II kolokvijum

Etika I komunikacija

1. Podela neverbalne komunikacije?

Postoje mnoge podele neverbalne komunikacije u kojima pokušavamo da razlikujemo šta
pripada verbalnom a šta neverbalnom obliku ljudske komunikacije. Komunikacija je uglavnom
deljena na:
 vokalnu i nevokalnu
 verbalnu i neverbalnu.

2. Kategorije neverbalnog?
Četiri osnovne kategorije u podeli komunikacije su:
 vokalno-verbalno (glas i reč, komuniciranje pomoću izgovorene reči kao lingvističke jedinice);
 vokalano-neverbalno (glas i ne reč, komuniciranje pomoću boje glasa, naglaska, brzine govora);
 nevokalno-verbalno (ne glas i reč, komuniciranje pomoću napisane i odštampane lingvističke
jedinice);
 nevokalno i neverbalno (ne glas i ne reč, komuniciranje pomoću položaja tela, lica, gesta...).

Metakomunikacija, metaporuka obuhvata sveukupnu komunikaciju po bilo kom osnovu

(vokalno, verbalno, paralingvističko i ekstalingvističko).

3. Dimenzije neverbalnog?
U dimenzije neverbalnog spada:
1. dubina,
2. subjektivnost i objektivnost,
3. pasivnost ili aktivnost,
4. kontinuitet i diskontinuitet,
5. čitljivost i pristupačnost,
6. autentičnost i neautentičnost,
7. uljučenja ega u komunikaciju,
8. originalnost, jedinstvenost, kreativnost,
9. obim neverbalnog ponašanja
10. fluetnost ponašanja
11. snaga neverbalnosti i
12. vremenska dimenzija neverbalnog.

4. Pasivnost i aktivnost?
Treća dimenzija koju posmatramo je pasivnost ili aktivnost neverbalnog ponašanja. Postoje ljudi
koji vrlo vešto, spontano upravljaju svojim licem, rukama, nogama I telom. Takođe postoje ljudi
koji su veoma trapavi koji sebe doživljavaju kao zarobljenike u sopstvenom telu I koji se pasivno

1
 ponašaju u neverbalnoj ekspresiji. Takvim ljudima je potrebna mnogo veča pomoć, edukacija
pogotovo ako rade poslove u kojima im je potrebno njihovo celo telo. Često se govori o tome da
postoji visok stepen kompenzacije verbalnog Ili neverbalnog izraza, da mnogi ljudi koji su
nevrbalno nevešti pokušavaju da to verbalno kompezuju I obratno.

5. Obim neverbalne komunikacije i fluetnost ponašanja?

Sledeća dimenzija se odnosi obim izražajnog ponašanja. Odnosi se na deset aspekata
neverbalnog komuniciranja. Neki ljudi koriste samo dva, tri aspekta jer smatrajunda nisu dovljno
vešti da ostale primene, ili ih jednostavno smatraju primitivnim.

Fluetnost ponašanja odnosi se na lakoću I brzinu toka izražavanja. Ljudi koji se osećaju dobro u
sopstvenom telu, koji kažu da im je njihova koža po meri, mogu da modifikuju kanale dok
razgovaraju sa određenim ljudima.

6. Aspekti neverbalne komunikacije?

Aspekti neverbalne komunikacije su:

1. vokalna ekspersija
2. facijalna ekspresija
3. gestovna ekspresija
4. posturalna ekspresija
5. proksemička ekspresija
6. spacijalno ponašanje
7. ritam i brzina
8. pokret u prostoru
9. odeća i telesni ukrasi
10. žvrljanje i slikanje.

7. Posturalna ekspresija, proksemička ekspresija, spacijalno ponašanje?

Posturalna ekspresija odnosi se na položaj tela. Osnovni položaji tela su: stojeći, sedeći, čučeći,
klečeći I ležeći od kojih se kombinuju svi ostali. Neki teoretičari govore da nam fascijalana
ekspresija daje informaciju o vrsti emocije, a položaj tela o intezitetu odnosne emocije.

Proksemička ekspresija je najprimitivnija forma ljudskog neverbalnog ponašanja, a odnosi se na

telesne kontakte. Koža je najveće čulo I jedan od najvažnijih kanala komunikacije. Telesnim
kontaktima dajemo I primamo poruke/informacije. Telesni kontakti mogu biti: milovanje,
grljenje, ljubljenje, lizanje, češkanje, čupkanje, udaranje, držanje za ruku I sl.

Spacijalno ponašanje brzina, orjentacija, I pokreti u fizičkoj okolini. Intimni prostor je proctor oko
tela. Zvanični proctor se određuje u tri do četiri metra, a posle četiri metra nastaje javni prostor.

2
 Prilokom narušavanja ličnog prostora postoje osećanja neprijatnosti, stresa, nervoze, strah od
fizičkog napada sa leđa.

8. Sta je emocija?
Emocije su doživljaj našeg vrednovanja i subjektivnog odnosa prema stvarima,ljudima i prema
sopstvenim postupcima.

9. Vrste temperamenta, zaokruživanje?

Sangviničan temperament (brze I snažne reakcije) ima:veliku brzinu emocionalnog
reagovanja;slabu snagu emocionalnog reagovanja;kratak vremenski period emocionalnog
reagovanja;lako menja raspoloženje-prelazi iz negativnog u pozitivno, sklon je prijatnom
raspoloženju.

