AGENCIJSKO NOVINARSTVO – IZVESSTAJ

( četvrto predavanje )

Agencijski izveštaj

Izveštaj ( report, engl.– izveštaj, prikaz, svedočenje ) je, uz vest, najčešći novinarski žanr.
To naročito važi za agencijsko novinarstvo.
Kao i vest, izveštaj je faktografski oblik novinarskog izražavanja.

Po jednom stanovištu, izveštaj je proširena vest.

Po tom stanovištu izveštaj je zasnovan na istim pravilima pisanja kao i vest. Mora da
odgovori na 5 W ( ko, šta gde, kada, i zašto ) plus kako. Izveštaj kao i vest, sadrži naslovi
blok, glavu i telo. Ali, za razliku od vesti, izveštaj u telu mnogo detaljnije razrađuje
elemente događaja.
Na primer, vest o jednoj sudskoj presudi će sadržati samo podatke o tome ko je, za koje
krivično delo koliko osuđen. Izveštaj sa suđenja će dočarati tok suđenja i sadržaće detalje
o optužnici, o tome šta je rekao tužilac, šta okrivljeni i njegov branilac, šta sudija, kakva
je bila atmosfera u sudnici, kako je optuženi dočekao presudu, kako su je komentarisali
branilac, tužilac...

Po drugom stanovištu, izveštaj je posebna forma novinarskog izražavanja, sa

sopstvenim zakonitostima pisanja.
Po tom stanovištu, izveštaj je novinarska vrsta kazivanja o jednom događaju, pri čemu se
on obrađuje sa više detalja ne samo primarne, nego i sekundarne prirode kako bi se bolje
prikazao i objasnio.

Primarni izvori: autor izveštaja kao svedok događaja, izjave aktera i drugih svedoka
događaja...

Sekundarni izvori: podaci od onih koji nisu direktni učesnici ili svedoci događaja

Korišćenje novinarske dokumentacije, dokumentacije i izveštavanje drugih medija,

Interneta, javnih arhiva...

Izveštaj u odnosu na vest ima više bekgraunda koji mnogo detaljnije otkrivaju pojedinosti
i pozadinu nekog događaja

O čemu izveštava agencijski novinar?

1. Izveštaj sa konferencije za novinare

2. Izveštaj sa „živog“ događaja: sa sednica vlade, skupštine, mitinga, štrajkova, ratova,
tribina, utakmica...
3. Izveštaji na osnovu saopštenja za javnost, raznih dokumenata i izveštavanja drugih
medija ( štampe, radija, televizije, drugih agencija, Interneta... )
Vrste izveštaja

Prema načinu obrade, tj. kompozicionoj strukturi, postoje tri vrste izveštaja: standardni ili
klasični, reporterski i analiticcko-interpretativni

Kriterijum za ovakvu podelu nalazi se u prioritetu odgovora na neka od pet bitnih pitanja
( 5 W ). U prvom slučaju, kada se podjednako detaljno odgovara na svih 5 W u pitanju je
standardni izveštaj. Kada se težište stavi na kako, u pitanju je reporterski izveštaj, a
kadase težište stavi na zašto, onda se radi o analitičko-interpretativnom izveštaju.

Standardni ili klasični izveštaj

Ova vrsta izveštaja se bavi bitnijim činjanicama događaja i ni jednu od njih posebno ne
favorizuje. Standardni iliklasični izveštaji su najčešći u agencijskom novinarstvu.

Reporterski izveštaj

Prati događaj u razvoju, odslikava atmosferu i opisuje ambijent u kojem se događaj

odigrao. Na taj način čitalac dobija predstavu o celini opisanih događaja. U ovoj vrsti
izveštaja akcenat se stavlja na odgovor na pitanje – kako.

Agencijski novinari ga najčešće koriste u ratnim izveštajima, demonstracijama,

nemirima, sportskim događajima...

Analitičko-interpretativni izveštaj

U ovoj vrsti izveštaja akcenat je na odgovoru na pitanje - zašto. Novinar stavlja

činjenice u takav međusobni kontekst da čitalac stiče jasniju predstavu o događaju i lakše
o njemu zauzima stav. U ovoj vrsti izveštaja događaj se više nego u ostalim stavlja u
kontekst njegovog šireg, društvenog značaja.

Agencijski novinari ne komentarišu događaj nego citiraju razne sagovornike koji

komentarišu događaj ili pojavu

Literatura:
1. Nebojša Jovanović i Dragovan Lazarević, „Agencijsko novinarstvo“, Biblioteka
PRIRUČNICI, Fakultet političkih nauka «Čigoja štampa», Beograd, 2005 ( str. 46 )
2. Neda Todorović, „Novinarstvo – interpretativno i istraživačko“, Beograd, 2002 ( od
74. do 78. strane )
3. Dušan Slavković, „Biti novinar“, Naučna knjiga, Beograd, 1988. ( od 139. do 160. str.)
4. http://www.iwpr.net/development/modules/intjournalism/articlestyles_serb.rtf