Socijalna Psihologija

Socijalna kognicija – način na koji ljudi razmišljaju o sebi i o socijalnom svetu,

uključujući načine na koje biraju, tumače, pamte i koriste socijalne informacije
Dve različite vrste soc. kognicije:
- brza i automatska
- Kontrolisano razmišljanje – ono je namerno i u njega se ulaže više truda
Obično su ove dve vrste dobro usklađene
Automatski pilot: Površno razmišljanje
- Automatsko mišljenje – kao razmišljanje koje nije svesno, ni namerno,
već nevoljno i u koje se ne ulaže napor
- Pomaže nam da razumemo nove situacije tako što ih povezuje sa našim
prethodim iskustvima
- Ljudi koriste sheme, a to su saznajne strukturirane celine koje ljudi
stvaraju kako bi organizovali svoje znanje o socijalnm svetu – utiču na
informacije koje ljudi uočavaju, o kojima misle i koje pamte
- Stereotipi – primer: Afroamerikanci se češće dovode u vezu sa oružjem
nego belci
- Korsakovljev sindrom – ljudi gube sposobnost stvaranja novog pamćenja
i moraju svakoj situaciji da pristupe kao da se s njome sreću prvi put, iako
su je doživeli mnogo puta pre toga. (ljudi koji izgube sposobnost čuvanja
shema, izmišljaju nove)
- Harold Keli – istraživanje na grupama studenata sa ekonomskog fakulteta
(jednima rečeno da im je gostujući predavač „hladan“, drugima da je
„drag“) (ona vežba sa osobinama što smo radili)
- Kada su infrmacije koje dobijamo dvosmislene, više se koristmo
shemama
- Sheme – vodič kroz pamćenje – Ljudi ne pamte sve doslovno, nego
pukotine u sećanju ispunjavaju shemama
- Istraživanje Linde Karli – priča o Barbari i Džeku (dva kraja prsidba i
silovanje) nakon dve nedelje dve grupe koje su slušali priče su trebale da
kažu čega se sećaju.. ugl, iznmslili su dosta toga, popunjavali rupe u
sećanju
- Dostupnost – stepen u kome su sheme i koncepti na najistaknutijem
mestu u nečijim mislima ii zbog čega je verovatno da će biti upotrebljeni
kada se donose sudovi o socijalnom svetu
- Dve vrste dostupnosti:
o Trajno dostupne sheme zahvaljujući prošlom iskustvu
 o Trenutno dostupne – shema nije uvek dostupna, ali može biti
udešena nečim o čemu je osoba razmišljala ili je radila pre nego što
se susrela sa nekim događajem
- Udešavanje – proces kojim skorija iskustva povećavaju dostupnost neke
sheme, osobine ili iskustva(javlja se brzo, nenamerno i nesvesno)
- Sheme se mogu održati i nakon što su se pokazale netačnim
- Efekat postojanosti – nalaz da verovanja ljudi o sebi i o socijalnom svetu
ostaju pstojana i nakon što je dokaz u prilog ovim verovanjima opovrgnut
- Samoispunjujuće proročanstvo: Slučaj u kom ljudi imaju očekivanja o
tome kakva je druga osoba, što onda utiče na to kako će se oni ponašat
prema njoj, a to će uticati na to da se ta osoba ponaša saglasn prvobitnim
očekivanjima, čineći tako da se očekivanja ljudi obistine – može imati
strašne posledice (onaj primer sa školom, ako učiteljica vidi nekog kao
dobrog učenika, to će i biti i obrnuto)
- Robert Merton – „vladavina greške“ – u kojoj ljudi navode stvarni sled
događaja kao dokaz da su (bili) u pravu od samog početka
- Jedno istraživanje potvrđuje da se samoispunjujuće proročanstvo češće
javlja kod ispitivača koji su rasejani i nekoncentrisani
- Kultura u kojoj odrastamo – važan izvor naših shema
- Pamćenje nam je dobro za stvari koje su nam bitne
- Mentalne prečice koje ljudi korste da bi brže i efikasnije doneli sudove –
Heuristike u rasuđivanju – u većini slučajeva su krajnje funkcionalne i
korisne, ali postoji mogućnost greške
- Heuristika dostupnosti – saznajno pravilo pri kome ljudi donose svoje
sudove na osnovu lakoće kojom nešto mogu prizvati u svest (npr. ako
Daca pita da li sam ja štreber i mi se lako setimo situacija kad je ona učila
onda donosimo zaključak da jeste, al ako se sa lakoćom setimo više
primera kada nije učila onda zaključujemo da nije štreber :P)
- Heuristika reprezentativnosti – mentalna prečica kojom ljudi klasifikuju
objekte s obzirom na to koliko su slični tipičnom slučaju (npr. Kada na
osnovu nečijeg izgleda zaključimo odakle je.. Tipa ako vidiš turistu na
Jadranu koji je plav u sandalama ii crven ko rak od Sunca, il je Čeh il je
Nemac)
- Informacije o bazičnim zastupljenostima – informacija o frekvenciji
članova različitih kategorija u nekoj populaciji (npr. Procenat nemačkih
turista i domaćih)
- „Uzimanje zdravo za gotovo“ – Heuristika pomaka sa uporišta –
mentalna prečica kojom ljudi koriste neki broj ili vrednost kao polaznu
tačku i zatim se nedovoljno pomaknu od tog uporišta
 - Automatsko mišljenje je učestalije i prevladava nad svesnim i
namernimmišljenjem i razmišljanjem
- Mišljenje postaje automatsko kroz iskustvo
- Rasno profilisanje – zvaničan postupak prema ljudima baziran na osnovu
njihove rase, etničkog ili nacionalnog porekla, umesto da bude zasnovan
na osnovu njihovog ponašanja
- Kontrolisano razmišljanje – razmišljanje koje je svesno, namerno,
dobrovoljno i u koje se ulaže trud – ipak automatsko mišljenje se može
javiti u pozadini bez imalo svesno uloženog napora
- Kontrolisano mišljenje zahteva motivaciju i trud
- Glbertova teorija o automatskom verovanju – Prema Danielu Gilbertu,
ljudi u početku veruju svemu što čuju i vide. Oni zatim ocenjuju da li je
ono što su videli ili čuli bilo zaista tačno ili ne prihvataju to ako je
potrebno. Drugi i treći deo procesa, u kojima ljudi ocenjuju i ne
prihvataju informaciju, zahtevaju vreme i trud. Ako su umorni ili
zaokupljeni nečim drugim, teško će se javiti ovi delovi procesa, što
povećava verovatnoću da će verovati lažnim podacima.
- Potiskivanje misli – pokušaj da se izbegne razmišljanje o nečemu što nas
muči – proces motrenja (automatski deo sistema), traži dokaz da će se
neželjena misao nametnuti u svesti – kada je neželjena misao otkrivena ,
više kontrolisani deo sistema (proces delovanja), stupa na scenu. – Voljni,
svesni pokušaj da sami sebi odvratimo pažnju nalazeći nešto drugo o
čemu ćemo da mislimo (ova dva procesa rade u tandemu)
o Kada smo umorni, svesni, kontrolisani deo zakazuje
- Bolje je otvoreno govoriti o problemu, nego ga pokušati suzbiti
- Zamišljanje „šta bi bilo kad bi bilo“ – menjanje u mislima nekog apekta
prošlosti, koje je naročito prisutno ako je neki događaj mogao da bude
izbegnut – svesno je i zahteva trud, nije uvek namerno i voljno