Flegmatičan temperament (spore i slabe reakcije) ima: malu brzinu emocijalnog regovanja, slabu
snagu emocijalnog reagovanja, dug vremenski period emocijalnog reagovanja, retko menja
raspoloženje, karakteriše ga sporost, staložnenost, neosetljivost.

Melaholičan temperament (spore I snažne reakcije) ima: malu brzinu emocijalnog reagovanja,
jaku snagu emocijalnog reagovanja, dug vremenski period emocijalnog reagovanja, retko menja
reapoloženje, karakteriše ga osećanje tuge i sklon je neprijatnim osećanjima

Koleričan temperament (brze I snažne reakcije) ima: veliku brzinu emocionalnog

reagovanja;veliku snagu emocionalnog reagovanja;kratak vremenski period emocionalnog
reagovanja(lako i brzo se naljuti) i lako menja raspoloženje

10. Poštovanje, poverenje, zahvalnost?

Poštovanje je vrednosna kategorija pojedinca koja je usmerena prema nekome, kada pojedinac
na osnovu vlastitog vrednosnog sistema ocenjuje posedovanje određenih kvaliteta ili izvrsnosti.

Poverenje. Profesionalno obavljanje svih aktivnost vezanih za komuniciranje ima za posledicu

pojavu osećanja sigurnosti kod čoveka. Pojava sigurnosti kod čoveka možemo da kažemo da je
vera u sebe, vera u druge ljude, vera u druge događaje. Osećanje sigurnosti se može steći
vežbanjem I to na način kada pojedinac profesionalno /odgovorno pristupa poslu koji obavlja.

Zahvalnost kao osećanje nastoji u uslovima kada je reč o odnosu između pojedinca. Možemo
reći da osećanje zahvalnosti možemo definisati I ako specifičnu vrstu poštovanja osobe A prema
osobi B.

11. Definicija ljubavi po Tijani Mandić?

Ljubav je multidimenzionalno osećanje. Ljubav je posebno stanje ličnosti pojedinca u kome niko
ne može da mu naudi, pozicija u kome ništa ne traži, ne očekuje, već sve ima I nosi u sebi.

3
12. Strah, zavist, stid, krivica?
Strah se definiše kao urođeni, genetički programirana reakcija na preteći ili bolan stimulans.
Predstavlja odbrambeni mehanizam čoveka na dolazeću opasnost u smislu da mobiliše
sveukupne resurse pojedinca kako bi se odbranio od nadolazeće opasnosti.

Krivica je osećanje koje se javlja kod pojedinca kada on smatra da je prekršio postojeće moralne
norme I time naneo određen nivo štete.

Stid se javlja zajedno sa osećanjem krivice, I javlja se kada pojedinac oceni da je prekršio
postojeće moralne norme I time naneo štetu sebi i/ili drugima I time umanjio sopstvenu
vrednost, može biti ,, pred njemu važnim ljudima” ili pred samim sobom.

Zavist je osećanje pojedinca koji se sastoji od lažnog uverenja das u nepravedno uskraćeni za
nešto ili nekog koga sami ocenjuju da je značajno/vredno. Nespremnost za suočavanje sa
sopstvenom nižom vrednošću. Predmet zavisti može biti bogatstvo, karijera, položaj, lepota,
obrazovanje…

13. Mehanizmi odbrane?

Odvijanjem interpersonalne I/ili intrapersonalne komunikacije pojedinac može doći u stanje
označeno kao konflikt. Sama struktura ličnosti pojedinca tokom vremena se razvija I pod
uticajem je veoma velikog broja faktora na ovaj način dolazi do razvoja sistema vrednosti čoveka
kao I do razvoja sopstvene slike o sebi. Sami konflikti mogu biti mnogobrojni u zavisnosti od
osnove po kojima se klasifikuju mogu se razvrstati u različite grupe, tako Tijana Mandić konflikte,
u najširem smislu, razvrstava u dve velike grupe, I to:
 Konflikti vezani za grupu i
 Konflikti vezani za pojedinca
a) Interpesonalni konflikti i
b) Intrapersonalni konflikti.

14. Kada dolazi do frustracije?

Pored postojanja različitih interesa/motiva pojedinca oni (motivi) imaju i različitu jačinu/intezitet
što predstavljaju dodatno obeležje koje utiče na snagu negativnih doživljaja. Pored pojave
strahova (najčešće anksioznosti) i agresivnosti je vrlo često pratilac frustracije i konflikta.
Frustracije imaju za posledicu konstantno stvaranje strahova i agresivnosti što neminovno utiče
na izmenu ponašanja pojedinca u vidu neuroza.

15. Po Nikoli Rotu 3 vrste konflikata koji mogu izazvati mehanizme odbrane ili psihe?
Nikola Rot konflikte vidi na sledeći način i to:
 Konflikti izmeđz motiva koji su isključivog karaktera, naime samo jedan od motiva se
može realizovati, a drugi ne (dvostruko privlačenje). Često se govori o ovakvoj vrsti
konflikata kao o izboru imeđu dva dobra (svi ciljevi su poženjni, ali se mora izabrazi
postizanje samo jednog cilja);

4
  Konflikti koji su vezani za loše ishode, ali koje moramo takođe izabrati (dvostruko
odbijanje). U ovom slučaju nastoji se izabrati najmanje loš ishod po pojedinca, tzv.
Konflikt dva zla, u ovom slučaju dilemu koji ima pojedinac svodi se na nastojanje da se
pretrpi najmanja šteta;
 Konflikt koji nastaje u pojedincu tako što ostvarivanje određenog motiva neminovno
povlači sa sobom kako pozitivnu tako inegativnu posledicu (reč je o motivima koji su
dijametralno suprostavljeni, ,,konflikt ambivalentnosti).

