ASERTIVNOST

Komunikacija

Uspeh komunikacije zavisi od:

sadraja

izgovorenog
naina na koji neto saoptavamo
da li umemo da sluamo

Dobra komunikacija znai:

Izraziti

spontano i otvoreno svoje miljenje,

ideje, oseanja
Meusobno razumevanje i potovanje
sagovornika
Sposobnost da se sluaju i uju ideje,
stavovi, miljenje i oseanja sagovornika

Komunikacija

Komunikacija je vetina koju je

mogue nauiti

Vetina adekvatne komunikacije

omoguava osobi da bolje izae na
kraj sa svakodnevnim, frustrirajuim
situacijama i problemima

Komunikacioni stil

Postoje tri komunikaciona stila:

Agresivni

komunikacioni stil

Defanzivni
Asertivni

komunikacioni stil

komunikacioni stil

Agresivni stil

Osoba se bori za svoja prava, ali na

tetu drugih
Njene potrebe su uvek na prvom mestu
Ne razmatraju se tua oseanja,
potrebe, miljenje
Osoba dolazi do eljenog cilja, ali
ovakav stil izaziva ljutnju, bes,
nezadovoljstvo drugih problemi u
interpersonalnim odnosima

Defanzivni stil

Osoba svoje potrebe i prava stavlja u

drugi plan; bitnije su potrebe i prava
drugih ljudi
eli kompromis po svaku cenu
Retko se bori za ono to eli
Uglavnom se povlai
Osoba je nezadovoljna, osea se
inferiorno, besna je i ljuta na samu sebe

Asertivni stil
Jasno i otvoreno ponaanje
Samopouzdano ponaanje
Osoba se zalae za svoja prava, ali
nikada na raun drugih
(asertivnoagresivno)
Tei kompromisu, ali ne po svaku
cenu (asertivnodefanzivno)

Zato ljudi nisu asertivni?

Tri razloga (Zdravkovi, 2007):

Postojanje

tzv. socijalne debilnosti osoba nije

nuila ili uvrstila osnovna pravila komunikacije.
Naueni sistem pogrenog miljenja Viak greaka
u miljenju nii stepen asertivnosti, ali i niska
asertivnost vie greaka u miljenju.
Preplavljenost osobe iracionalnim strahovima od
odbacivanja (takvi ljudi nisu u stanju da donesu odluku ili preduzme
akciju, sve dok ne dobiju odobrenje od autoritativne linosti, osetljivi na
kritiku), nekompetentnosti (ispoljavaju strah od odgovornosti, sa
prateim oseanjem strepnje da nisu u stanju da ispune obaveze bilo koje
vrste) i kontrole (strah od autoriteta, od ktitikovanja, od otvaranja pred
drugim osobama, vezivanje za druge osobe i ispoljavanje emocija)

Asertivno ponaanje
Lina prava

Asertivnost poinje sa sveu o svojim pravima.

Neka od univerzalnih prava ljudi su:
Pravo da kaete drugima kako elite da se
ophode prema vama.
Pravo da samostalno odluite koji su vai ciljevi i
kako ete da ivite.
Pravo da ne morate da se pravdate ili
objanjavate svoje postupke.
Pravo da pogreite, ali i da snosite posledice
greke ili se izvinite

Lina prava
Pravo

da promenite sopstveno miljenje.

Pravo da kaete "To mi nije poznato
Pravo da kaete "Ja to ne razumem
Pravo da kaete "To nije moj problem
Pravo da dovoljno dugo razmiljate o onome
ta ete rei.
Pravo da traite informaciju ili pomo
Pravo da promenite ili prekinete relacije ako
one ne zadovoljavaju Vae potrebe

ta dobijamo?

Imam prava da izraavam sebe sve dotle dok time ne

ugroavam druge
Kada se zalaem za svoja prava, ja potujem sebe i
dobijam potovanje drugih
Jasnim izraavanjem svojih prava i potreba osoba
preuzima odgovornost za sebe i ne prebacuje je
drugima
Ako ne kae drugima kako njihovo ponaanje deluje na
nju, osoba gubi mogunost da drugi neto promene
rtvujui svoja prava i potrebe osoba daje dozvolu
drugima da ne vode rauna o njoj i njenim oseanjima
i potrebama.
U meri u kojoj je slobodna da se zalae za sebe i da to
pravo prizna drugima, osoba vie dobija od ivota
Tako to ne dozvoljavamo drugima da saznaju kako se
oseamo, moe biti i nain kontrolisanja drugih.

