Pitanja za letnji semestar 2012.

godine

1. Preteča Međunarodnog fonetskog udruženja je Udruženje nastavnika fonetike.

2. Udruženje nastavnika fonetike je osnovano 1886. u Francuskoj.

3. Osnivač Međunarodnog fonetskog udružnja je lingvist Pol Pasi.

4. Udruženje nastavnika fonetike menja naziv u Međunarodno fonetsko udruženje 1897.

godine.

5. Ideja da se ustanovi fonetsko pismo potekla je od lingviste: Otoa Jespersena.

6. Prva verzija međunarodnog fonetskog alfabeta (IPA) objavljena je 1888. godine.

7. Međunarodni fonetski alfabet predstavlja skup simbola koji se koriste za transkripciju.

8. Nabrojte nekoliko domena upotrebe međunarodnog fonetskog alfabeta: u lingvistici, pri

učenju stranog jezika, u logopediji, koriste ga glumci i pevači, pomoć kod poređenja
izgovora glasova i reči u izolaciji naspram njihovog izgovora u vezanom govoru,
student lakše uoči sopstvene greške u izgovoru kada mu se one predoče u
transkribovanoj formi.

9. Dijakritički znaci međunarodnog fonetskog alfabeta su sumboli koji se koriste za

predstavljanje menjanja fonetske vrednosti, izmenu izgovora cele reči ili sloga, promenu
smisla slova…

10. Osnovna razlika između fonemske i fonetske transkripcije je u tome što se fonetska
obeležava [ ] zagradama, a fonemska / / zagradama, fonetska je detaljnija i obuhvata
alofoniju i dijakritičke znake.

11.  Koristeći fonemsku transkripciju napišite reč koja se sastoji od sledećih glasova: 1)
bezvučnog palatalnog frikativa 2) labijalizovanog visokog vokala zadnjeg reda 3)bilabijalnog
nazala 4) srednjeg vokala prednjeg reda:

/ʃumɛ/ ___________ ___________

___________

12. Fonetski transkribujte sledeće sintagme onako akako bi se izgovorile u spontanom

govoru:
palačinke s džemom od kajsija

[pa.la.ʧ̑iŋ.kɛ ʒʤ̑ɛ.mom.ot̪ kaj.si.ja] (s tim što ovo nazalno ide iznad vokala)

Pitanja na osnovu FTA / ZK

13. U fluentnom, spontanom govoru neki od glasova, posebno na kraju reči, ne izgovaraju se
onako ‘’kako je napisano’’. Za sledeće podvučene reči: orah da mu ne uzmeš... koristeći
simbole IPA transkribujte mogući fluentan izgovor:

[ora d̪a]  [o.raɣ.da mu nɛ.uz.mɛʃ ]?

14. Koristeći IPA znakove, transkribujte sledeću reč: kuća tako da ilustrujete precizniju
fonetsku transkripciju izgovora ove reči u fluentnom govoru (književnog srpskog jezika):

[kuʨ̑a]

15. Napišite reči srpskog jezika u kojima se izgovara hijatsko/j/, a ne piše se u ortografskoj
verziji te reči: ortografska reč: radio, transkribovana reč: radijo.

16. Koristeći IPA znake transkribujte reč dan tako da ilustrujete izgovor te reči u prizrensko-
timočkom dijalektu srpskog jezika: [dən].

17. Koristeći IPA znake traskribujte reč pentreksil, oko tako da tako da ilustrujete izgovor te
reči u prizrensko timočkom dijalektu srpskog jezika: [pæn.træk.'sil] i [ɔ.'kɔ]

18. U nekim dijalekatskim govorima srpskog jezika dolazi do obezvučavanja u finalnoj

poziciji. Koristeći IPA znake traskribujte reč put, tako da ilustrujete ovu pojavu: [put̚].

19. Svaki slog u srpskom jeziku obavezno ima: a) vokal, b) vokal i konsonant, c) konsonant i
vokal.

20. Napišite koristeći IPA znake izgovor reči koje u nekim govorima u srpskom jeziku mogu
sadržati nazalni/lateralni sonant kao nosilac sloga: /ja.bl.ka/ (treba valjda crtica ispod L jer je
slogotvorno). Javlja se i N kao nosilac sloga u kolubarskom govoru, u primeru BOLNCA što
se deli na slogove bol.n.ca.