Socijalna percepcija

Pitanje tačnosti opažanja osoba

- Koje se greške dešavaju prilikom opažanja ljudi, kako se one mogu
otkloniti? – pitanje koje je navelo da se istraživanje na ovu temu pokrene
- Objektivistički pistup – ima za cilj da utvrdi kolika je objektivna tačnost
socijalne percepcije – pravac se suočava sa ozbiljnim problemima
 o Nedostajao je jasan i zajednički teorijski okvir (javljaju se spiskovi
fenomena i grešaka u opažanju sa razmim nazivima datim od
strane raznih naučnika koji su se međusobno preklapali)
o Za ocenu tačnosti potrebna su tri elementa: perceptivna situacija
(koja sadrži informacije o osobi koja se procenjuje), perceptivni
odgovor (iskaz u kojem procenjivač nešto saopštava o opaženoj
osobi), i kriterijum (služi kao pokazatelj u kojoj meri procenjivačev
opis zaista odgovara osobini opažene osobe
o Najveći problem je utvrđivanje adekvatnog kriterijuma (jer niti
jedna tehnika koja se koristi (procene eksperata, psiho testovi..)
nije nepogrešiva. – najekonomičniji i najčešći kriterijum je procena
drugih
- Subjektivistički pristup - rasvetliti proces zaključivanja o drugim
osobama i da se taj proces uporedi sa nekim ligičkim standardima – da se
može reću u kojoj je meri proces zaključivanja logički ispravan
o Na početku su ta istraživanja bila ateorijskog karaktera, a kasnije
su bila vođena teorijskim modelom (Ašova istraživanja)
Prepoznavanje emocija
Sapir-Vof: prepoznati znači imenovati
- Danalp – u labaratoriji ljude izlagao situacijama koje provociraju različite
emocije, a onda slikao njihova lica
- Ekmanova istraživanja emocija – 215 ispitanika – fotografije sa izrazima
lica koji predstavljaju neku emociju i ispitanici su trebali da povežu
fotografiju sa emocijom
o Ljudi u različitim kulturama izražavaju emocije na isti način
o Drugo istraživanje među ljudima koji nemaju dodir sa modernim
civilizacijama (Forejci – malobrojno pleme u Novoj Gvineji) –
velik postotak prepoznavanja emocija sa fotografije (strah i
iznenađenost nisu najbolje prepoznavali – Ekman smatra da strah i
iznenađenost u životima tih ljudi idu zajedno)
- Ekman smatra da se veliko slaganje uz manje kulturne različitosti može
objasniti postuliranjem dva procesa. Za prvi proces je odgovoran
emocionalni signalni sistem, koji, čim se neka emocija javi, izrazi tu
emociju preko facijalne ekspresije, glsa ili telesnih pokreta. Ovaj
emocionalni signalni sistem zasnovan je na urođenim mehanizmima.
Simultano ili neposredno nakon javljanja emocionalnih signala, otpočinje
drugi proces – emcionalna regulacija, kojom se izrazi emocija podešavaju
 pravilima koja važe u određenoj situaciji. Pravila prikazivanja
(regulatorni obrasci) zasnovana su na socijalnom učenju.
- Prepoznavanje emocija preko zvučnog zapisa (bes, strah, sreća, tuga,
nežnost) – tačnost od 70%

Formiranje impresije – vazan zadatak koji sebi skoro svakodnevno

postavljamo
- Impresije o drugima se formiraju veoma brzo
- Po pravilu impresije su bogate detaljima
- Kako mi formiramo impresiju o drugim ljudima i koje su karakteristike
tih mpresija?
- Solomon Aš (socijalni psiholog) geštaltističkog opredeljenja:
o Smatrao je da prva impresija nije jednostavna suma prikupljenih
podataka, kako bi to predvidela sumativna hipoteza (puko
prikupljanje određenih osobina o nekome)
o Aš smatra da prva impresija sadrži nešto više, a da to nije halo-
efekt (on smatra to prejednostavnim)
o On je smatrao da je prva impresija složena celina u kojem elementi
stupaju u međusobnu interakciju i daju celini kvalitativno novo
značenje (Geštalt shvatanje)
o Istraživanja na studentima (dobijali nekoliko atributa pa morali
opisati osobu sa tim atributima)
- Centralne crte:
o Onaj zadatak sto smo radili (inteligentan, efikasan, marljiv,
srdačan, odlučan, praktičan, obazriv –grupa A,
inteligentan, efikasan, marljiv, hladan, odlučan, praktičan, - grupa
B) kad je samo jedna osobina različita
o Centralne i periferne crte (srdačan-hladan centralna crta), nisu sve
crte centralne (zamenio je ovu gore sa učtiv-neučtiv i nije dobio
velike razlike u impresiji)
o Višner – da li će neka crta biti centralna ili ne , zavisi od toga
koliko ostale crte koreliraju sa tom crtom. Ako visoko koreliraju,
crta će se ponašati kao centralna, a ako nisko, ponašaće se kao
periferna
- Efekat primarnosti
o Druga zakonitost koju je Aš uočio
o Iste osobine kao i u prvoj i drugoj grupi ali čitane obrnutim
redosledom
o Osobine koje su prve pročitane imaju veći uticaj
 o Lačins potvrdio efekat primarnosti sa eksperimentom o dečaku
(stidentima davao opise dečaka, jednoj grupi prve su bile introverte
osobine, drugoj ekstrovertne) PAMETNI STE, ZNATE ŠTA SE
DESILO
o Za efekat primarnosti nude se tri objašnjenja prve informacije
imaju najveći uticaj na stvaranje slike o nečemu, nadolazeće
informacije samo potvrđuju već nastalu sliku, na kasnije
informacije se ne obraća pažnja jer dolazi do zamora.
o Efekat recencije – kasnija informacija ima veći uticaj na impresiju
od ranije informacije (retko se sreće)
- Harold Keli – potvrdio Ašov eksperiment i u životnoj situaciji (grupa
studenata i profesor, jednima rečeno da je srdačan, jednima da je
hladan...)
Proces socijalne kognicije
- Proces zaključivanja o osobinama ljudi ili izvođenja atribucija iz
čovekovih postupaka, viđen je kao deo jednog šireg procesa, razumevanja
socijalne situacije uopšte
- Proces obrade informacija čije univerzalne komponente su pažnja,
opažanja, pamćenje i suđenje
- Obrada i skladištenje informacija su procesi koji zahtevaju značajne
resurse sistema koji ima svoje ograničene kapacitete (upravo zbog štednje
da bi sve stalo na jedno mesto dolazi do grešaka u zaključivanju)
- Hajder – čovek kao „kognitivna škrtica“
Halo-efekt: procena jedne sobine utiče na to kako će se proceniti druge osobine
- Trorndajk – prvi imenovao i ispitivao halo-efekt
- Havelka – nekoliko načina za izbeći halo-efekt
o Smanjuje se ako procenjivač bolje poznaje procenjivanu osobu
o Smanjuje se ako se procenjuju osobine izražene u terminima
ponašanja nego u vidu atributa
o Smanjuje se ako procenjivač pprocenjuje više osoba po više
osobina
o Obuka procenjivača, gde mu se ukazuje na ovu moguću grešku
takođe umanjuje halo-efekt
- Samoispunjavajuće proročanstvo – imate to već ponovljeno gore
o Pigmalion efekt
 - Prividne povezanosti – tendencija da ljudi vide povezanost između
nečega i kada ona ne postoji ili postojeću povezanost vide kao znatno
veću nego što ona jest (npr.stereotipije)
o Javljanju prividnih povezanosti između grupa i osobina pogoduje
njihova istaknutost (grupa manjinska, osobina retka) – Hamliton i
Giford (sklonost da se manjinskim grupama pripisuju negativne
osobine) veća pažnja se poklanja ako neko iz manjinske grupe
učini nešto loše

