SADRAJ

Uvod.............................................................................................................2
1. Pojam neverbalne komunikacije.............................................................3
2. Poreklo neverbalne komunikacije...........................................................4
3. Vrste neverbalnih komunikativnih znakova............................................5
3.1. Paralingvistiki neverbalni znakovi...................................................5
3.2. Ekstralingvistiki neverbalni znakovi................................................6
4. Funkcije neverbalne komunikacije.........................................................7
4.1. Samostalna uloga neverbalnih znakova...........................................7
4.2. Nesamostalna uloga neverbalnih znakova.......................................7
4.2.1. Izraavanje emocija....................................................................8
4.2.2. Izraavanje uzajemnih stavova u komunikaciji...........................9
4.2.3. Prezentovanje linih osobina......................................................9
4.2.4. Praenje podrska i dopuna verbalne komunikacije...................10
4.2.5. Zamena za verbalnu komunikaciju...........................................10
4.2.6. Konvencionalno izraavanje raznih vrsta socijalne aktivnosti. .10
5. Razlike izmeu verbalne i neverbalne komunikacije............................11
Zakljuak....................................................................................................12
Literatura...................................................................................................13

Uvod
Svaki pokret tela, gest, mimika predstavlja neverbalni znak u
komunikaciji. Ljudi uglavnom nisu svesni da njihovo ponaanje i svi ti
pokreti alju odreenu poruku, ak i kada utimo mi aljemo neku
neverbalnu poruku.
Mi emo posebnu panju posvetiti neverbalnoj komunikaciji i njenoj
ulozi u samoj komunikaciji, kao i tome koliko ona doprinosi uspenoj
komunikaciji.
Poznato je da je neverbalna komunikacija prirodna, esto nesvestni
jezik koji prenosi i otkriva iskrena oseanja i namere. Neverbalna
komunikacija poela je da se prouava tek 60-tih godina 20. veka.
Vano je obratiti panju na svoju, ali i na sagovornikovu neverbalnu
komunikaciju. Ona ini najvei deo same komunikacije, tj. samog
prenoenja poruke od govornika do sluatelja. Ponekad je upravo
neverbalna komunikacija klju uspene komunikacije i razumevanja meu
ljudima. Istraivanja su pokazala da se neverbalnoj poruci veruje ak pet
puta vie nego verbalnoj.
U radu emo pomenuti i dve osnovne vrste neverbalnih
komunikativnih znakova, a to su: paralingvistiki i ekstralingivstiki
znakovi, kao i njihovo raspoznavanje u komunikaciji.
Zatim i same funkcije neverbalne komunikacije. Utvrdili smo da
njihova uloga moe biti samostalna i nesamostalna, kao i koju su znakovi
koji ukazuju na te uloge. Kroz odreene primere uspeli smo da
predstavimo koliko je zaista prisutna neverbalna komunikacija, koja se
iskazuje kroz izraavanje emocija, pokrete i dranje tela, pogled
Na kraju navodimo koje su osnovne razlike izmedju neverbalne i verbalne
komunikacije.

1. Pojam neverbalne komunikacije

Neverbalnu komunikaciju moemo definisati kao komunikaciju bez
upotrebe rei. Ona obuhvata oigledne oblike ponaanja (izraz lica,
usmerenost pogleda, pokreti ruku i drugih delova tela ), ali i one manje
upadljive poruke ( garderoba, poloaj tela, fizika blizina/udaljenost od
sagovornika).
Neverbalni komunikacioni sistem se pimenjuje iz nekoliko razloga1:
I.

Neverbalnim znakovima je mogue izraziti neke pojave koje se

verbalnim iskazima tee ili nepotpunije izraavaju.

II.

Neverbalno izraavanje je esto snanije sredstvo saoptavanja, jer

jasnije i optije istie neku odliku stvari i ljudi nego rei.

III.

