1.

Primenjena lingvistika

1. RAZVOJ I DEFINICIJE PRIMENJENE LINGVISTIKE

Primenjena lingvistika kao savremena nauka poinje svoj razvoj tek polovinom XX veka, iako su
same jezike pojave od interesa za primenjenu lingvistiku praktino sve vreme oko nas.
Na svojim poecima primenjena lingvistika je uglavnom izjednaavana sa nastavom
stranih jezika i eventualno jo mainskim prevoenjem, pa je tako nauni skup 1964. godine u
Nansiju, kojom prilikom je osnovana AILA (Internacionalno druto za primenjenu lingvistiku)
bio posveen samo ovim dvema tematskim oblastima. Zainteresovanost za mainsko prevoenje
uskoro je opala, ostavljajui samo nastavu stranih jezika kao podruje s kojim e se primenjena
lingvistika jo dugo potom praktino izjednaavati.
Meutim, na scenu su poeli da izlaze novi i sve brojniji problemi koji bi se mogli
ukljuiti u domen primenjene lingvistike usvajanje prvog i drugog jezika, poremeaji govora i
sluha, viejezinost, leksikografija i terminologija, prevoenje, jezika standardizacija, jezik u
medijima, planiranje jezika itd. Usled toga je postajalo sve tee, i na kraju se pokazalo zapravo
nemoguim, na tematskom nivou razgraniiti ovu disciplinu ne samo od same lingvistike, nego
i narito od u meuvremenu stasalih interdisciplinarnih oblasti, pre svega psiholingvistike,
neurolingvistike i, posebno, sociolingvistike.
Tako se dolo do ire zasnovanih problemskih, a ne ue tematskih definicija, koje
ilustruje jedna od skoranjih: Primenjenu lingvistiku je najbolje posmatrati kao praksom
motivisanu disciplinu koja se bavi problemima jezike prirode u kontekstima realnog sveta
(Grabe 2002: 10).
Sama AILA danas na svom sajtu daje slino odreenje: Primenjena lingvistika je
interdisciplinarno podruje istraivanja i prakse posveeno praktinim problemima jezika i
komunikacije koji se mogu identifikovati, analizirati ili reavati primenom raspoloivih teorija,
metoda i rezultata lingvistike, ili pak izgraivanjem novih teorijskih i metodolokih okvira u
lingvistici kako bi se radilo na tim problemima. Primenjena lingvistika razlikuje se od lingvistike
u optem smislu najvie po svojoj eksplicitnoj orijentisanosti na praktine, svakodnevne
probleme u vezi s jezikom i komunikacijom.

Ranko Bugarski smatra da primenjenu lingvistiku ne treba posmatrati kao zasebnu granu
lingvistike, specijalizovanu za neko odreeno podruje ili vie njih, nego kao optu orijentaciju u
lingvistici kao celini to jest, kao usmerenost jezike nauke prema reavanju mnogobrojnih i
raznovrsnih problema u vezi sa usvajanjem i upotrebom jezika u drutvu. Ovo tumaenje jasno je
naznaeno ve u mom uvodnom programskom tekstu uz prvi broj jugoslovenskog godinjeg
asopisa za primenjenu lingvistiku: Primenjena lingvistika se shvata kao proimanje nauke o
jeziku i drutvene prakse drugim reima, kao drutveno angaovana nauna disciplina. Ovo
znai da se u naelu ne prihvata nikakva otra podela na neku istu lingvistiku iji rezultati ne
bi mogli da budu primenjeni izvan nje same, i neku primenjenu lingvistiku koja bi bila
poistoveena sa njenim primenama i otuda praktino izlazila iz domena jezike nauke. Naprotiv,
tei se jednoj lingvistici koja bi zadovoljavala zahteve naune zasnovanosti, ostajui pri tom
otvorena prema problemima koje namee upotreba jezika u ivotu drutvenih zajednica, i dajui
svoj nauni doprinos njihovom reavanju u praksi.
U stranoj literaturi j ,
, Grejb i Vidovson, .
,
.
: ,
, ,
, ,
,
,
. ,
e .

.
,
( , ,
, , , ). ,

, (. )
. , a.
2. DRUTVA ZA PRIMENJENU LINGVISTIKU U JUGOSLAVIJI
Potom je sazvan inicijativni odbor za osnivanje Drutva za primenjenu lingvistiku Jugoslavije,
do ega je dolo 1973. godine u Novom Sadu, kada je za predsednika izabrana Melanija Mike.
Dve godine kasnije odran je prvi nauni skup u organizaciji Drutva, pod naslovom Jezik i
drutvo, sa koga je potekla knjiga Jezik u drutvenoj sredini (v. Bugarski, Ivir, Mike 1976). U
velikoj meri zahvaljujui posveenosti i pokretakoj energiji svoje predsednice, Drutvo je