Teorije atribucije

- Teorija unutar socijalne psihologije koja nastoji da objasni kako ljudi u

svakodnevnom životu tumače tuđe i vlastito ponašanje – teorija atribucije
- Atribucija – pripisivanje uzroka zbivanjima, pre svega uzroka tuđem i
vlastitom ponašanju
Hajderova teorija atribucije
- Koreni atribucione teorije
- Aaustrijski psiholog Frica Hajder (geštalt)
- Ljude opažamo kao relativno stabilne izvore akcija, namera i osobina.
- Ljudi imaju potrebu da učine svet oko sebe što shvatljivijim i
predvidivijim, da bi se u njemu sigurnije osećali i kontrolisali
- Ljudi – „lajički naučnici“ spremni da poduzmu „naivnu analizu akcije“
(jer traže objašnjenje i uzroke ponašanja drugih ljudi)
- Hajder i Zimelova – puštali ispitanicima film o kretanju dva trougla,
jednog kruga i nekoliko pravih linija – 69 od 70 ispitanika su film
interpretirali kao ljubavnu priču (prepoznavali namere i emocije u
kretanju geometrijskih figura
- „Naivna analiza akcije“ – nepersonalan uzrok (zbivanje bez ičije namere)
i personalan uzrok ( sa namerom)
Kelijeva teorija atribucije
- Keli prvi upotrebio termin teorija atribucije
- Model kovarijacije – normativni model
- Posmatrač bi trebao da traga za uzrocima ako je racionalan
- Gilbert: „Obični ljudi misle kao socijalni psiholozi“
- Kelijev cilj analize – nije da se objasni kako posmatrač dolazi do
zaključka, već gde smešta taj uzrok (da li je za ponašanje odgovorno
nešto u osobi, nešto u situaciji ili nešto u stmulsu)
 - Da bi došao do zaključka, posmatrač uzima u razmatranje tri vrste
informacija:
o Doslednost – da li se takvo ponašanje osobe X prema entitetu javlja
konzistentno u vremenu ili ne
o Distinktivnost – da li se osoba X ponaša na taj način samo u
prisustvu entiteta Y ili i u prisustvu drugih entiteta
o Konsenzus – da li i ostale osobe se tako ponašaju prema entitetu Y
ili ne
- Lesli MekArtur izvela proveru Kelijeve teorije u svom doktorskom radu
Atribucije postignuća
- Kako ljudi objašnjavaju postignuće, ponašanje čija je namera da se
postigne unapred postavljen cilj
- Eksperiment iz 1970. Bernard Vajner i Andre Kukla – 20 ispitanika
trebalo da se stave u poziciju učitelja i da označe koliko bi nagradili ili
kaznili učenika koji je postigao rezultat koji im je saopršetn (rezultati:
Izvanredno, vrlo dobro, granično, umereno neuspešno, potpuno
neuspešno), uz to dobili su još informacije kolike su sposobnosti učenika
(visoke/niske) i da li se trudio
o Što je veći uspeh, veća pohvala
- Vajner – izdvojio tri dimenzije po kojima se mogu razlikovati atribucije:
o Mesto uzročnosti (unutrašnje/spoljašnje) – da li je uzrok u osobi ili
van nje
o Kontrolabilnost – koliko je neki uzrok pod voljnom kontrolom
o Stabilnost – neki uzroci su nestabilni jer se u bliskoj budućnosti
mogu promeniti (sreća, prehlada, umora...)
Posledice atribucija
- Po Vajneru posledice atribucija su višestruke i značajne
- Osnovni predmet interesovanja Vajnerove teorije je uticaj atribucije na
motivaciju – bez obzira koliko su tačne ili netačne atribucije utiču na
motivaciju i kasnije postignuće
Atribucije i depresivnost
- Ukoliko ljudi budu izloženi ishodima koji su nepredvidivi i van njihove
kontrole postaju da se ponašaju – bespomoćno

Atribucione pristrasnosti
– Atribucija u svoju korist – pristrasnost u atribuiranju sopstvenog ponašanja
■ Sinonimi: odbrambena atribucija, hedonistička pristranost/atribucija,
pristrasnost u službi ega, eng. self-serving bias)
– Fundamentalna greška atribucije – pristrasnost u atribuiranju tuđeg
ponašanja
■ Sinonim: osnovna atribuciona greška/pristrasnost
– Atribucija vlastitog i tuđeg ponašanja – pristrasnost koja se tiče
različitog atribuiranja sopstvenog i tuđeg ponašanja
■ Sinonim: razlike između učesnika/izvođača/aktera i posmatrača

Fundamentalna greška atribucije

- Jones and Harris (1967) – Ispitanici čitaju tekst koji podržava ili ne
podržava Fidela Kastra i treba da procene u kojoj meri pisac teksta
pristalica Kastra
- – Polovini ispitanika u obe grupe (za/protiv) je rečeno da je pisac teksta
sam odabrao da piše tekst za/protiv Kastra, a drugoj polovini da je o
njegovoj poziciji odlučivalo bacanje novčića – Rezultati?
- U obe situacije (sopstveni izbor / novčić) ispitanici su procenjivali da je
pisac teksta u većoj meri pristalica Kastra kada je pisao tekst ZA nego
kad je pisao tekst PROTIV – Zašto ako je bacanje novčića odredilo koju
će verziju pisati?
- Ispitanici su u nedovoljnoj meri uzimali u obzir situacioni faktor
(bacanje novčića), a precenjivali su dispoziciono objašnjenje!
- Pristrasnost o objašnjavanju uzroka ponašanja drugih ljudi
- Tendencija potcenjivanja sredinskih faktora (situacije) i precenjivanja
dispozicionih faktora (ličnosti osobe) kada objašnjavamo ponašanje
drugih
- Skloni smo da ponašanje druge osobe pripisujemo njenim trajnim
osobinama (dispozicijama)

