1. ta se sve ubraja u neverbalnu komunikaciju?

Sve informacije koje moemo percepirati bilo vizuelnim, taktilnim ili

ak olfaktornim putem, tj. neverbalne poruke enkodirane putem facijalne ekspresije, pogleda, gestova, stava tela, boje
glasa (tipa vokalizacije), poloaja govornika u prostoru, kao i naina odevanja, minkanja, tipa frizure, itd.

2. ta je proksemika, ime se bavi iime je uslovljena?Proksemika je nauka koja se bavi prouavanjem prostora u
komunikaciji. Ona se bavi spacijalnom organizacijom meu sagovornicima, tj. poloajem koji oni meusobno zauzimaju,
u zavisnosti od situacionih faktora, drutvenih normi, linih karakteristika, nivoa bliskosti i kulture u kojoj se
komunikaciona situacija odigrava.

3. Da li je tano da poloaj tela sagovornika utie na verbalnu i neverbalnu komunikaciju govornika? Da -

govornik tada menja verbalne i gestovne izraze, pravac gestova

4. ime se bavi kinezika? Tumaenjem govora tela, tj. neverbalnog ponaanja koje je vezano za pokrete delova tela ili
celog tela.

5. ta je haptika, ime se bavi i od ega zavisi? Haptika je nauka koja se bavitaktilnim segmentom komunikacije, tj.
dodirivanjem sagovornika tokom komunikacije, a zavisi od situacionih faktora, drutvenih normi, linih karakteristika,
nivoa bliskosti i kulture u kojoj se komunikaciona situacija odigrava.

6. ta je paralingvistika? Koji su vizuelni, a koji auditivni elementi paralingvistike?Namerna modifikacija glasa i sva
ona neverbalna obeleja koja se pojavljuju tokom komunikacionog procesa, a koja zajedno sa verbalnim, lingvistikim
kodom prenose informacije.Vizuelna obeleja paralingvistikesu svi lingvistiki relevantni pokreti bilo kog dela tela
od pokreta lica i pogleda,do pomeranja celog tela (pribliavanja, udaljavanja od sagovornika proksemiki elementi), kao
i dodirivanje tokom komunikacije (haptika).Auditivni elementi paralingvistike su modifikacije glasa kojima govornik
prenosi neko znaenje (nazalizovani izgovor za znaenje razmaenosti, pretvaranja, prenemaganja i slino,
promuklost, piskavost...).

7. Uloga prozodije? Ima funkciju gramatikog obeleavanja citiranog materijala (poetak i kraj), reprodukcija fonolokih
karakteristika originalnog iskaza i nezavisnog komentara.

8. U prozodiju spadaju: visina glasa, promena jaine glasa, tempa govora i nekad velike promene u kvalitetu glasa
(aputanje, piskutav glas, itd.)

9. Ko smatra da gest treba posmatrati kao komunikacijski sistem sa istim strukturalnim jedinicama kao i jezik?
Birdvistel.

10. Gestovi u odnosu na govor (razlika izmeu gesta i govora)? Za Birdvistela, gestovi su formalizovani jeziki kod.

11. Ko je osniva moderne kinezike? Rej Birdvistel.

12. Ko je uveo pojmove kin, alokin, kinema, kinemorfema? Rej Birdvistel.

13. Procenat udela neverbalnog u svakodnevnoj komunikaciji? Po miljenju antropologa Birdvistela, udeo je 65%.
Ali, psiholog Albert Mehrabian tvrdi da je 93% sadraja neke poruke preneto neverbalnim putem.Procenat udela
neverbalnog u emocionalnoj komunikaciji? Iznad 99%.

14. Ko je napisao The Repertoire of Nonverbal Behaviour: Categories, Origins, Usage and Coding?Pol Ekman i
Friesen.

15. Ko uvodi pojmove amblema, adaptora, regulatora, facijalne ekspresije i ilustratora? Pol Ekman i Friesen.

16. Ko smatra da se jezik ne moe posmatrati kao formalizovan jeziki kod? Adam Kendon, Pol Ekman, Dejvid
Meknil.

17. Gestovi u odnosu na govor (razlika izmeu gesta i govora) i (Kako Adam Kendon posmatra jezik i ta to znai
za gestove?)? Kendon posmatra jezik iz semiotike i komunikacione perspektive. Za Kendona je gest vid simbolike
prezentacije i ima ulogu da podri govor, pa se govor i gest posmatraju kao jedinstven komunikacioni in. Razlika izmeu
jezika i gesta je u tome to se reprezentativnost postie na razliite naine, oni koriste dva razliita medija sa razliitim
mogunostima. Gestovi se ne mogu u potpunosti poistovetiti sa govorom, iako mogu stvoriti neku vrstu suprasegmentalne
varijacije govora.
1
18. Ko je napisao Gesture and Environment? D. Efron.

