Универзитет

Факултет
Лого

СЕМИНАРСКИ РАД

Предмет: Математика

Тема: Маргиналне функције и еластичност

Ментор: Студент:

2020. године
Семинарски рад Математика

САДРЖАЈ

САДРЖАЈ..................................................................................................................................................2
УВОД..........................................................................................................................................................3
1. МАРГИНАЛНЕ ФУНКЦИЈЕ И ЊИХОВЕ РЕЛАЦИЈЕ.................................................................4
2. ЕЛАСТИЧНОСТ....................................................................................................................................9
ЗАКЉУЧАК.............................................................................................................................................10
ЛИТЕРАТУРА.........................................................................................................................................11

2
Семинарски рад Математика

УВОД

Теорија марггиналних функција и еластичности јесте математичка теорија

добро дефинисаних колекција објеката које зовемо скуповима. Ови објекти се зову
елементи скупа. Чиста теорија скупова је она теорија у којој су елементи скупа
опет скупови. Срж теорије скупова је проучавање бесконачних скупова. У теорији
скупова скупови су дати аксиоматски, тј њихово постојање и основна својства су
дата одговарајућим формалним аксиомама. Формални језик чисте теорије скупова
допуштају да се формализују сви математички појмови. На тај начин теорија
скупова постаје стандардна основа математике пошто сваки математички објект
може да се види као скуп и свака теорема математике може логички бити изведена
предикатским рачуном из аксиома теорије скупова. Оба аспекта теорије скупова,
као математичке науке о бесконачном и као основе математике, имају своје
филозофско значење. Маргинална функција или пресликавање у тополошком
смислу је правило придруживања једног елемента другом.

3
Семинарски рад Математика

1. МАРГИНАЛНЕ ФУНКЦИЈЕ И ЊИХОВЕ РЕЛАЦИЈЕ

Бинарна релација у скупу A×B је сваки његов подскуп. Ако је ρ⊂A2 онда

је ρ бинарна релација на скупу A.
Нека је ρ бинарна релација у скупу A×B. Ако је (a,b)∈ρ каже се да је a у
релацији ρ са b. То се записује aρb, тј.1
 
(a,b)∈ρ⇔aρb
 
Аналогно, (a,b)∉⇔¬(aρb)

Бинарна релација ρ у скупу А је:2

1. R (рефлексивна) ⇔ (∀a∈А)(aρa)
2. AR (анитрефлексивна) ⇔ (∀a∈А)¬(aρa)
3. S (симетрична) ⇔ (∀a,b∈A) aρa⇒bρa
4. AS (асиметрична) ⇔ (∀a,b∈A) (aρb∧bρa)⇒a=b
5. Т (транзитивна) ⇔ (∀a,b,c∈A) (aρb∧bρc)⇒ aρc

Релација еквиваленције је бинарна релација која је истовремено R, S и T.

Релација поретка је бинарна релација која је истовремено R, АS и T.
 Релација строгог поретка је бинарна релација која је истовремено АR, АS и T.
Класе еквиваленције Ако је p релација у скупу A, онда је скуп:3
{x∖x∈A∧xρa}
 где је a∈A назива класа еквиваленције скупа A, индукована елементом a, у
односу на релацију ρ.
Скуп свих класа еквиваленције скупа А у односу на релацију еквиваленције
тог скупа назива се фрактор скуп (или количински скуп) скупа А.
Елементи a и b∈A су упоредиви, с обзиром на релацију поретка p скупа А,
ако и само ако је aρb∨a=b∨bρa.
 

1
Devlin, K.- Life by Numbers, New York, NY, John Wiley & Sons, 1998., страна 8
2
http://www.kag.upol.cz/
3
http://www.kag.upol.cz/

4
Семинарски рад Математика

Уређење скупа
Уређени пар (A,ρ), где је релација ρ поретка у скупу А, назива се уређен
скуп.
Ако су свака два елемента у скупу А упоредива, онда се каже да је Апотпуно
(линеарно) уређен скуп. Иначе А је парцијално уређен скуп.
Релација поретка се означава са ⩽ а релација строгог поретка са  <.
У уређеном скупу (A,⩽) 4

a∈
је минимални елемент  ⇔¬(∃x∈A)(x≠a∧x⩽a)
A

a∈
је најмањи елемент  ⇔(∀x∈A)(a⩽x)
A

a∈
је максимални елемент ¬(∃x∈A)(x≠a∧a⩽x)
A

a∈
је највећи елемент (∀x∈A)(x⩽a)
A

 
Инверзна релација релације ρ је релација
ρ−1={(b,a)∖(a,b)∈ρ}
 
Композиција (производ) релација ρ1⊂A×B и ρ2⊂B×C је релација:5
 
ρ1∘ρ2={(x,y)∖(∃z)(xρ1z∧zρ2y)}

У математици, за функцију f из скупа X у скуп Y се каже да

је бијективна ако за свако y из Y постоји тачно једно x из X, такво да је f(x) = y.
Другим речима, f је бијекција ако је уједно и 1-1 (инјекција) и на (сурјекција)
између ова два скупа.
На пример, бијективна је функција „насл“, дефинисана на скупу целих
бројева Z → Z, тако да сваки цео број x пресликава у цео број насл(x) = x + 1. Други
пример може бити функција „збиразл“, која сваки пар реалних бројева (x,y)
пресликава у пар збиразл(x,y) = (x + y, x − y).
4
http://www.kag.upol.cz/
5
http://www.kag.upol.cz/