Atribucija u svoju korist

- Pristrasnost u objašnjavanju sopstvenog ponašanja
- Uspeh se pripisuje unutrašnjim (dispozicionim faktorima), a neuspeh
spoljašnjim (sredinskim) faktorima
- U osnovi ove atribucije leži potreba da se održi pozitivna slika o sebi
Komunikacija
Model komunikacije kao kodiranja – dekodiranja
- Klod Šenon i Voren Viver – kraj 40-ih godina – model kodiranja-
dekodiranja – komunikacija je proces prenošenja informacije preko
poruke
- Pošiljalac određenu informaciju kodira u porucu, služeći se pri tome
nekim pravilima (kodom) – kodirana poruka se prenosi medijumom i
stiže do primaoca – primaoc dekodira poruku i tako primi poslatu
informaciju
- U kojoj meri će dekodirana informacija biti identična kodiranoj, zavisi od
veličine šuma
- Psiholog Vilijam Džejms proučavao Elenor Pajper – ona je odašiljala
poruke u stanju dubokog transa govorom ili pisanjem, ali nisu mogli da
skontaju od kud potiču poruke koje na prenosi
- Kanal prenošenja poruke je čulni modalitet poruke
- Medijum – sredstvo komunikacije koje može da koristi različite kanale
- U neposrednoj komunikaciji sa drugim ljudima, komunikacija je po
pravilu „višekanalna“ (npr tv – prenosi i zvuk i sliku
- Kako se neka poruka prenosi često utiče na sadržaj poruke (tekst može
biti isti, ali način na koji se prenosi uvek nešto novo se doživi, doda ili
oživi)
- Maršal MekLuan – „Medijum je poruka.“ – u svakoj kulturi medijum u
kojem se beleži ii prenosi informacija j odlučujući u određivanju
karaktera te kulture
- Kod – sačinjavaju pravila koja određuju šta neki sistem znakova znači
- Kod je po Umertu Eku najznačajniji strukturni element komunikacijskog
procesa, jer upravo kod omogućava da neka oznaka nosi određeno
značenje
- Jezik – najčešće korišćen kod
- Kodiranje poruke – kodiranje (npr. način na koji izgovaramo neku
poruku, ton, red reči..) – proces koji zna biti dosta složen
o Brižljiv odabir simbola koji će preneti nameravanu poruku
o Proces može biti i automatski
- Poruka – kodirana informacija – skup znakova organizovan prema nekom
kodu – ima svoju formu i smisao
- Šum – sve ono što ometa da se primi i pravilno razume poruka, tj. da se
dekodira upravo ona poruka koja je kodirana
- Ishod je svaka promena u iskustvu i ponašanju primaoca koja se pripisuje
poruci – može se kretati od velike i prepoznate do male i nepoznate koja
se uočava tek u posebnim situacijama
- Komunkacija između pojedinaca je najčešće višekanalna i sastoji se u
istovremenom odašiljanju raznovrsnih verbalnih i neverbalnih znakova
- Ne samo da ljudi uspešno integrišu informacije dobijene iz više kanala,
već im je, izgleda, teško da ih ne integrišu
- Erving Gofman – interakcija se može razumeti tek ako se ona pažljivo
posmatra i analizira u svojoj celovitosti i složenosti
(dramatruški model)

Vrste komunikacije

- Direktna (licem u lice)