Neverbalni znakovi su manje kontrolisani i stoga esto otvorenije

govore o osobi koja ih manifestuje.

IV.

Neverbalni znakovi esto omoguuju da se stavovi ne iskazuju tako

eksplicitno, kao to je mogue reima.

V.

Neverbalna komunikacija predstavlja dopunski kanal uzajemnog

informisanja.

Pri prouavanju neverbalne komunikacije uvek treba voditi rauna o

nekoliko znaajnih aspekata:
-

Odnosu meu osobama koje komuniciraju

Okolnostima u kojima se odvija komunikacija

Kulturama iz kojih potiu uesnici u komunikaciji

Princip tj. pravila po kojima se odvija komunikacija

Svi oko nas alju neverbalne poruke i to je vrlo vana injenica jer to znai
da imamo stalno dostupan izvor inforamacija o sebi i drugima. Ako
moemo prepoznati ove signale vie emo biti svesni kako ljudi oko nas
razmiljaju i oseaju te emo biti u mogunosti da odgovorimo na njigovo
ponaanje.
Veina neverbalne komunikacije je univerzalna. Istraivanja su pokazala
barem est izraza lica koje svi ljudi svuda koriste i razumu: srea, tuga,
strah, ljutnja, gaenje i iznenaenje.
1

Mihajlov, S., 2012, Poslovne komunikacije, Visoka poslovna kola strukovnih studija,
Blace.

2. Poreklo neverbalne komunikacije

Jedna od osnovnih dilema u prouavanju neverbalne komunikacije
odnosi se na poreklo neverbalnih signala (uroeni, naueni, genetski
uslovljeni ili steeni na neki drugi nain).
Postoje neverbalni znakovi koji su po svom sadraju uglavnom
nasleeni. To su oni facijalni izrazi za emocije, facijalno izraavanje
odvratnosti, bola i nekih drugih emocija.
Naueno neverbalno ponaanje je posledica tri oblika usvajanja2:

Samootkrivanja,

Nesvesnog kopiranja i

Smiljenog ponavljanja.

Zahvaljujui nesvesnom kopiranju znaajnih osoba iz svog linog okruenja

ili kulture ljudi usvajaju naine na koje govore, stoje, hodaju i sl.
Veina gestova u komunikaciji je ista svuda u svetu. Kada su ljudi sreni,
smeju se; kada su ljuti ili tuni, mrte se ili gledaju popreko. Klimanje
glavom se gotovo svuda koristi da oznai da ili potvrivanje. Odmahivanje
glavom skoro univerzalno znai ne ili negaciju. Sleganje ramenima se
koristi kako bi se pokazalo da osoba ne zna ili ne razume o emu se govori.
Poput verbalne komunikacije, neverbalni jezik se takoe moe razlikovati
od kulture do kulture. Dok jedan gest u konkretnoj kulturi ima jasno
znaenje, u drugoj moe bit bez znaenja ili ak imati potpuno suprotno
znaenje.

Mihajlov, S., 2012. Poslovne komunikacije, Visoka poslovna kola strukovnih studija,
Blace.

3. Vrste neverbalnih komunikativnih znakova

Svi znakovi neverbalne komunikacije se dele na3:
1. Paralingvistike
2. Ekstralingvistike znakove (proksemiki i kineziki znakovi)