19. Ko je prvi upotrebio izraz govor tela, koje godine i u kojoj knjizi? Dulijus Fast, Govor tela (Body Language),
1970. godine.

20. ta je Fast podrazumevao pod govorom tela? Neverbalnu komunikaciju.

21. Koja je prva nauna studija o neverbalnoj komunikaciji? arls Darvin, 1872, The Expression of the Emotions in
Man and Animals.

22. ime se bavi hironomija? Pokretima ruku u retorici u Starom Rimu.

23. ovek je bie...akcije, artefakcije i apstrakcije.

24. ta spada u akcije? Smeh, plivanje, jedenje, mrtenje, grljenje, etanje, penjanje...

25. ta spada u artefakciju? Stvaralatvo orua, maine, vozila, putevi, umetnika dela...

26. ta spada u apstrakciju? Apstraktno miljenje jezik, matematika, filozofija...

27. ta se posmatra u prouavanju akcija? Forma, kontekst u kome se deavaju i poruke koje prenose.

28. Na koji nain naunici prouavaju oveka? Posmatranjem ljudi, kao i ivotinja, oni prepoznaju izvesne obrasce
ponaanja, kako nastaje to ponaanje i kako se menja u odreenim situacijama.

29. Koje su vrste radnji? Uroene, otkrivene, apsorbovane, uvebane i meovite radnje.

30. ta su uroene radnje? Apriorne radnje, tj. radnje koje se rade bez iskustva.

31. Primeri za uroene radnje? Sisanje, pla, smejanje, mrtenje...

32. Kako odreujemo uroene radnje? Dokazivanjem da se dogaaju u svakom ljudskom drutvu, bez obzira na
pritiske kultura. Neke nedoreenosti nam moe otkloniti genetika.

33. Da li su agresija i nasilno ponaanje uroeni? Ne.

34. ta su otkrivene radnje? Poluuroene radnje zasnovane na genetskoj sugestiji preko anatomije, a ne na genetskoj
instrukciji.

35. Primeri otkrivenih radnji? Prekrtanje ruku, aka, nogu...

36. Kako se stiu otkrivene radnje? Nesvesno, tokom odrastanja.Individualne su, svako ih otkriva za sebe, kroz proces
linog pokuavanja i greenja.

37. Da li su otkrivene radnje univerzalne ili neim uslovljenje? Univerzalne. Ne vezuju se za kulturu, rasu, nacijuili
grupu.

38. ta su apsorbovane radnje? Radnje koje nesvesno preuzimamo od drugih.

39. Primeri apsorbovanih radnji? Noenje farmerki od teksasa, stav padosstav oputanja, tj. stav ispruenog tela pri
odmaranju, bio rasprostranjen za vreme 60-tih na Zapadu.

40. Kako nastaju apsorbovane radnje? Kao vrsta smo veoma skloni podraavanju nain na koji hodamo, smejemo se
i pravimo grimase je podloan uticaju sredine. Ove radnje se nesvesno usvajaju, pa ne znamo kako ili kada smo ih prvo
stekli.

2
41. Koga najee podraavamo? Ljude kojima se divimo i ljude visokog drutvenog statusa.

42. Da li su apsorbovane radnje univerzalne radnje ili su neim uslovljene? Nisu univerzalne, zavise od drutva i
veze sa medijima preko kojih apsorbujemo radnje javnih linosti i idola.

43. Razlika izmeu apsorbovanih i otkrivenih radnji? Za razliku od otkrivenih radnji, apsorbovane radnje variraju od
grupe do grupe, od kulture do kulture i od nacije do nacije.

44. ta su uvebane radnje? Radnje koje se stiu uenjem ili samoanalitikom opservacijom i praksom.

