NEVERBALNA

NEVERBALNA
KOMUNIKACIJA
KOMUNIKACIJA

Neverbalna komunikacija je oblik putem kojeg se pre

Neverbalna komunikacija je oblik putem kojeg se pre
svega, ispoljavaju emocije, ali i izra
svega, ispoljavaju emocije, ali i izra

avaju neki na
avaju neki na

i
i
stavovi, namere, o
stavovi, namere, o

ekivanja, ranija iskustva ili pojave

ekivanja, ranija iskustva ili pojave
koje se ne mogu izraziti re
koje se ne mogu izraziti re

ima
ima

Neverbalna
Neverbalna
komunikacija
komunikacija
je
je
zna
zna

ajan
ajan
oblik
oblik
komunikacije
komunikacije
u
u
ranom
ranom
razvoju
razvoju
,
,
ali
ali
ostaje
ostaje
i
i
dalje
dalje
manje
manje
ili
ili
vi
vi

e
e
zna
zna

ajna
ajna
kod
kod
pojedinih
pojedinih
osoba
osoba
u
u
odreenim
odreenim
situacijama
situacijama
tokom
tokom
celog
celog

ivota
ivota
.
.

P
P
rvi
rvi
istra
istra

iva
iva

koji
koji
se
se
sistematski
sistematski
bavio
bavio
izu
izu

avanjem
avanjem
neverbalne
neverbalne
komunikacije
komunikacije
je
je

arls
arls
Darvin
Darvin
,
,
koji
koji
1872.
1872.
godine
godine
publikuje
publikuje
knjigu
knjigu
Izra
Izra

avanje
avanje
emocija
emocija
kod
kod

oveka
oveka
i
i

ivotinja
ivotinja
.
.
Darvin
Darvin
pretpostavlja da za svaku
pretpostavlja da za svaku
emociju postoji specifi
emociju postoji specifi

an neverbalni znak. Kao

an neverbalni znak. Kao
primer navodi pona
primer navodi pona

anje, odnosno neverbalne znake

anje, odnosno neverbalne znake
koji se zapa
koji se zapa

aju kod depresivnih osoba.

aju kod depresivnih osoba.

M. Arg
M. Arg
y
y
le
le
dao je zna
dao je zna

ajan doprinos sagledavanju

ajan doprinos sagledavanju
funkcije neverbalnog komuniciranja u delu
funkcije neverbalnog komuniciranja u delu

Psihologija interpersonalnog pona

Psihologija interpersonalnog pona

anja
anja

.
.

Prva funkcija
Prva funkcija
je
je
saop
saop

tavanje emocija i interpersonalnih

tavanje emocija i interpersonalnih
stavova,
stavova,

to on kasnije razdvaja u dve posebne funkcije.

to on kasnije razdvaja u dve posebne funkcije.
Razli
Razli

ite emocije se izra

ite emocije se izra

avaju razli
avaju razli

itim, ugl
itim, ugl
avnom
avnom
uroenim signalima i obrascima pona
uroenim signalima i obrascima pona

anja kao
anja kao

to su
to su
polo
polo

aj tela, promene facijalne muskulature, posebno oko

aj tela, promene facijalne muskulature, posebno oko
usana, o
usana, o

iju i obrva. Interpersonalni stavovi izra

iju i obrva. Interpersonalni stavovi izra

avaju se
avaju se
bojom i dubinom glasa, na
bojom i dubinom glasa, na

inom gledanja, pokretima ruku

inom gledanja, pokretima ruku
ili nogu.
ili nogu.

Samopredstavljanje
Samopredstavljanje
je
je
druga funkcija
druga funkcija
neverbalnog
neverbalnog
komuniciranja.
komuniciranja.
I
I
bez re
bez re

i
i

ovek mo
ovek mo

e da predstavi sebe
e da predstavi sebe
drugima
drugima
kao osobu visokog ili niskog socijalnog statusa,
kao osobu visokog ili niskog socijalnog statusa,
seksualno po
seksualno po

eljnu ili nepo

eljnu ili nepo

eljnu, agresivnu ili

eljnu, agresivnu ili
miroljubivu.
miroljubivu.
Ovo se posti
Ovo se posti

e na
e na

inom pona
inom pona

anja:
anja:
hodanjem, stajanjem,
hodanjem, stajanjem,
dr
dr

anjem tela, frizurom, na

anjem tela, frizurom, na

inom obla
inom obla

enja, doterivanjem,
enja, doterivanjem,
ukra
ukra

avanjem
avanjem
. Samopredstavljanje ne mora uvek biti odraz
. Samopredstavljanje ne mora uvek biti odraz
li
li

nosti, jer je u izvesnom smislu i socijalna maska.

nosti, jer je u izvesnom smislu i socijalna maska.

