Ивана Вучина Симовић

ИБЕРОРОМАНСКА СОЦИОЛИНГВИСТИКА (МАСТЕР)

 Друштвено (вертикално) раслојавање језика – једно од 4
универзалних начина раслојавања језика (у времену, простору,
друштву и контексту). Односи се на варијације у језику које су
условљене различитим друштвеним факторима (сложеношћу
друштвене организације, друштвеним конвенцијама и системима
вредности итд.).
 Зашто сваки увод у социолингвистику подразумева претходно
представљање појма раслојавања језика? Које се лингвистичке
дисциплине баве раслојавањем језика?
 Раслојавање језика у вашем студијском програму
 Како дефинишемо социолингвистику?
 Предмет, циљеви, теоријско-методолошки апарати…

 Филологија, лингвистика и социолингвистика – Како

разграничити ове појмове?
 Питање разлика између дисциплина
 Сличности и разлике које постоје у погледу предмета, циљева,
теоријско-методолошких апарата. Како се језик проучава у
њиховим оквирима?
 Академско-административно питање (називи факултета,
студијских група, смерова, научних области, звања итд.)
 Да ли је проф. Ранко Бугарски филолог, лингвиста или
социолингвиста?
 Зашто су филологија и друге друштвено-хуманистичке науке у
„кризи“?
 Излаз из „кризе“?
 Интердисциплинарност/ трансдисциплинарност
 Критичка, пост-постмодернистичка интерпретација научног проблема
 Човек као друштвено и језичко биће (Бугарски 1996)
 Шта је језик? У каквом односу стоји према појмовима дијалекат,
варијетет, социолект, регистар, језичка/ говорна заједница?
 Значај друштвеног вредновања језичког понашања
 Социолингвистичка компетенција: базира се на усвојеним друштвеним
конвенцијама заједница којима говорници припадају. Чини део шире, језичке
компетенције.
 Варијанте које постоје у језику немају значај за језик, већ имају друштвени
значај (друштвено су «обојене»).
 Друштвене конвенције које одређују наше језичко понашање су произвољне.
 Вредновање језичког понашања изгледа да је универзална људска одлика и
саставни део наше комуникативне компетенције.
 Зашто је «историја људских истраживања извора, функција и
значења језика у његовом друштвеном контексту» тако кратка?
(Чејмберс /Chambers/ 2002: 5)
 Почеци социолингвистике као дисциплине:
 60-их година XX века
 Као одговор на дотадашњу претежно дескриптивну и структурално
усмерену лингвистику.
 Социолингвистика је настала међу оним истраживачима који су
пронашли „заједнички интерес у систематичном истраживању
свега што излази из оквира „дескриптивне“ или „структурне“
лингвистике, и усмерава се и на језике у друштвеном контексту,
стварајући тако противтежу приступу Чомског.“ (Хајмз /Hymes/
2000: 312)
 Социолингвистикапредставља широко поље мање или више
сродних истраживања
 Без јасних граница
 Преплитање и размењивање знања и искуства (међудисциплинарна
сарадња)
 1) Макросоциолингвистика (социолингвистика у ширем смислу или
социологија језика) изучава поменути однос у целини, кроз
теоријско-методолошки оквир различитих друштвених наука, и то
нарочито социологије, антропологије и етнографије (квалитативна
истраживања, интерпретативног карактера).
 Социологија језика изучава корелације између употребе језика и
друштвено условљеног понашања (оба се сагледавају као аспекти
људског понашања).
 Употреба језика уопште
 Ставови и понашање према језику/ варијетету
 Симболичка вредност језика/ варијетета за његове говорнике
 Дескриптивна – описује и проучава друштвене норме у вези са
употребом језика.
„Ко говори (пише) који језик (или језички варијетет) и са којом
намером?“
 Динамичка – проучава разлоге за разлике у друштвеној
организацији употребе језика и понашања према језику.
„Чиме се објашњавају разлике у степену промене у друштвеној
организацији употребе језика и понашања према језику?“
 Примењена – бави се друштвено корисним задацима: планирање
језичке политике у друштву и образовању, спровођење у пракси
језичких људских права и сл.
 2) Микросоциолингвистика (социолингвистика у ужем смислу) бави
се анализом језичких варијација и промена у односу на ванјезичке
(друштвене) факторе и то, обично, на нивоу појединца као
припадника говорне заједнице.
 Варијационистичка социолингвистика
 Настоји да пронађе везе између језичке и друштвене варијације.
 Сагледава језичке промене у времену и покушава да их објасни
друштвеним факторима.
 Варијанте које постоје у језику нису значајне за језик, већ имају
друштвени значај
 Битне методолошке иновације: квантитативна/ статистичка анализа
великих база података, случајни и промишљени узорак, рад на терену,
преиспитивање методолошких поступака, друштвене мреже...
 Основни облик квантитативне анализе у варијационистичкој
социолингвистици: корелација између језичких и социјалних
параметара
 Тражи се што више језичких варијабли (лингвистичких
параметара) на различитим језичким нивоима које варирају у
зависности од социјалних и стилских параметара.
 Циљ је да се идентификује социјални контекст (који се базира на
друштвеним конвенцијама) у којем се језички параметри
појављују (друштво у језику).
 Језици у прошлости: Да ли учимо историју језика у школи? Ако
бисмо се у удубили у језичку историју, шта бисмо у њој пронашли?
 Зашто се језици временом мењају?
 Како језици долазе у контакт?
 Како реагујемо на овакве појаве? Да ли се ради о позитивним или
негативним појавама?
 Зашто их проучавамо?
 Новија, савремена, критичка, еклектична, интердисциплинарна
интерпретација традиционалне социолингвистике.
 Настоји да проучи, опише и објасни сложене интеракције између
друштва, језика и начина сагледавања света и реалности у датом
друштву (културни модели и идеологије који су свакодневно
присутни у друштву) (Филиповић, 2009: 8).
 Традиционална социолингвистичка истраживања тежи да постави у
један шири контекст у коме се однос између језика и друштва
сагледава као однос између језика и друштвене моћи.
 Проучавање „друштвених аспеката језичке праксе” требало би да
буде
 усмерено ка решавању проблема од општег значаја и
 друштвено ангажовано, да „утиче на искорењивање социјалних
неједнакости, разлика, предрасуда, стереотипа и сл.“
(Филиповић, 2009: 8).
 Критички усмерени социолингвисти, користећи постулате
савремених когнитивистичких и квалитативних истраживања,
настоје да, на основу начина на који говорници користе свој језик
у друштву (а не на основу самих језичких облика), проникну у саме
основе организације друштвене заједнице и њене културне моделе
и системе вредности.
 МЕТОДОЛОГИЈА социолингвистичких истраживања
 Квалитативна истраживања/ квалитативна анализа (етнографска
методологија и др. сродних дисциплина)
 Квантитативна истраживања/ квантитативна (статистичка)
анализа