PRVO PREDAVANJE(2.

NOVEMBAR)

◍Socijalizacija-proces usvajanja društvene kodove, narative, vrednosti.

Počinje rođenjem, ugl. U porodici. Kulturni i psihološki procesi koji neformiranu osobu
uvode u društvo. Načini održavanja društvenih sistema. Odvija se na dva fronta-
okruzenje i samorazvoj. Agensi(posrednici) socijalizacije su grupe ili društveni okviri u
kojima se odigravaju značajni procesi socijalizacije

◍Postmoderna socijalizacija- vezujemo za postindustrijsko društvo; globalizacija

informacija; neformalni načini organizovanja; kultura raznolikosti; višestrukost identiteta.

◍Paradoks socijalizacije-razvrstavanje različitih razmera urođenih (bioloških)

karakteristika i doprinosa okruženja(društva) u razvoju sopstva. (Istraživanja kod
blizanaca)

razvrstavanje urođenih (bioloških) karakteristika + doprinos okruženja (društva) u

razvoju sopstva = inkorporacija u društvo uz razvoj individualnosti

◍Sopstvo-razvoj sposobnosti kroz interakcije(društvena stvar). Naš osećaj o

tome ko smo mi u odnosu na samoga sebe, drugo ljude i društvo. Pojedinac oseća
samoga sobe kao autonomu jedinku sa željama i sposobnostima za delanje, ali je
njegovo sopstvo u isto vreme ograničeno društvenim normama, vrednostima i
propisima.

Istorija sopstva:

◘Pre sopstva-”mi” umesto “ja”; (Grci npr. nemaju subjektivnost, primeri iz književnosti)

◘Predmoderno sopstvo i identitet-”viši” i “niži” elementi ličnosti; nezavisni subjekt

◘Moderno sopstvo-Uticaj urbanizacije, demokratizacije i svetovnog intelekutalnog

života; Sokrat i Dekart. Pojava priručnika o bontonu krajem srednjeg veka(Elijas);
značaj dvorskog društva za razvoj manira; ograničavanje instinkta i telesnih impulsa;
ugradnja normativnih telesnih ograničenja

◘Postmoderno sopstvo- Tokom prelaza iz modernog ka postmo- dernom društvu brzo

su se menjale i kulturne ideje, informacije i tradicije. Autonomous sopstva; veća
vertikalna i horizontalna pokretljivost; promovisanje razlika i multikulturalizma;
Fragmentirani identitet(društveni pokreti, politika identiteta, feminizam)
◍Istraživanja i samopoimanje sopstva-ko sam ja?

◘Makpartland, Kaming i Geretson (1961) i četiri kategorije odgovora o sopstvu:

-fizičke: sopstvo = fizičko biće
-društvene: sopstvo = društvena uloga/status
-refleksivne: sopstvo = preferencije, interesovanja, težnje
-okeanske/globalne: sopstvo= bez ličnih osobina

◘Dejvid Risman(Usamljena gomila, 1950) i tri tipa ličnosti kroz istoriju:

-osobe usmerene ka tradiciji
-osobe usmerene ka sebi
-osobe usmerene ka drugima

◘Entoni Gidens (1991) Modernost i i identitet

-opadanje moralnih autoriteta
-globalizacija I otvorenost
-"životne politike"
-samoaktuelizacija

Klasična sociologija-"ugrađivanje" društvenih vrednosti u (biološku) individuu

Industrijsko društvo-jasne klasne i rodne uloge; uski i definisani (starosni) okviri
ponašanja

◍Kultura i društvena struktura-neformalno prenošenje i latentne poruke.

kulturne poruke koje se prenose socijalizacijom nose u sebi snažna ograničenja koja
postavlja društvena struktura. Dolazi do upisivanje ranga i hijerarhije(beli i plavi
okovratnici)

◍Kulturalizacija sopstva (Markus i dr.)-usvajanje vrednosti određenih društvenih i

kulturnih grupa. Kulturalizacija sopstva obuhvata ključne kulturne ideje i vrednosti,
uključujući i razumevanje onoga što neka osoba jeste.

◍Identitet- u sociologiji višedimenzionalan pojam. Identitet se odnosi na to kako ljudi

razumeju sebe i šta je za njih značajno.
-Richard Jenkins tvrdi da je društveni identitet naše razumijevanje onoga ko smo i ko su
drugi ljudi te recipročno razumevanje drugih ljudi ko su oni i drugi" (Jenkins, 1996.).
Identitet omogućuje interakciju.
◘Dva oblika identiteta:
-društveni identitet: osobine koje drugi ljudi pripisuju nekom pojedincu. Za Jenkinsa,
"društveni identitet tiče se značenja"; ta značenja su društveno izgrađena, a ne bitne
razlike medu ljudima.
-samoidentitet (ili lični identitet):izdvaja nas kao zasebne pojedince. Odnosi se na
proces samorazvitka(recipročno samorazumevanje) kroz koji formulišemo jedinstveno
osećanje nas samih i naš odnos prema svetu koji nas okružuje.