Tre
Tre

a funkcija
a funkcija
je po
je po
Argyle
Argyle
-
-
u
u
,
,
podr
podr

ka verbalnoj
ka verbalnoj
komunikaciji
komunikaciji
. Dok govorimo istovremeno emitujemo niz
. Dok govorimo istovremeno emitujemo niz
neverbalnih znakova.Time dajemo do znanja sagovorniku da ga
neverbalnih znakova.Time dajemo do znanja sagovorniku da ga
pa
pa

ljivo slu
ljivo slu

amo ili ne slu

amo ili ne slu

amo, da ga razumemo ili ne

amo, da ga razumemo ili ne
razumemo, da imamo isto ili razli
razumemo, da imamo isto ili razli

ito mi
ito mi

ljenje, odr
ljenje, odr
eeno
eeno
nagla
nagla

avamo, isti
avamo, isti

emo ili preciziramo u izre

emo ili preciziramo u izre

enom.
enom.

etvrta funkcija
etvrta funkcija
je
je
izra
izra

avanje na
avanje na

e socijalne pripadnosti
e socijalne pripadnosti
u
u
mnogim ritualima i ceremonijama.To su nau
mnogim ritualima i ceremonijama.To su nau

eni simboli
eni simboli

ki
ki
obrasci neverbalnog pona
obrasci neverbalnog pona

anja kao
anja kao

to su pozdravljanje i
to su pozdravljanje i

estitanje ili jo
estitanje ili jo

kompleksniji obrasci, koji se ogledaju u raznim

kompleksniji obrasci, koji se ogledaju u raznim
ritualima i ceremonijama.
ritualima i ceremonijama.

Petu funkciju
Petu funkciju
Argyle
Argyle
iznosi u kasnijim delima. To je
iznosi u kasnijim delima. To je
zamenjivanje verbalne komunikacije
zamenjivanje verbalne komunikacije
neverbalnim
neverbalnim
komuniciranjem. Javlja se kada iz razli
komuniciranjem. Javlja se kada iz razli

itih razloga izostane

itih razloga izostane
verbalna komunikacija. Primeri su: jezik gluvonemih,
verbalna komunikacija. Primeri su: jezik gluvonemih,
signaliziranje zastavicom kod pomoraca i pilota.
signaliziranje zastavicom kod pomoraca i pilota.

M. Argyle
M. Argyle
je urednik je knjige
je urednik je knjige

Social Encounters
Social Encounters

, u
, u
kojoj se posebna pa
kojoj se posebna pa

nja obra
nja obra

a na pokrete tela i uvodi

a na pokrete tela i uvodi
termin
termin

kinesis
kinesis

.
.
On nagla
On nagla

ava zna
ava zna

aj na
aj na

ina gledanja
ina gledanja
(usmeravanja pogleda), ispoljavanja emocija putem
(usmeravanja pogleda), ispoljavanja emocija putem
izraza lica, tona glasa. Neverbalni elementi su mnogo
izraza lica, tona glasa. Neverbalni elementi su mnogo
zna
zna

ajniji za interpersonalne relacije u odnosu na

ajniji za interpersonalne relacije u odnosu na
verbalnu razmenu informacija,
verbalnu razmenu informacija,

to potkrepljuje
to potkrepljuje
kompariranjem zna
kompariranjem zna

aja neverbalnih i verbalnih znakova,

aja neverbalnih i verbalnih znakova,
gde su superiorniji neverbalni.
gde su superiorniji neverbalni.

Meu zna
Meu zna

ajnije neverbalne znake navodi:

ajnije neverbalne znake navodi:
facijalnu
facijalnu
ekspresiju, ton i boju glasa
ekspresiju, ton i boju glasa
, zatim
, zatim
polo
polo

aj i dr
aj i dr

anje tela
anje tela
,
,
dok je na poslednjem mestu
dok je na poslednjem mestu
osobenost pogleda
osobenost pogleda
.
.
R. Hinde
R. Hinde
deli neverbalno komuniciranje na tri oblika:
deli neverbalno komuniciranje na tri oblika:
1. 1. Signali koji se koriste da rukovode trenutnom situacijom. Sli Signali koji se koriste da rukovode trenutnom situacijom. Sli ni su ni su
signalima koje koriste signalima koje koriste ivotinje i oni se ne odnose na specifi ivotinje i oni se ne odnose na specifi an objekt an objekt
nego samo na nego samo na stanje i stanje i elje elje organizma; organizma;
2. 2. Signali koji se koriste da Signali koji se koriste da potkrepe verbalnu komunikaciju potkrepe verbalnu komunikaciju. Ovi . Ovi
signali se ne otkrivaju kod signali se ne otkrivaju kod ivotinja i koriste se u bliskoj koordinaciji ivotinja i koriste se u bliskoj koordinaciji
sa govorom; sa govorom;
3. 3. Signali kao Signali kao zamena za verbalnu komunikaciju zamena za verbalnu komunikaciju. Gestovni jezik se . Gestovni jezik se
razvija kada je jezik nepodesan i razvija kada je jezik nepodesan i esto se zasniva na jeziku, mada esto se zasniva na jeziku, mada
mo mo e biti nezavisan od njega. Prozodijasti e biti nezavisan od njega. Prozodijasti ki vokalni signali i izvesni ki vokalni signali i izvesni
kinezi kinezi ki signali blisko su koordinisani jezikom. ki signali blisko su koordinisani jezikom.

Antropolo
Antropolo

ka istra
ka istra

ivanja govore o socijalnim

ivanja govore o socijalnim
specifi
specifi

nostima neverbalnog komuniciranja. Ilustrativna

nostima neverbalnog komuniciranja. Ilustrativna
je razlika neverbalnog komuniciranja izmeu Japanaca i
je razlika neverbalnog komuniciranja izmeu Japanaca i
Arapa, kod kojih postoji zna
Arapa, kod kojih postoji zna

ajna razlika u neverbalnoj

ajna razlika u neverbalnoj
ekspresiji u odnosu na ono
ekspresiji u odnosu na ono

to je karakteristi
to je karakteristi

no za
no za
Evropu i Ameriku.
Evropu i Ameriku.