- Indirektna (posredovana nekim medijem)
- Jednosmerna i dvosmerna
- Horizontalna (između osoba ili grupa istog statusa)
- Vertikalna (između entiteta različitog statusa)
- Verbalna – komunikacija govorenjem, izgovaranjem reči, obavlja se
audio-vokalnim kanalom, a značenje je sadržano u značenju reči koje se
izgovaraju
o Dar govora i razvijen jezik – odlike svake poznate skupine ljudskih
bića, a da pritom jezik nije urođen, već je proizvod učenja
o Lingvistička komunikacija – čitanje i pisanje (jezik gluvonemih,
slepe osobe i način na koji čitaju
o Ferdinand de Sosir – semiologija(semiotika) – naučna disciplina
koja proučava jezik, ali i druge sisteme zvuka
▪ Deli se na tri discipline:
● Semantika – izučava odnose zvukova i simbola prema
stvarima na koje upućuju(značenjem)
● Sintaksa – izučava međusobne odnose znakova
● Pragmatika – izučava zavisnost značenja znakova od
korisnika i konteksta
o Psiholingvistika – psihološki i neurobiloški faktori odgovorni za
usvajanje, razumevanje i korišćenje jezika
o Socijalna psihologija – proučava korišćenje jezika i to kako
različiti socijalni faktori utiču na korišćenje jezika, a i kakve
socijalne posledice ima različito korišćenje jezika u komunikaciji
▪ Pragmatika u okviru lingvistike i filozofija jezika – postavile
temelje za jedno razumevanje jezika i jezičke komunikacije
koje će usvojiti i dalje razrađivati i socijalna psihologija
o Skiner – čovekova upotreba jezika – verbalno ponašanje
- Neverbalna komunikacija – sporazumevanje bez reči
o Prozodijska komunikacija (kako se nešto kaže) – kako intonirati
upitnu, a kako zapovednu rečenicu, kako naglašavanjem pojedinih
reči odrediti značenje poruke, kako rečeniici dati ironično
značenje... (odvija se preko audio-vokalnog kanala) – lingvistička
komunikacija, ali se znaci na kojima se zasniva su neverbalni
o Paralingvistička komunikacja – komunikacija izvan lingvističke,
ona koja prati lingvističku komunikaciju
▪ Vokalne osobine: može se izdvojiti više od 20 osobina po
kojima se glasovi međusobno razlikuju i tu spadaju raspon
glasa, težina i lakoća disanja, rezonanca, tempo, broj i
trajanje pauza, glasnost, artikulaciona kontrola
▪ Voklaizacije obuhvataju velik broj signala
● Voklani karakterizatori: smeh, prigušen ili uzdržan,
plač, jecaj, šapat, vrisak, jaukanje, podrigivanje...
● Voklani kvantifikatori: intezitet i visina glasa
● Voklane skupine- kompleks zvukova koji fonetske
emisije ne modulira toliko koliko ih prati (uzdasi,
nakašljavanje, uzvici:uh, oh, hm...nazalizacije, zvuci
proizvedeni jezikom i usnama, trajanje izgovaranja,
akcenat, pauze u govoru
o Kinezička komunikacija – pokreti tela i delova tela
▪ Izraz lica
● Osmeh: Pan-Am osmeh (smeju se samo usta),
Dešanov osmeh (smeje se celo lice)
▪ Gestikulacija – znaci koji mogu ukazivati na trenutno
raspoloženje, crte ličnosti, nesvesna osećanja
● Amblemi – simbolički gestovi (npr. podizanje dva
prsta, mahanje, palac gore...) – imaju direktan verbalni
prevod
● Ilustratori – konverzacioni gestovi – prate govor
(npr.mahanje rukama)
● Ekman i Frizen razlikuju još dva tipa gestova:
regulatore i pokazatelje emocija
o Regulatori – znaci koji omogućvaju skladnu
komunikaciju najavljujući, od strane govornika,
kraj vlastitog izlaganja i davanje dopuštenja
drugoj strani da nastavi, ili signaliziranje
slušaoca da prati priču
 o Pokazatelji emocija – nevoljni znaci koji odaju
nečije emocionalno stanje
● Pogled – najviše je pažnje posvećeno gledanju u oči
o Proksemička (prostorna) komunikacija – Edvard Hol – znaci: a)
fizička blizina, b) raspored u prostoru, c) teritorijalnost
▪ stepeni fizičke udaljenost govore o stepenima bliskosti:
● Intimni prostor – do pola metra rezervisan za bliske
osobe i članove porodice
● Lični prostor - do oko 1 metar, rezervisano za
neformalne razgovore sa prijateljima i poznanicima
● Socijalni prostor – do 3,5 metra, rezervisan za
formalne ii poslovne komunikacije
● Javni prostor – za javne govore i grupna okupljanja
▪ Merabian – ove 4 zone komunikacije opisuje preko toga
kakav kontakt i komunikaciju omogućavaju (intimna zona je
do dužine ruke, lična zona omogućava dodirivanje
ispruženim rukama, socijalna zona predupređuje dodir, ali
dozvoljava obraćanje normalnom jačinom glasa, a javna
zona je do granica vida i sluha
▪ Ljudi doživljavaju upad u svoj intimni i lični prostor kao
ugrožavajući (osim kad je opravdano npr gužva u liftu ili u
autobusu) – iznimka, decu odrasli ne doživljavaju kao
pretnju
▪ Altman – personalni prostor je samo deo nešto šitrg
primarnog prostora
● Dva kriterijuma: centralnost ili važnost u životu
pojedinca, i trajanja korišćenja određenog prostora –
Altman razlikuje primarnu, sekundarnu i javnu
teritoriju
● Primarna – prostor na koji osoba polaže svoje puno
pravo (personalna teritorija)
● Sekundarna – prostor nad kojim pojedinac nema punu
kontrolu kao nad primarnom, ali u određeno vreme
ima na nju veće pravo od ostalih koji takođe
povremeno koriste taj prostor (npr. učionica)
● Javna – prostor koji često, ali samo privremeno,
pojedinac ili grupa koriste, a koji je pristupačan i
drugima, u načelu svim drugim osobama
o Haptička komunikacija (komunikacija dodirom) : rukovanje,
milovanje, ljubljenje, tapšanje po ramenu, odgurivanje, udaranje...
 ▪ Kontaktne kulture (Južna Evropa, bliski Istok, Centralna
Amerika) – kontakti uobičajeni i intezivni
▪ Nekontaktne kulture (severna Evropa, severna Amerika,
Japan)
▪ Japan – ljudi se naklone umesto rukovanja npr.
▪ Haptička komunikacija ima veći značaj u ljudskim
odnosima, nego što bi se reklo na osnovu njenog prikaza u
udžbenicima
o Olfaktorna komunikacija (mirisi) – najstarije sredstvo signalizacije
među ljudima (feromoni npr)
▪ Važna uloga mirisa u pobuđivanju emocija i evociranju
sećanja
▪ Ipak najmanje kodifikovan komunikacioni kanal
o Temporalna komunikacija – Edvard Hol naglašavao je da je i način
postupanja sa vremenom u određenoj kulturi takođe vrsta „Nemog
jezika“
▪ Npr kašnjenje se smatra nepoštovanjem tuđeg vremena
(nemarnost)
o Materijalna komunikacija (komunikacija artefaktima) – grbovi,
zastave, totemi, uniforme, odeća, tetovaže, šminka, frizura, maske,
nakit, boje, uređivanje prostora, dizajin, arhitektura...
- Vizuečna interakcija – tri mere gledanja: trajanje pogleda, broja pogledai
prosečna duljina pogleda (mere se mogu uzeti i kod kontakta očima)
o Argyle i Dean i Kendon – istrživanja na ovu temu – tokom
razgovora 50-60% vremena gledamo u drugu osobu (dvostruko
duže se gleda pri slušanju, nego pri pričanju)
o Kontakt očima traje oko jedne sekunde
o Prosečna duljina pogleda 3 sekunde
▪ Manji su pogledi kad je tema intimnija, manji su kad je
osoba blizu druge, žena-žena (više se gledaju), muškarac-
muškarac (manje se gledaju), muškarac-žena(muškarac više
gleda), Zaljubljeni imaju češći kontakt očima i više se
gledaju, prijatelji se manje gledaju od stranaca, ekstroverti
pokazuju više kontakta s očima nego introverti
o Funkcionalni aspekti
▪ Vizuelna komunikacija obavlja dve osnovne funkcije:
izražajnu (prenosi stavove i emocije) i informacijsku
(upravlja i nadgleda društvene susrete)
 ▪ Argye i Dean – model intimnosti – ima dve pretpostavke :
prvo, kontakt očima označavaju i sile pristupa i sile
izbegavanja. Sile pristupa potrebne su za povratnu spregu ili
afilijciju, sile izbegavanja su strah od odbijanja i strah od
otkrivanja osobnih i privatnih mentalnih stanja. Drugo:
budući da obe te sile deluju istovremeno, trebalo bi postojati
neko stanje ravnoteže, ekvilibrijum koji bi održavao stepen
intimnosti između dvoje ljudi
▪ Ukratko: Ako sedimo jako blizu stranca nekog, pogledi će
biti retki i kratki, a ako smo udaljeni biće obrnuto
▪ Kendon – gledanje i kontakt očima služe regulaciji i
nadgledanju socjalnih interakcija- informacijskim
funkcijama (gledanje i kontakt očima povezani s govorom)
o Funkcije neverbalne komunikacije- važna uloga u ljudskoj
interakciji
▪ Izražavanje emocija – neverbalna ekspresija, izražena bilo
spontano bilo namerno, ključni je pokazatelj drugima kako
se osećamo
● Darvin – izražavanje emocija (izrazi lica) imaju
biološku uslovljenost i kod ljudi i kod životinja
(ubedljiv argument: deca koja su rođena i slepa i
gluva, ali izražavaju emocije na prepoznatljiv način)
● Pol Eman – 7 osnovnih emocija (sreća, tuga, strah,
iznenađenje, bes, gađenje, prezir) – smatra da na
ispoljavanje emocije sem urođenog biološkog
mehanizma, utiču tzv. pravila prikazivanja, koja
variraju od kulture do kulture (npr. Japanci uzdržaniji
u pokazivanju emocija)
▪ Izražavanje uzajamnih relacija i stavova – neverbalni znaci
pomažu da se definiše postojeći odnos i da se menja
▪ Albert Merabian – neverbalni znakovi prvenstveno se koriste
da prenesu tri tipa odnosa i trebalo bi da odgovaraju trima
dimenzijama konotativnog značenja reči:
● Evaluativnost – afektivni odnos i vrednovanje –
sviđanje i pozitivan stav po pravlu se izražavaju
direktnom usmerenošću, čestim dodirivanjem, veća
otvrenost ruku i tela, pozitivne facijalne i vokalne
ekspresije
● Potencija (status) – viši status (moć) – manifestuje se
izraženim gestovima, većem stepenu relaksiranosti,
 držanju i položaju tela. Češće prekidaju druge osobe.
Nakit, boje, uređenje prostora
● Responzitivnost (prijemljivost) – usmerenost prema
socijalnom objektu – manifestuje se u trajanju i
količini govora i karakteristikama vokalizacije,
usklađenošću gestova i držanja tela sa drugom
osobom i sadržajem konverzacije
▪ Prezentovanje vlastitih osobina (status, osobine, vrednosti) –
oblačenje, frizura, način govora, telesni stav... predstavljamo
se onako kako bi želeli daa nas drugi vide – takođe to su i
karakteristike na koje ne utičemo (npr. pol, uzrast,rasa,
poreklo..)
▪ Zamena za verbalnu komunikaciju – npr prst na ustima –
ćutanje, palac gore pri autostopiranju
▪ Konvencionalno izražavanje socijalnih rituala (aplauz,
saučešće, krštenje, rukovanje, plesanje...)

