila filozofija angam ana i to je
odreivalo oblasti filozofskih rasprava i prevlast uticaja
pojedinih filozofskih orijentacija. U njoj preovlauje zani
manje za antropologiju, filozofiju istorije, ontologiju, nad
problemima logike, filozofije nauke, filozofije jezika...
Godine 1964. je osnovan u Zagrebu asopis Praxis i
odrana prva velika sesija novoosnovane m eunarodne
filozofske kole Korulanske letnje kole. Praxis i Kor
ulanska kola davae osnovna obeleja jugoslovenskoj
filozofiji sve do njihovog ukidanja 1975. godine i dugo
nakon toga. Domae izdanje Praxisa izlazilo je est puta
godinje, m eunarodno etiri puta, Korulanska kola
odrana je dvanaest puta.
Praxis i Korulanska kola su postojali sve do 1975.
godine, kada je sa Filozofskog fakulteta u Beogradu uda
ljeno osam nastavnika koji su pripadali grupi praxis. Na
kon toga su zabranjeni i filozofski asopisi i filozofska
kola. Od 1972. godine, godine obrauna sa liberalnim
politikim rukovodstvom Srbije, tekao je novi politiki
kurs represija i zabrana, policijskih progona, restauracije
staljinizma.
Za manje od dvanaest godina svoga postojanja asopis
i kola su okupili najznaajnije mislioce Evrope i SAD. Bili
su tu K. Axelos, A. J. Ayer, Z. Bauman, E. Bloch, T.
Bottomor, U. Cerroni, R. Kohen, M. Farben, E. Fink, E.

237

Fromm, L. Goldman, J. Habermas, A. Heller, K. Kosik, H.

Lefebvre, E. Mandel, G. Lukacs, H. Marcuse, K. Wolf i
drugi. asopis i kola su sigurno bili meu najznaajnijim
centrima filozofskog i sociolokog ivota u to vreme. Mo
da se znaaj i uticaj koji su asopis i kola imali moe
videti u kritikama koje su dolazile od sovjetskih filozofa,
kritika koje su objavljivane u asopisima Voprosi filosofii,
Filosofskie n a u k i... Praxis je bio esta meta napada tada
vodeih sovjetskih filozofa (M. T. Jovuk, I. S. Narskij, M.
N. Rutkevi i dr.). asopis je kritikovan zbog pribliavanja
buroasko liberalnim strujama koje propovedaju antro
poloki humanizam, koncepciju koja zamenjuje kritiku
buroaske filozofije i buroaskog sveta 'kritikom svega
postojeeg', a u biti kritikom socijalistikog drutva i nje
govog pogleda na svet (navedeno u: Praxis 1/1969, str.
350). Gotovo svi od jugoslovenskih filozofa okupljenih u
tom asopisu bili su zajedno, ili pojedinano, meta napada,
kritika, ideolokih optubi i diskvalifikacija: G. Petrovi, R.
Supek, P. Vranicki, D. Grli, B. Bonjak, I. Kuvai, V.
Kora, M. Markovi, Lj. Tadi, S. Stojanovi, Z. Golubovi,
M. ivoti i drugi.
Razvijana je intenzivna komunikacija i saradnja sa sli
nim orijentacijama humanistike i antropoloke pro
venijencije u Poljskoj, ehoslovakoj, Maarskoj i Rumu
niji. Tu aktivnost su sovjetski filozofi tumaili kao - "u
uslovima zaotravanja ideoloke borbe u savremenoj eta
pi... pokuaj imperijalistike reakcije da se zajednica soci
jalistikih zemalja rastroji iznutra, infiltracijom buroaske
filozofije u socijalistike zemlje". Upuen je i poziv za
borbu protiv odstupanja od principa marksizma-lenji
nizma, to ih vre ovi autori u pojedinim asopisima soci
jalistikih zemalja ( ibid., str. 351). Filozofi praksis grupe
su optuivani za apstraktno suprotstavljanje slobode i
drave za negiranje da je socijalistika drava skelet
samoupravljanja, za ultrakriticizam, eklektiku, revizioni
zam, subjektivni idealizam, ukratko za odstupanje od
principa marksizma-lenjinizma i zbliavanje sa strujama
savremene buroaske filozofije i sociologije (ibid., str.

238

352). U osnovi svojoj te optube su bile opravdane i,

naravno, za opstanak Praxisa opasne. Bila je to revizija
marksizma-lenjinizma, tom revizijom je ta filozofija osta
vila iza sebe trag na kom e je poivala nada u m ogunost
reforme realsocijalizma. Tokom dvanaest godina svoga
postojanja ta filozofija i drutvena teorija su, posebno kad
su bile suoene sa dramatinim dogaanjima u Poljskoj i
ehoslovakoj, sve vie postajale kritika autoritarnog dru
tva i autoritarne ideologije i teorije" stavljene u slubu
opravdanja tog drutva.
Ta kritika je bila prekinuta u najveem svom usponu.
Javno delovanje praksis orijentacije je zabranjeno u vreme
suspenzije osam profesora sa Beogradskog univerziteta.
Od 1968. godine praksis grupa je bila pod posebnom
brigom policijskog aparata drave, a sa izbacivanjem pro
fesora ona je bila potpuno zabranjena. Zabrana je dovela
do velike krize filozofije i drutvene teorije u vreme koje
je zahtevalo da se na izazove drutvene krize odgovara
racionalnim diskurzivnim miljenjem. Prazan prostor na
javnoj sceni popunjavala je litararna inteligencija. Otuda je
bilo toliko mnogo mitotvorstva u vreme ideoloke pri
prem e za nastupanje separatistikih nacionalizama. Kada
su se profesori iz praksis grupe ponovo pojavili na javnoj
sceni, sredinom osamdesetih godina, doneli su sobom
prom ene koje su bile okantne ne samo za jugoslovenske
prilike ve i za sve nae prijatelje u svetu. Glavni pred
stavnici beogradskog dela te grupe krenuli su u sunovrat
srpskog nacionalizma. Filozofi iz zagrebakog dela te gru
pe sauvali su svoj moralni i intelektualni integritet. U
m euvrem enu se desio raspad te do tada vrlo jedinstvene
grupe s pojavom asopisa Praxis International, koji je
preuzela uglavnom beogradska grupa (Markovi, Tadi,
Golubovi, Stojanovi), a u kojoj nikada nisu eleli da
sarauju ostali lanovi te grupe.
Praxis je u svojim tematskim brojevima sadravao kri
tiku analizu dela L. Goldmana, J. P. Sartrea, E. Blocha, M.
Heideggera, H. Marcusea, T. Adorna, savremenih feno
menologa... Odraivao je sledee savremene teme: ta je