3.1. Paralingvistiki neverbalni znakovi

Paralingvistiki znakovi se odnose na nain izgovaranja rei. To su
razni propratni umovi i zvukovi pri izgovaranju glasova rei, celih rei i
reenica, kao i posebni glasovi i njihove kombinacije koji prate govor, a ne
formiraju rei.
Paralingvistike znakove moemo podeli ti u dve grupe4:
1. Paralingvistiki znakovi u uem smislu i
2. Prozodijski paralingvistiki znakovi.
Paralingvistiki znakovi u uem smislu nisu deo jezikog sistema. Oni
pruaju informacije o raspoloenju govornika, njegovim karakteristikama
linosti i socijalnom identitetu ili stavu prema sagovorniku. Primeri
paralingvistikih znakova u uem smislu su: plakanje, smeh, vrisak,
varijacije u brzini, visini i jaini izgovaranja glasova, line karakteristike u
pogledu artikulacije.
Prozodijski parlingvistiki znakovi ukljuuju ritam, intonaciju,
naglaavanje rei u reenici i pauze izmeu rei. Deo su jezikog sistema i
uvek su prisutni u usmenoj verbalnoj komunikaciji. Zadatak im je da ukazu
na osnovni smisao iskaza (da li odreeni iskaz pitanje, tvrdnja, narenje).
Funkcije paralingvistikih znakova:
Manifestovanje emocija naroito u situacijama kada ne postoji
namera njihovog verbalnog izrazavanja.
Izraavanje interpersonalnih stavova koji su esto neraskidivo
povezani sa ispoljavanjem emocija.

Mihajlov. S ., 2012. Poslovne komunikacije, Visoka poslovna kola strukovnih studija,

Blace.
4

Mihajlov. S ., 2012. Poslovne komunikacije, Visoka poslovna kola strukovnih studija,

Blace.

Uesnici u komunikaciji esto koriste paralingvistike znakove za procenu

karaktera linosti svojih sagovonika, pri emu se neke od njih mogu oceniti
brze i tanije od drugih.
Paralingvistiki znakovi se takoe koriste kao signali za povratnu reakciju
kojima govornik ocenjuje nain na koji slualac reaguje na njegove rei.

3.2. Ekstralingvistiki neverbalni znakovi

Ekstralingvistiki znakovi su neverbalna komunikaciona sredstva
koja se ne sastoje iz zvunih elemenata. Dele se na5:
-

Kinezike znakove,

Proksemike (specijalne) znakove,

Posebne vrste ekstralingistikih znakova.

Kineziki neverbalni znakovi poivaju na pokretanju miia pojedinih

delova tela ili grupa miia raznih delova tela.
Razlikuju se:
Pokreti lica i facijalna ekspresija ukljuujui i usmeravanja pogleda;
Pokreti pojedinih delova tela (glave, ruku, nogu);
Dranje tela u celini ili poloaj tela;
Sistemi vie raznih telesnih pokreta sa odreenom namerom, koji se
esto nazivaju gestovima.

Proksemiki znakovi odnose se na zauzimanje odreenog poloaja u

prostoru u kome se nalazi zajedno sa drugim osobama, tada ovek
saoptava informacije o sebi i svojim odnosima prema drugima.
Rot deli proksemike znakove na tri vrste:6
1. Prostornu razdaljinu (distancu) izmedju uesnika u komunikaciji;
2. Meusobni poloaj uesnika u komunikaciji;
5

Mihajlov. S ., 2012. Poslovne komunikacije, Visoka poslovna kola strukovnih studija,

Blace.
6

Rot, N (2004). Znakovi i znaenja. Plato, Beograd.

3. Teritorijalno ponanje, tj. subjektivni odnos idividue prema prostoru u

kome deluje i prema osobama u tom prostoru.
U posebne vrste ekstralingvistikih znakova ubrajaju se:
-

Dodir (rukovanje, tapanje po ramenu),

Izgled (fiziki izgled, nain oblaenja, doterivanje),

Karakteristian nain obavljanja radnje (hod, rukopis),

Miris.
4. Funkcije neverbalne komunikacije

Dve su osnovne uloge (opte funkcije) neverbalnih komunikacionih

znakova:
1) Samostalna uloga neverbalnih znakova vezana za njihovo
spontano manifestovanje;
2) Nesamostalna uloga neverbalnih znakova povezana
njihovim svesnim i namernim manifestovanjem.

sa

4.1. Samostalna uloga neverbalnih znakova

Samostalna uloga neverbalnih znakova se odnosi na sadraje koje se
u komunikaciji izraavaju samostalno: emocije, uzajamni stavovi uesnika
u interakciji, razliite karakteristike linosti. Samostalna uloga
podrazumeva da se isti sadraji ne mogu izraziti verbalnom
komunikacijom. Samostalnost odreenih znakova neverbalne komunikacije
podrazumeva mogunost njihovog nesklada sa znakovima verbalne
komunikacije kada se javljaju istovremeno.