Moralni razvoj
Psihologija razmatra dva polarizovana pristupa razvoja moralnosti : jedan koji
moralnost shvata kao ivezenu spolja, posredstvom učenja da se sopstvene
potrebe usaglase sa zahtevima sredine i drugi koji moralni razvoj posmatra kao
izraz sazrevanja individue.
Proučavanje moralnsoti se odnosi na to da shvatimo odnos pojedinaca prema
pravilima i poštovanju koje za njih stiče.
Moralnost, kada govorimo o psihološkoj dispoziciji, ima tri aspekta:
Kognitivni – znanja o moralnim principima, sposobnost evaluacije postupaka,
intelektualna sposobnost da se opšti principi primene na pojedince slučajeve
Emocionalni (afektivni) – moralna osećanja dužnosti, stida, krivice, ponosa,
kajanja
Bihevioralni (ponašanje) – spremnost za donošenje odluka da se postupi u
skladu sa usvojenim moralnim normama, izvršenje odluka i doslednost u
njihovom izvršavanju
Kognitivističko – razvojna orijentacija (Pijažeovo gledište)
Njegov pristup je obezbedio pojmovni okvir za proučavanje razvoja moralnog
mišljenja, a klinička metoda predstavlja i danas vrlo korišćen metod
proučavanja moralnog rasuđivanja. Glavna područja njegovog interesovanja
bila su rezonovanje dece o pravilima i zakonima, prosuđivanje loših postupaka
(lrađe i laži) i rezonovanje o kaznenoj i distributivnoj pravdi. Takođe, polazi od
shvatanja da suštinu moralnosti čini poštovanje pravila društvenog reda i
poimanje pravde. .
Teorija moralnog razvoja obuhvata dve faze moralnog razvoja : heteronomna
(5-7 god) i autonomna moralnost (8-12g) od kojih jedan postepeno nadvladava
drugi.
Heteronomna moralnost (moralnost prinude) koja preovladava do 7 god ima tri
odlike:
-Moralnost autoriteta i dužnosti (biti dobar znači poslušan, ispravno je ono što
roditelj naredi- pravila se shvataju kao neprekršiva, a moralne zakone dete meša
sa fizičkim – dete je u ovom periodu moralni apsolutista tj nema kontekstualni
pristup problemu)
-Poštovanje slova, a ne duha zakona (naglasak na kažnjavanju, a posebno na
kolektivnom i okajavajućem kažnjavanju, koje zahteva da prekršilac pati zbog
svog lošeg dela i tako se okaje (ekspijatorna kazna)) dete veruje i u imanentnu
pravdu – automatsko kažnjavanje koje potiče od samih stvari (neposlušnost
mora biti kažnjena, bilo od prirode ili autoriteta)
-Objektivno shvatanje odgovornosti (najčistiji vid moralnog realizma po
Pijažeu) dete vodi računa samo o fizičkim posledicama dela, ali ne i o nameri
počinioca
Ovaj stadijum moralnog razvoja ima dva kognitivna nedostatka i jedan faktor
socijalne prirode
1. Egocentrizam (nemogućnost integrisanja različitih perspektiva)
2. Realizam (nesposobnost razlikovanja subjektivnog i objektivnog aspekta
sopstvenog iskustva)
3. Prinuda od strane odraslih koji dodatno učvršćuje dečiji egocentrizam
(roditelj koji je voljan da se odrekne tradicionlne uloge roditelja čiji je
autoritet neprikosnoven i nastoji da uspostavi odnos saradnje i razgovora
na „ravnoj nozi“ doprinosi razvoju zrele autonomne moralnosti