Na primer, Arapi stoje bli

Na primer, Arapi stoje bli

e jedan drugom i
e jedan drugom i

e
e

e se
e se
doti
doti

u. Za Japance je karakteristi
u. Za Japance je karakteristi

na oskudna mimi
na oskudna mimi

na
na
ekspresija.
ekspresija.

Ameri
Ameri

ki socijalni antropolog
ki socijalni antropolog
Hall E.T
Hall E.T
.
.
krajem pedesetih
krajem pedesetih
godina pro
godina pro

log veka pokazao je kako razlike u

log veka pokazao je kako razlike u

nemom
nemom

jeziku pripadnika razli

jeziku pripadnika razli

itih kultura mogu dovesti do

itih kultura mogu dovesti do
nesporazuma meu njima
nesporazuma meu njima
. Jo
. Jo

va
va

nija je njegova studija o

nija je njegova studija o
prostornim karakteristikama osoba u interakciji i
prostornim karakteristikama osoba u interakciji i
njihovoj komunikacionoj vrednosti. On daje ovoj grupi
njihovoj komunikacionoj vrednosti. On daje ovoj grupi
znakova naziv
znakova naziv

proksemi
proksemi

ki znaci
ki znaci

.
.

Duga kosa
Duga kosa

esto koristi kao simbol fizi

esto koristi kao simbol fizi

ke i politi
ke i politi

ke
ke
mo
mo

i (
i (
Samson
Samson
, no
, no

enje perika u pravosuu

enje perika u pravosuu
), u kontrastu
), u kontrastu
sa kratkom kosom koja predstavlja obuzdavanje, ali i
sa kratkom kosom koja predstavlja obuzdavanje, ali i
neke druge forme socijalnog pona
neke druge forme socijalnog pona

anja. Psihoanaliti
anja. Psihoanaliti

ki,
ki,
kosa asocira na seksualnost.
kosa asocira na seksualnost.
Pravila
Pravila
ispoljavanja
ispoljavanja
emoc
emoc
ija mogu se podeliti u vi
ija mogu se podeliti u vi

e grupa:
e grupa:
l. l. Kulturolo Kulturolo ka ka pravila koja zavise od socijalnog okru pravila koja zavise od socijalnog okru enja. Tako enja. Tako
u Severnoj Americi postoji pravilo da se javno ne ispoljava stra u Severnoj Americi postoji pravilo da se javno ne ispoljava strah i h i
alost kod mu alost kod mu karaca; karaca;
2. 2. Li Li na na pravila koja zavise od porodi pravila koja zavise od porodi nih odnosa; nih odnosa;
3. 3. Profesionalni zahtevi Profesionalni zahtevi, sklonosti, gde je potrebno , sklonosti, gde je potrebno to manje to manje
ispoljavati spontano emocije. Ovo se posti ispoljavati spontano emocije. Ovo se posti e treningom, naro e treningom, naro ito ito
kod psihoterapeuta, ali i kod diplomata i politi kod psihoterapeuta, ali i kod diplomata i politi ara kod kojih ara kod kojih
postoji potreba za izra postoji potreba za izra enom kontrolom neverbalnog pona enom kontrolom neverbalnog pona anja; anja;
4. 4. Potreba odreenog trenutka Potreba odreenog trenutka u odreenim situacijama u odreenim situacijama, ,
socijalnim interakcijama koje odreuju posebne neverbalne akcije socijalnim interakcijama koje odreuju posebne neverbalne akcije. .

Neverbalna komunikacija se ostvaruje preko telesnih

Neverbalna komunikacija se ostvaruje preko telesnih
znakova, koji se druga
znakova, koji se druga

ije
ije

esto nazivaju
esto nazivaju
govorom tela
govorom tela
.
.

Na ovaj na
Na ovaj na

in se, pre svega, ispoljavaju emocije, ali i

in se, pre svega, ispoljavaju emocije, ali i
izra
izra

avaju neki na
avaju neki na

i stavovi, namere, o
i stavovi, namere, o

ekivanja, ranija
ekivanja, ranija
iskustva ili pojave koje se ne mogu izraziti re
iskustva ili pojave koje se ne mogu izraziti re

ima.
ima.
Podela neverbalnih znakova
Podela neverbalnih znakova

Posebno
Posebno

emo se osvrnuti na podelu neverbalnih znakova

emo se osvrnuti na podelu neverbalnih znakova
koja se
koja se

ini prakti
ini prakti

no primenljiva i didakti
no primenljiva i didakti

ki
ki
pojednostavljena, a koju je napravio
pojednostavljena, a koju je napravio
Nikola Rot
Nikola Rot
.
.

Neverbalni znakovi se po njemu dele u tri velike grupe:

Neverbalni znakovi se po njemu dele u tri velike grupe:
kinezi
kinezi

ki
ki
,
,
proksemi
proksemi

ki
ki
i
i
paralingvisti
paralingvisti

ki
ki
.
.
Kinezi
Kinezi

ki znakovi
ki znakovi

Kinezi
Kinezi

ki znaci
ki znaci
po
po

ivaju na pokretima mi
ivaju na pokretima mi

i
i

a pojedinih
a pojedinih
delova tela ili ve
delova tela ili ve

ih ili manjih grupa mi

ih ili manjih grupa mi

i
i

a raznih delova
a raznih delova
tela istovremeno
tela istovremeno
.
.