239

povijest (1964), Jugoslovenska kultura (1965), Stva

ralatvo i postvarenje (1967), Birokratija. tehnokratija i
sloboda (1967), Nacionalno, internacionalno i univerzal
no (1968), Marks i revolucija (1969), Mo i hum anost
(1970), Jednakost i sloboda (1971), Graanski svet i
socijalizam (1971), Graanski svet i nova levica (1972),
Odgovornost intelektualaca danas (1973), Lenjinizam i
socijalizam (1973), itd.
Dominantna tema u toj filozofiji bila je kritika soci
jalizma kao birokratskog drutva. To je injeno u ime
slobodnog drutva neposredne demokratije, oliene u
vlasti neposrednih proizvoaa. Viepartijski pluralizam je
smatran zastarelim oblikom organizacije graanskog dru
tva. Iz istorije borbe za demokratiju preuzimani su zahtevi
liberalne i posebno liberterske tradicije u kojoj se kao
uslovi slobode istiu vladavina prava, zakonom zatiena
ljudska i graanska prava pojedinaca i drutvenih grupa,
nezavisna sudska vlast, demokratski izabrana i kontroli
sana izvrna vlast... Svi ti elementi graanske demokratije
mogu biti realizovani, prema dominantnim stavovima prak
sis filozofa, samo u uslovima postojanja socijalne pravde. A
osnov za socijalnu pravdu je nepostojanje m onopola pri
vatnog vlasnitva i drave koja je u rukama tog monopola.
Zahtevana je ljudska solidarnost ne u obliku moralnih
apela i imperativa, ve preko institucionalnih, pravnih
garancija pravedne raspodele ekonomske i politike moi.
Ta institucionalno-pravna osnova pravednog drutva tra
ena je u politikom pluralizmu koji obezbeuje parla
ment zastupljen od predstavnika sveta rada. Politiki par
lamentarizam vien kao pluralizam interesa u svetu rada
treba da zameni klasine oblike partijskog pluralizma u
postojeem graanskom drutvu. Taj odnos prema vie
partijskom pluralizmu i privatnoj svojini, kao dominantnim
oblicima graanskog drutva, bio je i ostao glavna meta
napada na praksis filozofiju, posebno od nove desnice.
Praksis filozofija se bitno pribliava stavovima savre
m ene evropske socijaldemokratije. Danas u uslovima div
ljih oblika privatizacije i divljanja nacionalizma unutar

240

novog politikog, ekonom skog i vojnog m eunarodnog

poretka, koji se izgrauje sa novim procesom globalizacije
i njemu odgovarajuom podelom rada, veoma je realna
opasnost da drutva biveg realnog socijalizma u central
noj i istonoj Evropi, ukoliko se spontano prepuste pro
cesima te divlje reprivatizacije, bez elemenata korekcija
kojima se trae garancije socijalne bezbednosti graana,
uz pravno jednake anse i obaveze drutva da titi najsi
romanije, postanu drutva perifernog kapitalizma latino
amerikog tipa, rezervoar jeftine radne snage, prostor za
izmetanje prljavih tehnologija, berza za pranje prlja
vog novca. Ta opasnost je razlog vie za ponovo itanje i
rekonstrukciju naslea praksis filozofije koja je u osnovi
zastupala jednu socijaldemokratsku opciju.
Od ideje samoupravljanja ostala je znaajna ideja prava
na sauestvovanje proizvoaa u odluivanju. Dem okrat
sko drutvo nije mogue ako se u viepartijski pluralizam
ne ugrade i zahtevi za drutvenu, ekonom sku i politiku
afirmaciju sveta rada, za sauestvovanje u donoenju poli
tikih odluka.
U dekonstruktivnom itanju tekstova praksis filozofije
i teorije o samoupravljanju kao o formi globalnog ureenja
drutva ide se ispod nivoa savremenosti ako se sa kritikom
ideje o neposrednoj demokratiji odbaci i zahtev za sau
pravljanjem (Mitbestimmung). A to se sada deava u radi
kalnom odbacivanju ove filozofije na prostorima bive
Jugoslavije.
Razumevanje znaaja i uloge graanskog drutva nije
mogue ako se potpuno odbace dometi kritike toga dru
tva i kritike realsocijalizma u okviru praksis filozofije. Njeni
predstavnici su insistirali na onoj formi asocijacije drutva
koja je zasnovana na artikulaciji drutvenih interesa, ali i
na solidarnosti, od dravnih institucija nezavisnih, aktera
drutvenih procesa, na onoj, od drave nezavisnoj, sferi
graanskog drutva koja omoguava da se uspeno tite i
proiruju prava graana i poveava njihov uticaj na dru
tveni ivot.