Pijaže kao činioce razvojne promene navodi intelektualni napredak

(decentracija) i popuštanje prinude i sve veće uvažavanje deteta. Smatrajući
da nisu dovoljni, ali da su neophodni za promene, on uvodi još jedan
najbitniji faktor- saradnja sa vršnjacima (ulaskom u grupu ne postoji jedan
autoritet, kod deteta se javlja ideja o jednakosti članova grupe i potiskuje se
egocentrizam)
Kolbergova teorija moralnog razvoja (3 nivoa različitih struktura moralnog
rezonovanja)
Redosled javljanja stadijuma je nepromenljiv, konstantan i univerzalan. Tokom
razvoja prva dva stadijuma se gube, druga dva se stabilizuju u sredini
adolescencije, a poslednja dva se razviju nakon 16 godine.
Kohlbergova teorija moralnog razvoja
-Shvata moralnost kao pravdu ili čestitost
Kaže da se moralno rasuđivanje osobe prolazi tri razvojne celine sa dva stupnja
na svakoj. Kohlberg se zapravo bavi moralnim mišljenjem i rasuđivanjem ljudi;
ova teorija je strukturalistička:govori nam o strukturi moralnog rasuđivanja
ljudi, a ne o sadržaju.
 Agresija
U psihologiji postoje dva osnovna i uticajna stajališta. Jedno od njih agresiju
vidi kao oblik ponašanja upravljaan urođenim instiktima i nagonima, a drugo
vidi agresiju kao oblik ponašanja, koje je poput ostalih ponašanja stečeno
iskustvom. Postoji i treće, srednje stajalište, koje integrira koncept nagona i
učenja – hipoteza frustracija – agresija.
Instinkt je urođeni sklop ponašanja koji se pojavljuje kao odgovor na
odgovarajući pobeđujući podražaj. Frojd je prvi razvio koncepciju agresije kao
pomagača „principa zadovoljstva“. Agresija se posmatra kao reakcija na
frustraciju koja se doživljava u traženju zadovoljstva ili zadovoljenja libida.
Katarza – oslobađanje agresivne energije izražavanjem agresivne reakcije ili
kroz alternativne oblike ponašanja
Psihoanalitički pristup
Agresivnost je nagon i njeno ispoljavanje je neizbežno
• Prvo shvatanje: agresivnost je reakcija na frustraciju zadovoljenja libidinoznih
potreba (seksualne potrebe)
 • Kasnije: Dualna teorija instikata – instinkt života (Eros) naspram instinkta
smrti (Tanatos)
• Tanatos - instinkt smrti kao nesvesni instinkt težnje vraćanju u neživo stanje,
neorgansku materiju
• Agresivni motiv jeste izraz želje za sopstvenom destrukcijom, sopstvenom
smrću, koji je preusmeren na druge ljude
• Funkcija agresivnosti – redukcija napetosti
Etiološki pristup
Agresivnost je urođena i evoluciono korisna tendencija. Agresija povećava
verovatnoću opstanka – kako? Osigurava veći prostor i više resursa za
pojedince, borba izdvaja najjače i najspremnije koji prenose svoje gene,
uspostavlja se hijerarhija unutar grupe. Postavljene su i pretpostavke o javljanju
agresivnog ponašanja: svaka jedinka ima potencijal za bihevioralno-specifičnu
energiju (agresiju), koji se automatski pohranjuje. Verovatnost i intezitet
agresivnog ponašanja zavise od aktuelne faze ovog potencijala. Za svako
područje ponašanja postoje I ustaljeni sklopovi akcije koji se ne pune spoljnim
podražajima, već internalnim, centralnim potencijalom za uzbuđenje I
stimulirani su ovom specifičnom energijom. Za ovu stimulaciju je potreban
pobuđujući podražaj što može dovesti do toga da se agresija razvija do tačke
kada spontano “eksplodira” bez neophodnog spoljnog podražaja. Ove
pretpostavke su vizualizovane u obliku hidrauličnog modela.
Frustracija i agresija
Hipoteza frustracija – agresija
Onemogućenje zadovoljenja naših želja dovodi do gomilanja frustracije i
negativnih emocija. Frustracija dovodi do agresije.
POMAK ili PREMEŠTANJE: Kada je izvor naše frustracije nedostupan (osoba
na vlasti, prostorno daleka osoba i slično), kao objekat ispoljavanja agresivnosti
se uzima osoba koja je “zgodna” za ispoljavanje agresije (manjinske grupe,
deca, osobe koje su u organizaciji hijerarhijski niže od nas itd.)
Znak – uzbuđenje
Klasični uslovaljavanjem neki neutralni podražaj, koji primarno nije mogao
pobuditi određeni odgovor, postupno stiče tu sposobnost pomoću ponovljenog
uparivanja s podražajem, koji je već pobuđivao taj odgovor. Svaki agresivni čin
ima dva razl izvora : pobuđenu ljutnju unutar onoga koji napada I znakove
unutar situacije.
Teorija znak-uzbuđenje kaže da frustracija dovodi do agresije samo u prisustvu
znakova, koji su klasičnim uslovljavanjem postal povezani s agresijom (npr
oružje) I upućuju da je agresivno ponađšanje primereno situaciji.
Efekat oružja – neki objekti (poput oružja) imaju simbolizuju agresiju ili imaju
visoku vrednost kao znaci za agresiju.
Instrumentakno uslovljavanje
Ako dete želi blještavi kamion sa stola, otići će do stola i uzeti ga. Međutim,
situacija se menja ako se drugo dete igra istom igračkom, pa je na neki način
potrebno nagovoriti ovo dete da preda vatrogasni kamion. Postoji mogućnost da
se kamion jednostavno zgrabimo i tada će agresivno ponašanje biti uspešno (s
rezultatom da ga se može smatrati korisnim načinom za sticanje objekata) i tada
će dete rabiti i u drugim sličnim situacijama. Pomoću pozitivnog potkrepljenja
tendencija za agresivno ponašanje će ojačati. Ljudi ovi porcesom
instrumentalnog uslovljavanja stiču različite oblike agresivnog ponašanja. U
ovome mogu biti pozitivne forme potkrepljenja (dibijanje igračaka, novca i
slatkiša). Dakle, instrumentalno uslovljavanje kaže da čestina kojom se neki
specifični odgovor pojavljuje raste kad je praćen pozitivnim posledicama ili se
smanjuje kad je praćen negativnim posledicama.
Socijalno modeliranje – tendencija pojedinaca da stiču novo i složenije
ponašanje opažanjem tog ponašanja i njegovih posledica, bilo kod stvarnih ili
kod simboličkih modela (Pokus modeliranja Bandura, Ross, Ross : deca su
promatrala odrasle kako se igraju igračkama; odrasli su se ponašali neobično i
novo ponašanje za decu; odrasli bi marširali u svlačionicu i šutirali veliku Bobo
lutku gumenim čekićem, šutirali je i vikali na nju; u kontrolnoj grupi deca su
videla odraslu osobu koja se tiho igra, a u drugoj fazi pokus model je ili dobio
nagradu od eksperimentatora pokusa ili nije doživeo pozitivne posledice – tada
su deca dobila priliku da se igraju istim igračkama i nađeno je da su deca
oponašala model koji se nagrađuje)
Nasilje na televiziji
Niz korelacijskih istraživanja se slaže da postoji pozitivna povezanost između
gledanja tv programa s nasiljem i agresivnim ponašanjem.
Podstičući efekti nasiilja u medijima na agresivne tendencije gledatelja
verovatniji su ako se:
1. Sugeriše efikasnost-agresija se u medijima prezentuje kao efikasan
instrument kojim se mogu postići nečiji ciljevi i/ili ostati nekažnjeni
2. Sugeriše normativnost-fizičko nasilje ili namerno povređujuće akcije
prikazane su ne pokazujući njihove posledice za žrtvu, izazvanu patnju,
tugu i bol. Dakle agresija se prikazuje kao da nema posledica kada se radi
 o interesima žrtve;osim toga agresija je često prikazana kao opravdana,
npr kada su izvršitelji „dobri momci“ poput policajaca
3. Prikladnost – počinitelj je prikazan kao sličan gledatelju, koji može sebe
zamisliti u ulozi počinitelja. Agresija se pokazuje na realističan pre nego
na izmišljen, nestvaran način
4. Prijemčivost – gledatelj promatra prikaz nasilja u stanju emocionalnog
uzbuđenja, kao što su zadovoljstvo, ljutnja, frustracija. U svakom slučaju
emocionalno uzbuđenje sprečava promatrača da zauzme suzdržan ili
kritički stav
Percipirana nepravda i norma recipročnosti
Roditelji su ti koji vaspitavaju svoju decu i uče ih da se ne trebaju tući,
šutirati, kao i da će biti kažnjena ako se budu ponašala ovako. Međutim,
ukoliko bi dete došlo uplakano kući i reklo da ga je drugo dete udarilo, isti ti
roditelji će mu reći zašto nije uzvratio udarac. Norma recipročnosti (milo za
drago) je socijalno prihvaćen recept u razičitim društvima (upravo ovaj
primer).
Kolektivno nasilje – nasilje koje istovremeno vrši veliki broj ljudi, grupa ili
masa, bilo da je spontano, kao neredi npr, ili planirano (ratovi npr)
Deindividuacija – stanje pojedinca u kojem su oslabljene racionalna kontrola
i normativna orijentacija, što vodi ka većoj spremnosti da se reaguje na
esktreman način i da se narušavaju norme.
Teorija novonastalih normi – ekstremni oblici ponašanja verovatniji su
grupnim situacijama i u mnoštvu ne zbog toga što pojedinci gube svoje
inhibicije ili manje mare za norme, već zato što se u grupama pojavljuju
nove norme, kojih se čvrsto pridržavaju svi kojih se tiču i koje oni dele u
posebnim situacijama (Svi kradu, pa ću i ja – to je normalno; Moramo da se
zaštitimo od policije, itd). Agresivni oblici ponašanja postaju mogući ne
zbog toga što bi se ljudi manje pridržavali, već suprotno, što se ljudi više
pridržavaju normi u ovakvoj situaciji.