45. Kako se stiu uvebane radnje? Svesno i namerno.

46. Primeri za uvebane radnje? Namigivanje, pucketanje prstima, zvidanje, rukovanje...

47. ta su meovite radnje? (Zato dolazi do modifikovanja uroenih i otkrivenih radnji i kako se nazivaju te
modifikovane radnje?)Radnje steene na nekoliko naina genetsko naslee, samostalno otkrivanje, apsorpcija od
drutva i svesno obuavanje.

48. Vrste meovitih radnji i primeri? Uroene radnje modifikovane pod drutvenim pritiscima (promena smeha i plaa,
u zavisnosti od doba, kulture, grupe, obiaja), otkrivene radnje modifikovane nesvesnim podraavanjem drutvenih
obiaja (naini prekrtanja nogu u Evropi i SAD), otkrivene radnje modifikovane svesnim podraavanjem drutvenih
obiaja (pravilno dranje po bontonu).

49. U koje radnje spadaju pla, smeh, mrtenje, sisanje? U uroene.

50. U koje radnje spadaju prekrtanje nogu, ruku, aka? U otkrivene.

51. U koje radnje spadaju noenje farmerki, oputeno sedenje i sl? U apsorbovane.

52. U koje radnje spadaju namigivanje, pucketanje prstima, zvidanje, rukovanje? U uvebane.

53. Koje radnje zavise od grupe, kulture i nacije? Apsorbovane i meovite.

54. Koje radnje se stiu svesno i namerno? Uvebane.

55. ta je gest? Oblik neverbalne komunikacije koji se koristi umesto ili u kombinaciji sa verbalnom komunikacijom i
predstavlja pokret nekim delom tela.

56. ta omoguava gestovnu komunikaciju? Zajedniko iskustvo o materijalnom svetu.

57. Kako se dele gestovi? Na primarne i sekundarne.

58. ta su sekundarni gestovi? Nesvesni gestovi koji nemaju veze sa komunikacijom.To su line radnje karakteristine
za svakog pojedinca koje imaju prvenstveno mehaniku funkciju (nemaju ni lingvistiku ni funkciju potpore), ne unose
nita novo u iskaz, ilustrativniji su od primarnih jer ih ne doivljavamo kao gestove, pa ih ne cenzuriemo.

59. Funkcija sekundarnih gestova? Pruaju informacije sagovorniku o raspoloenjima, stavovima i slino.

60. Primeri sluajnih gestova? ekanje, nametanje naoara, nametanje kose, prekrtanje ruku/nogu, stav tela, hod.

61. ta su stilizovani sluajni gestovi? Sluajni gestovi koji se u komunikaciji namerno upotrebljavaju za slanje neke
poruke.

62. Primeri stilizovanih sluajnih gestova? Podupiranje glave kao signal dosade (ako podboimo glavu), nakaljavanje
da bismo signalizirali nekome da smo uli u prostoriju u kojoj je ta osoba dotle bila sama.

3
63. ta su primarni gestovi? Namerni gestovi koji nemaju drugu egzistenciju ili funkcije, ve unose novo ili menjaju
postojee znaenje verbalnog iskaza.

64. ta su ekspresivni gestovi? Izrazni gestovi, slini sluajnim, ali imaju funkciju signaliziranja.

65. Poreklo ekspresivnih gestova? Imaju poreklo u nekomunikativnim radnjama, ali se veza izmeu tih primarnih
nekomunikativnih radnji i sadanjih izraznih gestova tokom ovekovog razvoja prekinula.

66. Kako se usvajaju ekspresivni gestovi? Usvajaju se u detinjstvu, ali mogu da se razvijaju i modifikuju tokom ivota i
pod uticajem sredine

67. Primeri ekspresivnih gestova? Smejanje, mrtenje, skupljanje ake u pesnicu...

68. ta spada u ekspresivne gestove? Facijalna ekspresija i manuelna gestikulacija.

69. Za ta slui manuelna gestikulacija? Za naglaavanje verbalnog sadraja.

70. ta je facijalna ekspresija? Izraavanje raspoloenja, stava, miljenja, oseanja pomou pokretanja miia lica. To
su izrazi lica, tip pogleda upuenog sagovorniku i usmerenost pogleda koji nisu upueni sagovorniku.

71. Kakva moe biti facijalna ekspresija? Svesna i nesvesna, ali i univerzalna (izrazi sree, tuge, besa i straha), kao i
oformljena pod uticajem sredine.