Asertivno ponaanje
Situacije u kojima je asertivnost
korisna nisu limitirane
Istraivanja su pokazala da je veoma
vano tano identifikovati situacije u
kojima osoba ima problem da bude
asertivna
Osoba je retko neasertivna u svim
oblastima

Asertivno ponaanje

Utvrdjeno je da postoje est oblasti u kojima su

osobe najee neasertivne. To su sledee
situacije:
ispoljavanje suprotnog miljenja
odbijanje nerazumnih zahteva
protivljenje kada vidimo da nas koriste
ispoljavanje pozitivnih oseanja
kada elimo da se pribliimo ili obratmo nekome
odbijanje injenja usluga

Neverbalna komunikacija i
asertivnost

Neverbalna komunikacija je ponekad

znaajnija od verbalne

iako je sadraj reenice neagresivan, ako ga

izgovorimo viui, mrtei se uz burnu gestikulaciju,
moe da se protumati kao agresivnost.
ako izgovorimo asertivnu reenicu tihim glasom, sa
pogledom uprtim u pod sagovornik e u nama
prepoznati defanzivnost

ASERTIVNO

PONAANJE NIJE SAMO

ONO TO KAETE, NEGO I NAIN NA
KOJI TO INITE

Neverbalna komunikacija i
asertivnost

Serber (1972) je razloio neverbalno

ponaanje na sledee komponente:
jaina glasa,
tean govor,
kontakt oima,
izraz lica,
telesna ekspresija
udaljenost od osobe sa kojom se
komunicira.

Neverbalna komunikacija i
asertivnost
Vano

je postii takvu ekspresiju koja

govori o samopouzdanosti osobe.
Asertivni govor tela ukljuuje
odravanje direktnog kontakta oima,
odravanje uspravnog stava,
adekvatnu mimiku i gestikulaciju,
adekvatnu visinu i jainu glasa i sl.

Asertivni trening
Asertivnost je socijalna vetina i moe
da se naui
Cilj asertivnog treninga je da osoba
naui da u problematinim situacijama
izbegne defanzivno ili agresivno
ponaanje.
Trening poinje davanjem osnovnih
informacija o asertivnom i
neasertivnom ponaanju

Asertivni trening

Uenje asertivnih reenica (etiri tipa)

Prosta

asertivna reenica - Smetaju mi

este upadice dok govorim
Empatika asertivna reenica empatija i
asertivnost Vidim da te ono to govorim
uznemirava, ali ja imam potrebu da dovrim
ono to sam poela da govorim
Asertivnost koja trai odgovor Ne
ujem te, a jako mi je stalo da ujem ta
govori. Moe li da govori glasnije
Asertivnost negativnih oseanja Kada
me naglo prekine dok govorim,
dekoncentrie me i gubim misaonu nit,
moe li da mi dozvoli da zavrim

Asertivni trening
Bihejvioralno doivljavanje Igranje
uloga
Uoblii se konfliktna situacija ili
problem i zatim se naizmenino igraju
uloge uesnika u situaciji sve dok se
ne pronae najadekvatnije reenje
uenje odreenih tehnika

Asertivni trening

Tehnike:
Pokvarena ploa ponavljanje zahteva, bez ispoljavanja besa i
bez dodatnog objanjenja.

Selektivno ignorisanje kada sagovornik neadekvatno insistira

na nekim aspektima, jednostavno ignoriemo takvu komunikaciju.

Neutralisanje ljutnje odbijanje komunikacije dok se sagovornik

ne smiri (Ne elim dalje da diskutujem o tome, obzirom da si jako
uzrujan. Nastaviemo razgovor kada se smiri).

Sortiranje stavova esto se deava da sagovornik zamenjuje

injenice u cilju da nas ubedi da se ponaamo na nain na koji on
eli. U takvim sluajevima ne treba dozvoliti da nas time zbuni, ve
treba konverzaciju vratiti na kljunu stavku. To se postie time to
emo se sloiti sa delovima koji su tani ili negirati one koji to nisu,
uz, na kraju, isticanja sutine.

Asertivni trening

Tehnika negativnog ispitivanja - koristi se u situacijama kada

utvrdimo da se radi o manipulativnoj kritici. Tada postavljamo
pitanja koja od sagovornika trae konkretne odgovore. elimo da
sagovornika nateramo da, odgovaranjem na konkretna pitanja,
shvati da njegova tvrdnja ne stoji i da smo svesni da pokuava da
manipulie.

Tehnika otvaranja veoma je vano da se u bliskim odnosima

iznose oseanja (i pozitivna i negativna), a ne samo stavovi.

Tehnika negativne asercije vetina prihvatanja kritike koja nije

manipulativna, ve proizilazi iz istinitih injenica; priznavanje
greke i prihvatanje kritike.

Tehnika graenja kompromisa poeljno je da se svaka

problematina situacija zavri nekom vrstom kompromisa, u
najnepovoljnijem obliku podrazumeva obostrani pristanak i
dogovor o nastavku razgovora.

Tehnika zamagljivanja prihvata se deo istine u kritici, ali u

pogledu procene situacije osoba ostaje svoj sudija.

