Govor - dijalog na filmu

1. Dijalog (razgovor dve ili više osoba) je oblik tipičan za dramske žanrove. Varijante
dijaloga su i:
monolog ( glumac razgovara sa gledaocem ili sa samim sobom). Poseban oblik monologa
na filmu je
unutrašnji monolog ( lik u slici ne govori, ali čujemo njegov glas kao da čitamo njegove
misli).
2. Naracija varijanta dijaloga koja može biti
objektivna kada govornik ostaje po strani( slično konferansijeu u pozorištu), ne govori u
svoje ime već prenosi stav autora, pa se u tom smislu zahteva poštovanje normi
književnog jezika, profesionalna tehnika govora i čistoća snimka.
subjektivna kada se prenosi lični stav govornika( čovek, životinja, stvar) ili određenog
lika koji je povezan sa radnjom i može biti predstavljen i osobenim načinom govora.
Tekst naracije mogu govoriti dva glasa i više a naracija se može stilizovati i u dijalog.
3. Izjava (ispovest, izjašnjavanje) je neglumački iskaz koji koriste uglavnom
dokumentaristi da predstave i verno odslikaju zanimljiv ljudski tip ili da prezentuju
mišljenje ljudi o određenom pitanju(anketa). Često se koristi iz OFF-a a kasnije u
montaži komponuje sa određenim vizuelnim materijalom u konačan oblik.
4. Komentar može biti pripremljen ili improvizovan, karakterističan za neke tipove
televizijskih emisija( diskusije, reportaže, ankete, izveštaji dopisnika...) gde se pored
učesnika angažuju spikeri, komentatori, voditelji.
5. Stilizovani govor može biti recimo imaginaran( glas nekog natprirodnog bića ),
personifikovan ( životinje koje koriste ljudski glas ).
6. Implicitan govor se razvio pretežno iz animiranog stvaralaštva tako da maksimalno
ističe značenje, a potiskuje leksičku stranu govora. Npr. animirani lik izražava čuđenje,
radost, razočaranje pomoću neartikulisanih zvukova – konvencija. Komplementarno je sa
mikimausiranjem a razumljivo na svim jezicima.
7. Govor u funkciji atmosvere - žamor
8. Imitacija govora, fiktivan govor, govor neke izmišljene civilizacije transformisan
pomoću recimo harmonajzera...

Aspekti snimanja govora u dramskim strukturama

1. Impostacija glasa govornika( ili više njih ) u funkciji raspoloženja u mnogome
određuje kvalitet snimka i opredeljuje da li će govor – dijalog biti jezik filma.
2. Dinamika govora dinamika je u izrazu a ne u glasnom govoru!
3. Komunikacija u ekipi na setu odnosno u studiju.
4. Režijski zahtevi i zahvati odnosi sa na situacije kada reditelj zna šta hoće, ili kada
nema ideju o tome šta bi hteo, a hteo bi mnogo.
5. Produkcijski ambijent - “koliko para toliko muzike“.
6. Obučenost sektora zvuka snimatelja i mikromana, i na kraju
7. Izbor tehnike i tehnika snimanja( mikrofoni, mikseta, snimač, snimanje bubicama,
usmerenim mikrofonima, po sistemu svaki glumac svoj mikrofon...)