72. ta su mimiki gestovi? Gestovi podraavanja osobe, predmeta ili radnje, koji se mogu dekodirati iako ranije nisu
nikad vieni.

73. ta je mimikrija? Vrste mimikih gestova?Mimikrija je izvoenje radnje vezane za neki predmet ili pojavu koji
nisu prisutni.

a. Drutvena mimikrija
b. Teatralna mimikrija
c. Parcijalna mimikrija
d. Vakuumska mimikrija

74. ta je drutvena mimikrija? Podraavanje ponaanja koje nalau drutvene konvencije u odreenim situacijama;
kada se ponaamo srenije ili tunije nego to se oseamo, jer se to od nas oekuje.

75. ta je teatralna mimikrija? To je simuliranje odreenih ponaanja od strane glumaca; sastoji se od podraavanja
zapaenih radnji i uivljavanja u ulogu.

76. ta je parcijalna mimikrija? Podraavanje neke neljudske pojave ili ponaanja (predmeta ili ivotinje), npr.
podizanje ruku savijenih u laktu do nivoa glave u vidu psa koji eni, pokreti ruke u obliku sinusoide u cilju doaravanja
talasa.

77. ta je vakuumska mimikrija? Izvoenje radnje vezane za neki predmet ili pojavu koji nisu prisutni.

78. Primeri vakuumske mimikrije? Pokret prinoenja zamiljene ae ustima kao signal za elju da se neto popije,
pokazivanje prstom na zglob ruke kao da gledamo u zamiljeni sat kao signal da nema vremena ili pouri.

79. ta su ematski gestovi? Skraena ili saeta mimikrija koja izdvaja samo jedan segment/element.

80. Primeri ematskih gestova? Isprueni palac i mali prst kao znak telefona; ake na slepoonicama sa polusavijenim
kaiprstom i skupljenim ostalim prstima u vidu rogova kao znak bika.

81. Da li su ematski gestovi univerzalni ili variraju? Variraju u zavisnosti od kulture, ali su uglavnom razumljivi.

82. ta su simboliki gestovi? Gestovi koji ukazuju na neki apstraktni kvalitet koji nema prost ekvivalent u svetu pokreta
i predmeta (raspoloenja i ideje).
4
83. Primeri simbolikih gestova? Kruenje prstima oko slepoonice kao znak za glupost ili ludost; italijanski znak za
rogonje prevarene mueve; prekrteni prsti protiv uroka, za zatitu od zlih sila i slinog.

84. Da li su simboliki gestovi univerzalni ili variraju? Variraju i veoma se razlikuju od kulture do kulture.

85. ta su tehniki gestovi? Gestovi koji su poznati samo strunim manjinama koje se njima koriste (vatrogasci, ronioci,
tehnika ekipa u studiju, voditelji na licitacijama, krupijei...).

86. Primeri tehnikih gestova? Sputanje ruku kao znak poetka programa u TV studiju.

87. ta su ifrovani gestovi? Jezici znakova zasnovani na propisanom sistemu. Predstavljaju deo formalnog sistema
znakova.

88. Primer ifrovanih gestova? Jezik gluvonemih.

89. ta su hibridnigestovi? Jeste kombinacija dva posebna gesta sa jasnim poreklom, prilikom vrenja samo jedne
radnje.

90. Primeri hibridnih gestova?Palac i kaiprst formiraju prsten, a ostali prsti su isprueni i priljubljeni jedan uz drugi
predstavlja pretnju u Tunisu i francuski gest za nula, bezvredno. Italijanski gest presecanja vazduha ispruenom
akom koji znai odrubiu ti glavu.

91. ta su sloeni gestovi? Gestovi koji se sastoje od vie elemenata, od kojih svaki poseduje bar neki stepen
nezavisnosti. Ti elementi su srodni ali posebni.

92. Primerisloenih gestova? Smejanje (ak 12 elemenata), sleganje ramenima ima vie kljunih elemenata nego
potpornih (krivljenje glave na jednu stranu). Razliite varijante sleganja ramenima posledica su toga to se koriste razliiti
kljuni elementi.