◘Stuart Hall(Pitanje kulturnog identiteta, 1992.) tri faze dominantne

koncepcije identiteta:
1.prosvjetiteljski subjekt,
2. sociološki subjekt,
3. postmoderni subjekt.

◍Simbolički interakcionizam- S gledišta simboličkog interakcionizma,

individualni se identitet oblikuje jedino u interakciji s drugima. Čovekovo mišljenje o sebi
samome, delom je proizvod načina na koji ga vide drugi. Interakcionisti(George H.
Mead) smatraju je da ljudi imaju ogledalo u sebi; njihova ideja o tome kako se na njih
odražavaju reakcije drugih(,,ja u ogledalu,,).
----------------------------------------------------------------

DRUGO PREDAVANJE(9.NOVEMBAR)

◍Biološki determinizam-ideja da su neke karakteristike inherent različite

kao posledica bioloških faktora. Ogist Kont tvrdi da je podela rada između žena i
muškaraca biološki uslovljena(žene-emotibnije i brižnije. Muškarci-racionalniji;
esencijalistička perspektiva)

T. Parsons-ekspresivnija žena; jasna podela rada; žene-emotivna podrška i gajenje

dece, muškarci-,,instrumentalni,, zadaci hranitelja porodice(ekonomska sfera)

◍Feminizam vs. ”muška sociologija”-poricanje biološkog i sociološkog

determinizma u 20. veku; danas rod nije neizbežan ishod biologije, već proces i
proizvod društvene konstrukcije.

◍Pol, rod i seksualnost-svi aspekti našeg postojanja rodno su označeni. Termin

pol vezan je za anatomske i fiziološke razlike koje definišu muško i žensko telo. Rod se
odnosi na psihološke, društvene i kulturne razlike izmedu muškaraca i žena. Rodne
razlike, blisko povezane s pitanjima nejednakosti i moći u društvu.

Biološki uticaj na razlike muškaraca i žena: Pojedini autori tvrde da aspekti biologije
čoveka (hormoni/hromozomi i veličine mozga/genetika)mogu biti razlog urođenih razlika
u ponašanju izmedu muškaraca i žena. Prirodni faktori uzrok rodne nejednakosti koja
karakteriše većinu društava.

◍Lateracija mozga(Niklson)-hormoni i hemisfere koje se “specijalizuju” za zadatke:

leva hemisfera(devojčice) - verbalne i jezičke veštine

desna hemisfera(dečaci) - vizuelno prostorne sposobnosti

Moguće je da su ove male razlike koje postoje posljedica razlika u socijalizaciji, a ne

lateralizcije mozga.

◍Sociobiologija-povezivanje polnih razlika u ponašanju sa evolucijom;

Stvorio je E. Wilson, a na pol i rod ju je primenio David Barash; zasniva se na Darvinu;
veruju da se ljudi o druge vrste razvijaju i menjaju u peocesu prirodnog odabira;

Pojedinci unutar iste se razlikuju po svojim fizičkim karakteristikama, prilagođavaju

se ,,najboljima,,; razvoj ponašanja kao odlika vrsta = uspeh u razvijanju specifičnih
reproduktivnih strategija; različite društvene uloge su zavisne od reproduktivnih
strategija(muškarci kao agresivni i promiskuitetni; žene kao tolerantne i emotivne)

Sociobiolozi većinom podupiru ove dalekosežne teze istraživanjima na životinjama.

Pretpostavljaju da postoji izravna veza izmedu obrazaca genetskog nasleđivanja i
ponašanja ljudi.

◘Kritike sociobiologije:
-nepostojanje univerzalnosti
-naturalistička pogreška: biologija nije nepromenjiva
-seksizam, etnocentrizam i opravdavanje društvenih razlika

Socijalizacija roda-funkcionalizam i učenje rodnih uloga

◘Džordž Mardok(biologija i praktičnost)

biološke razlike su temelj podele rada i dovide do rodnih uloga zbog praktičnosti(razlika
u fizičkoj snazi ili mogućnost rađanja); polna podela rada postoji u svim društvima.

◘Talkot Parsons(biologija i ekspresivna žena)

specijalizacija rodnih uloga i podele rada među polovima u industrijskom društvu; takva
podela neophodna za uspešnu socijalizaciju dece i stabilizaciju odraslih(žena
najodgovornija); žena ima ekspresivnu ulogu, muškarac instrumentalnu(fokus na
uspeh); rodne uloge su komplementarne.