241

Ukoliko je opasnost od nacionalizma postajala vea

krajem osamdesetih godina i u toku rata 1991-1995. utoliko
je potreba za takvom obnovom te tradicije bivala sve vea.
Tragedija naeg propadanja se sastojala u tome to su
tu obnovu u Srbiji onemoguavali i spreavali nekadanji
protagonisti praksis filozofije (Mirkovi, Tadi, osi), to
su oni time omoguili spregu izmeu nacionalista i bra
nilaca boljevikog naslea.
Praksis filozofija je ostavila trajne tragove u istoriji bive
Jugoslavije i time to je bila idejni inspirator prve velike
pobune protiv samovoljne i neograniene vlasti, inspirator
pobune studenata 1968. godine. Bila je to kratkotrajna ali
snana pobuna protiv samovlaa i licemerja politike
birokratije. Zahtevi pobunjenih studenata su bili zahtevi za
demokratskom reformom drutva, zahtevi za realizaciju
proklam ovanih ciljeva slobode, solidarnosti i pravde. O toj
pobuni i ulozi te filozofije i njenom idejnom pripremanju
napisane su brojne studije i kod nas i u svetu.
Reakcija reima na tu pobunu bila je licemerna i veoma
uspena.
Bila je to revolucija jakih moralistikih naboja u kritici
postojeeg. Gotovo sve zahteve te pobune usvojila je i
preuzela vlast prenosei ih u zvanine dokum ente koji
obavezuju partiju na njenom putu dalje izgradnje soci
jalizma i borbe protiv moralnih devijacija u drutvu.
Josip Broz Tito je dobio brojna priznanja u svetu zato
to se uzdrao od brutalnih obrauna sa pobunjenim stu
dentima. Ali on je nekoliko dana nakon stiavanja pobune
zahtevao da se malobrojni neprijatelji koji su se uvukli u
redove potenih studenata primereno kazne. Te nepri
jatelje je predstavljala grupa od osam profesora filozofskog
fakulteta u Beogradu. Zahtevano je da oni vie ne vaspi
tavaju omladinu. Sedam godina je trajalo uporno nasto
janje reima da natera Filozofski fakultet u Beogradu da te
svoje profesore samoupravno iskljui iz svojih redova.
Kad to nije uspelo, odlukom Skuptine Republike Srbije,
u januaru 1975. godine oni su odstranjeni iz nastave. Van
javnog ivota bili su ve od 1968. godine. Posle 1968,

242

naroito posle pada liberala u Srbiji 1972. godine, zapoet

je ideoloki talas obnove staljinizma, nova militarizacija
drutva iznad uobiajne ideologije i politike koja je trajala
nekoliko godina posle Titove smrti, godina koje su njegovi
naslednici oznaili lozinkom I posle Tita - Tito.
Osam profesora (M. Markovi, Lj. Tadi, S. Stojanovi,
D. Miunovi, N. Popov, Z. Golubovi, T. Ini, M. ivoti)
bili su izabrani za uzorak selektivne represije novog poli
tikog kursa, koja je sve do raspada Jugoslavije bila efi
kasna. Takvom represijom je trebalo oznaiti ta se sm e, a
ta ne sm e u javnom ivotu. Filozofski ivot je bio potpuno
zamro. Zabranjni su svi postojei filozofski asopisi i sve
institucije okupljanja jugoslovenskih filozofa. Snana ju
goslovenska intelektualna zajednica stvorena oko aso
pisa Praxis prestala je aktivno da deluje. Pojavio se ogro
m an broj poruenih knjiga i tekstova koji su imali zadatak
da se definitivno obraunaju sa tom filozofijom.
Organizovani su sudski procesi ekstremistima m eu
studentim a da bi se zastraila i uutala itava generacija
pobunjene mladosti, da bi se uguio antibirokratski duh
njene pobune. Ta generacija 68. postala je generacija gu
bitnika, neiskazana generacija. Brigu o njoj preuzela je
policija. Radi obrauna sa njom, u krivini zakon je uveden
paragraf o deliktu miljenja i zahtev za ispitivanje mo
ralno-politike podobnosti prilikom zapoljavanja.
Kada je grupa odstranjenih profesora dvadeset godina
kasnije ponovo stupila na javnu scenu, bili smo pozvani
da odgovorim o na pitanje: "ta vam izgleda prolazno i
nevano, a ta bitno i sudbinsko u vaem sluaju?. Vero
vao sam tada da iza nas stoji moralna pobeda koja m oe
da bude znaajan ulog u borbi za demokratizaciju drutva.
Odgovorio sam: Teorijska kritika birokratije ezdesetih
godina nije bila bez uticaja na jaanje demokratskih po ten
cijala drutva, posebno intelektualne omladine ove zemlje.
Guenje te kritike znailo je Pirovu pobedu pretvorenu u
divljanje, mahnitanje, samouverene, samovoljne, bahate i
svemone birokratije koja je stvarala pusto u privredi,
politikom sistemu, obrazovanju, i nudila svojom ideolo

243

gijom sve sigurnije sunovraanje u bezdan sadanje totalne

krize. Na sceni javnog ivota ostali su tada samo licemeri i
cinici, a na margine, u izolaciju i rezervate, proterani su svi
oni koji su svojim karakterom i pameu bili neophodni za
postojanje zdravog drutva... Dosadanja teorijska kritika
birokratije moe da da nadu da e se ukinuti birokratska
nomenklatura, izbor rukovodeih kadrova na osnovu m e
rila moralno-politike podobnosti koja zahtevaju odanost
i poslunost, bezlinost, nedostatak savesti i line odgo
vornosti... Pojavljuje se nada da e sa naih prostora nestati
maligni nacionalizmi koji, kao bomba, mogu da raznesu
integritet Jugoslavije (u: N. Popov, Contra fa tu m , Beo
grad, 1988, str. 402).

Sredinom osam desetih godina nacionalizmi su zakrilili

jugoslovenski prostor. Politike elite u republikam a bive
Jugoslavije traile su nove oblike legitimacije svoje vlasti.
Oni vie nisu mogli pravdati pravo na postojanje tvrdei
da tite klasne interese radnike klase, jer je zemlja bila u
tekoj ekonomskoj krizi, i zato su sve vie tu legitimaciju
traili pozivajui se na to da oni tite interese svojih nacija.
U krilu vladajue komunistike ideologije otvorili su se
maligni procesi koji e dovesti do razbijanja Jugoslavije,
borbe za prekrajanje granica i stvaranja novih drava.
Dolo je do sprege do jue ljutih ideolokih protivnika,
boljeviki vaspitane politike elite i nacionalne inteligen
cije koja je iza sebe imala bogatu istoriju irenja i podsticaja
m eunacionalne mrnje.3Osamdesetih godina nastajali su
3

Evo nekoliko primera te bogate istorije irenja nacionalne mrnje.