93. Od kojih vrsta elemenata se sastoje sloeni gestovi? Od bitnih, kljunih i potpornih.

94. ta su bitni elementi sloenih gestova?Kod jednostavnog gesta bitni element jedini postoji i to je sam gest: uzdignut
palac dobro je. Ali kod sloenih gestova neki bitni element moe biti izostavljen ako ima dovoljno drugih elemenata
koji taj gest izdvajaju kao drugaiji u odnosu na druge.

95. ta su kljuni elementi sloenih gestova? Oni koji u odsustvu ostalih elemenata sloenog gesta ipak alju poruku.
Na primer, kod smeha je kljuni element ZVUK i moe sam preneti poruku, ak i bez vizuelnog elementa.

96. ta su potporni elementi sloenih gestova? Potporni elementi (pojaala) su elementi koji ne mogu da prenesu
odreenu poruku sami, ve je alju samo u prisustvu drugih elemenata (npr. zabacivanje glave unazad ne znai smejanje
samo po sebi). Veina elemenata smejanja pripada potpornim elementima.

97. ta su reliktni gestovi? Pokreti/gestovi koji su nadiveli svoju prvobitnu situaciju.

98. Kako se dele reliktni gestovi? Na line reliktei istorijske relikte.

99. ta su lini relikti? Gestovi koji su nadiveli infantilni period i nastavljaju da se pojavljuju i u zrelom dobu, najee
donekle modifikovani.

100. U kakve gestove spadaju sisanje prsta, olovke, vakanje, ljubljenje...? U line reliktne gestove.

101. Zato se pomeranje glave levo-desno, kao odgovor za ne u nekim kulturama, smatra linim reliktnim
gestom? Ovakav znak za odbijanje, tj. negaciju ne, nastao je iz perioda sisanja, kada malo dete odmahuje glavom u
stranu jer vie nije gladno.

5
102. ta su istorijski relikti? Gestovi koji su nadiveli period u kome su nastali.

103. Primeri istorijskih relikata? Gest za telefonski poziv, britanski gest za ubre (neto smrdi), grki gest moutza -
isturanje otvorene ake prema licu osobe kojoj se upuuje uvreda.

104. ta je eho dranja? Nesvesno usklaeno delovanje prijatelja ili lanova grupe; usklaenost stava, pokreta i njihove
brzine. Moe se prilagoavati prilici i sagovorniku i moe da se tumai kao znak pripadnosti grupi ili neverbalan nain
pokazivanja opredeljenosti za jednu od strana prilikom rasprave.

105. Koji su uzroci naruavanja eha dranja? Zbog ega dolazi do disbalansa u ehu dranja?Neslaganje sa
sagovornikom u nekoj raspravi (zauzimanje protivnikog stava) ili ako neka osoba dok traje rasprava zauzme neutralan
stav u raspravi kada ima vie sagovornika.

106. ta je autokontaktno ponaanje? Autokontaktno ponaanje ili samododirivanje: ovek je sklon pravljenju ovakvih
pokreta u stanju stresa. To je nesvesna radnja kojoj se pribegava radi postizanja olakanja, utehe, smirivanja.

107. Koja su dva aspekta autokontaktnog ponaanja? Gestovi (domen neverbalne komunikacije) i masturbacija.

108. Poreklo autokontaktnog ponaanja? Vue korene iz detinjstva kada su deca postizala oseaj sigurnosti u
roditeljskom zagrljaju.

109. Primeri autokontaktnog ponaanja kod ena: pokret naslanjanja glave na rame; pogledi iskosa, dodirivanje butina
dlanovima, sedenje na sopstvenim rukama, dodirivanje vrata/une resice, grickanje usana, oblizivanje.

110. Kod mukaraca: vrsto prekrtanje ruku sa napetou u ramenima, specifian nain prekrtanja nogu, dranje ake
u aci.

111. Primeri autokontaktnog ponaanja? Samozagrljaj, fetalni poloaj, dodirivanje vrata, une resice, oblizivanje,
podupiranje slepoonice, podupiranje obraza, prekrtanje ruku...

112. Koji je najei kontakt autokontaktnog ponaanja? Kontakt ruka-glava.

113. ta je neverbalno curenje?Neverbalni nagovetaji koji nas izdaju bez naeg znanja; nain na koji neverbalno
ponaanje izdaje prave misli i stavove koji se pokuavaju sakriti; odudaranje neverbalnog ponaanja od verbalnog iskaza.

