Postoji pet funkcionalnih stilova.

To su:

NAUCNI FUNKCIONALNI STIL se realizuje u pisanoj formi, iako postoje I oni sa usmenom
realizacijom. Imamo I uza polja realizacije kao sto je npr. administrativni stil.
Naucni stil karakterise objektivnost, tacnost, preciznost I racionalnost. Nekad se ne mogu izbeci
emocije u ovom stilu, mada se to izbegava mnogim formama. Ovim stilom bavi se retorika nauke.
Koristi se trece lice mnozine srednjeg roda, uglavnom, jer je najneutralnije.

“Retoricki, stvaranje znanja pocinje samoubedjivanjem, a kasnije I ubedjivanjem drugih”.

Ova disciplina, retorika nauke, zajedno sa stilistikom ucestvuje u tumacenju naucnog stila,
proucavanju kompozicije…
Dominantna jezicka funkcija ovog stila je referencijalna, dakle, prenosenje novih informacija.
Ponekad se srece I jezicka konativna funkcija (neke ustaljene fraze-npr.predmet ovog teksta su…).
Imamo cesta ponavljanja, koja su neizbezna kad je naucni stil u pitanju.

Nekada se smatralo da je naucni stil odlikovan monoloskom formom, medjutim u

poststrukturalizmu imamo misljenje da ima intertekstualnosti I dijaloga, jer tekst komunicira sa
drugim tekstovima sto vidimo iz citata, fus nota, literature…

Naucni stil moze se podeliti na USKO NAUCNI podstil ii NAUCNO-UDZBENICKI.

USKO NAUCNI PODSTIL

Poseduje sve naucne okvire, dakle, fusnote, literaturu…

Danas postoje odredjena pravila za koriscenje fusnota I citata, odnosno za stavljanje njih na pravo
mesto. Stilistika posebnu paznju obraca na okvire naucnog teksta, jer je to nesto sto citaocima
govori da je rec o naucnom stilu: *naucni tekst ukazuje sam na sebe, autoreferencijalan je
*citat potvrdjuje misao autora
*citat uvek pokazuje intertekstualnost ali I stvaranje novog teksta

Jezik nauke se menja kroz vreme. Nekad je forma bila prvo lice mnozine, a danas se tezi
bezlicnosti. Izbegava se viseznacnost. Sazetak je jako bitan jer pruza kratak uvid u ono sto se nalazi
u tekstu. Okvir (fusnte I sve to) pomaze pri citanju naucnog teksta jer upucuje na literaturu I tako se
lakse nalazi ono sto zanima osobu.

U usko naucni podstil spadaju: naucni rad, naucni clanak, pregledni clanak, strucni clanak,
monografija, referat, recenzija… Sve je to pismeno, a od usmenih formi imamo usmeni referat npr.
Pri usmenom izlaganju uglavnom ima emocionalno-ekspresivnih delova (pauze, prekid recenice,
ponavljanje nekih reci poput “ovaj, mmm..”)

Jezicka sredstva za izrazavanje neslaganja su: *Leksicka sredstva (glagoli koji oznacavaju to, npr.
Ne bih se slozio sa tim, pitam se…)
*Leksicko-semanticka sredstva (semantizovane fraze
poput “koliko ja znam...”).
NAUCNO-UDZBENICKI PODSTIL

Usko naucni stil namenjen je za komunikaciju izmedju naucnika, a naucno-udzbenicki je namenjen

adresatima koji tek treba da se upute u odredjene segmente nauke. Stil udzbenika se razlikuje, jer je
namenjen razlicitim potrebama (za osnovno, srednje, visoko obrazovanje). Te razlike uocavamo u
stepenu koriscenja strucne terminologije. Imamo I razlicitu zastupljenost naucnih okvira, u
osnovnom obrazovanju nece biti prisutni citati, fusnote, dok se kasnije broj povecava jer je prisutno
razumevanje vise tekstova.

Ovde spadaju udzbenici, prirucnici, skripta, usmena predavanja…

U usmeno izlaganje spadaju: neleksicka glasovna umetanja (umm, hmm, aa)
postapalice (ovaj, pa vidite, pa, je li…)
ponavljanje fraza, reci…

Usmeno izlaganje se izvodi u prvom licnu mnozine uglavnom, I monotonija predavanja moze biti
razbijena nekom anegdotom, salom...imamo I ubedjivanje (to vam je, zapravo, to I to).

Naucno-udzbenicki podstil moze se primeniti I u drugim medijima (radio, internet, tv...)