4.2. Nesamostalna uloga neverbalnih znakova

Nesamostalna uloga neverbalnih znakova se odnosi na:
1. Znakove koji su uvek povezani sa verbalnom komunikacijom u
funciji:
-

Njenog praenja, podrke i dopune;

Zamena za govor.
7

2. Znakovi koji ine sastavni deo odreenih socijalnih aktivnosti

(pozdravljanje, izjavljivanje sauea, estitanje itd).
Nikola Rot7 navodi est osnovnih funcija neverbalne komunikacije:
1. Izraavanje emocija,
2. Izraavanje uzajamnih stavova u komunikaciji,
3. Prezentovanje linih osobina,
4. Praenje, podrka i dopuna verbalne komunikacije,
5. Zamena za verbalnu komunikaciju,
6. Konvencionalno izraavanje raznih vrsta socijalne aktivnosti.
Neke od navedenih funkcija paralingvistiki znaci vre sami, a neke u
kombinaciji sa drugim vrstama znakova.

4.2.1.

Izraavanje emocija

Izraavanja emocija vri se kada ne nameravamo da ih izrazimo

verbalno, onda to vrsimo posredstvo sledeih znakova8:
Facijalna ekspresija (pokreti miia, oko usta i oiju, pokretanje
kapaka i obrva, irenje zenica)
Izrazom lica postize se bolje razumevanje poruke koja se prenosi. Posmtra
trazi emocije na razliitim delovima lica. Strah i tuga se najee trae u
oima, srea na obrazima, iznenadjenje na elu i usnama. 9 Izrazi lica
povezani sa nekim emocijama su bioloki univerzalni, uroeni. Navode se
est osnovnih univerzalnih emocija: strah, tuga, ljutnja, gaenje, srea i
iznenaenost.
Usmeravanje pogleda na sagovornika (gledanje) i zadravanje
pogleda na sagovornika (fiksiranje)
Vizuelna komunikacija jedna je od najmonijih neverbalnih kanala
komuniciranja putem koje se izraavaju i prenose emocije i stavovi.
Trajanje ovog kontakta zavisi od sagovornika i situacija. Na primer, kod
obmanjivanja ljudi najee skreu pogled u levo i izbegavaju da
sagovornike gledaju u oi; osobe koje manje gledaju svoje sagovornike
7

Rot, N (2002). Znakovi i znaenja: verbalna i neverbalna komunikacija, Plato, Beograd.

Mihajlov. S., 2012. Poslovne komunikacije, Visoka poslovna kola strukovnih studija,
Blace.
9

Paunovic. I ., Neverbalna komunikacija i govor tela,

ocenjuju se kao nedovoljno sigurne u sebe i ono to priaju, sa druge

strane osobe koje vie gledaju svoje sagovornike ocenjuju se kao aktivnije i
dominantnije10.
Dranje tela u celini itd.
Usko je povezano sa gestovima i moe u mnogome ukazivati na linost i
karakter osobe. Skladno, uspravno dranje svedoi o posedovanju
samopouzdanja i integriteta, o tome da je osoba "pribrana" i "na nivou". 11
Dranje ima tu prednost da se moe precizno sagledati iz daljine, za razliku
od, na primer, izraza lica, gde je vea blizina neophodna. Dranje oslikava
nau ideju o tome kako nam telo izgleda i ima vanu ulogu u
samoprezentaciji.

4.2.2.