iniciralo i koordiniralo razne projekte za istraivanje razvoja govora, nastave jezika,

viejezinosti, kontrastivnih studija i drugih oblasti.
Od izdavake delatnosti treba na prvom mestu navesti ve pomenuti Godinjak. U prvo
vreme je izlazio i Bilten Drutva, kasnije Saveza.
Drtvo za primenjenu lingvistiku Srbije.
3. AILA (MEUNARODNO DRUTO ZA PRIMENJENU LINGVISTIKU)
AILA je asocijacija nacionalnih udruenja. Ona je poela svoj ivot kao tematski ogranien
franko-britanski projekat ali je brzo rasla, obuhvatajui sve vie podruja delatnosti i ulanjenih
drutava (iji e broj premaiti 30, sa svih kontinenata i sa ukupno preko 8.000 lanova).
Godine 1984. pokrenut je godinji nauni asopis, jedno vreme sa engleskim i francuskim
naslovom, a potom samo sa engleskim.
Pored trogodinjih kongresa, AILA je kao glavni oblik svoje delatnosti organizovala rad
dvadesetak naunih komisija, otvorenih za sve zainteresovane strunjake, na podrujima kao to
su prema spisku aktuelnom u vreme o kome izvetavam usvajanje, uenje i nastava jezika,
kontrastivna analiza i analiza greaka, obrazovna tehnologija, analiza diskursa, retorika i
stilistika, leksikografija i leksikologija, terminologija, prevoenje, pismenost, profesionalna
komunikacija, jezici struke, viejezinost, planiranje jezika, jezik i ekologija, jezik i pol, jezik i
mediji i dr.
Drutvo za primenjenu lingvistiku Jugoslavije odmah je ulanjeno u AILA-u.

3. Motivacija i razlozi za uenje drugog jezika

1. INTEGRTIVN I INSTRUMENTLN ORIJENTCIJ TEORIJSKI OKVIR

U poslednjih nekoliko decenij motivcij im centrlnu ulogu u empirijskim istrivnjim i
teorijskom rdu u okviru kontekst uenj strnog jezik. Motivcij predstvlj jednu od
njkompleksnijih vrijbli korienih z osvetljvnje individulnih rzlik u uenju i izboru
strnog jezik (Vezi 2008: 54).
Vrlo znjnu ulogu u istrivnju motivcije u uenju drugog jezik im Grdnerov
teorij motivcije. Pregledvi literturu dostupnu u oblsti motivcije uenik z uenjem
strnog jezik, uoili smo d mnoge studije uprvo koriste Gardnerov socioedukativni koncept,
to potkrepljuje znj njegovog rd u ovoj oblsti.
Utilitarnost uenja stranog jezika je mnogostruka. Danas veliki broj uenika u Srbiji poinje
uenje stranoga jezika ve u osnovnoj koli ili ak u predkolskoj ustanovi. Meutim, i pored
puno uloenog vremena i truda, mnogo uenika ima problema u napredovanju usvajanja jezikih
vetina.
U poslednjih nekoliko decenija motivacija ima centralnu ulogu u empirijskim
istraivanjima i teorijskom radu u okviru konteksta uenja stranog jezika. Motivacija predstavlja
jednu od najprivlanijih i najkompleksnijih varijabli korienih za osvetljavanje individulanih
razlika u uenju stranoga jezika (Vaezi 2008: 54).
Gardner navodi da je usvajanje jezika integralni deo odrastanja, to samo po sebi
obezbedjuje motivaciju, i potrebno je komunicirati i uestvovati u odreenoj drutvenoj sredini.
Otuda se usvajanje jednog ili dva jezika u bilingvalnim porodicama odvija sa lakoom. To
uglavnom nije sluaj kod usvajanja drugog jezika, posebno onog koji se ui u koli. Poto uenje
jezika nije neophodno, iako postoji mnogo prednosti u poznavanju stranih jezika, motivacija u
tom procesu igra veoma vanu ulogu (Gardner 2006: 1). Veina istraivaa se slae da motivacija

ima esencijalnu ulogu u uspehu uenja stanog jezika. esto se navodi da motivacija ima vie
uticaja od ostalih faktora, kao to je, na primer, talenat, na uspeh u uenja jezika, bilo na
pozitivan bilo na negativan nain. Iako je njena vanost priznata, njeno tumaenje (znaenje) je
kompleksno.
Vrlo znaajnu ulogu u istraivanju motivacije u uenju drugog jezika ima
Gardnerova teorija motivacije. Pregledavi literaturu dostupnu u oblasti motivacije uenika za
uenjem stranog jezika, uoili smo da mnoge studije upravo koriste njeogov koncept, to
potkrepljuje znaaj Gardnerovog rada u ovoj oblasti.
U daljem tekstu izneemo Gardnerovo vienje motivacije i faktora
koji neposredno na nju utiu, a putem nje, zajedno sa talentom i drugim faktorima, utiu na
uspeh u uenju jezika.

