Говор (М.

Шипка: 71–83, не 85)

Ф. де Сосир: разликовање говора (parole) од језика (langue).

Говор: употреба језика од стране појединца у одређеној ситуацији; језик: граматички
систем којег се придржава група.

Опозиција: апстрактно – конкретно (апстрактно: језички систем, конкретно: говорна

реализација).

Усмени и писани говор

Под говором се подразумева и једно и друго. Некада се усмени назива говорење.

Разлике:

1. карактер знакова;
2. има више гласова него графема;
3. разлике између правописа и говорног израза (погледати обавезно случајеве као што
су одступања од једначења сугласника по звучности, писање и изговарање фонеме /ј/)
4. неподударност јединица;
5. акценат (погледати случајеве у којима се акценат бележи);
6. интонација (из Шкарића);
7. фонтови и друга графичка решења;
8. брзина.
Говорни и писани израз (Шкарић)

• „Изрицање говора мора бити говорно – не читање написаног.“

• Говор је мултимедијалан израз. Изражајне могућности и предности говора у односу
на писање:
o промена јачине (логички акценат)
o промена брзине говора (спорије се изговарају важнији делови, а брже
мање важни)
o дужина пауза (краће и дуже паузе; драмске паузе)
o варијације тонске компоненте интонације (раст и пад тона)
o промена боје гласа (сценске уметности)
• Разлике у стилу између писаног и говорног израза: у писаном је стил формалнији,
користе се комплексније јединице свих језичких нивоа;
• Техника кондензовања израза представља предност писаног израза, а у говору се
постиже припремом.