Razlikuju se
Razlikuju se
:
:
a)
a)
pokreti lica i facijalna ekspresija uklju
pokreti lica i facijalna ekspresija uklju

uju
uju

i i usmeravanje
i i usmeravanje
pogleda;
pogleda;
b)
b)
pokreti pojedinih delova tela (glave, trupa, ruku);
pokreti pojedinih delova tela (glave, trupa, ruku);
c)
c)
dr
dr

anje tela u celini ili polo

anje tela u celini ili polo

aj tela;
aj tela;
d)
d)
sistemi vi
sistemi vi

e raznih telesnih pokreta sa odreenom namerom

e raznih telesnih pokreta sa odreenom namerom
,
,
koji se
koji se

esto nazivaju gestovima.

esto nazivaju gestovima.

Od
Od

ezdesetih godina pro

ezdesetih godina pro

log veka po
log veka po

inje da se izu
inje da se izu

ava
ava
facijalna ekspresija.
facijalna ekspresija.

Lice je u centru vidnog polja tokom celokupnog toka

Lice je u centru vidnog polja tokom celokupnog toka
komuniciranja i samim tim u centru pa
komuniciranja i samim tim u centru pa

nje. Ono je
nje. Ono je
najekspresivniji deo tela.
najekspresivniji deo tela.

Mno
Mno

tvo mi
tvo mi

i
i

a lica i izgraenost strukture lica

a lica i izgraenost strukture lica
omogu
omogu

avaju njegovu bogatu izra

avaju njegovu bogatu izra

ajnost. Facij
ajnost. Facij
alna
alna
ekspresija je u znatnoj meri data nasleem
ekspresija je u znatnoj meri data nasleem
, pa usled toga u
, pa usled toga u
velikom stepenu univerzalna.
velikom stepenu univerzalna.

Na primer, neprihvatanje se ispoljava skupljenim usnama,

Na primer, neprihvatanje se ispoljava skupljenim usnama,
pone
pone

to spu
to spu

tenim kapcima, donekle isko

tenim kapcima, donekle isko

enim pogledom
enim pogledom
i skupljenim nosnicama.
i skupljenim nosnicama.

Naklonost i seksualna zainteresovanost pokazuje se

Naklonost i seksualna zainteresovanost pokazuje se
naglim, kratkotrajnim podizanjem obrva i
naglim, kratkotrajnim podizanjem obrva i

irenjem
irenjem
zenica. Stav dominantnosti ispoljava se uzdignutom
zenica. Stav dominantnosti ispoljava se uzdignutom
glavom, uspravnim i pomalo krutim dr
glavom, uspravnim i pomalo krutim dr

anjem tela uz
anjem tela uz
povi
povi

en glas.
en glas.

esto na osnovu ocene vrste emocija po facijalnoj

esto na osnovu ocene vrste emocija po facijalnoj
ekspresiji zaklju
ekspresiji zaklju

uje se i o trajnim osobinama, o crtama

uje se i o trajnim osobinama, o crtama
lica koje predstavljaju dispoziciju za javljanje odreenih
lica koje predstavljaju dispoziciju za javljanje odreenih
emocija. Neko, kod koga se
emocija. Neko, kod koga se

esto javljaju emocije

esto javljaju emocije
radosti, ste
radosti, ste

i
i

e kao trajnu karakteristiku izgleda odreeni

e kao trajnu karakteristiku izgleda odreeni
izraz lica: sitne bore oko o
izraz lica: sitne bore oko o

iju, uzdignute mi
iju, uzdignute mi

i
i

e oko
e oko
usana i usled toga zategnute, a ne opu
usana i usled toga zategnute, a ne opu

tene obraze.
tene obraze.
Galen
Galen
i Hipokrat
i Hipokrat
govorili su o korelaciji izmeu crta lica i
govorili su o korelaciji izmeu crta lica i