Ugledni srpski istoriar Vasa ubrilovi je u Srpskom kulturnom
klubu 1937. godine izloio po zlu uveni plan iseljavanja Amauta sa
Kosova, u kome, na primer, stoji da su Crnogorci najprikladnije
orue za potiskivanje Amauta, a posle njih liani, Krajinici i Srbi
janci. Amaute je nemogue suzbiti samo kolonizacijom, tvrdi
ubrilovi. Jedini nain, jedino sredstvo, to je brutalna sila jedne

244

nacionalni programi u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji u ko

jima se zahtevalo razbijanje Jugoslavije i stvaranje po
sebnih nacionalnih drava. Po uticaju koji su imali naj
znaajnije mesto zauzimaju M emorandum SANU 1986.
godine, Prilozi za Slovenaki nacionalni program (Nova
revija, 1987), a i knjiga Franje Tum ana Bespua povi
jesne zbiljnosti, Islamska deklaracija Alije Izetbegovia
i dr.
Veoma aktivno u pripremanju, stvaranju i prom ovi
sanju M emoranduma SANU uestvovali su nekadanji pri
padnici praksis grupe M. Markovi, Lj. Tadi, D. osi.
organizovane dravne vlasti"... Naroito treba pustiti jedan talas
Crnogoraca sa brda da izazovu masovni sukob sa Arnautima u
Metohiji. Preko poverljivih ljudi, ceo sluaj mirne due treba pred
staviti pred svetom kao sukob bratstava i plemena i po potrebi dati
mu ekonomski karakter. U krajnoj nudi, mogu se izazvati i lokalne
bune koje bi bile krvavo uguene najefikasnijim sredstvima, i to ne
toliko vojskom koliko kolonistima, crnogorskim plemenima i et
nicima. Ostaje, kae ubrilovi, jos jedno sredstvo koje je Srbija
vrlo praktino upotrebljavala posle 1878. godine, tajno paljenje sela
i arnautskih etvrti po gradovima. (V. ubrilovi, Iseljavanje Ar
n a u ta , Lider, Pritina, 1992, str. 7). Mnogi srpski istoriari, uenici i
sledbenici V. ubrilovia, igrali su znaajnu ulogu u irenju veliko
srpskog nacionalizma pred raspad Jugoslavije.
Nikolaj Velimirovi, episkop Srpske pravoslavne crkve, koja ga je
nedavno proglasila za sveca, pisao je 1937. godine: ,Ipak se mora
odati potovanje sadanjem nemakom voi A. Hitleru koji je kao
prost zanatlija i ovek iz naroda uvideo da je nacionalizam bez vere
jedna anomalija, jedan hladan, nesigurni mesijanizam. I evo, u XX
veku, on je doao na ideju Svetoga Save i kao laik poduzeo je u svom
narodu onaj najvanjii posao koji prilii jednom svetitelju, geniju,
heroju." (Sabrana dela, tom V)
Navedimo jo jednog filozofa, Kaicu Milanova: Bez obzira na poli
tiku krivicu, mi treba da njih (Hrvate -M . .) ubijamo gde stignemo
i gde god moemo ubijati nekanjeno, pa u vanijim sluajevima i
uz kaznu. Tamo gde ih ne moemo ubijati treba da propovedamo
njihovo ubijanje i na taj nain spremamo druge da ih ubijaju. Svaki
sporazum pre odmazde i pune kazne treba da bude iskljuen. Nema
sporazuma i pregovora pre odmazde... Odmazda treba da bude
glavni politiki cilj ispred ostalih. ( O braun, naela i razlozi.
Srpska misao, Melburn 1969).

24 5

Markovi se pominje direktno i kao autor, a ostali su

poznati kao uporni promoteri ideja ovog dokumenta.
Sadraj Memoranduma se u stvari aputao godinama,
stvarao na tajnim sastancima nacionalne srpske inteligen
cije, da bi posle poznate Osme sednice CK SKS (obrauna
Miloevia sa um erenom strujom u Partiji) bio ponuen
kao politiki program Miloevieve politike garniture.
Srpski nacionalisti su postavili zahtev za novom dr
avom u ime nacionalnih interesa srpskog naroda. Za
htevali su stvaranje drave svih Srba, drave koja e da
obuhvati srpski etniki prostor. Zahtevali su svi Srbi u
jednoj dravi. Taj srpski etniki prostor je duboko prodi
rao unutar granica Republike Hrvatske, Bosne i Herce
govine i Makedonije. Politika elita u Srbiji nije imala svoj
program razbijanja Jugoslavije sve donde dok ga nije pri
hvatila od srpske nacionalne inteligencije. Taj program je
stvarala ona inteligencija u kojoj je dolo do sprege izmeu
nekadanjih praxisovaca i nacionalista. Glavni strateg te
sprege bio je srpski pisac Dobrica osi, godinama blizak
grupi izbaenih profesora sa Univerziteta u Beogradu, ali
i piscima okupljenim u Udruenju knjievnika Srbije. osi
je godinam a uporno nastojao da pomiri dve otro suko
bljene struje u Srbiji - praksis filozofe i nacionalnu inteli
genciju. Osamdesetih godina to se i deava. Oni koji nisu
prihvatali to pomirenje bivali su (a i danas su) denuncirani
kao nepopravljivi marksistiki doktrinari i komunisti. U
tabor nacionalne inteligencije ukljuuju se filozofi koji su
imali znaajnu m eunarodnu reputaciju (M. Markovi, Lj.
Tadi).
Raskoli u toj grupi zapoeti su 1980. godine, posle
demonstracija na Kosovu. Bivi praksisovci su se priklonili
nacionalnoj inteligenciji koja krizu na Kosovu nije obja
njavala kao ugroenost graana od sve brutalnijeg re
ima, ve kao ugroenost Srba od Albanaca. Godine 1986.
je dolo do velike homogenizacije m eu srpskim intelek
tualcima -v ie od 200 njih, meu kojima su veoma ugledni
pisci, profesori univerziteta, akademici potpisali su izjavu
u kojoj se brani ugroeno Srpstvo i ugroeni matini ve-