21. Zaokružite tačne tvrdnje među ponuđenim: konsonantski skupovi mogu u jednom slogu
da imaju dva, tri, četiri, pet konsonanata. (ovde su valjda sve 4 mogućnosti tačne)

22. Za svaki glas u srpskoj reči prst odredite da li je sonoran (S), umereno sonoran (US), ili
nesonoran (NS) ns, s, ns, ns

23. Koristeći IPA znake transkribujte navedene reči tako da ilustrujete slogotvornost oko, trn,
orfej

o.ko, t̪ ṛn (s tim što treba crtica ispod R da se vidi da je slogotvorno), or.fɛj

24. Transkribujte sledeće reči u srpskom jeziku tako što ćete označiti i njihovu akcenatsku
strkturu: bajka, konj, ruka. (U obzir dolaze samo reči u ZK S.J. na stranama 28. i 48.)

bajka-dugo silazni, konj-kratko silazni, ruka-dugo uzlazni

25. U sledećem iskazu podvucite sve klitike (i proklitike i enklitike): Sam sam ga uzeo da ne
smeta vrh glave.
Proklitike: veznici i predlozi ! Enklitike - kraci oblici prezenta od jesam (sam, si, je, smo,
ste, su), onda od hteti (cu, ces, ce, cemo,cete,ce), onda biti u potencijalu (bih, bi, bi, bismo,
biste, bi) i od kracih oblika zamenica u genitivu, dativu i akuzativu (me, mi, me, te, ti, te, je,
joj, je...)

26. Ispišite sledeću izgovornu frazu tako što ćete krupnijim štampanim slovima obeležiti
akcentovani slog/akcentovane slogove i pokazati u transkripciji šta se izgovara kao jedna
fonetska, izgovorna reč: S njima sam sedeo.

sɲi.masam sɛ.d̪ɛ.o

a osnovu KEJ

27. Za tempo u transkripciji diskursa često se koriste i oznake iz muzike. (To su: Allegro,
lento, accelerando, rallentando).

28. Brzina govora se najčešće meri brojem izgovorenih slogova u sekundi.

29. Za glasnoću u transkripciji diskursa mogu da se koriste i termini iz muzike. (To su:
piano, forte, diminuendo, crescendo)

30. Navedite neke situacije u kojima je tipično usporavanje (ubrzavanje) govora.

usporavanje- neodlučnost, obraćanje deci ili strancu, ubrzavanje- nervoza, neprijatnost,

kad govornik želi da promeni temu, kad se nešto loše saopštava.

31. Jedinica merenja intenziteta zvuka je dB , glasnoće je: __fon__.

32. Navedite funkcije intonacije iskaza (rečenične intonacije): emocionalna, gramatička,

tekstualna, informacijska, psihološka i indeksička.

33. ‘’Gramatička’’ funkcija intonacije u govoru uglavnom se ortografski predstavlja u

pisanju, tako da iskaz Ideš na posao može predstavljati

 a) pitanje, i to se obeležava interpunkcijskim znakom /? /, ili b) eksklamaciju i to se

obeležava interpunkcijskim znakom / ! /.

34. Informacijska struktura iskaza može da se zabeleži na odgovarajućem slogu koji nosi
intonacijski nukleus. Tako ako je izgovorena tvrdnja: Boško čita knjigu kao odgovor na
pitanje Ko čita knjigu? Odgovor će biti: BOško čita knjigu, a kao odgovor na pitanje Šta
čita Boško? Odgovor će biti: Boško čita KNJIgu.

35. Psihološka funkcija intonacije ogleda se u činjenici da se vrlo često različitim

intonacionim konturama pripisuju informacijska značenja.

36. Paralingvistička obeležja su npr: plakanja, smeh, vrisak, lične karakteristike (izgovor,

akcenat)

37. Grafema, odnosno pisani simbol može da se odnosi u jezicima sveta na sledeće jezičke
jedinice: fonemu, slog i reč.
38. Fonološka pisma mogu biti: silabičko (slogovno,slogotvorno) i alfabetsko pismo.

39. Logogrami su simboli koji predstavljaju nealfabetski sistem pisanja. Karakteristični su za

Kinu, Tajvan i Japan (reč „logogram” sastoji se od korena dveju grčkih reči i znači „reč
slovo”). Ako bi govornik engleskog jezika zapisao reč „dog” kao Ø, to bi bio logogram.