16. Kompezacija, sublimacija, identifikacija, potiskivanje?

Kompezacija kao mehanizam odbrane javlja se kao posledica nemogućnosti ostvarivanja
zamišljenog motiva (cilja) kod pojedinca. Prepreka za neostvarivanje određenog cilja pojedinca
može biti njegova sopstvena inferiornost (fizička ili psihička), nedostatak finansijskih sredstava,
socijalne prepreke. U takvim okolnostima pojedinac vrši zamenu prvobitnog cilja nekim lakšim za
njega dostupnim ciljevima.

Sublimacija kao mehanizam obrane pojavljuje se u onim slučajevima kada se jedna ista
aktivnost/motiv ili/I emocija koji postoje u pojedincu transformišu iz socijalno neprihvatljivog u
socijalno prihvatljiiv načun ispoljavanja/ostvarivanja. Na ovaj način pojedinac slobodno ispoljava
svoj inpuls oslobođavajući na taj način energiju koja je vezana za njega I pri tome osećajući
rasterećenje I zadovoljstvo, kao I oslobođavanje od straha.

Identifikacija kao mehanizam odbrane je veoma važna u životu pojedinca. Identifikacija se javlja
veoma rano, još u detinjstvu kada se inferiorno dete u potpunosti svoju ličnost
identifikuje/poitoveđuje sa ličnosti svojih roditelja kao idealima/uzorima. Identifikacijom deca
unose načine ponašanja, tj. Moralne norme po kojima se ponašanju roditelji I na taj način
spoznaju šta je dobro a šta je loše.

Kada je iz nemoralnih ili nekih drugih razloga neophodno skrivanje od samog sebe raznih
psihičkih doživljaja tako što će ih pojedinac iz svesnog dela potisnuti u njegov nesvesni deo –
jedan od mehanizama odbrane pojedinca koga nazivamo potiskivanje. Ukoliko čovek svoje
probleme rešava potiskivanjem tj, skrivanjem a ne njihovim suštinskim rešavanjem on će
konstantno biti uznemiren, a da neće znati zašto.

17. Komunikacija u timu definicija?

Verbalna komunikacija kao čovekova aktivnost je verni čovekov pratilac. Da bi komunikacija bila
delotvorna tj, da bi postigla svoj cilj (uživanje, razumevanje, shvatanje, akciju) potrebno je da se
pojedinac pridržava četiri zlatana pravila I to: fleksibilnost, veštine, poštovanje ličnosti I timskog
rada. Timski rad je veoma važan kako bi pojedinac u obavljanju svojih poslovnih obaveza
ostvario maksimalan rezultat. Samo formiranje tima upućuje nas na komunikaciju kako između
članova tima tako I na komunikaciju tima za drugima. Samo formiranje tima u smislu ko treba da
bude lider, ko članovi tima, su preduslovi za uspešnu komunikaciju kako u timu tako I

5
 komunikaciju tima u procesu rešavanja problema. Sam način komuniciranja I timu takođe igra
važnu ulogu koja opredeljuje uspešnost komunikacije.

18. Šta je tim?

tim možemo definsisati kao specifičnu vrstu veštački organizovane I struktuirane male grupe
koja ima zajedničke ciljeve I interese.

19. Vrste vođa, dictator?

Vrste vođa: veliki dictator, veliki tata, hodajući kompjuter I kreator.
Veliki diktator, njega karakteriše čvrstina I doslednost, on sve najbolje zna, voli da kontroliše,
preuzima kontrolu na sebe I hrabar je. Karakterističan je po sledećem:
 Optimalno deluje u uslovima velikih kriza, početnim fazama pojekta I sl.
 Vole da kritikuju I da od drugih I od sebe traži I više od mogućnosti. Ne oslanja se na
emocije. I žrtve kojih mora da bude da bi se postigao cilj, neće izazvati veliku štetu.
Privatno I profesionalno odvajati, smtraju da je svet surov I da treba biti dobar borac
tako da I lično zadovoljstvo ako treba žrtvovati postavljenom cilju.

20. Vrste umora?

Postoje razne vrste umora:
Zadovoljni umoran, kada čovek u svome radu pronalazi smisao, voli to što radi I u stanju je da se
odmori,
Nervozni umor, nastaje kada je čovek nezadovoljan radom po raznim osnovama, juri da uradi
više, I čovek ne može da se odmori. Ovakav umor se nagomilava što dovodi do nezadovoljstva I
besa,
Depresivni umor je takav da čovek svoj posao smtra da neće dovoljno dobro uraditi, da se posao
nagomilava I ima osećaj da se nikada neće odmoriti,
Očajnički umor je takav u kome dominira doživljava kao beznadežnosti I besmislama kakvog rada
I odmora latili.