etiri
etiri
vrste temperamenta.
vrste temperamenta.
srea iznenaenje
ljutnja
zainteresovanost
strah
odvratnost, gaenje
tuga
prijatnost
ljutnja
iznenaenje
iznenaenje i ljutnja
prijatnost i ljutnja
iznenaenje i prijatnost
Usmeravanje pogleda Usmeravanje pogleda je sastavni deo svake konverzacije i kao je sastavni deo svake konverzacije i kao
komunikacioni znak koristi se komunikacioni znak koristi se esto i kada nema verbalne esto i kada nema verbalne
komunikacije, kada ona, eventualno, tek predstoji ili se komunikacije, kada ona, eventualno, tek predstoji ili se eli da do eli da do
nje doe nje doe, ili kada postoji interesovanje za neku osobu koja je , ili kada postoji interesovanje za neku osobu koja je
prostorno blizu. O usmeravanju pogleda govorimo ne samo kada je prostorno blizu. O usmeravanju pogleda govorimo ne samo kada je
pogled usmeren u deo lica, nego i u predeo blizu lica, na primer pogled usmeren u deo lica, nego i u predeo blizu lica, na primer u u
rame, rame, to je karakteristi to je karakteristi no pri verbalnoj komunikaciji meu no pri verbalnoj komunikaciji meu
Japancima. Japancima.
Kratkotrajno usmeravanje pogleda Kratkotrajno usmeravanje pogleda se naziva se naziva pogledanje pogledanje, a ako , a ako
du du e traje e traje fiksiranje fiksiranje ili ili zagledanje zagledanje. U dijadnoj situaciji, ako su . U dijadnoj situaciji, ako su
u u esnici anga esnici anga ovani nekom aktivno ovani nekom aktivno u, trajanje usmeravanja u, trajanje usmeravanja
pogleda je znatno kra pogleda je znatno kra e. Kada se govori o intimnim stvarima o e. Kada se govori o intimnim stvarima o
kojima se nerado saop kojima se nerado saop tava, manja je u tava, manja je u estalost usmeravanja estalost usmeravanja
pogleda i kra pogleda i kra e trajanje gledanja u drugog. Sli e trajanje gledanja u drugog. Sli no je sa no je sa
obmanjivanjem; manje je gledanja u o obmanjivanjem; manje je gledanja u o i, osim ako je osoba i, osim ako je osoba
uverena da mo uverena da mo e manipulisati ljudima. Ljudi gledaju vi e manipulisati ljudima. Ljudi gledaju vi e u osobe e u osobe
koje ih na neki na koje ih na neki na in nagrauju in nagrauju (u (u grupi, pogl grupi, pogled u vou grupe ed u vou grupe), ),
odnosno u one koji se vole i koji tokom razgovora pokazuju znake odnosno u one koji se vole i koji tokom razgovora pokazuju znake
odobravanja. odobravanja.
Zanimljivo je zapa Zanimljivo je zapa anje da onaj koji uzima re anje da onaj koji uzima re obi obi no ne gleda u no ne gleda u
osobu kojoj govori (koncentri osobu kojoj govori (koncentri e se na budu e se na budu e izlaganje, planira ga). e izlaganje, planira ga).
Uobi Uobi ajeno je da govornik pri zavr ajeno je da govornik pri zavr etku konverzacije gleda u lice etku konverzacije gleda u lice
sagovornika, sagovornika, ime se sagovorniku stavlja do znanja da ime se sagovorniku stavlja do znanja da e govornik e govornik
prekinuti izlaganje i da prekinuti izlaganje i da e drugom ustupiti re e drugom ustupiti re , prvenstveno da se vidi , prvenstveno da se vidi
kako drugi u kako drugi u esnik reaguje na ono esnik reaguje na ono to je prvi izlo to je prvi izlo io. Pogled je du io. Pogled je du i i
pred rastanak utoliko ukoliko su odnosi srda pred rastanak utoliko ukoliko su odnosi srda niji. Kada se izra niji. Kada se izra ava ava
u u asavanje, prezir ili protest, izosta asavanje, prezir ili protest, izosta e usmeravanje pogleda u onoga e usmeravanje pogleda u onoga
na na ije se izlaganje tako reaguje. ije se izlaganje tako reaguje.
Uloga usmeravanja pogleda je vi Uloga usmeravanja pogleda je vi estruka estruka: prikupljanje informacija o : prikupljanje informacija o
sau sau esniku u interakciji (registruju se vizuelni neverbalni znaci), esniku u interakciji (registruju se vizuelni neverbalni znaci),
sredstvo je sinhronizacije u komunikaciji, sredstvo je sinhronizacije u komunikaciji, to doprinosi usklaivanju to doprinosi usklaivanju
pona pona anja sau anja sau esnika. Usmeravanje pogleda esnika. Usmeravanje pogleda esto izra esto izra ava stav jedne ava stav jedne
osobe prema osobi u koju je pogled usmeren, a pre svega stav osobe prema osobi u koju je pogled usmeren, a pre svega stav
naklonosti. Usmeravanje pogleda ne zna naklonosti. Usmeravanje pogleda ne zna i uvek naklonost, mo i uvek naklonost, mo e e
zna zna iti i pretnju sli iti i pretnju sli no kao kod no kao kod ivotinja. Obi ivotinja. Obi no ga prati izraz ljutnje, no ga prati izraz ljutnje,
napada napada ki pokreti i agresivno dr ki pokreti i agresivno dr anje. anje.

U grupi se najvi
U grupi se najvi

e usmerava pogled u
e usmerava pogled u

lana koji je najuticajniji

lana koji je najuticajniji
i sa najvi
i sa najvi

im statusom.
im statusom.

lan grupe u kojeg se pogled najvi

lan grupe u kojeg se pogled najvi

e
e
usmerava ose
usmerava ose

a se i sam najva
a se i sam najva

nijim i najistaknutijim u grupi.

nijim i najistaknutijim u grupi.
Ovde treba spomenuti da su dr
Ovde treba spomenuti da su dr

anje glave i tela, odr

anje glave i tela, odr

avanje
avanje
distance i drugi signali va
distance i drugi signali va

ni dopunski znakovi.
ni dopunski znakovi.

Kada se neko stidi, ose

Kada se neko stidi, ose

a se neprijatno ili je anksiozan, on

a se neprijatno ili je anksiozan, on
manje gleda u o
manje gleda u o

i. Pri emocijama radosti, odnosno pozitivnim

i. Pri emocijama radosti, odnosno pozitivnim
emocijama, ali i u stanju straha, o
emocijama, ali i u stanju straha, o

i su
i su

irom otvorene, dok su

irom otvorene, dok su
pri ljutnji o
pri ljutnji o

ni kapci spu
ni kapci spu

teni.
teni.