246

kovni srpski prostor, i isticali prava Srba na ostvarenje

vekovnog sna o jedinstvenoj nacionalnoj dravi. Ta izja
va je najavljivala pojavu M emoranduma SANU u kom e se
trai uspostavljanje potpunog nacionalnog integriteta za
srpski narod - sjedinjavanjem svih srpskih prostora u jednu
srpsku dravu.
U toj retorici nema graana, postoji samo nacija, srpski
narod ije interese objavljuje i brani nacionalno osveena
srpska inteligencija. Mnogo uarenih rei je izgovoreno o
potrebi za voom i politikom elitom koja e te interese
moi da razum e i ostvari. A kad je taj spoj naen, do jue
krajnje kritina prema vlasti, inteligencija je poela da se
udvara novom voi. Osnova tog angamana se najbolje
izraava poznatim stavom: Ein Volk, ein Staat, ein Fh
retM. U to vreme Mihajlo Markovi je pisao: Tri inioca su
omoguili preokret u Srbiji... narod je opet postao subjekat
istorije. On je to postigao impresivnim samoorganizovanjem, samodisciplinom i bez prim ene nasilja... Drugi ini
lac je pojava novog tipa mladih politikih rukovodilaca
koji su bili dovoljno inteligentni da shvate da se bez
narodne podrke vie ne moe ostati u politici, a da se
podrka moe stei samo hrabrou, linim integritetom,
vrednim radom, skromnim ivotom i otvaranjem upravo
onih problem a koje narod doivljava kao kljune i bitne.
Trei je inilac formiranje snanog i uticajnog kritikog
javnog mnjenja... SANU je bitno doprinela stvaranju takvog
javnog mnjenja, ne samo individualnim radom i javnim
angaovanjem svojih lanova ve i kao celina. odlunom
odbranom svog integriteta i prava na slobodnu kritiku re
1986. godine (godina izlaska M emoranduma SANU - M.
). Najzad, Srbija je u izuzetno povoljnom poloaju to
trenutno ima rukovodstvo koje bi i na najslobodnijim
izborima bilo izabrano. (.Knjievne novine, 15. 10. 1988)
Osnovni cilj koji ima i narod, i politiko rukovodstvo
koje sada njegove tenje potpuno razumeva, to je stvaranje
nove srpske drave. M. Markovi kae: Je d in i rasplet
jugoslovenske krize koji moramo po svaku cenu spreiti
je konzervacija Jugoslavije kao saveza drava u njihovim

247

dosadanjim granicama. (Politika, 30. 8. 1991). M. Mar

kovi: Srpski narod mora ostati jedinstven u Jugoslaviji i
sopstvenoj nacionalnoj dravi. (Politika, 17. 3. 1991), Lj.
Tadi: U ovom asu je srpski nacionalni i dravni interes
u tome da srpski narod, tamo gde je u veini, ostane da
ivi u jednoj dravi. Zahtev Srba da ive u jednoj dravi u
sluaju raspada Jugoslavije i dalje se naziva velikosrpskim
hegem onizm om ... Pitam se po kojem to bojem ili ljud
skom zakonu moe dva-tri miliona Srba biti prinueno da
ivi izvan dosadanje zajednike drave, (Politika, 16. 8.
1991). D. osi: Nastaju uslovi u kojima e se, posle dva
stolea borbi, srpski narod konano skrasiti u demokrat
skoj dravi i posvetiti svom razvoju i napretku. Srpski
narod, kao celina, prvi put u istoriji stie nacionalnu,
socijalnu i duhovnu samosvest. (Politika, 15. 9. 1991)
U pismu prvom kongresu srpskih intelektualaca u Sara
jevu pred izbijanje rata (Politika, 29. 3- 1992), osi poru
uje: Mi Srbi, Muslimani i Hrvati uvaavanjem istorijskog
iskustva... moramo se to pravednije razdeliti i razgraniiti
da bismo uklonili razloge da se mrzimo i ubijamo. D e
klaracija sa tog kongresa, organizovanog pod direktnim
patronatom SANU i osia, zahteva da BiH postane "tro
delna zajednica u kojoj e Srbi suvereno stati na svoje
m ee. Sudbina Srpstva je nedeljiva i sve to se odnosi na
jednu srpsku zemlju odnosi se na Srbe ma gde oni iveli,
jer su srpske zemlje jedinstven prostor. (Politika 30. 3.
1992).
M. Markovi objanjava da se najvee otrenjenje srp
skog naroda sastoji u svesti da zajednikog ivota vie ne
moe biti (Knjievne novine, 15. 12. 1987). Ti ideolozi
velike Srbije postaju najei protivnici antiratnih pokreta
i mirovnih inicijativa, denuncirajui te pokrete kao antipa
triotske, lane, apstraktno pacifistike, NATO mirovnja
ke, a njegove nosioce kao Srbe koji mrze sopstveni narod.
Najei oponenti mirovnim inicijativama bili su upravo
bivi praksisovci.
Jezik kojim je stvarana ideologija o velikoj Srbiji kao
ostvarenju vekovnog sna srpskog naroda, bio je u osnovi