Asertivni trening
Ja govor

Ti reenice esto ih upotrebljavamo,

optuuju, imaju agresivnu notu, dovode do
otpora i agresivnosti sagovornika
Ja govor Ja reenice
Jasno i otvoreno izraavamo kako doivljavamo
situaciju u kojoj smo
Ne napadamo, ne okrivljujemo, ne povreujemo
druge
Ne treba preterivati sa Ja reenicama, ve
samo kad su neophodne jer bi naa
komunikacija izgledala veoma kruto

Asertivni trening
Ja reenice

Model Ja reenica
I

deo reenice
neutralan opis situacije ili govorimo o postupku
druge osobe bez vrednovanja i ocenjivanja
Kada vidim (ujem) da...

II

deo reenice
govori o sopstvenoj reakciji , bez
samooptuivanja, pravdanja
...ja oseam... ili ...poelim da...

III

deo reenice

govori o ishodu koji bismo eleli, bez naredbi i

zahteva
...elela bih da... ili ...volela bih da...

Primeri:
Kada

se ali na raun mog kuvanja

pred drugim ljudima oseam se
neprijatno, volela bih da sledei put ne
zbija ale na taj raun
Oseam se loe kada ti skreem
panju na neispunjene obaveza u
kui, bilo bi mi lake kada bi sam o
tome vodio rauna

Vrste asertivnosti

Socijalna asertivnost sposobnost da se inicira, odri i

okona socijalna interakcija

Odbrana prava sposobnost da se osoba izbori za

sopstvena prava ili da odbije nerazumne zahteve

Direktivnost sposobnost osobe da bude lider, da

utie na druge u problematinim situacijama,
pozivajui ih na akciju, inicijativu ili prihvatanje
odgovornosti

Nezavisnost sposobnost adekvatnog

suprotstavljanja individualnom ili grupnom pritisku, da
se pristane na konformizam, da se podri tue
miljenje koje nije u skladu sa sopstvenim

Aktivno sluanje

Jedan od vanih aspekata komunikacije sa drugim

ljudima i preduslov za meusobno razumevanje jeste
nain na koji sluamo druge osobe.
Pokazujemo da potujemo sagovornika, da nam je stalo i
da smo zainteresovani za ono to govori.
Ishod bolja komunikacija i relacije sa drugim ljudima,
odustvo povreenosti, besa, nezadovoljstva sagovornika,
mogunost breg i boljeg reavanja nekog problema.
Aktivno sluanje podrazumeva stavljenje u zagradu svih
spoljanjih i unutranjih ometajuih faktora i sadraja i
otvaranje prema drugoj osobi u cilju razumevanja ta
druga osoba misli, osea, eli.

Aktivno sluanje

Lako se prepoznaje osoba koja ne slua:

Nije

u mogunosti da ponovi izloeni sadraj

Ukoliko i ponovi, oigledno je da ne razume
smisao
Druge stvari joj skreu panju (TV, telefon,
prolaznici,...)
Pria sa drugim ljudima
Prekida sagovornika
Upada sa temama koje nisu povezane sa
temom razgovora...

Aktivno sluanje

Faktori koji utu na (ne)spremnost da se

slua sagovornik:
Priroda

odnosa sa sagovornikom (bliska

osoba, prolaznik, kolega, ef, prijatelj itd.)
Okupiranost sopstvenim sadrajima
Jake emocije vezane za temu (sadraj nas
emocionalno angauje, pa nismo u stanju da
paljivo sluamo sagovornika)
Neslaganje sa temom
Fizika neugodnost (npr. glad, pospanost
itd.)
Nedostatak vremena.

Aktivno sluanje

ta uraditi ukoliko primetimo da nas sagovornik ne

slua?

Ne treba odmag odustati od komunikacije i biti uvreen

Boje je decentrirati se, odnosno treba da pokuamo da
prepoznamo da li osoba kojoj se obraamo trenutno ima svoj
razlog zbog koga nije u stanju da nas prati.
Treba asertivno reagovati (Ja reenice, bez optuivanja)

Vano je da omoguimo sluaocu da nam saopti

svoje razloge nesluanja, da mi kao sagovornici
uzmemo to u obzir, pa e se i na oseaj neprijatnosti i
nelagodnosti to nismo sluani smanjiti ili nestati.

Aktivno sluanje

Situacije u kojima osoba samo prividno slua sagovornika:

1. Lano sluanje raskorak izmeu verbalnih i neverbalnih poruka koje

osoba alje sagovorniku.
2. Jednostrano sluanje slualac ne obraa panju na neverbalne
poruke koje alje sagovornik, ve samo na verbalne i zato gubi znaajan
deo informacija.
3. Selektivno sluanje slualac prima samo ono to je prema njegovim
merilima vano.
4. Otimanje rei slualac vreba svaki trenutak da preuzme re od
sagovornika.
5. Deljenje saveta slualac ne uoava tenje i potrebe sagovornika, ve
uporno objanjava ta je najbolje to treba da se uradi u takvoj situaciji.
6. Zapitkivanje slualac postavlja gomilu pitanja, tako da sagovornik
osea kao da je na sasluanju.