Osobe koje manje gledaju u sagovornika ocenjuju se kao

Osobe koje manje gledaju u sagovornika ocenjuju se kao
nedovoljno sigurne u sebe i nervozne. Prema nekim nalazima
nedovoljno sigurne u sebe i nervozne. Prema nekim nalazima
u
u

estalije i du
estalije i du

e usmeravaju pogled
e usmeravaju pogled

ene nego mu
ene nego mu

karci. Kod
karci. Kod
depresivnih trajanje usmeravanja pogleda je kra
depresivnih trajanje usmeravanja pogleda je kra

e nego kod
e nego kod
normalnih
normalnih
-
-
75% trajanja.
75% trajanja.
Sh
Sh
izofreni imaju jo
izofreni imaju jo

kra
kra

e, odnosno
e, odnosno
65% trajanja usmeravanja pogleda zdravih osoba.
65% trajanja usmeravanja pogleda zdravih osoba.
Odreena emocionalna stanja ili stavovi prema sebi mogu se Odreena emocionalna stanja ili stavovi prema sebi mogu se
ogledati u nekim pokretima ruke, posebno onim kojima se doti ogledati u nekim pokretima ruke, posebno onim kojima se doti e e
neki deo tela. neki deo tela. aka koja otvoreno visi izmeu nogu aka koja otvoreno visi izmeu nogu (dok osoba (dok osoba
sedi) znak je za frustraciju, ruka na nosu za strah, prst na usn sedi) znak je za frustraciju, ruka na nosu za strah, prst na usnama ama
za stid, stisnuta pesnica za emociju agresije, prst obuhva za stid, stisnuta pesnica za emociju agresije, prst obuhva en en akom akom
druge ruke za ohrabrivanje samog sebe. druge ruke za ohrabrivanje samog sebe.
Ovi pokreti se javljaju u nelagodnim situacijama ili kada je Ovi pokreti se javljaju u nelagodnim situacijama ili kada je
povi povi ena napetost. Diskutabilno je da li su ti pokreti posledica ena napetost. Diskutabilno je da li su ti pokreti posledica
uzbuenja ili potrebe da se oslobodi emocionalna tenzija uzbuenja ili potrebe da se oslobodi emocionalna tenzija
aktivno aktivno u odreenog dela tela u odreenog dela tela, ili su neka vrsta komunikacije , ili su neka vrsta komunikacije
upravljene prema samom sebi. U prilog prvoj tezi govore podaci d upravljene prema samom sebi. U prilog prvoj tezi govore podaci da a
neke osobe u razli neke osobe u razli itim situacijama koje izazivaju nelagodnost itim situacijama koje izazivaju nelagodnost
manifestuju iste pokrete. Za drugu manifestuju iste pokrete. Za drugu tezu potvrda je da za odreena tezu potvrda je da za odreena
emocionalna stanja postoje odreeni pokreti emocionalna stanja postoje odreeni pokreti. Ovo upu . Ovo upu uje na uje na
razli razli ite izvore, odnosno vi ite izvore, odnosno vi ezna ezna nost neverbalnih znakova. nost neverbalnih znakova.

Male su mogu
Male su mogu

nosti variranja pokreta glave i celog tela.

nosti variranja pokreta glave i celog tela.
Kada su pokreti glave u pitanju, ona se okre
Kada su pokreti glave u pitanju, ona se okre

e vi
e vi

e prema
e prema
osobama koje se vole, imaju vi
osobama koje se vole, imaju vi

i status ili od kojih

i status ili od kojih
zavisimo.
zavisimo.

Okretanje glave od neke osobe ozna

Okretanje glave od neke osobe ozna

ava nagla
ava nagla

enu
enu
nezainteresovanost, izbegavanje kontakta, a ponekad i
nezainteresovanost, izbegavanje kontakta, a ponekad i
neprijateljstvo.
neprijateljstvo.

Pozitivan stav se izra

Pozitivan stav se izra

ava nagnuto
ava nagnuto

u trupa napred.
u trupa napred.
Proksemi
Proksemi

ki znaci
ki znaci

Proksemi
Proksemi

ki znaci
ki znaci
po
po

ivaju na razdaljini i prostornim

ivaju na razdaljini i prostornim
odnosima meu u
odnosima meu u

esnicima u komunikaciji
esnicima u komunikaciji
.
.

Ove znake
Ove znake

ine:
ine:
a)
a)
fizi
fizi

ka blizina,
ka blizina,
odnosno udaljenost meu osobama u
odnosno udaljenost meu osobama u
komunikacionoj interakciji;
komunikacionoj interakciji;
b)
b)
prostorni raspored u
prostorni raspored u

esnika u komunikaciji;
esnika u komunikaciji;
c)
c)
teritorijalno pona
teritorijalno pona

anje,
anje,

to podrazumeva dr
to podrazumeva dr

anje i postupke
anje i postupke
kojima jedna osoba drugoj stavlja do znanja svoje pravo na
kojima jedna osoba drugoj stavlja do znanja svoje pravo na
odreeni prostor
odreeni prostor
. Ovi znaci se
. Ovi znaci se

esto nazivaju i specijalnim ili

esto nazivaju i specijalnim ili
prostornim znacima (kako se osoba recimo pona
prostornim znacima (kako se osoba recimo pona

a u sobi).
a u sobi).

Treba re
Treba re

i da postoje
i da postoje
granice za daljinu i za blizinu
granice za daljinu i za blizinu
rastojanja u prostoru.
rastojanja u prostoru.