248

svojoj mitski. Njegovi tvorci su bili intelektualci koji su se

pretvorili u misionare i proroke, u one subjekte preko kojih
se izraava duh njihovog naroda. Sve to sa teorijom kojom
su se do sada bavili (kao i sa teorijom uopte) nije imalo
nikakve veze.
Nekadanji uesnici u pobuni 1968. godine doekali su
na no nove studentske nemire 1991. i 1992. godine i
tumaili ih kao izdaju interesa srpskog naroda. A cilj kojim
ti interesi treba da budu ostvareni je razgranienje sa
drugim nacijama i organizovanje jedne jedinstvene drave
za sve Srbe u Jugoslaviji koja se raspadala. U jednom
intervjuu (Politika, 30. 8.1991), Markovi kae da e srpski
narod oslonjen na sopstvene snage odjednom osetiti u
desnu lakou postojanja, kad ne bude vie bilo okolne
brae da nas vode, zamajavaju i zapliu.
Sve je to moglo izgledati smeno da nije bilo uvod u
krvave i tragine sukobe. Ti majstori istine koji su se
nekada borili za demokratske dijaloge postali su krajnje
iskljuivi u nametanju svog uverenja da je jedini spas za
srpski narod u stvaranju jedinstvene drave, proglaa
vajui sve to je bilo drugaije od toga za la, izdajstvo i
sluenje stranim interesima. Takvom netrpeljivou pre
vazilaze su sve svoje dojueranje progonitelje.
*
* *
Jezik kojim se stvarao i opravdavao ratni sukob u
Jugoslaviji bio je jezik simulacija, jezik praznih oznaitelja,
jezik opsena i privida, jezik bez realnih svojstava i realnih
objekata. Iz tog jezika su ishlapele racionalne dimenzije
govora i miljenja, jer to i nije jezik koji ima za cilj saznanje,
po nameni svojoj, to je jezik zavoenja.
To nije jezik vremena kriza, ve vrem ena katastrofa.
Krize su ona drutvena stanja koja se mogu racionalno
prevazilaziti, katastrofe su nenorm alna stanja, u njima se
raa jezik simulakruma, praznih oznaitelja. Krize su ano-

24 9

mina stanja drutva, katastrofe su anomalijska stanja.

Anomije se mogu racionalno razreavati, anomalije su
iracionalne.
iveli smo u vremenu katastrofe koja je pripremana,
praena i opravdavana jezikom simulacija. Govori se da
je ovo to nam se desilo bio graanski i verski rat. A ovo
nije bio ni rat. Sve to o ratu znamo nema veze sa ovim
pokoljem. Rat se deava tada i tamo gde postoji realni
neprijatelj koji ugroava opstanak drugih, graana. Rat je
ciljno racionalna aktivnost oslobaanja od neprijatelja.
Srbi su ratovali 1914. i 1941. godine protiv stvarnog nepri
jatelja, stranih osvajaa. A ko je sada bio neprijatelj? Narodi
koji su do sada iveli zajedno na svojim domovinskim
prostorima, narodi ije su kulture istorijski isprepletane i
uzajamno proete, narodi koji nisu ugroavali opstanak
drugih suseda pretvoreni su u neprijatelja. Neprijatelj je
stvoren ideolokim simulacijama. Stvoren je jezikom n e
sposobnim da reava drutvene krize, ali sposobnim da
zavede i odvede u katastrofu.
Iz nacionalistike mitomanije tog jezika ispario je svaki
istorijski supstrat. Davno je prolo vreme ratova za nacio
nalne drave. Zato jezik naih novih nacionalnih mesija i
proroka stvara od istorijskih simbola nacionalne rom an
tike faistoidne utvare koje su navodile na to da sve drugo
i drugaije sem nacionalnog na ovim prostorima dobije
oznaku neprijatelja.
U ovom ratu se nije ubijalo radi ostvarenja realnih
svrha, oslobaanja od neprijatelja. To nije bio rat ve
zloin. Zloin nastaje tamo gde ubijanje nema svrhe i
opravdanja, gde umesto realnih ciljeva oslobaanja od
neprijatelja stoje vetaki izazvani i iznueni ciljevi i uni
tavanje svega drugog i drugaijeg, gde izmeu sile i prava
ne stoji realna ugroenost od drugog ve isto nasilje i
teror.
M onstruoznost zloina u ovom ratu najbolje ukazuje
na ukidanje granica izmeu smisla i besmisla, realnih
ciljeva borbe i kriminala. Poslednji svetski rat niko pam e
tan nije odredio kao etniki sukob izmeu Nemaca, s

250

jedne, i Engleza, Francuza ili Rusa s druge strane. Graan

ski rat u paniji se ne moe razumeti kao etniki rat. Rat
izazivaju realno suprotstavljeni interesi koji se nisu mogli
razreiti politikim sredstvima. Kako se to realno suprot
stavljeni interesi m ogu vezivati za interese itavih nacija?
Zar je interes nacionalna kategorija? Identifikacija socijal
nog i drutvenog interesa je simulakrum koji ima za cilj
nacionalnu homogenizaciju koja moe da odvede samo u
totalitarno drutvo. Jezik nacionalistikih mitova stvorio je
situaciju u kojoj kao neprijatelja treba unititi Muslimana,
ili Hrvata ili Srbina, a kao cilj postii, u vreme stvaranja
globalnog sistema komunikacija, ivot u nakaznim dravi
cama, izolovanim i etniki istim bantustanima. Jezik ovog
vrem ena su stvarali mitomani, a ne ljudi sposobni da
racionalno odgovore na izazove krize.
Oni su simulirali viteku prolost kao ideal borbe za
novu dravu. Nije nimalo sluajno da protagonisti prava
svih Srba (ili Hrvata) na jednu dravu nikada nisu govorili
O m onstruoznosti ovog rata, o njegovoj zloinakoj pri
rodi, o totalnoj dehumanizaciji i rtve i delata, o onoj
preenoj granici koja odreuje razliku izmeu rata i zlo
ina. Zloin nastaje tamo gde se ubijaju oni sa kojima se
ne m oe voditi rat, stanovnitvo. Zloinac nastaje tamo gde
ubijanje nem a veze sa odbranom od realnog neprijatelja.
Za rat je neophodan realni neprijatelj, za zloin on nije
neophodan, dovoljan je samo zloinac. Zato je nacionalna
romantika vitetva ovde bila tako bedno simulirana i d e
lovala je kao skaradni nakit ratnih zloinaca.
Tvorci nacionalnih mitova nisu uutali. Spremaju se da
svoje ratne heroje brane od suda pravde, da zloince i
dalje prikazuju kao heroje koji su se borili za svoj narod
i njegove neostvarene istorijske ciljeve. A samoosve
enje svakog naroda moe doi tek onda kada se ovaj rat
svede na svoju pravu prirodu - na zloin.
Jedan od naina na koji se mistifikuje ovaj zloin je pria
o ravnotei zloina na svim stranama ukljuenim u sukob.
Svi su podjednako zloinci, svi su jednako ubijali, svi su se
sluili istim m etodama istrebljivanja drugog. Ove teze tre