ADMINISTRATIVNI STIL

Ovde je pristuna shematiziranost. Administrativni tekstovi sluze za komunikaciju izmedju

pojedinca I ustanove, ustanova, drzave I drzavnika...Kako bi takva komunikacija bila funkcionalna
razvile su se stroge sheme I obrasci koji ne oduzimaju mnogo vremena I svrsishodni su. Tu bi
spadao neki ugovor npr.
Ovaj stil nije okarakterisan ni kao los ni kao dobar. Mnogi lingvisti nisu priklonjeni ovom stilu, jer
ima mnogo stilskih gresaka (gomilanje reci u istom padezu, najcesce genitiv) ali moze se reci da on
odgovara onome za sta je namenjen, tako da se ne moze puno zameriti (npr. Vlast je bila losa.
Doslo je do promene ISTE).

Ovaj stil ima 5 podstilova: *zakonodavno-pravni (ustavi, pravni akti)

*drustveno-politicki (deklaracije, izjave, saopstenja)
*diplomatski (protokoli, memorandumi)
*poslovni (ugovori, fakture)
*personalni (molbe, zalbe, zelje cestitke I pozdravi)

Uglavnom je u pisanoj formi I sluzi se izrazima karakteristicnim za njega (dana tog I tog). Velika
paznja poklanja se preciznosti izraza. Gramaticki, ovaj stil je normirani, a dominiraju imenice,
posebno apstraktne I deverbativne.

RAZGOVORNI (konverzacijski) FUNKCIONALNI STIL

Razlikuje se od drugih stilova jer je pre svega usmeni. Zanimljiv je za izucavanje jer je to spontana
vrsta dijaloga. Ovaj stil prvi usvajamo jos kao deca. Karakteristicni su prekidi recenica, upadanje u
rec, menjanje tema… Zastupljena je faticka funkcija (e, da, I tako, jah…)
Razliciti su nacini razgovornog stila. Imamo onaj sa blizim ljudima, neformalni, I formalni kada se
govori u nekim ustanovama, medijima…
Cutanje je takodje element ovog stila, to moze biti signal raspolozenja sagovornika. I vise osoba
moze istovremeno da govori.

Na formalistickom planu odlikuje se povecanom brzinom govora, nepotpuni stil izgovora.

Na leksickostilistickom planu upotreba emocionalno-ekspresivne leksike (hipokoristici,
pejorativi…)
Takodje, imamo izostavljanje imenica (naci cemo se u robnoj (kuci))

Prisustvo uzvika. Nema zanrova ali moze se razvrstati na molbe, zalbe, naredbe…
Opsti princip komunikacije je nacelo saradnje. Imamo I trac…

Imamo problem upadanja u rec, zenski razgovor je vise fokusiran, dok je muski difuzan. Kod
bracnih parova koji su duze zajedno imamo to “citanje misli” jer mogu protumaciti sta ce njihov
partner reci u sledecem trenutku.

KNJIZEVNOUMETNICKI STIL

Izucavanje knjizevnoumetnickog stila sa aspekta stilistike bilo je problematizovano jer je smatrano

da se knjizevni tekst ne moze izucavati na taj nacin. Drugo misljenje je da je jedini predmet
stilistike upravo knjizevnost. Medjutim, ta stilistika nije lingvisticka nego impresionisticka.

Anglosaksonska stilistika govori o preuzimanju drugih stilova za knjizevnoumetnicki. Tu se govori

o postupku preregistracije (uzimanje elemenata iz drugih stilova). Tu spada bilo koji registar. Da
knjizevnost preuzima druge registre mozemo videti u bilo cemu (npr.neka pesma u kojoj je preuzeta
neka definicija Comskog).

Stilizacija je bliska preregistraciji. Takodje je metatekstualna, samo sto preregistracija uzima delove
iz bilo kog registra, dok stilizacija iz bliskog, odnosno srodnog, registra.
Stilizacija je oponasanje neke forme, karakteristike nekog pisca, zanra, stila (barok npr.).

Imamo I semiotiku knjizevnosti, gde se govori o znakovima koje jedan tekst sadrzi, o znacenju
teksta.
Izucava se jezik dela, pisca, stila, njegove karakteristike, kako uticu na tekst, kako uticu na sve..
Moze se izdvojiti I stilska dominanta. To je neki segment stila kojem su potcinjeni svi drugi stilovi.

Delo moze sadrzati upravni govor, ali I prepricani govor nekog lika. U slucaju kada je upravni
govor, prisutno je prvo ili drugo lice, a prepricavanje u trecem licu uglavnom.