Ideologija i telesne tehnike

Marsel Mos “Telesne tehnike”,

Journal de Psychologie, 1936.
Pojam telesne tehnike:

Telesne tehnike: načini kako se ljudi, u raznim

društvima, služe svojim telom

Kako konceptualizovati ove tehnike?

Kako teoretizovati razlike u telesnim tehnikama

(npr. različite tehnike plivanja, tehnike kopanja,
koračanja)?
Ženski hod:

Opuštene mišice ruku (uticaj Holivuda)

Devojke odgajane u manastiru: hod stisnutih pesnica

“Životinjo jedna, stalno ideš otvorenih šaka!”

Bernardino Pinturicchio, Sv. Antonije opat i sv. Pavle Pustinjak, 1492.
“Carnalis stimulatio”
Sandro Botticeli, Primavera, c. 1482
Charles Le Brun, Entry of Louis XIV into Dunkirk, 1662
“Te “navike” ne variraju naprosto od osobe do osobe, zavisno
od podražavanja, one se naročito menjaju zavisno od društva,
odgoja, pravila pristojnosti i mode, prestiža. (..) moj je
zaključak da se ne može imati jasan uvid u ove pojave, trčanje,
plivanje itd. ako se u sve to ne uvede trostruko gledanje na
stvari umesto jednog stanovišta, bilo ono fizičko ili mehaničko,
poput, na primer, anatomske i fiziološke teorije hoda, ili,
naprotiv, psihološke ili sociološke teorije. Neophodno je
trostruko stanovište, stanovište “totalnog čoveka”.”
„Deca i odrasli podražavaju uspele radnje, i to radnje koje su pred njima
uspešno izvele osobe u koje imaju poverenja i koje su za njih autoritet.
Radnja se nameće odozgo, spolja, čak i kada je isključivo reč o biološkoj
radnji koja se tiče tela.“

Hod žena iz plemena Maori : „te žene pri hodu imaju izvestan gait, tj. na
svojevrstan način nemarno, a ipak skladno njišu kukovima, što nam deluje
nezgrapno, ali se Maori tome beskrajno dive. Majke uče svoje kćeri
takvom načinu kretanja koji se zove „onioi“. Čuo sam ponekad kako majke
kažu kćerima: „ti ne praviš onioi“, kad se neka devojčica ne bi tako njihala.
To je stečen (naučen), a ne više prirodan način hoda. Uopšte uzev, možda
kod odraslog čoveka i ne postoji „prirodan način“.“
„U čemu je razlika između tradicionalnog delotvornog čina
religije, tradicionalnog delotvornog simboličkog, pravnog čina,
činova zajedničkog života, moralnih činova, s jedne strane, i
tradicionalnog čina samih tehnika, s druge? U tome što vršilac
čina smatra tehnički čin činom mehaničke, fizičke ili
fizičko-hemijske prirode i što ga vrši s takvim ciljem.“
Vršenje tehničkog čina, poimanje tehnike uopšte pretpostavlja
zaslepljenost za društveni karakter tehnike i tehničkog čina.
Hexis (starogrčki) – Habitus (latinski)

Hexis – dispozicija (sposobnost) koju neko poseduje (veština,

obrazovanje, telesno držanje..)

Arete – originalno aristokratska vrlina vezana za visoko poreklo

i ispoljavala se kao hrabrost u boju i raskošan način života

“Euexia, literally ‘‘good bodily disposition,’’ may be located in

muscles and sinews as well as in the overall manner of walking
speaking, and carrying oneself, is bound up with the more
abstract ancient notion of aretē, or virtuosity, to the extent
that for the Greeks, such virtuosity inhered in corporeality,
inseparable from bodily actions”
Debra Hawhee, “Bodily Arts: Rhetoric and Athletics in
Ancient Greece”
Kalos a Kagathos (Lepi i Dobri ) – etika je direktno upisana u
lepo telo i njegovu dispoziciju

Lepo telo i hexis znače božanski charis – sjaj dobijen od bogova

Antikythera Youth
Atička vaza, 500-480 pre n. e., Ahilleus i Hektor
Vaza Chigi, Veii, oko 650 pre naše ere, hoplitska falanga
Vaza Chigi, oko 650 pre naše ere: hoplitska falanga
Kompromisna ideološka formacija:
Zauzdavanje aristokratskog hubrisa egalitarističkom
ideologijom:

sophrosyne – umerenost, srazmera, samovladanje

eprimeleia - budni nadzor nad sobom
melete - teške i stroge discipline
„Njemu (Anaksagori iz Klazomene) je imao
(Perikle) da zahvali i za ozbiljnost lica, koje
se retko moglo nagnati na smeh, za
umerenost u hodu, za dostojanstven
položaj haljina, koje ni u beseđenju nikakvo
uzbuđenje nije remetilo, za mirnu
modulaciju glasa, kao i za neke druge
osobine koje su svakog ispunjavale
divljenjem.“

Plutarh, „Perikle“, u: Slavni likovi antike

Pjer Burdije (Pierre Bourdieu) – francuski sociolog

Zasnovao svoju teoriju ideologije na pojmu habitusa

Društveni svet ne funkcioniše prema logici svesti, već na način

prakse, mehanizma itd

“Habitus je praktični smisao, društvena nužnost pretvorena u

prirodu, transformisana u motornu shemu i telesni
automatizam; to je ono što uzrokuje prakse, što ih čini
opskurnim u očima njihovih proizvođača; čini ih razumnim, tj,
prožetim zdravim razumom (common sense). Upravo iz razloga
što agenti nikada potpuno ne znaju šta čine, njihovi činovi
imaju više smisla nego što oni znaju.”
Pjer Burdije, “Logika prakse”
“Telesni hexis jeste realizovana politička
mitologija, otelovljena, transformisana u
permanentnu dispoziciju, trajan način
stajanja, govorenja, hodanja i pomoću toga
osećanja i mišljenja. Opozicija između
muškog i ženskog je realizovana u stavu, u
gestovima i pokretima tela, u formi opozicije
između pravog i povijenog, između čvrstoće,
uspravnosti i direktnosti (muškarac gleda ka
napred, pravo i direktno ka protivniku), i
odmerenosti, uzdržanosti i fleksibilnosti”
- Telo = ovaploćena ne-diskurzivna stenografija
društvene kulture
- Habitus i heksis nisu svesni [ = antropološko
„nesvesno“]
- Habitus je otisak koji u individuu utiskuju uslovi
njegove društvene egzistencije, njegovog položaja
u društvenim poljima
Različiti habitusi muškarca i žene uzrokuju
podelu rada u ovim društvima.

U savremenim društvima podela habitusa

uzrokuje podelu na mentalni i fizički rad, što je u
isto vreme obeležje klasne podele.