21. Uloge i vrste članova u timu, dobra vila?

Vrste članova tima: dobar saradnik, izazivač, istrazivač, dobra vila, butovnik bez razloga, žrtveni
jarac.
Dobra vila je saradnik koji veruje da je u suština u timskom radu stvaranje takve atmosphere u
kojoj će svi učestvovati I da se odluke donose konsenzusom. Lako prima kroz stresne situacije
himorom I nežnošću, a kad dođe do sukoba rešava ga efikasno I elegantno, vešt je komunikator.
Ima sposobnost empatije sa članovima tima I vođama, umetnik je u slušanju, neprimetno
odigrava ulogu u procesu donošenja odluka.

22. Sagorevanje?

6
 Sagorevanje osoblja - ako pred čoveka stavljamo previše profesionalnih I životnih
obaveza/zahteva on postaje sve više umoran. Faktori profesionalnog sagoveranja- raspored i/ili
preuzimanje na sebe prevelike odgovornosti vodi u sagorevanje. Zbog toga obučavaju se
stručnjaci za kadrove koji otkrivaju faktore koji utiču na profesionalno sagorevanje. Znakovi
sagorevanja mogu biti: glavobolje, problem sa varenjem, strah od odlaska na posao, depresija,
amksioznost, konfuzija, razočarenje.

23. Stres definicija i stresori mogu biti?

Stres je skup svih odbrambenih mehanizama čoveka, kao posledica pojave stresora, a koji su u
fukciji odražavanja homeostaze.
Stresori mogu biti socijalni, biološki, psihološki ili bilo koji drugi agens koji ugrožava čoveka.

24. Igre moći, kako su shvaćene?

Iako nas igra podseća na zabavu I ugodnost, u životu igranje igara nikako nije pokrenuto
zabavom, već pokušajima bega od realnosti I bega od skrivenih težnji kod ljudi. Čovek beži od
određenih strahova I suštinskog suočavanja sa sobom.
Bern navodi da igre, pored ličnog imaju I širi društveni, kulturni, pa čak I istorijski značaj.
Društveni značaj ogleda se u tome da one ispunjavaju veći deo vremena koje ljudi provode u
zajednici. Tako da to vreme provedeno u igri postaje strukturisano I mnogo primamljivilje nego
kada bi se sastajalo iz prosto ponavljanja određenih ritual.

25. Kategorija zastrašivanja?

Ovo su igre moći koje zasnivaju na manipulacijama tuđim strahovima I osećanjima krivice.
1. Fizičke povrede I pretnje: vama I vašoj porodici ako ste neposlušni uglavnom se služe individue
mafijškog tipa.
2. Metafora: je igra u kojoj vam ne prete da će vas ubiti, prebiti ili uhapsiti ako se ne povinujete,
već vam prete suptilnije.
3. Moćno mesto: u ovoj igri igrač moći sešće u njabolju fotelju, govoriće najglasnije ili najtiše,
prekidaće vas u pola misli tako da na kraju zaboravite šta ste hteli da kažete, poslednji će ući ili
izaći sa sastanka.
4. Kontrola I čitanje misli: je igra da se sagovornik drži u konfuziji I da prestanje jasno I racionalno
da misli.
5. Mora da se šališ: moćnik glumi zgranutost što ste nešto rekli, predložili ono što moćniku ne
odgovara. Cilj je da se osećate neozbiljno I promašeno kao da ste predložili nešto nemoguće,
nedostižno.
6. Logika: je takva vrsta manipulacije u kojoj se logika zloupotrebljava.

26. Nedestruktivne igre?

U ovim igrama stvaraju se dobra osećanja, kaoko igrača tako I okoline, ali bez blizkosti.
1. Srećan što može da pomogne: to su takvi igrači koji pomažu kada ste u nevolji I ništa im nepada
teško. Na taj način oni stvaraju prijateljstva koja kasnije mogu da iskoriste, kda njima bude
trebala “pomoć”.

7
2. Akcijaš: u ovoj igri inicijator-akcijaš provodi mesece pomažajući ljudima ili zajednicama u nevolji
kada su ratovi, elementarne nepogode… u ovom slučaju posao koji rade nije pravi cilj, on je
samo kamuflažaza prave motive. Neosporan je pozitivni uticaj ove igre jer akcijaš nikoga ne
dovodi u nepovoljan položaj, zato akcijaša ljudi cene jer nije odabrao neku od destruktivnih igara
već obratno.
3. Kavaljer: su osobe koje igraju ovu igru uglavnom I vrlo su galatni I fini ljudi. Veoma su pažljici,
pamte rođendane, imaju lepu reč za svakog, odaju poštovanje u svim prilikama, ljubazni su, na
proslavama sipaju piće, pridržavaju kapute. Oni rade sve da se dobro osećate u njihovoj blizini.
4. Bićete srećni što ste me upoznali: ovu igru igraju uglavnom profesionalci, kreativni ljudi, koji
poseduju određenu harizmu. Oni se pojave u firmi I svojim znanjem I umećem naprave progress
u određenoj oblasti, a sa sobom ostavljaju neizbrisiv trag. Veoma vole upeh, njihova sredstva su
poštena I vode cilju od opšteg interesa za sve članove firme. Od njih se može mnogo naučiti I
dobiti.
5. Lokalani mudrac: ovu igru igraju profesionalci koji provode starost u malom gradu. Lokalno
stanovništvo im se obraća za savet I pomoć. Ovakve osobe im rado izlaze u susret, njihovi saveti I
pomoć su adekvatni pa dobijaju status lokalnih mudraca.