251

ba da poslue kao glavni dokaz o nemogunosti zajed

nikog ivota naroda na naim prostorima. Treba ukinuti
razliku izmeu delata i rtve, izmeu onih koji su se
branili i onih koji su unitavali druge.
Kada se budu sveli bilansi ovoga rata pokazae se
kolika je nesrazmera u koliini zloina na raznim stranama.
Prepustimo to sudu pravde da odredi jesu li svi podjed
nako unitavali stanovnitvo, sela i gradove, sistematski
ruili itave regione, jesu li svi podjednako etniki istili
osvajane prostore, unitavali bogomolje i izazivali ma
sovne egzoduse nezapam ene na ovim prostorima.
Moralno proienje je m ogue samo preko razve
javanja magli koju je jezik zavoenja uneo u svest ljudi,
samo sa jasnom sveu uzroka i posledica ovoga rata.
Ogrom an napor su proizvoai simulakruma utroili da
ovaj rat objasne istorijskim uzrocima. A sva tumaenja
preko istorijskih uzroka se pokazuju kao prikrivena forma
jezika kojim se eli odreena vrsta cilja. Teze o veitim
etnikim mrnjama kao razlog ovog rata nisu nita drugo
nego prikriveni oblici zahteva za etniki istim dravama.
Valjalo bi zamisliti bilo koju mirnu sredinu, kao to je to
neki grad u Vojvodini, u kojoj su ljudi zajedno iveli
vekovima. Kad bi u tu sredinu upali zlikovci koji u ime
svoje nacije ponu da ubijaju druge narode, rezultat bi bio
isti kao u Bosni. Pokolj koji bi nastao stvorio bi privid o
m eusobno vekovnoj mrnji koja je ,,kad-tad morala da
dovede do takvog kraja.
Tvorci nacionalnih mitova uporno trae da se Bosna i
Hercegovina definitivno podeli na etniki iste dravice.
Kakvi bi ljudi iveli u tim dravicama, izolovanim od svoje
istorijske pom eanosti i izukrtanosti sa kulturama drugih
naroda toga prostora, njih mnogo ne zanima. Ideologija
nacionalne homogenizacije nosi u sebi oblike varvarstva.
Samo varvari se iskljuuju iz kultura drugih naroda, samo
oni iskljuuju one razlike m eu kulturama na kojima p o
iva pulsiranje samoga ivota.
Totalitarna ideologija nastaje ukidanjem razlika. ivot i
prava kultura poivaju na igri tih razlika. Najsrpskiji kul

252

turni spomenik - srpski manastir - sazdan je od ukrtanja

arapske, romanske i vizantijske kulture. Nema danas e t
niki istih kultura, samo su varvarske kulture etniki
izolovane i etniki iste.
Ideja o etniki istoj dravi Srba u Bosni nosi u sebi
najpogubnije posledice za samu Srbiju, jer pred da razbije
multinacionalnu Srbiju na etniki isto Kosovo (na osnova
prava albanskog naroda na sam oopredeljenje), etniki
isti Sandak i etnike bantustane u Vojvodini.
Spajanje problem a ouvanja nacionalnog identiteta sa
prekrajanjem granica bive Jugoslavije, osvajanjem novih
teritorija i stvaranjem novih drava nema danas nikakvog
istorijskog opravdanja i zato je realizacija te ideje mogla da
bude samo zloin preko simuliranih verskih i nacionalnih
ratova. Bez zajednikog ivota na ovim prostorim a nema
ni ivota. Oni koji to ne ele da vide nastavljaju sa ubija
njem ivota samog. Tenja da se ivot u Bosni i Herce
govini osakati i raerei ubila bi ivot u Bosni.
Postoji nada za novi poetak, za brisanje tragova tih
simulacija i zloina koji su ih pratili. Simulacije ne traju
suvie dugo. One se mogu zaleiti onda kad njihovi pro
tagonisti uute. Ko danas pamti ko je izgovorio rei: Srbija
se prostire donde dok dosee srpski m a.?
Kakvi su realni uticaji tih uarenih nacionalistikih mi
tova? Zajedniki ivot ljudi na ovim prostorim a probijae
se utoliko vie ukoliko politiku mo gube oni koji su hteli
da ga oblikuju prema himerama svojih vizija. Kad oni
zaute, spontano e se razvijati svi oni oblici norm alnog
suodnoenja naroda na ovim prostorim a koje sam ivot
sobom nosi.
* *
Potisnuto civilno drutvo postaje ponovo glavna tema
drutvene teorije. U Marksovoj koncepciji drutva civilno
drutvo je shvatano pre svega kao ekonom ska baza poli
tike drave, kao sfera privatnog vlasnitva i moi tog