114. Zato dolazi do neverbalnog curenja? Zbog neslaganja izmeu onoga to je izgovoreno i unutranjih
misli.Govornik kontrolie svoje rei, ali ga telo izdaje. Facijalna ekspresija se donekle moe disciplinovati, pa e osoba
koja izgovara neistinu obraati panju na svoje izraze lica i na pokrete aka i ruku (mada ruke ne moemo da
kontroliemo tako dobro). Pokreti koje ne uspeva da kontrolie su najee pokreti nogu i stopala, jer smo njih najmanje
svesni.

115. Prilikom neverbalnog curenja, koje gestove govornik lake kontrolie? Lake se kontroliu izrazi lica od npr.
pokreta ruku i nogu, jer smo njih najmanje svesni.

116. Razlike u ponaanju pri laganju? (Kako se manifestuje neverbalno curenje pri laganju?)

a. Smanjuje se uobiajena gestikulacija

b. ee dodirivanje lica
c. ee odmahivanje rukom
d. Vei broj telesnih promena, ili neprirodna mirnoa i staloenost
e. Promenjena mikroekspresija lica, prekomerno treptanje
f. Kolebanje, govor je usporen a ton neujednaen
g. Korienje kraih reenica

117. ta je pozdravljanje? Drutvenim normama regulisan ritual pokazivanja prijateljskih oseanja.

118. Struktura planiranog drutvenog pozdravljanja?

6
 a. Izlaganje neugodnostima
b. Pozdravljanje izdaleka
c. Pozdravljanje izbliza
d. Pokazivanje brige

119. Neplanirano pozdravljanje? Ima jednostavniju strukturu, samo neke od elemenata tipino je pozdravljanje
izdaleka, moda priemo pa bude i pozdrav izbliza (skraena verzija zagrljaja, najee samo rukovanje).

120. Pozdravljanje pri upoznavanju? Nema pozdravljanja izdaleka, ima neku manju formu pozdravljanja izbliza, ali
podrazumeva rukovanje i prijateljski stav, osmehivanje i prijateljsko askanje.

121. Tri vrste mahanja rukom pri pozdravu, objasniti ukratko:

a. Vertikalni zamah dlan je okrenut prema prijatelju a aka se kree gore-dole; po svom poreklu, verovatno je to
tapanje po vazduhu (tapanje prijateljevog tela izdaleka) i grljenje prijatelja unapred
b. Zamah skrivenim dlanom via se uglavnom u Italiji, podsea na gest dozivanja jer se aka stalno pokree ka
onome koji mae, a ne prema prijatelju; jo jedan oblik grljenja vazduha
c. Boni zamah zajedniki svim ljudima na svetu, sastoji se u pokazivanju dlana prijatelju i ritmikom kretanju
ake s jedne strane na drugu. To je usavren oblik prethodnih tipova mahanja zbog bolje vidljivosti i jasnoe
radnje tapanja, nema kvalitet zagrljaja ali dramatino dobija u vizuelnom udaru izdaleka.

122. Jezik i gest jedinstvo ili dualnost? Jezik i gest se ve dugo smatraju razliitim entitetima, a u isto vreme se u
potpunosti priznaje postojanje njihove jedinstvene veze. Da li e se smatrati da su gest i jezik jedinstveni ili ne, zavisi od
toga kako su i jezik i gest definisani.

123. Uloga gesta u kontekstualizaciji? Preciziranje znaenja.

124. Kako gest utie na govor? Kada je govornik u nemogunosti da se koristi gestovima, npr. ako je imobilisan, dolazi
do velikih promena u govornoj produkciji i do menjanja verbalnog iskaza. Ovo ilustruje koliki uticaj gest ima nad
govorom.

125. Kako D. Meknil deli gestove? Ikoniki, metaforiki, deiktiki iudari.

126. ta su ikoniki (predstavljaki) gestovi? Izgledaju kao ono to predstavljaju. Opisuju konkretan objekat ili
dogaaj. (U tesnoj su vezi sa semantikim sadrajem govora.)

127. ta su metaforiki gestovi? Opisuju apstraktne pojmove, odnose se na apstrakcije.

128. ta su deiktiki gestovi? Pokazuju poloaje predmeta (konkretnih ili apstraktnih) ili karaktera u okviru gestovnog
prostora.