Četvrtina populacije na Zemlji, 1,4 milijarde ljudi, služi se nealfabetskim sistemima pisanja.
Ovde se prvenstveno misli na Kinu, Tajvan i Japan. Kineski simboli obično predstavljaju po
jednu reč. Takvi simboli zovu se „logogrami” (reč „logogram” sastoji se od korena dveju
grčkih reči i znači „reč slovo”). Kineski simbol nije primarno fonetski; on ne funkcioniše
tako što prenosi glasove, pre bi se reklo da prenosi ideju koja stoji iza reči. Nekoliko simbola
stvarno prikazuje predmet kao stilizovanu sliku. Takvi simboli nazivaju se logogrami ili
piktografi (što znači „slikovno pisanje”). Ako bi govornik engleskog jezika zapisao reč „dog”
kao (sličica psa), to bi bio piktograf. Ako bi zapisao reč „dog” nekim utvrđenim simbolom
poput simbola Ø, to bi bio logogram. Ali mi ne radimo ni jedno ni drugo. Mi reč „dog”
zapisujemo pomoću tri simbola, a ne pomoću jednog.

40. Podvucite logograme u sledećem napisu: 23. juna 2012. Maks. temperatura 13o C.

41. Da li bi sledeći simbol  svrstali u piktografski, ideografski ili logografski znak? (slika
ovce)

42.  Navedite dva primera logograma koji se koriste u transkripciji fonetskih aspekata
diskursa u transkripciji: ʰ (znak za aspirovanost), ʷ (znak za labijalizovanost) - neko reče
da može bilo koji dijakritički znak.

43. Kako se može protumačiti razlika između: Zašto? Zašto?! Zašto!!

Interpunkcijska razlika, različite emocije govornika.

44. Razlog zašto se veliko slovo ne upotrebljava u nekim transkriptima govornog jezika je:

45. Navedite bar tri različite upotrebe tačke kao pravopisnog znaka prema pravilima srpskog
jezika: Identifikuje kraj rečenice, -za obeležavanje skraćenica, -iza rednih brojeva kada
se koriste ‘’arapske’’ cifre. Niz tačaka, znam da rečenica nije dovršena.

PRAVOPIS S.J.

46. Navedite bar tri pravila upotrebe zareza u srpskom jeziku.

Njime se odvajaju rečenice, nizanje, naknadno dodavanje, suprotnost.

47. Navedite bar dva pravila upotrebe tačke i zapete u srpskom jeziku.

Identifikuju koordisane delove složene rečenice, odvajaju složene delove teksta u

nabrajanju.

48. Navedite bar dva pravila upotrebe dvotačke u srpskom jeziku.

Da ukažu da je ono što sledi iza njih proširenje ili objašnjenje onoga što je prethodilo,
nabrajanje.

49. Obična zagrada i uglasta zagrada kao interpunkcijski znak može se koristiti u slučaju
poput:

-Odvaja se deo teksta koji je pridodat i ima karakter dopunskog podatka , a pravilo je
da rečenica mora biti ispravna i kada se izostavi zagrađeni deo teksta
-alternativa za zarez. Primer: Raskovnik je nekakva (može biti izmišljena) trava.

50.  ............tri tačke u slučaju poput:

Kao znak da je deo teksta izostavljen. Primer: ovu promenu uočićemo u rečima so, beo,
deo... Pišemo ih umesto izostavljenih delova tuđeg, citiranog teksta.

51.  ........ apostrof u slučaju poput:

Umesto izostavljenog slova. Primer: Al’ je sirotinja raja.

52.  ........ znak dužine u slučaju poput:

Piše se kod imenica u genitivu množine da bi se razlikovale od genitiva jednine. Primer:

uvažavali smo zahteve nastavnika^ -dužina nastala sažimanjem samoglasnika.

53.  ........zvezdica u slučaju poput:

Piše se podignuta i upućuje na belešku ispod teksta (fusnotu) kojom se taj tekst
dopunjava nekim podacima.

54.  .........sitne brojke podignute i spuštene u slučaju poput:

Napomene ispod teksta; skraćenice.

55.  .........kosa crta u slučaju poput:  

Označava da su dva podatka podeljena kosom crtom iste vrednosti. Primer:

pravopis/ortografija određuje pravila pisanja; kraj stiha ako se stihovi pišu u jednom
redu.

TRANSKRIPCIJA GOVORNOG DISKURSA (ppt)

56. Navedite specifičnost govornog jezika: negramatičke strukture; netranskribovana

prozodijska obeležja.