Varijabla integartivnost odslikava istinsko intertesovanje za uenje drugog jezika radi

pribliavanja drugoj jezikoj zajednici. Ovo podrazumeva potovanje i otvorenost prema drugim
kulturnim grupama i nainima ivota. Meutim, ekstremni sluajevi mogu podrazumevati
potpunu identifikaciju sa odreenom zajednicom. Poto integrativnost ukljuuje emocionalnu
identifikaciju sa drugom kulturnom grupom, ona se u socioedukativnom modelu reflektuje u
integrativnoj orijentaciji prema uenju drugog jezika, pozitivnom stavu prema toj jezikoj
zajednici i uopte otvorenosti prema ostalim grupama (tj. odsustvu etnocentrizma). Ukratko,
integrativnost je kompleks stavova i io je nije prosto razlog za uenje drugoga jezika (Gardner
2001: 4).
Varijabla stavovi prema okolnostima uenja obuhvata stavove prema bilo kom aspektu
situacije u kojoj se ui jezik. U kolskom kontekstu, ovi stavovi mogu biti usmereni prema
nastavniku, kursu uopte, kolegama sa kursa, nastavnom materijalu, vannastavnim aktivnostima
vezanim za kurs, itd. Ovime se ne implicira da pojedinac obavezno misli da je sve to se tie asa
savreno. Ukoliko je nastavnik neefektivan ili je kurs dosadan ili nejasan, ovi faktori e se
nesumnjivo odslikati na stavove pojedinca prema okolnostima uenja, ali je u modelu janso da e
u bilo kojoj situaciji neki uenici vie ispoljavati pozitivne stavove od ostalih, i to su te razlike u
stavovima prema okolnostima uenja koje su ule u okvir ovoga modela (Gardner 2001:).
Varijabla motivacija se odnosi na pokretaku snagu u svakoj situaciji. U
socioedukativnom modelu, motivacija za uenjem drugog jezika se sastoji iz tri elementa. Prvo,
motivisani pojedinci ulau trud u uenje jezika. Naime, postoji persistentan i konsistentan trud da
se savlada jezik, to podrazumeva raenje domaih zadataka, elja za veim saznanjem, itd.
Drugo, motivisani pojedicni ele da postignu cilj. Takav uenik e ispoljavati snanu elju za
uenjem jezika i nastojati da postigne uspeh. Tree, motivisani pojedinac e uivati u uenju
jezika. Dakle, on e rei da je to zabavno i izazovno. U socioedukativnom modelu, sva tri
elementa, trud, elja i pozitivni efekat, smatraju se neophodnim za odvajanje motivisanog od
nemotivisanog uenika. Svaki element, sam po sebi, jeste nedovoljan da odri motivaciju.
Naime, neki studenti mogu ispoljavati trud, a da nemaju snanu elju da uspeju i ne smatraju