129. ta su udarni gestovi? To su ritmiki pokreti ruke koji ne lie na neke konkretne objekte ili akcije, ve slue da
obelee pragmatsku funkciju govora u kome se javljaju, npr. naglaavanje, uvoenje nove teme, itd. Sastoje se od dve
faze, gore-dole ili levo-desno.

130. Kompjuterski programi za analizu gestova su? ANVIL i ELAN.

131. ta je GP? Growth point:jedinica analize koja predstavlja kombinaciju slike i lingvistikog kategorijalnog sadraja.
Miljenje po ovoj hipotezi je globalno i segmentovano, i idiosinkratiko i lingvistiki ematizovano.

132. Ko uvodi pojam GP i kada? D. Meknil, 1992.

133. U emu je osnova gesta po GP teoriji? Predstavljaka, tj. vizuelno-prostorna predstava i predstava akcije.

134. ta su amblemi? Amblemi ili autonomni gestovi su gestovi koji se upotrebljavaju umesto govora, ali se mogu
upotrebljavati i paralelno sa govorom. Kada se koriste sa govorom imaju ulogu da daju dodatno znaenje izgovorenom,

7
da neto naglase. Npr. podignut palac sve je u redu, odlino; sleganje ramenima ne znam; klimanje glavom
da, itd.= primarni gestovi

135. Da li su amblemi uslovljeni ili univerzalni?Ue se u okviru neke drutvene zajednice,razlikuju se od kulture do
kulture.

136. Primeri za ambleme?Najee su to odreeni pokreti glave, ruku, ili pak izrazi lica, i koriste se kada se sagovornici
ne mogu osloniti samo na rei (npr. vea je razdaljina izmeu njih ili je sredina u kojoj se konverzacija odvija suvie
buna).

137. ta su regulatori? Regulatori reguliu interakciju i konverzaciju. Mogu da signaliziraju slaganje ili neslaganje sa
govornikom, elju da se uzme re, elju govornika da ga ne prekidaju, elju da govornik nastavi ili prekine svoje uee u
konverzaciji.

138. Primeri za regulatore: podizanje obrva ako je u pitanju slualac (signalizira zainteresovanost), sputanje obrva
(signalizira neslaganje, nepoverenje, dosadu), naginanje napred (signalizira zainteresovanost ili namera da se preuzme
re), podizanje ispruene ake sa dlanom okrenutim na dole (signalizira elju sagovornika da ga ne prekidaju) to su
konverzacioni, a svi drugi primeri kao npr. pokreti saobraajca na raskrsnici spadaju u specijalne.

139. ta su pokazivai afekta?Pokazivai afekta ili emocionalne ekspresije odraavaju neko emocionalno stanje. To bi
bili izrazi lica koji se javljaju kao posledica pojave neke emocije, kao i poloaj tela, glave... ovi gestovi nisu lingvistiki
informativni.

140. ta su adaptori (manipulatori)?Adaptori se koriste nesvesno u konverzaciji i javljaju se i kod govornika i kod
sluaoca. To su gestovi koji su se u nekom trenutku upotrebljavali radi postizanja udobnosti, pa su vremenom preli u
naviku. Najee se vezuju za anksioznost. to je intenzitet emocije vei, to se poveava i koliina adaptora usmerenih na
sopstveno telo. Uestalost ovih gestova se moe poveati i kada se osoba osea komotno, kada ne razmilja o utisku koji
ostavlja na druge. = sekundarni gestovni

141. Na ta mogu biti usmereni adaptori?Adaptori mogu biti usmereni na telo (nametanje kose, eljanje) ili usmereni
na objekat (podeavanje kravate, puenje).

142. ta su ilustratori? Jesu gestovi koji se koriste da ilustruju izgovorene rei. Njihova osnovna funkcija je da pomognu
govornicima da na laki nain enkodiraju neku poruku, kao i da pomogne sluaocu da lake dekodira poruku. Ilustratori
e biti vie prisutni kada govornik neto objanjava ili tumai, a ree ukoliko je govornik umoran ili mu je dosadno.

143. Primeri za ilustratore: pokazivanje pravca (kaiprstom, rukom ili ponekad glavom), prikazivanje oblika nekog
predmeta (tzv. crtanje u vazduhu), itd.