28. Vrste klijenata, uobraženi klijent, ubica dečjeg lica?

Vrste klijenata: dramatični klijent, tužni klijent, uredni klijent, uplašeni klijent, lenji klijent,
uobražen klijent, klijen sa dva lica, pasivno-agresivni klijent, sadomazohistički klijent, bizarni
klijent, ubica dečjeg lica.
Uobraženi klijent. Ovakve osobe imaju prepotentan smisao sopstvene vrednosti, precenjuju
svoja postignuća I talente I očekuju da ih okolina za to nagradi. Zbog toga veruju da zaslužuju
naše apsolutno obožavanje. Ovakve osobe često igraju igre moći, napadaju agresivno I
destuktivno, žele da bude vođe I ne podnose da ih drugi vode, ne trpe kritike.
Ubica dečjeg lica Ovo je specifična vrsta klijenata zato što teško ili kasno prepoznajemo
opasnost jer klijent izgleda kao anđeo. Veoma dobro zna kakve sun am potrebe koje zna dobro
da zadovolji. Igledaju mladoliko, dečje zavisni, bespomočni. Ovaj klijent ima veliku glad sa nekom
potrebama koje nije zadovoljio u prošlosti što je kombinovano sa velikim strahovima, tugom I
mržnjom.

29. Vrste pogleda (ilustracija i objasniti)?

Društveni pogled- oči posmatrača nekih 90% vremena počivaju na trouglastoj oblasti na licu
druge osobe smeštenoj između očiju i usta. Ovo je oblast lica u kojo gledamo kad okruženje nije
preteće. Druga osoba nas pritom sagledava kao neagresivne.

8
Intiman pogled- prilazeći jedni drugima s distance, ljudi na brzinu premere pogledom deo
između lica i donjeg dela tela druge osobe kako bi ustanovili njen pol. Zona intimnog pogleda je
različita u zavisnosti od brzine susreta. Žene imaju širi periferni vid što im omogućava da može
pogledati muškaraca od glave do pete, a da pri tom ne budu uhvaćene.

Moćan pogled- zamislite da osoba ima treće oko na sredini čela i gledajte u osobu između njena
tri oka. Držeći pogled usmeren na ovu oblast, vršite neumoljiv pritisak na tu osobu. Ovaj pogled
se ne koristi pri prijateljskim i romantičnim susretima.

30. Vrste osmeha i osmehivanje (prepoznati i objasniti)?

Osmeh proizvodi pozitivne emocije, a time I pozitivnu reakciju kod drugih. Osmehivanje je: znak
potčivanjavanja, znak zadovoljstva, namere da se izazovu pozitivne emocije I reakcije, osećanje
straha.
1. Osmeh stisnutih usana: usne su u pravoj liniji razvučene preko lica, a zubi su sakriveni.
Ovaj osmeh emituje poruku da osoba koja se osmehuje ima tajnu, mišljenje koje
zadržava za sebe ili stav koji vam neće reći.
2. Iskrivljen osmeh karakterističan je za zapadni svet I može da se izvede samo namerno što
znači da može da pošanje samo jednu poruku sarkazam.
3. Spuštena vilica: ovo je uvežban osmeh, kod kojeg se donja vilica jednostavno spušta, da
bi odavala utisak sa se osoba smeje ili je vesela.
4. Osmeh uz pogled iskosa i naviše- glave spuštene i okrenute postrance, osmehujući se
stisnutih usana, osoba izgleda mladački, veselo i tajnovito.

9
 5. Konstantan usiljen osmeh – u zavsinosti u kom okruženju osoba se nalazi može doći u
poziciju da je sasvim uobičajeno za određenu sredinu da se konstanto smeje. Dok za
drugu sredinu ili državu da je to nepristojno ili će se drugi zapitati šta ste naumili.

31. Gestovi koji signaliziraju procene i obmane?

Zlobne laži jesu one kojima osoba, zarad lične koristi namerno obmanjuje druge. Kada vidimo,
izgovaramo iličujemo laž ili obmanu, postoji velika verovatnoća da ćemo da pokušamo da
rukama prekrijemo usta, oči ili uši. Ljudi koji čuju lišu vest ili prisustvuju nekoj strašnoj nesreći,
često pokrivaju lice rukama, čime simbolično sprečavaju sebe da vide ili čuju užasnu vest.
Gestovi procene su : dosada, procenjivanje, negativizam, donošenje odluke, gestovi dobijanja u
vremenu, I gestovi trljanja I pljeskanja po glavi.

32. Gestovi prekrštenih nogu (prepoznati i objasniti)?

a) Evropsko prekrštanje nogu: jedna noga je uredno prebačena preko druge. Ovakav gest znači
da se osoba povukla iz razgovora I znači zatvorenost, defanzivnost, negativan stav prema
nekome ili nečemu.

b) Američka četvorka: ovakav način sednja pokazuje želju za polemisanjem I nadmetanjem,

tako da se može smatrati I agresivnošću, dominacijom, sigurnošću. U nekim delovima
Bliskog itoka I Azije smatra se kao uvreda, zato žto pokazuje đon cipele, a to je deo koji se
gazi po prašini.

c) Četvorka sa pridržavanjem noge: ovaj gest gde osoba pridržava nogu jednom ili obema
rukama, je znak da je odlična za polemiku I to na višem nivou u odnosu na američku
četvorku, s tom razlikom što je vezana još za tvrdoglavog pojedinca koji ne mari ni za čije
mišljenje osim svog.