celokupan proces uenja prijatnim. Drugi mogu eleti da ue jezik, ali kod njih mogu postojati
druge stvari koje mogu umanjiti njihovo zalaganje. Poenta je da istinski motivisani pojedinci
ispoljavaju trud, elju i emociju. Iz izloenog se moe zakljuiti da je motivacija kompleksan
pojam (Gardner 2001: 4 5).
Model takoe pokazuje da tri klase varijabli, integrativnost, stavovi prema
okolnostima uenja i motivacija, formiraju integrativnu motivaciju. Iz socioedukativnog
modela se vidi da je motivacije skup stavovnih, cilju usmerenih i motivacionih atributa. Naime,
integrativno motivisani pojedinac jeste onaj koji je motivisan da ui drugi jezik, ima elju da se
identifikuje sa drugom jezikom zajednicom i pozitivno ocenjuje okolnosti uenja. U naem
modelu, integrativnost i stavovi prema okolnostima uenja smatraju se potporama motivacije, ali
je motivacija ta koja je odgovorna za uspeh u uenju stranog jezika. Neko moe pokazivati visok
nivo integrativnosti i/ili veoma pozitivan stav prema okolnostima uenja, ali ukoliko to nije
povezano sa motivacijom za uenjem jezika, ovi faktori nee biti u velikoj meri povezani sa
uspehom. Slino tome, neko ko ispoljava visok stepen motivacije koja nije poduprta visokim
nivoom integrativnosti i/ili pozitivnim stavovima prema okolnostima uenja, moda nee
dosledno ispoljavati visok nivo motivacije. Integrativna motivacija predstavalja kopmleks triju
klasa varijabli (Gardner 2001: 5).
Postoje i druge potpore motivacije koje nisu direktno povezane sa integrativnom
motivacijom. Pa tako mogu postojati instrumentalni faktori koji utiu na motivaciju. Gardner je
ovu kombinaciju instrumentalnih faktora i motivacije nazvao instrumentalnom motivacijom
(Gardner 2001: 6).
Instrumentalna faktori reflektuju pragmatike, utilitarne motive. Ona se odlikuje eljom
da se ostvari drutveno priznanje ili ekonomski napredak putem znanja stranog jezika.
Instrumentalna razlozi za uenje stranih jezika mogu da budu, na primer, bolji posao, bolji status,
lini uspeh, lini nepredak ili osnovna sigurnost i opstanak (Baker 1992: 32).
Ovaj osnovni model ne pokazuje ostale osobine motivisanog pojedinca. Gardner je
integrisao jo neke elemente u socioedukativni model koji direktno utiu na uspeh u usvajanju
stranog jezika. Dakle, mogue varijable koje neposredno utiu na uspeh u uenju jezika su
strategije u uenju jezika, nelagodnost i samopouzdanje. Meutim, mogue je i da imaju
indirektan uticaj na uspeh posredstvom motivacije i jezikog talenta (Gardner 2001: 7).
1.3. Integrativna nasuprot instrumentalnoj orijentaciji
Integrtivn orijentcij odslikv istinsko intertesovnje z uenje drugog jezik rdi
priblivnj drugoj jezikoj zjednici. Ovo podrzumev potovnje i otvorenost prem drugim
kulturnim grupm i ninim ivot. Kod ekstremnih slujeva dolazi ak i do potpune
identifikcije s odreenom govornom zjednicom. Budui da integrtivnost ukljuuje
emocionlnu identifikciju s drugom kulturnom grupom, on se u socioeduktivnom modelu
reflektuje u integrtivnoj orijentciji prem uenju drugog jezik, tj. pozitivnom stvu prem
odreenoj jezikoj zjednici i uopte otvorenosti prem ostlim grupm (tj. odsustvu
etnocentrizm) (Grdner 2001: 4).

Instrumentln orijentacija reflektuje prgmtike, utilitrne motive za uenje

nekog stranog jezika. On se odlikuje eljom d se ostvri drutveno priznnje ili ekonomski
npredk putem znnj strnog jezik. Instrumentlni rzlozi z uenje strnih jezik mogu biti,
n primer, bolji poso, bolji sttus, lini uspeh, dobijanje stipendije, lini nepredk ili osnovn
sigurnost i opstnk (Bker 1992: 32).
Dakle, integrtivn orijentcij predstvlj rzloge z uenje
drugog jezik u kojima je istaknuta identifikcije s odreenom zjednicom, instrumentln
orijentcij, s druge strane, predstvlj prktine rzloge z uenje jezik, gde ne postoji interes
za socijlnim priblivnjem jezikoj zjednici (Msgoret nd Grdner 2003: 174 175).
Orijentcije ne morju nuno biti povezne s motivcijom.
Nime, neko moe biti integrtivno orijentisn li ne mor biti motivisn d ui strni jezik.
Slin je situcij i s onim koji su instrumentlno orijentisni. U Grdnerovom modelu, fktor
koji je direktno povezn s uspehom jeste motivcij (Msgoret nd Grdner 2003: 175). Dkle,
orijentcije mogu eventulno smo doprineti motivciji uenik d ui jedn jezik.
Bejker nvodi d vein istriv koj je merila instrumentlnu i
integrtivnu orijentciju smtr d su integrtivno orijentisni uenici uspeniji u uenju strnog
jezik od onih instrumentlno orijentisnih (Bker 1993: 33 34).
Valjano je jo napomenuti da integrativna i instrumentalna orijentacija nisu neophodno
meusobno iskljuive. Postoji mogunost postojanja obe orijentacije u isto vreme. Jedna osoba
moe biti motivisana obema orijentacijama razliitim intenzitetom. Na primer, ako neko ui
jezik sa primarnim razlogom da postane deo grupe koja taj jezik govori, moe takoe verovati da
e inegracija u novu grupu doprineti njegovom linom napretku ili e mu ak pomoi da se
uzdigne na drutvenoj lestvici. Dakle, postoji tendencija da su razultati koji se tiu integrativne
orijentacije u znaajnoj korelaciji sa rezultatima instrumentalne orijentacije (Gardner 2001: 8).
Sigurno je razumljivo da e pojedinci koji su mislili da su integrativni razlozi relevantni za
njihovo uenje slovenakog, takoe i instrumentalne razloge uzeti u obzir. I, s druge strane,
pojedinci koji smatraju da im nije vano uenje slovenaki iz instrumentalnih razloga, isto
oseaju o integrativnim razlozima. Visok stepen korelacije izmeu ove dve klase razloga
jednostavno ukazuje na to da ni jedna klasa razloga nije nezavisna.