◘Džon Boulbi(veza majke i deteta)

uloga majke u primarnoj socijalizaciji; mesto majke je kod kuće, sa decom; istraživanja
među maloletnim delikventima; mentalno zdravlje-,,topao, intiman i trajni odnos sa
majkom,,

◍Rodna socijalizacija i kulturna podela rada -rodne uloge su proizvod

kulture a ne biologije(En Oukli); ljudi uče očekivana rodna ponašanja; društvo
dodeljuje rodne uloge. En Oukli kritikuje funkcionalizam; nema neizbežne podele rada;
ne postoje striktno “ženski” zadaci; biologija ne utiče na profesije; majčinska uloga je
konstrukt; rodna socijalizacija je uslovljena kulturom

!Rod je plod društva, a rodne uloge plod kulture!

Razlike među polovima su upitne;hormoni ne prave jasnu liniju, fizička obeležja nisu
determinante pola, društvena konstrukcija i rodne nejednakosti.

Rodna nejednakost i ideologije- azvoj feminizma je doveo do toga da se pažnja

usredotoči na podređeni položaj žena u mnogim društvima. Teorije rodne nejednakosti
mahom opisuju žene sociolozi. U novije doba fokus se pomakao s naglašavanja
nejednakosti na naglašavanje različitosti.

Rezervna armija radnika-žene i nebelačko stanovništvo; mnogobrojni radnici koji mogu

raditi puno radno vreme kada nedostaje radna snaga i koji mogu da budu otpušteni ili
preusmereni na nepuno radno vreme; položaj žena u globalnoj ekonomiji.

◘Poteškoće:
podela rada u domaćinstvu-,,rat oko kućnih poslova,,
rodno zasnovano nasilje-nasilje na osnovu bio. pola, rodnog identiteta ili neuklapanja
u društvo; sekusalno, fizičko ili psihološko zlostavljanje.
uznemiravanje na random mestu
◘Različiti feministički pristupi:
◘Liberalni feminizam(postepene promene pol., ekonom. i društvenog sistema)
-društveni i kulturni stavovi kao izvor nejednakosti
-seksizam i diskriminacija
-pravna rešenja

◘Radikalni feminizam(muškarci eksploatišu žene)

-patrijarhat kao sistem ugnjetavanja i izvor nejednakosti
-eksploatacija i besplatan kućni rad
-ukidanje patrijarhata

◘Crni feminizam
-povezivanje rase i roda kao izvora rodnih nejednakosti
-ugnjetavanje nije nužno vezano za patrijarhat
-klasna dimenzija

+Marksistički i socijalistički femniziam(kapitalizam glavni krivac)

◍Patrijarhat-društvena struktura u kojoj muškarci vladaju; veza sa

kapitalizmom; po feministkijama neophodne promene/ukidanje patrijarhata(Silvija Volbi).

◘Šest struktura koje deluju na patrijarhat:

-proizvodni odnosi u domaćinstvu
-plaćeni rad
-patrijarhalna država
-muško nasilje
-patrijarhalni odnosi u seksualnosti
-patrijarhalne institucije kulture

◍Limiti rasta-promene u industrijskom društvu; Maltus(Esej o principima

stanovništva) tvrdi da dok je rast eksponencijalan, glad, epidemije i rat su neizbežni; to
naziva prirodnim ograničenjem porasta stanovištva(maltuzijanizam).

Voren Tompson i teorija demografske tranzicije- ključan odnos mortaliteta i nataliteta;

◘Tri faze demografske tranzicije:
-prva faza(visoka stopa nataliteta i mortaliteta)
-druga faza(opadanje stope nataliteta i visoke stope mortataliteta)
-treća faza(niske stope nataliteta i niske stope mortaliteta)
Industrijski rast je nespojiv sa ograničenim resursima, planeta ne može apsorbovati rast
i zagađenje(Rimski klub, 1974)
----------------------------------------------------------------
TREĆE PREDAVANJE(16.NOVEMBAR)

◍Devijantnost-svako ponašanjo koje odstupa od onoga što većina

pripadnika jedne zajednica ili celog društva smatra normalnim". Nije svaka
devijantnost zabranjena zakonom nitii svaka predstavlja kriminalnu radnju. Devijantnost
nije stabilna kategorija već se menja tokom vremena.

Predmoderno razumevanja devijatnosti(kroz religijsku prizmu)-”zaposednutost zlom”

ili biološka abnormalnost;
Postmoderno razumevanje devijatnosti i kriminala kao individualnog čina;
Sociološko razumevanje devijantnosti-društveni i kulturni faktori; klasne
nejednakosti, stanovanje, obrazovanje; etiketiranje određenih načina ponašanja.

◘Razgraničenje devijacije i kriminala:

◘Kriminal-svaki čin izričito zabranjen zakonom ◘ Devijantnost-odstupanje od normi.