Aktivno sluanje

Imam vremena za tebe Slualac i reima i

svojim dranjem pokazuje da je spreman da
slua drugu osobu

Izbegava se sve to odvlai panju (telefon, TV, itd)

Razgovor se obavlja na odreenom mestu, koje je
prijatno sagovornicima
Ako je potrebno treba voditi beleke

Sluam tebe, a ne sebe

Slualac je otvoren za ono to govori druga osoba

Stavlja u zagradu svoja oekivanja, procene
Ukoliko postoji neka misaona preokupacija, slualac
je ipak voljan i pokuava da se usredsredi na
razgovor (nije uvek jednostavno)
Vana je i neverbalna komponenta kontakt oima,
okrenutost tela ka sagovorniku, blizina sedenja,
povremeno i primereno klimanje glavom, izraz lica

Aktivno sluanje

Da li sam dobro razume/la?

Povremena provera da li se dobro razumemo

Postavljanje pitanja traimo dodatne informacije, ne
pretpostavljamo ve pitamo, traimo pojanjenje. Na taj
nain pokazujemo zainteresovanost. Ne treba postavljati
pitanja tako da to zvui kao da je osoba na sasluanju.
Parafraziranje Vraamo poruku sagovorniku tako da
ona ostaje neizmenjena, odnosno ne menjamo joj
znaenje.
Sumiranje i u toku razgovora i na kraju, moe se kratko
rezimirati ono to je osoba rekla

Uvaavam tvoje stanovite

Dobro je da sagovornik koristi pozitivan jezik, odnosno

dobronamerne izraze i nain gledanja na stvari npr.
Nisi primetio ovaj stepenik. umesto Stvarno si
nespretnjakovi.

Kognitivne distorzije

preterana generalizacija Osoba zakljuuje generalno

na osnovu jednog dogaaja. Taj jedan, izolovani dogaaj
se uzima kao dokaz za niz daljih negativnih dogaaja.

Pala sam ispit, nikada neu zavriti fakultet.

Savetnik na poetku svoje karijere ima tekoa u radu sa
jednim adolescentom i zakljuuje da nee biti uspean u
radu ni sa jednim klijentom.

selektivni izvod Iz situacije izvlaimo neki detalj i na

osnovu njega zakljuujemo o celokupnoj situaciji

Dva studenta priaju, znai moja predavanja su dosadna.

Kognitivne distorzije

katastrofiranje Osoba veruje da ono to se ve desilo ili e se

tek desiti biti toliko nepodnoljivo i uasno da osoba nee biti u
mogunosti da to izdri. Pojave se tumae na najgori mogui nain.

Lupa mi srce, umreu.

Sve je propalo ukoliko pogreim.

polarizovano miljenje (crno-belo miljenje) Sagledavanje
iskustava kroz jednu ili dve kategorije npr. savren-defektan; svetacgrenik. Sve ili nita pogled na svet

Samo je desetka uspeh.

arbitrarni izvod zakljuuje se o dogaaju bez realnih dokaza

itanje misli Osoba smatra da zna ta drugi ljudi misle bez

jasnih dokaza.

Ona misli da nisam dorasla zadatku

negativna predikcija Osoba je uverena da e stvari krenuti loe

i ubeena je u tanost tog predvianja tj. da je predvianje
injenica.

Pau vozaki ispit.

Kognitivne distorzije

personalizacija Osoba dodeljuje neproporcionalnu

odgovornost za dogaaje sebi i ne uvia da odreeni
dogaaji zavise i od drugih ljudi. Nekritino
povezivanje spoljanjih dogaaja sa sobom.

Moj brak je propao samo zbog mene.

minimiziranje i maksimiziranje Greke u proceni

znaajnosti odreenog dogaaja. Osoba uveava
svoja ili tua dostignua, a istovremeno umanjuje
svoja ili tua.

Nisam ni pola oveka u odnosu na mog brata. Sve

ega se on dohvati postaje zlato

Kognitivne distorzije

etiketiranje Procena linosti, odnosno etiketiranje

sebe ili drugih na osnovu jednog dogaaja.

moranje postavljanje ciljeva bez alternative

Stvarno je nesposoban.
Ja sam nepoeljna.

Danas moram sve da oduevim svojim izlaganjem.

odbacivanje pozitivnog Odbijanje osobe da prui

znaaj pozitivnim iskustvima i insistiranje na tome da
se ona iz nekog razloga ne raunaju.

To sam odradio veoma lako pa se to i ne rauna u

uspeh.