10
d) Prekršteni zglobovi: muška verzija prekrštenih zglobova često je udružena sa stisnutim
pesnicama položenim na kolena ili rukama koje čvrsto drže naslone za ruke. Ženska verzija
se donekle razlikuje: klena su priljubljena, stopala su malo pomerena u stranu, dok ruke
počivaju na butinama jedna pored druge ili jedna na drugoj. Ovaj gest otkriva osobu koja
potiskuje negativne emocije, nesigurnost ili strah ili osećanja krivice. Osobe u ovom položaju
su negativne za pregovore.

e) Prepletene noge: gornji deo jednog stopala čvrsto se kači za drugu nogu, da bi pojačao stav I
učinio sigunijim. Ovakav gest znači zatvorenost, povučenost, stidljivost. U najvećem broju
slučajeva vezan je za žene.

f) Paralelene noge: jedna noga se naslanja na drugu, dajući nogama zdraviji, mladalački izgled,
što se muškarcima dopada s reproduktivne tačke gledišta. Ovo je položaj kojem podučavaju
žene na časovima lepog ponašanja I manekenstva. Isključivo je vezan za žene.

33. Gestovi glađenje brade kojoj grupi gestova pripada?

Pripada grupi gestovima procene tj gestu donošenje odluke.

34. Noge u položaju stajanja?

a) Stav “mirno”: reč je o zvaničnom držnju koje pokazuje stav, bez izrazite namere da se ostane
ili ode.

11
b) Raskorak: u ovom položaju zauzima se čvršći oslonac sa porukom da nema nameru da se ode.
Reč je o gestu koji znači dominaciju, otvorenost I agresivnost (najčešće kod muškaraca se
viđa).

c) Istureno stopalo: težina tela je prebačena na jedan bok, tako da stopalo u iskoraku pokazuje
prema napred. Slike iz srednjag veka često pokazuje plemiće kako stoje u ovom položaju, s
isturenim stopalom, budući d aim je on omogućavao da pokažu svoje fine čarape, cipele.

d) Isturanje stopala je posledica usmeravanja ka nekome ili nečemu što je za osobu motivišuće
ili osoba želi izlaz.
e) Prekrštene noge: ovakvi gestovi šalju poruku zatvorenosti, potčinjavanja ili defanzivnosti,
nedostatak samopouzdanja.

35. Zonske udaljenosti (4 nivoa, navesti i objasniti)?

Mogu biti:

12
 a) Intimna zona, između 15 I 45 cm. od svih zonskih udaljenosti ova je daleko najvažnija,
budući da je to zona koju osoba čuva kao da je njeno vlasništvo. U nju smeju da zađu
isključivo oni koji su nam emocinalno bliski. Među njima su sentimentalni partneri, roditelje,
bračni drugovi, deca, bliski prijatelji, rođaci I kućni ljubimci.
b) Lična zona, između 46 cm I 1,22 m. Ovo je distance na kojoj se držimo od ostalih koji
prisutvuju koktel-partijima, kancelariskim žurkama, društvenim skupovima I prijateljskim
okupljanima.
c) Društvena zona, između 1,22 I 3,66 m. Reč je o distance na kojoj se držimo od nepoznatih
osoba, majstora koji vrše popravke u našem domu, novog kolege na poslu I ljudi koje ne
poznajemo dobro.
d) Javna zona, preko 3,6 m. kada se obraćamo većoj grupi ljudi, ovo je prijatna distance na
kojoj se odlučujemo da stojimo.

36. Objasniti šta signalizira osmeh, šta znači i kako utiče na druge ljude?
Kada se smejemo, utičemo pozitivno na sve telesne organe. Neurološka ispitivanja su ustanovila
da jedan minut dobrog smeha obezbeđuje narednih 45 minuta opuštanja. Robert Provajn je
ustanovio da smeh utiče I na uspostavljanje kontakata. Studije pokazuju da će većina susreta teći
bolje, trajati duže I imati pozitivan ishod ukoliko se osmehujete.

37. Ilustracija položaj glave NLD?

Ukoliko se osoba priseća nečega što je videla, njen pogled biće usmern naviše.

Ako se priseća nečega što je čula, gledaće u stranu, a položaj glave biće u poziciji kao da
osluškuje.

Ukoliko se priseća emocija, gledaće naniže I udesno.

13
 Kada osoba u sebi razgovara sama sa sobom, gledaće naniže I ulevo.
Kada neko izbegava da gleda u oči dok vam se obraća igledaće tj, slaće poruku stidljivosti,
prevrtljivosti I smanjenja poverenja.