57. Po čemu se dramski i svakodnevni razgovori razlikuju u lingvističkom smislu:

Funkcionisanje različitih partikula u razgovoru i njihovo izostavljanje u dramskom
tekstu (znaš, aha, možda).

58. Šta se označava terminom: ‘’posmatrački paradoks’’ u prikupljanju jezičkog materijala?

Posmatrački paradoks (observer’s paradox, Labov) – prisustvo istraživača utiče na
govor snimanih sagovornika (recimo, trude se da “pravilno” govore, da ne psuju...)

59. Može se uočiti različito tumačenje segmenta zabeleženog govora od strane različitih

učesnika u vezi sa transkriptom. Misli se na sledeće učesnike: istraživač koji je
prisustvovao govornom događaju, sami sagovornici - učesnici u događaju, novi čitalac
transkripta koji je već publikovan

60. Jednom transkribovan korpus se nikada ne menja. Da li je ova tvrdnja tačna? Obrazložite.

Netačno.

Retko kada je istraživač zadovoljan nekim prethodnim korpusom (prozodija nije

zabeležena). Iako postoje globalno prihvaćeni principi transkripcije, za analizu
interakcije je bolje početi "svež" i uvek preispitati konvencije za reprezentaciju
interakcije. Poređenje različitih transkripata iste interakcije pokazuje različite
pretpostavke i ideologije o jeziku i diskursu, implicitne ili eksplicitne.

61. Navedite nekoliko primera koji pokazuju da se transkripti razlikuju u zavisnosti od

teorijskog stava onoga ko radi transkripte diskursa.

62. Danas se nastoji da transkripti što uspešnije prikažu multimodalnost govornog događaja.

To znači da svaki transkript treba da sadrži:

Metodološki pristup različit iz različitih disciplina, globalizaciju i multilingvalnu

interakciju, narativ u kome se intonacione konture jasno koriste u prezentaciji različitih
likova koji su u narativu.

63. Navedite primer ortografskog načina prikazivanja dijalekatskih osobina govora.

Postoje problemi čak i sa ovim znakovima: a) u govoru se prozodijski često povezuju

reči u jednu fonetsku jedinicu: Napametmi nije palo. b) Nekada je rečenica nezavršena:
To je tako. Ne znam kako da ti kažem. c) Neki iskazi se samo delimično mogu predstavti
u pisanju tradicionalnim pismom: Mhm? Mhm! su fonetski: mmm sa posebnom
prozodijom

64. Transkripti dužih govornih celina/diskursa obično se ne pišu fonetskim pismom, već

pismom sredine.

65. U transkriptu dužih diskursa, fonetski simboli se ponekad koriste da označe specifičan
izgovor neke reči, govornika i sl. Navedite primer:

U nekim slučajevima se modifikuju fonetskim znakovima: xleb, leb, 'raiDer.

66. Ukoliko je transkript orijentisan na prikazivanje razgovorne strukture, sadržavaće se i

oznake za:

67. U narednom segmentu jednog transkripta podvucite sve one jedinice i oznake koje bi
trebalo da budu izbačene da bi transkript bio orijentisan na sadržaj:
68. U narednom segmentu transkripta podvucite sve delove koje smatrate da pripadaju
spontanom razgovornom jeziku.

69. Navedite nekoliko načina beleženja imena učesnika u razgovoru:

a) NIK, b) Nikola, c) A.

70. Programi za anotaciju jezičkih korpusa zasnivaju se na a) ........ b) ........

Programi koji anotiraju gramatičku strukturu iskaza (??) zasnivaju se na pravilima koja su
utvrđena u gramatici ili na statističkoj, probabilističkoj metodi.

71. Poseban problem za parsere predstavlja govorni jezik zbog:

a) negramatičnih struktura, b) netranskribovanih prozodijskih obeležja.

72. Napišite glosu za sledeći iskaz u srpskom: Nikad ne jedem ribu.

Ovo je primer na mekendonskom, ako neko zna nek napiše:

Makedonski glosiran na engleskom: Riba ne jadam.fish not eat.1Sg‘ As for fish, I don’t
eat it.’

73. U lingvistici se koriste termini rečenica i iskaz. Navedite bar jednu definiciju svakog od
tih pojmova:

Реченица је скуп речи која има одређено значење.

Реченица је изговорена или написана мисао.

Реченица је део текста који садржи глагол у личном глаголском облику. 