Donja granica, najve

Donja granica, najve

a blizina je telesni dodir, najve

a blizina je telesni dodir, najve

a
a
granica udaljenosti, gornja granica, jeste mogu
granica udaljenosti, gornja granica, jeste mogu

nost da se
nost da se
druga osoba vidi ili
druga osoba vidi ili

uje. Tehni
uje. Tehni

ka sredstva ovu gornju

ka sredstva ovu gornju
granicu
granicu

ine prakti
ine prakti

no neograni
no neograni

enom.
enom.
Koju Koju e razdaljinu ljudi izabrati u interakciji zavisi od toga e razdaljinu ljudi izabrati u interakciji zavisi od toga ta ta
ose ose aju jedan prema drugom. aju jedan prema drugom.
- -Prva razdaljina Prva razdaljina je je intimna distanca intimna distanca. Bli . Bli a faza ove distance je udaljenost od a faza ove distance je udaljenost od
15 cm 15 cm; ; ini neposredni telesni dodir kakav je pri zagrljaju ili ini neposredni telesni dodir kakav je pri zagrljaju ili ti ti enju druge enju druge
osobe vlastitim telom; izraz je velike psihi osobe vlastitim telom; izraz je velike psihi ke bliskosti. ke bliskosti.
- -Dalja faza Dalja faza je je 15 15- -45 cm 45 cm, rastojanje koje izra , rastojanje koje izra ava blizak i prisan odnos meu ava blizak i prisan odnos meu
osobama. osobama.
- -Druga personalna distanca Druga personalna distanca obuhvata udaljenost od obuhvata udaljenost od 45 45- -80 cm 80 cm; ozna ; ozna ava ava
distancu izmeu osoba koje se poznaju i diskutuju o temama od pe distancu izmeu osoba koje se poznaju i diskutuju o temama od personalnog rsonalnog
zna zna aja. Ljudi u kontaktu sa stranim osobama koje sre aja. Ljudi u kontaktu sa stranim osobama koje sre u nastoje da odr u nastoje da odr e ve e ve u u
razdaljinu od ove. razdaljinu od ove.
- -Tre Tre a distanca a distanca se naziva se naziva socijalnom distancom socijalnom distancom. T . To je razdaljina meu ljudima o je razdaljina meu ljudima
koji ne koji ne to zajedni to zajedni ki preduzimaju i iznosi od ki preduzimaju i iznosi od 0,80m do 4m 0,80m do 4m. Pri ovoj distanci . Pri ovoj distanci
zajedni zajedni ke aktivnosti nemaju li ke aktivnosti nemaju li ni karakter. ni karakter.
- - etvrta vrsta razdajine etvrta vrsta razdajine je ona preko je ona preko 4m 4m. Interakcija na ovoj razdaljini ima . Interakcija na ovoj razdaljini ima
formalni karakter. formalni karakter.

Introvertne osobe vole ve

Introvertne osobe vole ve

u distancu. Kada su u pitanju

u distancu. Kada su u pitanju
interakcije dve osobe istog pola pokazuje se da su
interakcije dve osobe istog pola pokazuje se da su

ene pri
ene pri
komunikaciji bli
komunikaciji bli

e
e

enama nego mu
enama nego mu

karci mu
karci mu

karcima.
karcima.

Najosetljiviji je
Najosetljiviji je
personalni prostor
personalni prostor
, odnosno ograni
, odnosno ograni

en
en
prostor koji okru
prostor koji okru

uje na
uje na

e telo, koji izgleda kao vazdu

e telo, koji izgleda kao vazdu

ni
ni
mehur ili vazdu
mehur ili vazdu

ni oklop oko nas. Svaki ne

ni oklop oko nas. Svaki ne

eljeni ulazak u taj

eljeni ulazak u taj
prostor do
prostor do

ivljava se kao napad, invazija i povreda ne

ivljava se kao napad, invazija i povreda ne

ega
ega

to
to
je na
je na

e. Ovaj prostor se
e. Ovaj prostor se

iri i su
iri i su

ava zavisno od situacije u

ava zavisno od situacije u
kojoj se nalazimo. Sem biolo
kojoj se nalazimo. Sem biolo

kog zna
kog zna

aja personalnog
aja personalnog
prostora (disanje, kretanje, primanje informacija o
prostora (disanje, kretanje, primanje informacija o
spolja
spolja

njem svetu, kao i delovanje na taj svet), kod ljudi je

njem svetu, kao i delovanje na taj svet), kod ljudi je
zna
zna

ajan i zbog slobodnog kori

ajan i zbog slobodnog kori

enja odreenog prostora po

enja odreenog prostora po
sopstvenoj volji,
sopstvenoj volji,

ime se do
ime se do

ivljava samostalnost i
ivljava samostalnost i
nezavisnost.
nezavisnost.

Ovim putem se pru

Ovim putem se pru

a mogu
a mogu

nost da se bude sam, neometen

nost da se bude sam, neometen
od drugih i tako osigura pravo na privatan
od drugih i tako osigura pravo na privatan

ivot i privatnost.
ivot i privatnost.

Argyle
Argyle
je govorio o
je govorio o
primarnoj teritoriji
primarnoj teritoriji
, koja predstavlja
, koja predstavlja
prostor na koji osoba pola
prostor na koji osoba pola

e svoje puno pravo

e svoje puno pravo
.
.

Do
Do

ivljava se kao
ivljava se kao
li
li

ni prostor
ni prostor
, odnosno personalna teritorija.
, odnosno personalna teritorija.
Na ovoj teritoriji pojedinac redovno boravi i svakog dana je
Na ovoj teritoriji pojedinac redovno boravi i svakog dana je
koristi tokom znatnog perioda vremena. Vezan je za taj
koristi tokom znatnog perioda vremena. Vezan je za taj
prostor i u njemu se ose
prostor i u njemu se ose

a sigurno. Kontroli
a sigurno. Kontroli

e pristup u njega i
e pristup u njega i
njegovo kori
njegovo kori

enje time
enje time

to drugim osobama dozvoljava ili ne

to drugim osobama dozvoljava ili ne
dozvoljava da u njega uu
dozvoljava da u njega uu
. S druge strane, od onih kojima
. S druge strane, od onih kojima
dozvoli ulaz u taj prostor zahteva odreeno pona
dozvoli ulaz u taj prostor zahteva odreeno pona

anje (stan,
anje (stan,
spava
spava

a soba, radna soba, radni prostor, pisa

a soba, radna soba, radni prostor, pisa

i sto).
i sto).