38. Tip položaj tela u sedećem položaju?

a) Noga prebačena preko naslona za ruku: ovo rade uglavnom muškarci i signalizuje neformalnost
opuštenost kada razgovaraju dva druga. U uslovima formalnog razgovora ovakav gest znači
agresivnost, nezainteresovanost, dominaciju i može iritirati drugu stranu.
b) Stolica kao štit: pre nekoliko vekova muškarci su se štitovima štitili od koplja i buzdovana svojih
neprijatelja. Današnji civilizovan muškarac kad je izložen fizičkom ili verbalnom napadu nastoji
da stvori fizičku prepreku između nadača i sebe. Na ovaj način osoba podiže sopstveno
samouzdanje. Ovaj položaj govori i o agresivnosti i defanzivnosti.
c) Katapult: reč je o sedećoj verziji s rukama na kukovima s razlikom što se ruke nalaze iza glave, s
pretećim izbočnim laktovima. Najčešće ga koriste muškarci da zastraše druge. Karakterističan je
za profesionalnce kao što su računovođe, advokate, menađere i ostale koji se osećaju
superiornim i samouverenim u vezi s nečim.

d) Spremnost za akciju: u zavisnosti ukoliko su ovi gestovi povezani sa prethodnim pozitivnim

gestovima (klimanje glavom, glađenje brade, širenje ruku, osmeh) velika je verovatnoća da će te
sklopiti posao.

14
 39. Ilustracija gest procene?
a) Dosada: kada slušalac počne da podupire glavu rukom, to je signl dag a obuzima dosada, a ruka
koja podupire glavu predstavlja pokušaj da je zadrži uspravnu, kako ne bi zaspao.

b) Procenjivanje: se pokazuje zatvorenom šakom koja počiva na bradi ili obrazi često s kažiprstom
uperenim naviše. Tom prilikom glava stoji uspravno, a ruka I prst lako počivaju na obrazu I ni na
koji način ne podupiru bradu.

c) Negativizam: kada je kažiprst podignut, a palac podupire bradu, slušalac ima negativne ili
kritičke misli o govorniku ili o onome što govori.

d) Donošenje odluke: glađenje brade je signal da slušalac prolazi kroz process donošenja odluke.
Ukoliko osoba gladi bradu uz istovremeno prekrštene ruke I noge a osoba sede zavaljena u
stolici, sva je prilika da će odgovor biti ne. ukoliko glađenje brade usledi naginjanjem s
ostvorenim dlanovim ili uzimanje u ruke vaše pismene ponude ili uzoraka, sva je prilika da će
odgovor biti da.

15
 e) Gestovi dobijanja u vremenu: onaj ko nosi naočare, posle skupova gestova procene, skine I
donošenje odluke proprati stavi jednog držača u usta umesto glađenja brade. Pušači će
potegnuti dim iz cigarette. Kada osoba stavi vrh olovke nakon što ste je zamolili da donese
odluku, to je signal da je nesigurna I da ju je potrebno postaći.
f) Gestovno trljanja I pljeskanja po glavi: ukoliko je osoba ljuta, ugrožena, uplašena ili frustrirana
može pokazati gest trljanja po vratu. Ako se osoba udara po čelu to signalizuje da nije
zastrašena pominjanjem njene zaboravnosti. A ako se udara po zadnjem delu vrata na taj način
pokazuje da se doslovno “guši”.

40. Gest koji signalizira negativizam?

Negativizam: kada je kažiprst podignut, a palac podupire bradu, slušalac ima negativne ili kritičke
misli o govorniku ili o onome što govori.

41. Gestovi koji signaliziraju laž?

1. Pokrivanje usta: ruka pokriva usta kao da joj mozak podsvesno nalaže da pokuša da potisne
lažljive reči koji iz nje izlaze. Ponekad se ovaj gest svodi na jedan ili dva prsta koja dodiruju usta.
Neki ljudi pokušavaju da maskiraju gest pokrivanjem usta pretvarajući se da kašlju.

2. Dodirivanje nosa: dodirivanje nosa može da se ispolji kroz kratkotrajno lagano trljanje dela ispod
nosa ili jedan jedini gotovo neprimetan dodir nosa. Tokom laganja povećava se krvni pritisak,
pojačan dotok krvi naduvava nos I izaziva peckanje nosa sto rezultuje žustim trljanjem kako bi se
ublažio svrab.

16
3. Trljanje oka: je nesvesna poruka “ne vidim zlo”. Trljanje oka je pokušaj mozga da blokira prilaz
obmani, sumnji ili neprijatnoj stvari koju vidi, ili da izbegne primoranost da gleda lice osobe kojoj
se govori laž.

4. Hvatanjem za uvo: reć je o simboličnom pokušaju slušaoca da “ne čuje zlo”, pokušaju da
stavljanjem dlana oko ili preko uva , ili povlačenjem resice, blokira reč koje čuje.

5. Češkanje vrata kažiprstom: I to onom rukom kojom se piše ispod ispod ušne resice. Reč je o
neverbalnoj poruci koja nam kaže “nisam siguran da se slažem s tim.

6. Povlačenje okovratnika: laganje izaziva češkanje vrata, ali postoji I čitav niz radnje koje su
povezane sa laganjem. Između ostalog pojačan dotok krvi usled laganja dovodi do izbijanja
graški znoja pa je potrebno da se propusti svež vazduh (posledica toga je povlačenje
okovratnika).

17
7. Prst u ustima: posredi je nesvestan pokušaj osobe da poveća sopstvenu sigurnost zato što nešto
želi da kaže ili učini.

42. Položaj glave?

1. Klimanje glavom: U večini kultura klimanje glavom koristi se da bi označilo “da” ili slaganje I kao
naklon znači čin potčinjavanja I uspostavljanja poverenja.
2. Odmahivanje glavom: reč je o urođenom postupku I znači “ne”.
3. Podignuta glava s isturenom bradom: signalizuje superiornost, neustrašivost, dominaciju,
aroganciju I agresivnost.
4. Neutralan položaj glave: sam naziv nam govori da na osnovu njega ne možemo saznati ni jednu
poruku.