◍Fiziološke teorije devijantnosti-genetska struktura kao determinanta

devijantnosti(Ćezare Lombrozo);urođena zločinačka priroda; telesna građa i zločinačko
ponašanje; hromozomska abnormalnost; istraživanja genetike.

◍Psihološke teorije devijantnosti-teza o abnormalnoj ličnosti; devijantnost

kao rezultanta mentalnih procesa;

◘2 glavne teorije:
-Džon Boulbi(neophonodst majke)-otsutna majka i hronični recidivizam
-S. Frojd-psihoanaliza i nerazrešeni konflikti

◘Kritike ovih teorija:

-mentalno zdravlje nije odraz ličnosti
-vrednosti su promenjive

Funkcionalističke perspektive na devijantnost:

◍E. Dirkem-devijantnost je neizbežna, ali i “zdrava”; kroz devijatnost i kriminal

se razjašnjavanju pravila(prestupi potvrđuju kolektivnu svest i sisteme značenja);
devijantnost i kriminal omogućavaju da se pravila menjaju;
◘Dirkem ističe razlike tradicionalnih i modernih društava:
-tradicionalna: bolja integracija, manje individualizma, brža implementacija sankcija
-moderna: heterogena, manja kolektivna svest, različiti skupovi vrednosti i normi

◍Robert Merton-devijantnost je kulturnog i strukturnog porekla(primeri

američke društvene strukture); uticaj društvene hijerarhije; vrednosni konsenzus i
različiti kulturni ciljevi; ostvarenje ciljeva često odvodi u anomiju; devijantnost nastaje u
nedostatku institucionalnih sredstava; Razlikuje pet tipovai devijantnosti i njihove
rakcije;

-TIP- -REAKCIJA-
Konformizam prihvataju se i ciljevi i legitimna sredstva

Inovacija prihvataju se ciljevi, odbacuju se

normativna i usvajaju devijantna sredstva

Ritualizam odbacivanje ciljeva, prihvatanje

društvenih normi

Povlačenje odbacivanje ciljeva i sredstava

Pobuna odbacivanje ciljeva i sredstava,

definisanje novih

◍Devijantna supkultura-devijantna supkultura izvrće vrednosti; kulturna

deprivacija i statusna frustracija nižih društvenih slojeva; odbacivanje dominantnih
ciljeva i vrednosti i prihvatanje devijantne supkulture; društvena struktura kreira zasebne
potkulture.

◘Albert Cohen-devijantnost je kolektivna a ne individualna reakcija; dosta zločina je

neutilitarnog karaktera(američko društvo)
◘Cloward i Ohlin-Merton je objasnio strukturu legitimne, ali ne i nelegitimne
mogućnosti; nelegitimna sredstva su česta.
◘Postoje tri potkulture:
-kriminalna potkultura - utilitarnost zločina
-konfiktna potkultura - gnev, frustracije; ugled i vrednosti vezane za samu
potkulturu(društvene slojeve)
-potkultura povlačenja - bez legitimnih ciljeva i sredstava(primer narkomanija)

◘Walter Miller-kultura niže klase; vrednosti koje ohrabruju zločin; žarišni interesi;
zaokupljenost statusom.
◘Charles Murray-potklasa(nezaposleni i nezapošljivi); darežljivost socijalne države;
država blagostanja; potklasaodbacuje vrednosti i okreće se ka zločinu(kontraverzno)

◘Beli(imućni) i plavi(siromašni) okovratnici- klasne i rasne pristrasnosti pri određivanju

kriminala. Problematika korporativnog kriminala(ko je kriv za inflaciju?); neravnoteža
kažnjavanja.

◍Interakcionizam-interakcije između devijantnih i onih koji ih tako

obeležavaju; devijantnost je rezultat prećutnog dogovora o tome šta znači
devijantnost(primer problematičnih u školi)

◍Teorija etiketiranja(Howard Becker)-devijantan čin kao takav ne postoji;

etiketiranje definiše osobu, osoba prihvata etiku(stigmu); značaj subjektivnog doživljaja;
etiketa nikad nije neutralna: glavni status određuje sve druge statuse; samoostvarujuće
proročanstvo neizbežno.
◘Pet faza etiketiranja:
-odbacivanje
-podsticaj za dalju devijatnost
-službeni postupak
-organizovana devijantna skupina
-devijantna supkultura

◍Edwin Lemert-društvena reakcija i primarna devijacija;

◘Dve vrste devijacije:

Primarna devijacija(direktno vezana za etiketu)

-činovi pre devijantnosti
-postupni razvoj devijantnosti

Sekundarna devijacija(prihvatanje etikete)

-javna identifikacija devijanata
-usvajanje statusa