Висока техничка машинска школа струковних студија

Трстеник

Пројектни задатак из предмета: Основне пословне комуникације

Тема: Вербална комуникација

Студент: Професор:

Зороњић Харис 213/16 Саво Трифуновић

Јун, 2019.
САДРЖАЈ

1. УВОД...............................................................................................................3
2. ПОЈАМ КОМУНИКАЦИЈЕ.........................................................................4
3. ВЕРБАЛНА КОМУНИКАЦИЈА.................................................................4
4. ОСНОВНИ ВИДОВИ САОПШТАВАЊА.................................................5
5. ЗАКЉУЧАК...................................................................................................7
6. ЛИТЕРАТУРА................................................................................................8

2
УВОД

Усмени говор чини разговор, који је и основни облик вербалне комуникације, с тим што
треба нагласити чињеницу сваки разговор не представља и дијалог, јер дијалог, у правом
смислу те речи, постоји једино ако две особе које причају имају потпуно различита
становишта.

За разлику од усменог, писани говор чини текст (писмо, есеј, роман, прича) који је
трајнији, и који се, чињеницом да је „тврђи”, не може развити у дијалог. Дијалог постоји
једино путем рефлексије, односно мишљењем о тексту, које се води у себи.

Када се порука преноси путем усменог говора, често до примаоца стигне измењена, а
најчешће измене огледају се у „скраћивању поруке, њеном „изоштравању”, односно
памћењу само њених одређених делова и асимилацији, то јест комбиновању упамћених
делова у нову поруку”,и јављају се због различитих пристрасности као што су „добро или
лоше просуђивање, референтни оквир, односно властито гледиште, селективно слушање
или потреба да чујемо оно што желимо чути” и слично. Стога се сматра да дуге и важне
поруке треба слати у писаном облику.

Избор речи такође утиче на квалитет вербалне комуникације, јер превелика употреба
стручних термина, двосмислених или недовољно јасних израза може створити проблеме у
разумевању поруке.

3
ПОЈАМ КОМУНИКАЦИЈЕ

Људи комуницирају из много различитих разлога. Комуницирамо ради забаве, но једнако

тако да бисмо оставили утисак на друге, комуницирамо да бисмо показали срдачност и
пријатељство, али исто тако да бисмо добили неке информације, да бисмо неког у нешто
уверили и тако даље. Кад разговарамо с другима, онда нас не занима само боја њиховог
гласа. Већина људи не говори с другима само зато да би чула звук њиховог гласа, него
због других разлога. Један такав разлог јесте добијање информације.

ВЕРБАЛНА КОМУНИКАЦИЈА

Још у античкој Грчкој и старом Риму настала су филозофска и књижевна дела која говоре
о вештини говорења и уметности беседништва (Аристотел: О песничкој уметности и
Реторика; Квинтлијан,Рим:Образовање говорника). Размишљање и велчање језика и
вештине говора.

Преточили су се у лингвистичку науку, а разне теорије дају своја објашњења за

опонашање и узвике преко наука о фонологији и фонетици као специфичним
лингвистичким дисциплинама значајних за сазнања о говорној способности. Савремена
лингвистика сматра да је говор посредник између мисли и звука, који је објашњава. За
основну комуникацију глас је основни чинилац говорног процеса.

Гласом могу да се изразе многе емоције као што су: крик,смех, плач, дозивање,
упозорење,певање и сл. Међутим када говоримо о реторици и беседништву онда се не
можемо ослонити на гласове изазване емоцијама, те вештину вербалног изражавања
морамо посматрати као практични део говорног процеса, односно као сврсиходан језички
израз. Вербална комуникација је заснована на употреби речи које се повезују у реченичке
изразе. Како би се мисао изразила речима, речи се прилагођавају граматичким правилима,
а делови говора постављају у логичке реченичке секвенце. Након тога, порука се преноси
у усменој или писменој форми са намером да се неком саопшти (пренесе).

Стратегија и тактика преношења порука или информација зависи и прилагођава се

одређеним професијама. Тако различите стилове и стратегије имају пословни људи.

4
ОСНОВНИ ВИДОВИ САОПШТАВАЊА

У вербалном комуницирању могу се уочити два основна вида саопштавања. То су :

• монолошка и

• дијалошка форма.

Монолог

Монолог као тип саопштавања искључује окренутост говорника КА себи. Напротив, говор
је интензивно упућен ка слушаоцима, личним ангажовањем и залагањем говорника.
Монолошко казивање захтева изразиту контролу динамике говорног чина, "унутрашње"
слушање и праћење реакција саговорника или слушалаца. Стога, говор изражен у
монолошкој форми поставља пред говорника неколико захтева :

 јасан, концизан и живописан ток излагања,

 истицање теме, фокуса говорног чина,
 одабир говорних константи (и вокалну експресију),
 подесан темпо излагања,
 моменат импровизације,
 поентирање,
 закључак.

У монолошком казивању, постоји повратна реакција која се, током говорног чина, може
уочити као: неразумевање, негирање, разумевање, слагање, супротстављање, отпор према
изнетим идејама и програмима и сл. Да би се уочиле све могуће реакције, потребна је
изузетна психолошка спремност и способност посматрања и предвиђања. Моменат
креативног, спонтаног, елементи хумора, у знатној мери поспешују монолошко казивање.

Дијалог

Дијалог је основни облик комуницирања у пословном окружењу. Дијалог у савременом

друштву, представља форму којој се тежи. У разговору учествују најмање две особе, а
сложеност овог процеса повећава се са бројем учесника и саговорника.

5
Дијалог садржи :

• основни концепт - излагање теме,

• моменат слушања,

• размену мишљења,

6
ЗАКЉУЧАК

Комуникација испуњава основну људску потребу: потребу да будемо у контакту са

другим људима. У затворима, самице се користе као казна јер спрјечавају испуњавање
основних људских потреба. Све што чинимо у животу захтева комуникацију. И особни и
професионални успех често зависе о томе колико добро разумемо друге и колико добро
други могу разумети оно што им желимо пренети комуникацијом.

7
ЛИТЕРАТУРА

1. Ассаел Х., Цонсумер Бехавиор, Неw Yорк Wадсwортх, 1981

2. Беген Ф., Психологија у маркетингу, Приступи и разматрања, 2004

3. Јаковљевић И. “ Бонтон: умеће живљења „ , Зограф, Ниш, 1998

4. Костић Б. „ Пословна култура менаџера “,Стилос, Београд, 1990