REPORTAŽA I DOKUMENTARNI FORMATI dr.

Stanko CRNOBRNJA

REPORTAŽA

Reportaža je jedan od osnovnih formata u medijima masovne komunikacije. U okviru

tzv. Informativnog sadržaja i programa, i u štampanim medijima, i u radio televizijskim
programima, pa i na Internetu, reportaža je veoma čest i efikasan oblik prikazivanja
onoga što se desilo. Reportaža spada u kratke medijske forme i, u trajanju, retko prelazi
15 minuta.

Prilikom stvaranja reportaže producet-autor prati sledeću proceduru (postupak):

1. IZBOR TEME
2. SINOPSIS – tekstualni okvir onoga što će biti sadržaj reportaže
3. ISTRAŽIVANJE – prikupljanje podataka ključno za verodostojnost reportaže
4. RADNI SCENARIO (košuljica) – konkretan redosled sekvenci u reportaži
5. TRANSKRIPT (scenario) – verni prikaz svega što je izgovoreno tokom snimanja

Reportaža, najčešće, ima prvenstveno informativnu namenu, ali može imati i obrazovni
sadržaj i namenu. Ili može imati kombinaciju ove dve namene.

Kao osnovni motiv za reportažu mogu poslužiti:

1. LIČNOSTI
2. ORGANIZACIJE
3. STVARI –PREDMETI
4. SITUACIJE
5. PROBLEMI ILI IDEJE

Primer klasične reportaže (’Filmske novosti’) na:

http://www.youtube.com/watch?v=GtJFKBngUOI

DOKUMENTARNI ŽANR

Dokumentarni žanr je jedan od dva prvobitna žanra, u medijskoj produkciji, uopšte, koja
se, rekli smo, deli na fakt (dokumentarno) i fikciju ( igrano).

Dokumentarni žanr u svom izrazu kombinuje:

- vesti
- specijalne (neobične, posebne) događaje
- reportažu
- muziku
- dramu
Dokumentarni žanr, svojim temeljnim pristupom temi, najčešće:

1. INTERPRETIRA PROŠLOST
2. ANALIZIRA SADAŠNJOST
3. PREDOSEĆA BUDUĆNOST

Za rodonačelnika dokumentarnog žanra u audio-vizelnim medijima smatra se Robert

Flaherti koji je, 1922 godine, snimio epohalni dokumentarni film pod nazivom: ’Nanuk
sa severa’. Ceo film možete pgledati na:

http://www.youtube.com/watch?v=kaDVovGjNOc

Po pristupu temi dokumentarni žanr deli se na tri osnovna formata:

1. FORMAT KOJI PRODIRE DUBLJE OD ŽIVOTNOG EKSTERIJERA i ide na

odabir (selekciju) elemenata koji dramatizuju odnose koje ljudi imaju sa
unutrašnjim i spoljnim elementima i faktorima stvarnog sveta. Primer je gore
navedeni film Roberta Flahertija.
2. FORMAT KOJI PRIKAZUJE PROBLEM koji se tiče velikog broja ljudi i koji
prikazuje načine na koje je dotični problem moguće rešiti. Primer jednog od prvih
dokumentarnih filmova, ove vrste, je film ’Reka’ scenariste i režisera Par
Lorenca. Ceo film (crno beli sa muzikom čuvenog Virgila Tompsona) možete
videti na: http://www.youtube.com/watch?v=ium31et6rd8&feature=related
3. FORMAT KOJI ISTRAŽUJE DETALJE OBIČNE SVAKODNEVICE i
prikazuje ih na dramatičan ali ne i na senzacionalistički način. Primer za
dokumentarni film ove vrste je legendarni (crno beli) film Džona Grirsona,
’Noćna pošta’.
Deo ovog filma možete videti na:
http://www.youtube.com/watch?v=Gmq6mFAEqNQ&feature=related

U poređenju sa žanrom vesti, i formatima koji proističu iz tog žanra, a koji se svi
zasnivaju na ’objektivnosti’ prikazanog, dokumentarni žanr, i formati koji proističu iz
njega, zasnivaju se na interpretaciji, ili ličnom viđenju, prikazanog.

Dokumentarni žanr ima flesibilnu formu koja se manifestuje kroz sledeće:

- može biti zasnovan je na stvarnosti ali nije obavezno i faktografski objektivan
- može prikazivati autentične ličnosti u fiktivnim događajima
- može prikazivati fiktivne ličnosti u autentičnim događajima
- može prikazivati stvarne događaje uz primenu spektakularne fabule (priče)

Jedna od osnovnih producentskih istina, u dokumentarnom žanru, jeste da dokumentarac

prikazuje ne samo ŠTA se dogodilo već i RAZLOGE zbog kojih se nešto desilo.
Prilikom stvaranja dokumentarca producet-autor prati sledeću proceduru (postupak):

1. IDEJA – zasnovana na: pravim (realnim) rečima, pravim ljudima ili pravim
događajima.
2. IZBOR TIPA DOKUMENTARNE ANALIZE – Kako funkcioniše? Kako je bilo?
Kako se dešava?
3. TAČKA GLEDIŠTA
4. ISTRAŽIVANJE PODATAKA
5. SINOPSIS
6. PRELAZNI MATERIJAL – uvodi, odjave, tizeri, pitanja pa čak i odgovori
7. PRELIMINARNA NARACIJA – vezivno tkovo celog materijala
8. FINALNI SCENARIO

Izražajne tehnike dokumentarnog žanra prate sledeće standarde i opša uputstva:

1. ’Humani (ljudski) interes je osnovni ključ uspešnog dokumentarca

2. Dramatika u odnosu na ljude-aktere dokumentarca
3. Traže se, i plasiraju se, živi atributi – ČAK i za ne žive stvari
4. Razvija se dramska fabula i to:
a) istraživanje i analiza karaktera (ličnosti)
b) prikaz konflikta
c) razvoj konflikta – komplikacija – kriza
d) detalji – sitne ljudske drame kao elementi održavanja interesa
e) klimaks
f) anti klimaks – razrešenje

Uz gore pomenute tehnike, u dokumentarnom žanru, koriste se i primenjuju se sledeći

elementi dramske forme:
1. Muzika – prateća
2. Specijalni predmeti-objekti–lokacije
3. Naracija (pričanje priče koja ima početak-sredinu-kraj)
4. Specijalni audio-vizuelni efekti i animacija
5. Glumci u ulogama stvarnih ličnosti
6. Narator – glas is pozadine (off) koji je skoro uvek prisutan čak i OBAVEZAN.

Producentski prilaz stvarnju kvalitetnog dokumentarca najčešće se zasniva na upotrebi:

izjava, intervjua, anketa (svežih ili onih iz arhive), u svrhu ISTICANJA IDEJA a ne
same dramske strukture.