Sekundarna teritorija
Sekundarna teritorija
je prostor nad kojim pojedinac nema
je prostor nad kojim pojedinac nema
punu kontrolu kao nad primarnom, al
punu kontrolu kao nad primarnom, al
i odreeno vreme ima na
i odreeno vreme ima na
nju ve
nju ve

e pravo od ostalih,
e pravo od ostalih,
koji takoe koriste taj prostor
koji takoe koriste taj prostor
. Ako
. Ako
nije regulisano pravo kori
nije regulisano pravo kori

enja, mo
enja, mo

e do
e do

i do konflikta
i do konflikta
(mesto za stolom tokom ru
(mesto za stolom tokom ru

ka, fotelja, dvori

ka, fotelja, dvori

te iza ku
te iza ku

e).
e).

Tre
Tre

a vrsta teritorije
a vrsta teritorije
je
je
javna
javna
teritorija
teritorija
.To je prostor koji
.To je prostor koji

esto
esto
koristi, uvek samo povremeno, pojedinac ili grupa, ali koji je
koristi, uvek samo povremeno, pojedinac ili grupa, ali koji je
pristupa
pristupa

an i drugim osobama (biblioteka, prodavnica, kafana).

an i drugim osobama (biblioteka, prodavnica, kafana).
Iako nad ovakvom vrstom teritorije nema legitimne kontrole,
Iako nad ovakvom vrstom teritorije nema legitimne kontrole,
ovaj prostor se do
ovaj prostor se do

ivljava bliskim.
ivljava bliskim.

ivotinje svojim sekretima obele

ivotinje svojim sekretima obele

avaju svoju teritoriju. Ljudi

avaju svoju teritoriju. Ljudi

ine to na razli
ine to na razli

ite na
ite na

ine, zaboravljaju
ine, zaboravljaju

i svoje stvari na primer

i svoje stvari na primer
u restoranu (u psihoterpiji pokloni za prostor gde se odr
u restoranu (u psihoterpiji pokloni za prostor gde se odr

ava
ava
psihoterapija, ranije dola
psihoterapija, ranije dola

enje na seansu).
enje na seansu).

Kao posebna vrsta neverbalnih znakova su:

Kao posebna vrsta neverbalnih znakova su:
razni oblici
razni oblici
telesnog dodira
telesnog dodira
(rukovanje, tap
(rukovanje, tap

anje, milovanje i sl.),

anje, milovanje i sl.),
miris
miris
(pre
(pre
svega socijalna uloga, da
svega socijalna uloga, da
bi se izazvao odreeni utisak i
bi se izazvao odreeni utisak i
o
o

ekivano pona
ekivano pona

anje),
anje),
spoljni izgled
spoljni izgled
(fizi
(fizi

ki izgled,
ki izgled,
doterivanje, na
doterivanje, na

in odevanja) i
in odevanja) i
konzistentan
konzistentan
, za pojedince i
, za pojedince i
pojedine grupe karakteristi
pojedine grupe karakteristi

an na
an na

in obavljanja raznih radnji.

in obavljanja raznih radnji.

Allport
Allport
posebnu pa
posebnu pa

nju poklanja
nju poklanja
hodu
hodu
i
i
rukopisu
rukopisu
. Ekspresija
. Ekspresija
zna
zna

i na
i na

in ili stil pona

in ili stil pona

anja.
anja.

Svaki akt ima dve strane:

Svaki akt ima dve strane:
adaptivnu
adaptivnu
ili
ili
instrumentalnu
instrumentalnu
, k
, k
oja
oja
se sastoji u prilagoavanju uslovima i savladavanju prepreka
se sastoji u prilagoavanju uslovima i savladavanju prepreka
,
,
da bi smo postigli ono
da bi smo postigli ono

to smo naumili i
to smo naumili i
ekspresivnu
ekspresivnu
,
,
odnosno izra
odnosno izra

ajnu stranu. Na
ajnu stranu. Na

in na koji neko ne
in na koji neko ne

to radi
to radi
veoma je dosledan i va
veoma je dosledan i va

an kao dijagnosti
an kao dijagnosti

ko sredstvo za
ko sredstvo za
upoznavanje li
upoznavanje li

nosti.
nosti.

Neverbalni znakovi nisu stati

Neverbalni znakovi nisu stati

ni. J
ni. J
avljaju se u odreenom
avljaju se u odreenom
trenutku i traju neko vreme.
trenutku i traju neko vreme.

esto se javlja odreeni znak u

esto se javlja odreeni znak u
vi
vi

e varijacija. Neverbalni znaci se ispoljavaju sami, ili jo

e varijacija. Neverbalni znaci se ispoljavaju sami, ili jo

e
e

e istovremeno sa nekom drugim oblikom izra

e istovremeno sa nekom drugim oblikom izra

avanja.
avanja.
Posle odreenog perioda ispoljavanja
Posle odreenog perioda ispoljavanja
, neki znak se gubi,
, neki znak se gubi,
pojavljuje se novi, s tim da se opet javi znak jednak ranije
pojavljuje se novi, s tim da se opet javi znak jednak ranije
manifestovanom.
manifestovanom.