Izraavanje uzajemnih stavova u komunikaciji

Izraavanje uzajamnih stavova u komunikaciji vri se putem

dve osnovne dimenzije interpersonalnih stavova u komunikacionoj
interakciji:12
1. Dimezija prijatljstvo neprijateljstvo
2. Dimenzija dominantnost submisivnost
Kombinacijom kvaliteta, inteziteta i motiva dve osnovne dimenzije
interpesonalnih stavova u komunikacionoj interakciji nastaje veliki broj
interpersonalnih stavova: divljenje, zavist, otpor, ljubomora, poslunost itd.

4.2.3.

Prezentovanje linih osobina

Prezentovanje linih osobina ili predstavljanje sebe drugima

moe se ispoljavati13:
1. Spontano
2. Namerno
10

OLI Psiholoki savetnik,

http://www.danas.rs/dodaci/psihologija/neverbalna_komunikacija_i_govor_tela.
11

Neverbalna komunikacija u polovnom svetu , www.BesplatniSeminarskiRadovi.com,

12

Mihalov. S., 2012. Poslovne komunikacije, Visoka poslovna kola strukovnih studija,
Blace.
13

Mihajov. S., 2012. Poslovne komunikacije, Visoka poslovna kola strukovnih studija,
Blace.

Uesnici u komunikaciji koriste paralingvistike znake koje emituju njihovi

sagovornici da bi na osnovu njih doneli sud o njihovim karakteristikama
linosti. Na osnovu paralingvistikih znakova lake je, primera radi, oceniti
da li je govornik smeo ili oprezan, nego da li je uredan ili neuredan.14
Osobine linosti koje se ispoljavaju spontano, mimo namere uesnika u
komunikaciji
mogu
biti:
opte
osobine
linosti
(introvertnost,
ekstravertnost, neurotinost itd) i specifine osobine (dominantnost,
submisivnost, agresivnost).
Osobine koje uesnici u komunikacionoj interakciji ispoljavaju svesno i
namerno, ili barem pokuavaju da utiu na njih: fiike karakteristike
(odevanje, frizura, nakit, minka itd) i osobine linosti (ton glasa, facijalna
ekspresija, opti stil ponaanja).

4.2.4.

Praenje podrska i dopuna verbalne komunikacije

Praenje, podrka i dopune verbalne komunikacije obuhvata:

Oblikovanje verbalnog saoptenja u pitanje, tvrdnju, molbu itd

(pauze u govoru, podizanje i sputanje glasa, naglaavanje slogova i
rei itd.),

Izraavanje sumnje, podsmeha, ironije itd. prema

sadraju (klimanje glavom, usmeravanje pogleda),

Uzajamno reagovanje uesnika u komunikaciji na sadraje koje izlau

jedan drugome (pokreti ruku, klimanje glavom itd.),

Dopuna i preciziranje sadraja verbalnog saoptenja (naglaavanje,

pokreti itd.).

4.2.5.

verbalnom

Zamena za verbalnu komunikaciju

Kod zamene za verbalnu komunikaciju razlikuju se: delimina

zamena verbalne komunikacije neverbalnom (mimiki znakovi, gestovi 15) i
potpuna zamena verbalne komunikacije neverbalnom (npr. Jezik
gluvonemih).

14

15

Gestovi - predstavljaju nain na koji se koriste ruke i ake. Za ljude oteenog sluha to
je najvaniji model komunikacije.

10

4.2.6.

Konvencionalno izraavanje raznih vrsta socijalne

aktivnosti

Konvencionalno
izraavanje
podrazumeva utvren nain
postupanja koji u nekoj kulturi predstvljaju ponaanje u odreenim
socijalnim situacijama: pozdravljanje, opratanje, estitanje, izraavanje
sauea.