vlasnitva nad politikom dravom. Za Marksa je sfera

civilnog drutva sfera egoizma i koristoljublja, osnova nes
lobode i nejednakosti. Dok god takvo civilno drutvo
postoji, drava je po Marksu uvek apstraktno opta, ona
ne moe artikulisano da titi interese sveta rada i uvek je
izraz moi vladajue klase. Zato je Marks nastojao da
graanskom drutvu koje je shvatao uvek u nerazreivom
protivreju civilnog drutva i drave, protivstavi ideju nove
ljudske zajednice, podrutvljenog oveanstva.
Marks je analizu civilnog drutva svodio na analizu
ekonomske baze toga drutva, i sve politike forme gra
anskog drutva izvodio direktno iz ove sfere. Marks je u
novom nainu proizvodnje video mogunost nastanka
novoga drutva.
Problem demokratizacije drutvenih institucija u savre
m enom svem se pokazao mnogo kompleksnijim. Civilno
drutvo se otvorilo kao predm et sociolokih istraivanja u
mnogodimenzionalnim oblicima sveta ivota.
Marksova filozofija istorije se razvijala pod snanim
uticajem Francuske revolucije (kao i Hegelova filozofija na
koju se Marks direktno oslanja), na one tenje te revolucije
koje on shvata kao neostvareno, ali trajno obeanje gra
aninu - tenje za jednakou, solidarnou i slobodom.
Marks je smatrao da se te tenje mogu ostvariti samo ako
se iz drutvene prakse otklone svi partikulariteti. Taj uni
verzalizam, tano primeuje A. Heler, uinio je Marksa
osobito neosedjivim za politika pitanja, za projekat de
mokratske politike posebno. (A. Heler, Marks i m oder
nost, u knjizi Marks nakon 100 godina, Zagreb, 1984, str.
201).
Sledbenici praksis filozofije su nasledili obe te osobine
Marksovog naina miljenja i razumevanje civilnog drutva
kao sveta rada, sfere ekonomije i kao nedovoljnu spo
sobnost razumevanja partikularnosti u drutvenom ivom.
Moda bi se i time moglo objasniti zato su neki marksisti
tako brzo prelazili sa stanovita opte oveanske em an
cipacije na zastupanje nacionalnih interesa svoje nacije,
suprotstavljenih interesima drugih nacija.

254

Ozbiljnije interesovanje za civilno drutvo zapoeto je

u drugoj polovini osam desetih godina kod nas, i ono je
predstavljalo traenje uslova i mogunosti za demokratsku
tranziciju postojeih sistema realsocijalizma u dem okrat
ska drutva.
Teorijska scena danas odlikuje se obnavljanjem intere
sa za civilno drutvo. Civilno drutvo je postalo osnovni
hermeneutiki klju za razumevanje kompleksnosti od
nosa drutva i drave. Ono se danas vie ne razumeva
samo kao arena razmene,. ve kao svet ivota, svet inte
resno motivisanih akcija, kulture i komunikacije, svet dru
tvenih suodnoenja privatnog i politikog, sfera socijalnih
mrea, politikih inicijativa i akcija.
Etika odgovornosti se javila kao nova znaajna oblast
filozofije. Posle pandemonijum a stvorenog od razliitih
filozofskih i drugih uverenja iz kojih su nastajali projekti
i vizije oslobaanja od ugroenosti svojih nacija, nam etnuo
se zahtev za teorijskim utemeljenjem etike odgovornosti.
O dgovorna dekonstrukcija tradicije, itanje tradicije
kao plodne i odgovorne obnove tekstova nasuprot na
cionalistikoj stilizaciji prolosti postaje velika tema nae
savremene filozofije. Posebno znaajno mesto u toj oblasti
ima naraslo interesovanje za vizantijsku tradiciju.
Stasala je nova generacija teorijski obrazovanih ljudi
koja je donela sobom ironini odnos prema provincijalnoj
pretencioznosti onih filozofa koji su sebe proglaavali za
autore istina o naciji, vremenu, istoriji svoga naroda i sl.
Generacija koja je uestvovala u masovnim studentskim
protestima 1992. godine nosila je sobom interes za anti
metafiziku oputenost, tenju da se bez velikih projekata
globalne izmene sveta gradi alternativna scena drutvenog
ivota. Najvei broj tih mladih protestanata (vie od
350.000 je danas u emigraciji) pobegao je od uasa ubijanja
i ratnih razaranja.
Sa tom generacijom se javlja i novi talas asopisne
produkcije. Najbolji m eu njima se prikljuuju najnovijim
idejnim strujanjima u svetu, posebno sporu m oderna-postm odem a. Gotovo svi tipovi racionalnog evropskog

255

diskursa bili su u krvavim sukobima odbaeni, i u sve

optem nasilju osporavani. Filozofsku teorijsku scenu da
nas oznaava napor da se ponovo izgradi instanca jednog
obavezujueg ratia koji se moe suprotstaviti mitolokoj
iracionalnosti. Zapoet je proces naknadne racionalizacije
teorijskog diskursa koji se suprotstavlja tenji ka zaboravu
prakse nacionalistikog diskursa i etnikih ienja koje
je on sobom nosio. Pri tom samo, i jedino, osporavanje te
iracionalne obnove tradicije ne iscrpljuje kritiku energiju
koju mobilie ta teorijska alternativna scena u nastajanju.
Tako, na primer, novi filozofski asopis Beogradski krug,
koji ponovo oko sebe okuplja veoma ugledna imena u
savremenoj evropskoj filozofiji, nastoji da artikulie onu
alternativnu scenu koja spremno izgrauje drugu, ra
zliitu stvarnost, koja gradi nove paralelne svetove. Po
lazite toga asopisa je ideja jedne nove, druge Srbije.
Srbije koja jo ne postoji, ali koja moe naporima novih
generacija da se prikljui ideji jedne nove Evrope, da
kooperativno uestvuje u simbolikom procesu stvaranja
novog duha Evrope... (iz uvodnika inicijalnog broja aso
pisa Beogradski krug).
(The Chellenges of Theories Symposium.
East Meets West and vice versa,
Moskva, juni 1996)

256