Iskaz je rečenica kojom se nešto tvrdi ili poriče i koja za razliku od drugih smislenih
rečenica jedina ima istinitosnu prednost kao svoje primarno svojstvo.

 74. Pretpostavimo da posedujete 10 snimaka skupštinskih debata, 8 emisija dijaloškog tipa sa

radija i 10 snimaka svakodnevnih razgovora među prijateljima. Svaki od njih treba sačuvati
kao poseban dokument (fajl). Koje biste oznake (imena) fajlova mogli upotrebiti?

Neke vremenske jedinice treba obavezno navesti u osnovnom zaglavlju transkripta u

vezi sa situacijom snimanja: Datum, vreme snimanja, mesto snimanja.

75. Neke vremenske jedinice treba obavezno navesti u osnovnom zaglavlju transkripta u vezi
sa situacijom snimanja:

Ranije je trebalo posebno beležiti u transkriptu vremenske jedinice poput sata, minuta,
sekundi. Važno npr. u stresnim situacijama (piloti, vozači, dejstvo lekova i sl.).

76. Navedite uobičajene socijalne karakteristike sagovornika koji navode na početku

dokumenta –transkripta: a) godište, b) obrazovanje, c) socijalni status d) pol.
77. Nerazumljiv govor se može na više načina označiti. Navedite primere

(nrz), xxx

78. Ponavljanja se mogu označiti na dva načina:

Ili se beleži  izgovor svakog ponovljenog izraza ili se jedan navodi pa se stavlja posebna
oznaka za broj puta koji se ponavlja. 

79. Preklapanje iskaza dva sagovornika se najčešće označava uglastim zagradama:

< >, [ ]. *  *

80. Pauze (.).,

81. Produžavanje izgovora jednog glasa može da se označi na više načina, a najčešće:

/:/ da: Ako produžava glas i pravi pauzu dve dvotačke??? (CA). Ili se više puta ponovi slovo:
daa

82. Paralingvističke komponente govora mogu biti:

Paralingvistička ponašanja: plakanje, smejanje, kašljanje, coktanje, stenjanje.

83. Kako se može označiti paralingvističko obeležje ‘’smeha’’?

Npr. (smeh) (smeje se), @, @@@

84. Zbog čega se ne zapisuju sva neverbalna i situaciona obeležja u transkriptu?

Nisu relevantna za transkripciju.

*slogotvornost obelezava tackom koja se stavlja ispod.

recenice:

Videla sam malopre tvoju uvrnutu prijateljicu. [vi.dɛ.la.sam:a.lo.pre tvo.ju:vr.nu.tu

pri.ja.tɛ.ʎi.ʦu]

-dental ispod d, i luk iznad ts, dodaje se postolje i na svako t u toj rečenici
2. Ja sam Ivan Zeljković, a ovo je kviz Želite li da postanete milioner.

3. Hoceš li da ti kupim malu ili veliku lutku?

4. Anka je vrlo vredna kad hoće.

5. Ja bih bio srećan kad bih bio najjači. ja.bih bi.o sre.can kad.bih bi.o naj:a.ci

schwa nije standardno za srpsku transkripciju, to je samo za dijalekte, prizrensko-timočki, jer

oni tako izgovaraju to kratko e
Pravilo o podeli slogova kada u reči postoji neka suglasnička grupa.

a) granica sloga je ISPRED suglasničke grupe

1. ako se u sredini reci nadje vise suglasnika od kojih je na prvom mestu neki strujni ili
sliveni (po-šta, ma-čka);

2. ako se u grupi suglasnika na drugom mestu nalazi neki od sonanata j, v, r, l ili lj, a ispred
njega bilo koji drugi suglasnik sem sonanta (to-pla, do-bra)

b) granica sloga je IZMEĐU suglasnika

1. ako grupu suglasnika čine dva sonanta (tram-vaj, av-li-ja)

2. ako grupu suglasnika čine praskavi suglasnik na prvom mestu i neki drugi suglasnik osim
sonanata j, v, r, l i lj na drugom (lep-tir, ve-rid-ba)

MULTIMODALNOST

Ja sam to glosiranje na srpskom stavio, sad sam zaboravio recenicu, ali tipa glagol u
infinitivu pa tacka, pa lice i broj, ili imenica u nominativu, pa tacka, pa padez i broj. to sam
lupao skroz, ali oni su izgleda bili zadovoljni.