5
Семинарски рад Математика

Бијективна функција, или бијекција се такође назива и пермутацијом. Овај

назив се углавном користи када је X = Y. Скуп свих бијекција из X у Y се означава
као X, Y.
Бијективне функције играју важну улогу у многим областима математике, на
пример у дефиницији изоморфизма.

Слика 1: Релација X, Y

Ако су AA и BB два непразна скупа, функција или пресликавање

скупа AAу скуп BB је сваки подскуп ff скупа A×BA×B, у којем се свако
x∈Ax∈A
појављује тачно једанпут као прва компонента.

Ово се записује:
f:A→Bf:A→B

Дакле, функција f:A→Bf:A→B је таква бинарна релација између елемената

скупова AA и BB, тј. f⊂A×Bf⊂A×B, која задовољава следећа два услова:

1. скуп свих првих елемената уређених парова релације ff је скуп AA,

2. важи импликација ((x,y)∈f∧(x,z)∈f)⇒y=z((x,y)∈f∧(x,z)∈f)⇒y=z

Ако је (x,y)∈f(x,y)∈f, онда се xx (прва компонента) назива оригинал, , а

(друга yy компонента) слика. Пише се y=f(x)y=f(x).
 
Домен и кодомен Скуп свих оригинала у кодомену функције ff зове се домен и
означава се са D(f)D(f), а скуп свих слика зове се кодомен функције и озачава се
са CD(f)CD(f).

6
Семинарски рад Математика

Функција f:A→Bf:A→B је6

"на" или сурјек
ак (∀y∈B)(∃x∈A)(y=f(x))(∀y∈B)(∃x∈A)(y=f(x)) 
ција
о

"1-1" ак (∀x1,x2∈A)(f(x1)=f(x2)⇒x1=x2)(∀x1,x2∈A)
или инјекција о  (f(x1)=f(x2)⇒x1=x2)

ак
бијекција је истивремено и "на" и "1-1"
о

Пермутација скупа AA је бијекција скупа AA на самог себе.

Инверзна функција
Ако је инверзна релација f−1f−1 функције ff такође функција, онда се каже да
је f−1f−1 инверзна функција функције ff.
 
Композиција функција
Ако су: 
f:A→Bf:A→B и q:B→Cq:B→C 

дате функције, функција q∘f:A→Cq∘f:A→C, дефинисана са:

 
(q∘f)(x)=q(f(x))(q∘f)(x)=q(f(x))
 
назива се производ или композиција функција ff и qq.

Ако је7 
f:D(f)→CD(f)f:D(f)→CD(f)
 бијекција, онда постоји f−1f−1 и за свако 

x∈D(f)x∈D(f) и свако y∈CD(f)y∈CD(f) важи

(f−1∘f)(x)=x(f−1∘f)(x)=x, (f∘f−1)(y)=y(f∘f−1)(y)=y

6
Devlin, K – Matematički gen, Beograd, 2001., страна 8

7
Sawyer, W. W. – Prelude of mathematics, U K. Penguin books, 1955., страна 17

7
Семинарски рад Математика

Задавање функције
Функција се задаје:

1. навођењем свих уређених парова

f={(x1,y1),(x2,y2),....,(xn,yn)}f={(x1,y1),(x2,y2),....,(xn,yn)}
или
f=(x1 x2 ... x3y1 y2 ... y3)f=(x1 x2 ... x3y1 y2 ... y3)

2. навођењем правила (формуле) по којем се за дати оригинал добија слика

f={(x,y)|y=R(x)}f={(x,y)|y=R(x)}

Пише се
 x↦f(x)=R(x)x↦f(x)=R(x) или само f(x)=R(x)f(x)=R(x), односно y=R(x)y=R(x)
Кардиналност скупа
За скупове AA и BB каже се да имају једнаке кардиналне бројеве (такође се
каже да су еквивалентни или да имају једнаку моћ), ако постоји
бијекција f:A→Bf:A→B, што се пише card(B)card(B) или |A|=|B||A|=|B|.
Кардинални број скупа AA је n∈Nn∈N, тј. card(A)=ncard(A)=n, ако и само ако
постоји бијекција f:A→{1,2,....,n}f:A→{1,2,....,n}.8
Пребројив и непреброив скуп
Бесконачан скуп је пребројив, ако постоји бијекција која га пресликава на
скуп природних бројева. У противном скуп је непребројив.