5. Iskošena glava: je signal potčinjavanja, zato što otkriva grlo I vrat da osoba igleda manja I manje
preteća.

6. Pognuta glava: pokazuje da nastoji negativan, procenjivački agresivan stav.

18
7. Sleganje ramenima: podizanje ramena I uvlačenje glave među njih dozvoljava osobi da sakrije
ranjivi vrat I grlo od povređivanja. Reč je o osećanju defanzivnosti, ugroženosti, podčinjavanja.

43. Signali očima?

Prilikom prvog susreta, ljudi donose niz brzih sudova o drugoj osobi, zasnovanih uglavnom na
onome što vide. Oči su najpreciznije od svih ljudskih komunikacijskih signala, a zenice
funkcionišu nezavisno od naše volje. Kad se neko uzbudi, njegove zenice mogu da se prošire, a
negativno raspoloženje prouzrokuje skupljanje zenica u ono što se obično naziva “sitnim očima”.
Širenje zenica je nesvesna aktivnost našeg mozga I odvija se potpuno automatski.

44. Objasnite karakteristike lažnog osmeha?

Osmeh kod lažova pojavljuje se brže nego na licu iskrene osobe I zadržava mnogo duže, gotovo
kao da lažov nosi masku. Često lažan osmeh je izraženiji na jednoj strain lica nego na drugoj, I to
leva strana osmeha je obično izraženija nego desna. Kod iskrenog osmeha obe moždane
hemisfere nalažu obema strana lica da deluju simetrično.

45. Prepoznati vrstu rukovanja?

1. Mrtva riba (stopa kredibiliteta 1/10). Reč je o rukovanja sa osobom čija je ruka je ruka hladna,
vlažna I lepljiva. Ovakvo rukovanje tumači se kao izostanak posvećenosti susretu.

19
2. Opaki tip (stopa kredibiliteta 4/10). Omiljen je među muškarcima, ruka se protresa kratko I oštro
posle čega se steže stiskom koji ume da zaustavi dotok krvi u ruku. Poruka koja se šalje ovakvim
načinom rukovanja je želja da se dominira.

3. Kostolomac (stopa kredibiliteta 0/10). Reč je o takvom pozdravljanju da ostavlja neizbrisivo

sećanje u umu. Reč je o izrazitim kostolomcima.

4. Hvatanje za prste (stopa kredibiliteta 2/10). Karakteristično rukkovanje muško-ženskog

rukovanja. Inicijatoru rukovanja može da nedostaje samopuzdanje. Drugi razlog je posledica u
ličnom prostoru osoba koje se rukuju.

5. Ukočena ruka (stopa kredibiliteta 3/10). Koriste je ljudi koji su agresivni I koji žele da vas zadrže
na distanci.

6. Kidalica (stopa kredibiliteta 3/10), karakteristična je za sileđije, karakteriše je silovito hvatanje

pružene ruke I oštrog povratnog potiska u nastojanju da se suprotna strana privuče na
sopstvenu teritoriju.

20
7. Ručica za pumpu (stopa kredibiliteta 4/10). Grabi se ruka osobe I počinje energičan I ritmičan niz
naglih vertikalnih poteza. Karakterističan je za osobe iz ruralnih sredina.

8. Holandska poslastica, rukovanje sa vezom šargarepe (stopa kredibiliteta 2/10). Ovo rukovanje
potiče iz Holandije I dalji je rođak “Mrtve ribe” mada je ruka kruća I manje vlažna I lepljiva na
dodir.

46. Podređen ili dominantan položaj ruku tokom rukovanja?

Rukovanje koje pokazuje potčinjenost je suprotno od dominatnog rukovanja tj kada je dlan
okrenut naviše čime drugoj osobi prepuštate gornju ruku. Potčinjeno rukovanje može biti
nesvesno i svesno učinjeno. Svesno ukoliko imate određen plan da kontrolu prepustite drugoj
osobi. Nesvesno kada niste dominatna osoba i nesvesno prepuštate dominaciju drugom.
Saopštavanje jednakosti pri rukovanju ostvaruje se kada izjednačen zahvat pri kojem oba dlana
ostaju u vertikalnom položaju, što izaziva osećaj jednakosti i uzajamnog poštovanja, budući da
nijedan nije spreman da se povuče pred drugim.

47. Pravilno rukovanje?

Rukovanje se odvija u stojećem stavu, a ako vam neko prilazi I pruža ruku dok sedite trebalo bi
da ustanete I tako izrazite poštovanje. Kada vi inicirate rukovanje zakoračite jednom nogom na
pola koraka ipred druge I polako se nagnite unapred pružajući ruku. Pri rukovanju gledati osobu
u oči. Rukovanje bi trebalo da bude celim dlanom I prstima čvrsto ali ne snažno

48. Šta znači dlan naviše a šta dlan naniže?

Poruka koja se šalje kada je dlan okrenut naviše je ne skrivam oružje, iskren sam, potčinjen,
molim vas, verujte mi. Ovakav položaj dlana je poželjan kada nekoga molite tj, očekujete pomoć.
Kada je dlan okrenut naniže šaljete poruku da imate vlast I da želite da izdajete naređenja.
Ovakav gest može izazvati problem u komunikaciji.

21
22