V LEKCIJA
Prosocijalno ponašanje – bilo koje delo učinjeno sa ciljem ostvaruvanja
dobrobiti za drugu osobu
Evoluciona psihologija – prema Darvinu, prirodna selekcija favorizuje gene koji
omogućavaju preživljavanje pojedinca, a samim tim i nastavak prenošenja gena
među generacijama.
Altruizam – želja da se pomogne drugoj osobi čak i ako to podrazumeva
gubitak za osobu koja pomaže. Altruizam zasnovan na srodničkoj selekciji
neprijatelj je civilizacije. Ako su ljudska bića u velikoj meri vođena
favorizovanjem svojih rođaka i plemena, globalna harmonija biće moguća samo
u ograničenoj meri.
Prema evolucionoj psihologiji, prosocijalno ponašanje pojavljuje se delimično
zbog srodničke slekcije. Postoje tri objašnjenja:
Selekcija srodnika – pretpostavka da prirodna selekcija preferira ponašanja
kojima pomažemo genetskim srodnicima (pomažemo genetskim srodnicima jer
tako omogućavamo dalje prenošenje naših gena)
Norma uzajamnosti – očekivanje da će pomaganje drugima povećati
verovatnoću da će oni nama pomoći u budućnosti (ja ću tebi pomoći sada, a ti
meni kada mi bude zatrebalo)
Učenje socijalnih normi – Sajmon je ponudio još jednu vezu između evolucije i
altruizma, odnosno on je smatrao da je za pojedince veoma adaptivno da od
drugih članova društva nauče socijalne norme. Ljudi koji najbolje nauče
društvene norme i običaje imaju prednost u preživljavanju, jer nas je tokom
vekova kultura naučila stvari poput toga koja je hrana otrovna i kako najbolje
sarađivati, pa osoba koja ovo nauči ima veću verovatnoću da preživi nego osoba
koja ih ne nauči. Posledično, preko prirodne selekcij, sposobnost da učimo
socijalne norme je postala deo naše genetike.
Evoluciona psihologija – veruje da ljudi pomažu drugima zbog tri faktora koji u
našim genima : rođačka selekcija, norma reciprociteta i sposobnost da učimo i
sledimo socijalne norme.
Teorija socijalne razmene
Ljudi se ponašaju u skladu sa procenjenom koristi, odnosno upoređivanjem
dobitaka i gubitaka ako izvrše neku akciju
DOBICI OD POMAGANJA (NAGRADE) : Dobijanje materijalnih ili
nematerijalnih nagrada (socijalno odobravanje, osećaj lične vrednosti...);
Verovatnoća da će nama u budućnosti biti pružena pomoć – norma
uzajamnosti ;Otklanjanje lične nelagodnosti ljudi su uznemireni kada vide
drugu osobu kako pati, pa pomaganje redukuje stres
GUBICI OD POMAGANJA: Materijalni gubici, Fizička ugroženost,Bol,
nelagodnost, Gubitak vremena
Empatija i altruizam (hipoteza empatija-altruizam)
Batson je najjači pristalica shvatanja da ljudi često pomažu samo zato što imaju
dobro srce, ali priznaje i da ljudi ponekad pomažu drugima iz sebičnih razloga
(smanjenja nelagodnosti pri posmatranju patnje druge osobe npr). Ali, takođe
smatra da su motivi ljudi ponekad potpuno altruistični, pri čemu im je jedini cilj
da pomognu drugoj osobi, čak I ako to nosi gubitak za njih. Smatra da čisti
altruizam se javlja kada doživimo empatiju prema osobi kojoj je potrebna
pomoć, tako da se stavimo u položaj te osobe i doživimo događaje I osećanja
na način kako ih ona doživljava. Srž hipoteze empatija-altruizam-kada doživimo
empatiju sa drugom osobom pokušaćemo da joj pomognemo, nezavisno šta
ćemo time dobiti.
Tri osnovna motiva u pozadini prosocijalnog ponašanja:
1. Pomaganje je instinktivna reakcija usmerena da unapredi dobrobit onih
koji su nam gentski slični (evoluciona psihologija)
2. Dobici od pomaganja premašuju gubitke pa je zbog toga ljudima u
interesu da pomažu drugima (teorija socijalne razmene)
3. Pod nekim uslovima snažna osećanja empatije i saosećanja za žrtvom
podstiču nesebično davanje (hipoteza empatija-altruizam)

Lične osobine i prosocijalno ponašanje

Individualne razlike: Altruistična ličnost
Osobe koje su sklone da pomognu u jednoj situaciji, ne mora da znači da će
pomoći u drugoj situaciji; svodi se na empatiju; svako može biti altruista u
jednoj situaciji, kao što ni najveći altruista nije sklon pomaganju u svim
situacijama; nema jasnih rezultata
Polne razlike: muškarci su skloniji da pomognu kada je u pitanju herojski čin i
galantno ponašanje, a žene su više sklone da budu od pomoći u dugoročnim
odnosima koji zahtevaju odanost i posvećenost (volontiranje, pomaganje
bliskim osobama)
Kulturološke razlike: pre ćemo pomoći nekome koga definišemo kao člana
sopstvene grupe (sa kojom se poistovećujemo), nego nekome iz tuđe grupe (sa
kojom se ne identifikujemo)
Raspoloženje: učinak pozitivnog raspoloženja (osećam se dobro-činim dobro) ;
Oslobađanje od negativnog raspoloženja (osećaš se loše, činiš dobro)
pretpostavka da ljudi pomažu kako bi smanjili tugu, osećaj nelagodnosti i bol
zove se hipoteza oslobađanja od negativnog raspoloženja (pretpostavka da ljudi
pomažu da bi umanjili sopstvenu tugu i uznemirenost)

Okolina: ruralna nasuprot urbanoj

Ljudi u manjoj meri pružaju pomoć u većim gradovima nego malim, ne zbog
razlike u vrednostima, već zato što ih stres urbanog života tera da se osamljuju.
Hipoteza urbane preopterećenosti – teorija prema kojoj su ljudi koji žive u
gradovima neprestano bombardovani dražima, pa se da bi izbegli
preplavljivanje zatvaraju u sebe (život u većim gradovima čini ljude manje
altruističnim)
Efekat broja posmatrača: nalaz da što je veći broj posmatrača koji su svedoci
nesreće, to je manja verovatnoća da će neko od njih pomoći
Kako ljudi primećuju da li je nekome potrebna pomoć?
1. Primećivanje događaja
2. Tumačenje događaja kao nesreće (ignorisanje u mnoštvu – pretpostavke
očevidaca da hitan slučaj nije preterano ozbiljan zato što niko prisutan ne
izgleda zabrinuto)
3. Preuzimanje odgovornosti (podela odgovornosti) osećaj odgovornosti za
pružanje pomoći svakog posmatrača se smanjuje sa povećanjem broja
posmatrača – zbog prisustva drugih ljudi, nijedan posmatrač ne oseća
snažnu ličnu odgovornost da deluje
4. Znanje o tome kako pružiti pomoć (kada i odluči da pomogne, čovek
mora da zna kako i na koji način da pravilno odreaguje)
5. Odluka o pružanju pomoći (kada i znamo koja vrsta pomoći je potrebna,
postoje i dalje razlozi zbog kojih ne možemo da se odlučimo da
pomognemo. Npr šta ako nismo dovoljno kvalifikovani za pružanje
pomoći, da li ćemo znati, da li ćemo pogrešiti i osramotiti se,...)