Милан Тасић

Интонација у
савременом
српском језику

Грац, 5. јул 2007.

Gralis 2007

1
 ПРОЗОДИЈА
 Прозодија у ужем смислу (акценат)
 Интонација:
 Мелодија
 Сегментација

 Темпо

 Интензитет

 Логички акценат

2
 Интонација је крајње индивидуално
обележје сваког појединца; она је, заједно с
бојом гласа и другим физичким особинама
говора, нешто као отисак прста за једног
говорника.

3
 У лаичким представама она се поједноста-
вљено дели на „добру“ и „лошу“, а за њу се
највише интересују глумци, рецитатори,
спикери на радију и телевизији и они који
желе да постану добри говорници.

4
 Одвајкада, добри говорници препознају се
махом по својој интонацији, а само мањим
делом по лексици и синтактичким
особинама.
 Због тога, у нечијем говору можемо
уживати сатима, док други постају заморни
већ после две-три реченице без обзира на то
шта они говорили.

5
 Интонационе особине нечијег говора су
нарочито важне када треба коректно
пренети одређену информацију или када
треба нечију пажњу задржати нешто дуже
(предавања, вести, позориште, јавни
наступи...).

6
 Интонација се не може стандардизовати,
она се само може описивати

7
 Ипак, одређена, неписана правила постоје
за говор радио и телевизијских водитеља и
спикера, као и за глумце у различитим
улогама, а добри писци увек имају на уму
ритмичко-мелодијску страну својих
реченица и некада то и наглашавају кршећи
правописна правила (о запетама у делима
Милоша Црњаског, на пример, писани су и
посебни радови).
8
 1. Мелодија реченице
 Мелодија реченице се сматра најважнијом
компонентом интонације.
 За свачији говор постоји средњи тон, који
се посебно одређује.

9
 Варирање средњег тона ка вишим или
нижим вредностима управо чини мелодију
реченице.

10
 Одступања од основног тона могу бити
постепена или скоковита.

11
 А) Упитна мелодија
 Упитну мелодију карактерише (нагло)
подизање тона на:
 упитној заменици, прилогу или партикули;
 речи која се налази у средишту питања;

 на крају реченице.

12
 Упитнамелодија често се комбинује с
логичким акцентом и појачаним
интензитетом говора.

13
Хоћемо ли вечерас ићи у биоскоп?

14
Хоћемо ли вечерас ићи у биоскоп?

15
Хоћемо ли вечерас ићи у биоскоп?

16
 Б) Изјавна (информативна) мелодије

 Ове реченице карактерише мање-више

равна мелодија реченице, с јасно
спуштеном мелодијом на крају.

17
 Врх мелодије налази се на речи која је
носилац информације.

18
 Нема скоковитих одступања од мелодије,
осим када се таквом реченицом жели
постићи изразита експресивност.
 Тада се скоковитост мелодије комбинује с
логичким акцентом и променом
интензитета и темпа говора.

19
Вечерас нећемо ићи у биоскоп.

20
Вечерас нећемо ићи у биоскоп.

21
Вечерас нећемо ићи у биоскоп.

22
 В) Узвична мелодија
 Узвична мелодија је изразито скоковита или
изразито равна (с најчешће једним
израженим мелодијским врхом).
 На крају реченице тон је најчешће раван.

23
 Узвичну мелодију прати скоро увек
промена интензитета и темпа говора, као и
логички акценат.

24
Вечерас нећемо ићи у биоскоп!

25
Вечерас нећемо ићи у биоскоп!

26
 2. Сегментација
 Говор се може сегментирати:
 паузом,
 комбинацијом паузе и мелодије реченице

 само мелодијом реченице (спуштањем или

подизањем тона).

27
 Говор се сегментира и због физичких
ограничења говорног апарата (удисање),
али и због потребе да се раздвоје поједине
информативне целине.

28
Вечерас нећемо ићи у биоскоп, јер приказују

лош филм. Ићи ћемо у позориште,

јер гостује представа Бољшог театра.

29
Вечерас нећемо ићи у биоскоп, јер приказују

лош филм. Ићи ћемо у позориште,

јер гостује представа Бољшог театра.

30
 3. Темпо
 Темпо говора је такође изразито
индивидуална особина.
 Промене темпа говора јесу, у ствари,
промене у односу на средишњи темпо
нечијег говора.

31
 Промене у темпу говора указују на
интензитет осећања која се исказују или на
важност информације која се преноси.

32
Вечерас нећемо ићи у биоскоп, јер приказују

лош филм. Ићи ћемо у позориште,

јер гостује представа Бољшог театра.

33
 4. Интензитет
 И интензитет говора је изразито
индивидуална особина.
 Промене интензитета говора прате се у
оквиру средњих вредности за појединог
говорника.

34
 Променама интензитета постиже се
фокусирање пажње слушалаца на
најбитније елементе информације (појачан
интензитет) или исказивање неког осећања
(у зависности од врсте осећања мењаће се и
интензитет: бес и љутња – појачан; туга,
стидљивост и сл. – смањен интензитет).

35
Вечерас нећемо ићи у биоскоп, јер приказују

лош филм. Ићи ћемо у позориште,

јер гостује представа Бољшог театра.

36
Вечерас нећемо ићи у биоскоп, јер приказују

лош филм. Ићи ћемо у позориште,

јер гостује представа Бољшог театра.

37
 5. Логички акценат
 Логичким акцентом посебно наглашавамо
реч која је централни део информације.
 Логичким акцентом може се у потпуности
изменити смисао информације која се
преноси.

38
 Понекад говорници коришћењем логичког
акцента указују на скривена значења
појединих исказа.
 С друге стране, лоша дистрибуција
логичких акцената може слушаоце довести
у заблуду, што се каткада обилато користи.

39
Вечерас нећемо ићи у биоскоп, јер приказују

лош филм. Ићи ћемо у позориште,

јер гостује представа Бољшог театра.

40
 Ниједна компонента интонације не може се
посматрати и тумачити самостално, без
комбинације с другим компонентама.
 Број ових комбинација није ограничен и
зависи од говорниковог талента.

41
 Интонација је онај језички елемент који
поједине говорнике чини добрим
приповедачима, друге добрим спикерима,
треће добрим глумцима.
 Наравно, претпоставка је да говорник мора
поседовати и друга језичка знања и имати
богат лексички фонд.

42
 Интонација је онај језички елемент у коме
лежи тајна формула једног језика.
 Тајна је, јер је готово немогуће истражити
све могућности које она пружа.

43
 Она је со језика, најважнији зачин.
 Као што неслано јело није укусно, тако се
не може јести ни преслано јело.
 Као што вишак соли штети организму, тако
и говор који је превише експресиван не
можемо успешно пратити.

44
 Задатак лингвиста није да пропишу, него да
опишу интонацијске вредности и утврде
интонацијске типове.

45