144. Ko zastupa stav da su gestovi materijalni nosai miljenja? Lav Vigotski.

145. Faze prelaska neverbalnog u verbalni kd kod Pintaria. Tri etape:

a. Uz gest se prvobitno javljao krik kao ilustrator kojim se proirivao kapacitet gesta
b. Zatim je zvukovni element dobijao ravnopravno sinonimno znaenje
c. Na kraju je odnos gesta i glasa bio obrnuto proporcionalan gest moe biti zamenjen reju. Pintari naglaava
da svakako jezik nije sasvim zamenio gestovni vid komunikacije, ve je gest ostao, igrajui ulogu pojaivaa
i ilustratora verbalnog koda.

146. ta je somatska frazeologija? Frazeologija nastala jezikim, lingvistikim prevodom mimike i gestova.

NE TREBA (NAVODNO)

1) Bitan lik iz prosvetiteljstva? Kondijak.

8
2) ta je language daction i za koga se vezuje taj pojam? Izvoenje shematskih motornih akcija apstrahovanih iz
akcija u materijalnom svetu, krae to su gestovi, pojam je vezan za Kondijaka.

3) ta se podrazumeva pod ko-ekspresivnim znaenjem gesta? To znai da gest i govor koji on prati izraavaju istu
ideju, ali ne nuno identine aspekte te ideje.

4) ta su idiosinkratiki gestovi? Nestandardizovani, lokalni gestovi, nastaju tokom govora.

5) ta su globalni gestovi? Gestovi gde je znaenje dela gesta odreeno celokupnim znaenjem gesta.

6) ta su sintetiki gestovi? Kada razliita znaenja u govoru konvergiraju u jednu simboliku formu gest.

7) Faze gesta po Meknilu?

a. Priprema
b. Predudar
c. Udar
d. Postudar
e. Retrakcija

8) Glavna faza? Udar.

9) Da li se poetak gesta (onset) ee javlja u pauzi ili tokom fonacije? U pauzi.

10) Da li se poetak gesta (onset) ee javlja u dijalogu ili monologu? U dijalogu.

11) Da li se vie gestova javlja u dijalogu ili monologu? U dijalogu.

12) Da li u konkretnom eksperimentu sa crtanim filmom o maku Silvesteru vie gestova poinje u pauzi ili tokom
fonacije? Tokom fonacije.

13) Od kojih komponenti se sastoji izraz pokreta?

a. Objekat koji se kree figura

b. Referentni objekat podloga
c. Putanja ili staza
d. Nain na koje se neko kretanje odvija

14) Kako se dele jezici na osnovu pridruivanja staze?

a. Satelitski uokvireni (priklanja se predlogu)

b. Glagolski uokvireni (priklanja se glagolu)

15) Koje su osnovne odlike spontanih predstavljakih gestova?

a. Predstavljaju pokazatelje govornikovih mentalnih predstava i procesa u toku govora

b. Neraskidivo su povezani vremenski i semantiki sa govorom
c. Razliiti drutveni konteksti mogu uticati na gestikulaciju.

16) ta se podrazumeva pod (1)hipotezom sklapanja informacije? Predstavljaki gestovi pomau govorniku da
organizuje mnotvo prostorno-motorikih informacija u pakete, koji odgovaraju govornom procesu.

17) Da li su po hipotezi o sklapanju informacija gestovi i govor nezavisni ili ne? Da, stvaraju se u dva nezavisna, ali
usko povezana procesa sa ciljem organizovanja informacije radi lake verbalizacije.

18) U emu je osnova gesta po hipotezi o sklapanju informacija? U akcionom, tj. akcija u virtuelnom okruenju.

19) ta se podrazumeva pod (2)hipotezom aktiviranja slike? Gestovi pomau da se odri slika.

9
20) ta se podrazumeva pod (3)hipotezom pronalaenja lekseme? Gestovi pomau govorniku da izvue re iz
mentalnog leksikona.

21) Vrste miljenja? Analitiko i prostorno-motoriko.

22) Kako funkcionie analitiko miljenje? Analitiko miljenje organizuje informacije tako to hijerarhijski strukturira
dekontekstualizovane koncepte, kao npr. lingvistike informacije: semantike i pragmatike specifikacije leksike
jedinice, nivo u okviru klauze u kome se moe javiti data leksika jedinica, itd.

23) Kako funkcionie prostorno-motoriko miljenje? Organizuje informacije kroz sheme akcija i njihovih modulacija
u zavisnosti od svojstava sredine.

10