5. Razlike izmeu verbalne i neverbalne komunikacije

Osnovna razlika je u tome to se neverbalna komunikacija tee
prouava u odnosu na verbalnu. Razlike se takoe uoavaju u
nameravanosti i spontanosti verbalnih i neverbalnih znakova. Rei se
uglavnom planiraju, dok se neverbalna komunikacija odvija nesvesno.
Jo jedna od razlika izmeu verbalne i neverbalne komunikacije je u
tome to ljudi vie veruje neverbalnim znacima nego verbalnim porukama.
U koliko osoba iskae misao, a neverbalno alje suprotnu poruku sluaoci
skoro u potpunosti veruju neverbalnom signalu.

11

Zakljuak

Na osnovu svega to je ve napisano moemo zakljuiti da je

neverbalna komunikacija ini najvei deo komunikacije i da je ona esto
nesvesna. Ali, neverbalna komunikacija tj. znakovi mogu biti i uroeni, tako
da odreeni pokreti ili ponaanje moe biti nasleeno.
Kako je verbalna komunikacija veoma zastupljena potrebno je obatiti
panju na neverbalne znakove koje aljemo sagovorniku i koje sagovornik
alje nama. Primena neverbalne komunikacije je zastupljena iz vie
razloga. Neki od tih razloga su izraavanje pojava koje nije mogue izraziti
verbalno, neverbalni znakovi su manje kontrolisani
Spomenuli smo i vrste neverbalnih znakova. Najzastupljeniji su
paralingvistiki znakovi koji se odnose na nain izgovaranja rei i
ekstralingvistiki znakovi koji se odnose na zvune elemente.
Kao funkcije neverbalne komunikacije naveli smo dve opte funkcije
neverbalnih komunikacionih znakova, od kojih je jedna samostalna i druga
nesamostalna. Osnovna razlika izmeu ove dve funkcije je u tome to se
samostalna odnosi na sadraje koji se u komunikaciji izraavaju
samostalno
tj. ne mogu se izraziti verbalnom komunikacijom, a
nesamostalna se odnosi na povezanost neverbalne znakova komunikacije
sa verbalnim znakovima.
Najbitnije funkciije u neverbalnoj komunikaciji utvrdio je Nikola Rot.
On na prvom mestu stavlja izraavanje emocija, zatim izraavanje
uzajemnih stavova, prezentovavanje linih osobina, praenje, podrka i
dopuna verbalne komunikacije, zamena za verbalnu komunikaciju,
konvencionalno izraavanje raznih vrsta socijalnih aktivnosti. Svaka od
ovih funkcija praena je odreenim znakovima koji nas prate u
svakodnevnom ivotu. Sami znakovi koji proizilaze iz ovih funkcija ne
predstavljaju samo naa oseanja, emocije ve i nae stavove, kulturu,
karakter i razmiljanja. Mi ustvari na taj nain aljemo poruku o nama
samima.
I na kraju moemo zakljuiti da je cilj same neverbalne komunikacije
koja predstavlja deo komunikacije razumevanje znakova tj. poruke koju
aljemo jedni drugima u komunikaciji. Jer pravilno razumevanje znakova
kako u verbalnoj tako i u neverbalnoj komunikaciji doprinosti uspenoj
komunikaciji.

12

Literatura

Mihaljov, S., 2012, Poslovne

strukovnih studija, Blace.

komunikacije.

Visoka

poslovna

kola

Rot, N (2004). Znakovi i znaenja. Plato, Beograd.

Rot, N (2002). Znakovi i znaenja: verbalna i neverbalna komunikacija,
Plato, Beograd.
Paunovic. I ., Neverbalna komunikacija i govor tela,
OLI Psiholoki savetnik,
http://www.danas.rs/dodaci/psihologija/neverbalna_komunikacija_i_govor_t
ela.
Neverbalna
komunikacija
u
www.BesplatniSeminarskiRadovi.com

polovnom

svetu

Interpersonalna komunikacija,
http://sr.wikipedia.org/wiki/Interpersonalna_komunikacija.

13