Слика 2: Пресликавање

8
Steen, L. – The sciense of patterns, Science , 240, 1988., страна 22

8
Семинарски рад Математика

2. ЕЛАСТИЧНОСТ
Еластичност у економском смислу означава осетљивост неке економске величине на
промену друге економске величине с којом се налази у одређеном корелакцијском односу.
Она се темељи на одређеним односима међузависности односних економских величина.

Проценат те осетљивости мери се коефицијентом еластичности који показује однос

између процентне промене зависне економске варијабле и процентне независне економске
варијабле.9 Коефицијент еластичности даје одговор на питање за колико ће се процената
променити величина зависне економске варијабле када се величина независне економске
варијабле промени за један проценат. Иако је већ Маркс скренуо пажњу на присуство
проблема еластичности тражње у одну на цене и у односу на доходак, тек се касније А.
Маршал позабавио шире овим проблемом. Он је дефинисао еластичност тражње у одну на
цене и доходак и открио начин њиховог мерења и увео га у економску анализу у облику у
којем се и данас користи. Од тада се ово средство анализе почиње све шире примењивати
у економској анализи, тако да се данас мери читав низ категорија еластичности:

 еластичност трошкова,

 еластичност инвенстиција,

 еластичност супституције,

 еластичност извоза,

 еластичност увоза итд.

Еласточност тражње је реакција тражње на промену тржишних цена. У основи

постоји:10

 ценовна и

 доходовна еластичност.

Ове две еластичности се у литератури наводе као две основне категорије еластичности
тражње, али поред њих постоји и унакрсна еластичност тражње. Традиционална теорија
потражње започиње истраживањем понашања потрошача. По овој теорији тржишна
потражња представља збир свих појединачних потражњи. Претпоставимо да је потрошач
рационалан, односно да он планира да потроши свој доходак на тај начин да постиге
најбоље могуће задовољство. Традиционална теорија подразумева да потрошач има
потпуне информације о расположивим производима, о ценама тих производа. Да би
остварио свој циљ потрошач мора бити у стању да упореди корисност различитих добара
које може купити својим дохотком.

9
У случају d=f(p) d је зависна, а р независна варијабла.
10
Најважније поделе еластичности

9
Семинарски рад Математика

ЗАКЉУЧАК

Кантор је дефинисао хипотезу континуума која тврди да сваки бесконачни

скуп реалних бројева је или пребројив или није. До данас, Канторова хипотеза
континуума нити је оборена нити доказана. Покушаји да се ова хипотеза докаже
довели су до сазнања да се сама хипотеза не може нити доказати нити оборити на
основи постојеће аксиоматике модерне теорије скупова.
Да би се избегли парадокси и добила чврста основа теорије, теорија скупова је
аксиоматизована. Прву аксиоматизацију теорије је дао Цермело који је избегао
Раселов парадокс аксиомом раздвајања која квантифицира својства скупа преко
тврдње другог реда. Сколем (норв. Thoralf Skolem) и Френкел (енгл. Abraham
Fraenkel) су аксиому раздвајања формализовали формулама првог реда а затим
увели аксиому замене која је била нужна да би се подупро развој теорије
трансфинитних ординала и кардинала. Даљи рад у циљу побољшања Цермелове
теорије је био на доказивању основних чињеница теорије скупова као што је
тврдња да се сваки скуп садржи у неком транзитивном скупу, тј. скупу који садржи
све елементе сопствених елемената. Фон Нојман (енгл. John von Neumann) је додао
аксиому основе чиме је створен стандардни аксиоматички систем теорије скупова
који се зове Цермело-Френкел аксиоме са аксиомом избора.
Непрекидна маргинална функција из једног тополошког простора у други
је функција чија је инверзна слика било ког отвореног скупа отворена. Непрекидна
пресликавања су морфизми тополошког простора. Ако функција слика реалне
бројеве у реалне бројеве (оба простора са стандардном топологијом), онда је ова
дефиниција непрекидности еквивалентна дефиницији непрекидности која се јавља
у анализи.

10
Семинарски рад Математика

ЛИТЕРАТУРА
1) Devlin, K.- Life by Numbers, New York, NY, John Wiley & Sons, 1998.

2) Deviln, K. – The language of Mathematics : Making the Invisible Visible, New York,
NY, W. H. Freeman, 1998.

3) Prusinkiewicz, P. & Lindermayer, A. – The Algorithmic Beaty of Plants, Heilderberg,

Germany, Springer – Verlag, 1996.

4) Steen, L. – The sciense of patterns, Science , 240, 1988.

5) Sawyer, W. W. – Prelude of mathematics, U K. Penguin books, 1955.

6) Devlin, K – Matematički gen, Beograd, 2001.

7) Turing, A . – The Chemicial Basis of Morphogenesis, Phil. Trans. Roy. Soc, B237, 195

http://www.kag.upol.cz/

11