Šta je socijalna psihologija?

- Naučna disciplina koja se zanima za to u kojoj meri su ljudi pod uticajem svojih konstrukcija
socijalne okoline (*konstrukcija - način na koji ljudi percipiraju, shvataju i tumače socijalni svet)
- Ne zanima je objektivna, već subjektivna stvarnost! (koreni u geštalt psihologiji - psihološkoj
školi koja naglašava značaj proučavanja subjektivnog načina na koji se neki objekat pojavljuje u
čovekovom umu, a ne objektivnih, fizičkih atribucija objekta - treba se usmeriti na
fenomenologiju pojedinca, a ne na elemente objektivnog stimulusa/celine *ovaj pristup prvi
put primenjen u socijalnom kontekstu od strane Levina, oca moderne eksperimentalne
socijalen psihologije)
- Proučava kako stvarna ili zamišljena prisutnost drugih ljudi utiče na naše misli, osećanja i
ponašanje
- Razvila se tokom 30-ih godina XX veka, katalizator je WW2 (interesovanje za masovno ludilo)
*donedavno se mahom razvijala u SADu, tako da mnogi rezultati još nisu provereni u ostalim
kulturama - ne zna se da li su univerzalni i opštevažeći
- Poređenje sa srodnim oblastima:

osobine ličnosti + situacija = ponašanje (*osnovna greška atribucije - sklonost da ponašanje

opisujemo osobinama ličnosti, potcenjivajući uticaj situacije)
- Oblasti i teme:
a) Socijalizacija - uticaj socijalnih faktora na pojedinca
b) Socijalni motivi - agresivnost, altruizam, poslušnost i pokoravanje, afilijativni motiv..
c) Stavovi
 d) Psihologija grupa - vrste grupa, unutargrupni i međugrupni procesi
e) Socijalna interakcija - komunikacija, socijalna percepcija, međuljudski odnosi

SOCIJALNA KOGNICIJA
- način na koji ljudi misle o sebi i socijalnom svetu tj. kako biraju, tumače, pamte i koriste
socijalne informacije prilikom prosuđivanja i odlučivanja
- Faze socijalne kognicije:
a) opažanje socijalnih info
b) konstruisanje predstava na osnovu iskustva
c) upravljanje predstavama
d) sudovi, odluke, namere i ponašanje kao rezultat prethodnih faza
* svaka od ovih faza se može odvijati AUTOMATSKI ili KONTROLISANO
 automatsko mišljenje  kontrolisano mišljenje
(sistem 1) (sistem 2)
- nesvesno, nenamerno, bez napora i - svesno, namerno, upravljano voljom i
volje naporom
- brze i automatizovane analize sredine - racionalne mentalne aktivnosti koje
na osnovu prethodnog iskustva i znanja zahtevaju trud i pažnju
- sistem je asocijativan - povezuje se sa subjektivnim osećajem
- smatra se da se vazda aktivira prvi prilikom aktinvnosti, izbora i koncentracije
donošenja suda o istintosti i da je taj sud uvek - može biti usmereno samo na jednu stvar
potvrdan (,,videti znači verovati”) - služi kao provera i protivteža automatskog

- sistem 1 je češće aktivan zarad štednje energije (ograničen kapacitet kognitivnog sistema), on
dovodi do inicijalnih procena ALI one se mogu promeniti aktivacijom sistema 2
*nisu u pitanju kategorije, već dimenzije
- od čega zavisi koji sistem ćemo koristiti:
i. da li imamo prethodno iskustvo
- ako imamo -> koristimo već postojeće sheme
 - ako je nešto novo/neuobičajeno -> sistem 2
ii. kognitivno opterećenje
- kada smo umorni, preopterećeni, zaokupljeni -> koristimo sistem 1
iii. važnost/motivacija
- ako nam je nešto posebno važno -> koristimo sistem 2
*sudovi su kontrolisaniji što je ulog veći

- Automatsko mišljenje
- sheme i heuristike su osnova automatskog mišljenja, one nam štede energiju
- Corell i sar. - belci/crnci na ekranu imaju/nemaju oružje -> pucaj ili ne

- implicitni stavovi, stereotipi i samopoštovanje dolaze iz automatskog sistema, nisko korelišu sa

eksplicitnim, koji dolaze iz kontrolisanog sistema
a) Sheme
- strukturirane saznajne celine koje ljudi stvaraju da bi organizovali svoje znanje o
socijalnom svetu u vezi sa nekom temom ili područjem, a koje utiču na informacije koje
ljudi uočavaju, o kojima misle i pamte
- naše reprezentacije nas samih, socijalnih događaja, relacija, drugih ljudi...
*u velikoj meri pod uticajem kulture
- uloge: i. smisleno organizovanje naših znanja o svetu
ii. popunjavanje rupa u poznavanju sveta *što su rupe veće odnosno što je
situacija dvosmislenija, veće su šanse da ćemo koristiti sheme
iii. štednja energije, veća efikasnost, lakše donošenje odluka
- sadrže naša bazična znanja i utiske, osnova su kontinuiteta sveta
- Uticaj na kognitivne procese:
i. pažnja
- selektivno opažanje onoga što se uklapa u shemu
- donošenje zaključaka
ii. pamćenje i prisećanje
- lakše i brže pamtimo ono što se uklapa u shemu
- prisećanje modifikujemo stvarima koje se nisu odigrale kako bi se održala
koherentnost sheme
- Principi aktivacije (aktivacija na osnovu stepena u kom su sheme na naistaknutijem
mestu u nečijim mislima):
i. dostupnost (sheme trajno dostupne)
- ako je shema u prošlosti bila često aktivna to znači da je ona u sadašnjosti
dostupnija i da ćemo je koristiti prilikom tumačenja socijalnog sveta
ii. primovanje/udešenost (sheme trenutno dostupne)
- shema je trenutno dostupna zbog nedavnog iskustva koje ju je učinilo
prisutnijom u našem umu
- proces kojim skorija iskustva povećavaju dostupnost neke sheme, osobine ili
pojma
*primovanje je automatski proces - istraživanje sa kratkim prikazima reči koje su
kasnije uticale na procenu o osobi
- Roberts i Bateson - količina novca u kutiji za priloge veća kada je iznad kutije
stajala fotografija očiju umesto cveća
 - Održavanje shema
- sheme se često održavaju uprkos tome što su se u prošlosti pokazale
netačnim/neosnovanim
- efekat postojanosti - nalaz da verovanja ljudi o sebi i socijalnom svetu ostaju postojana i
nakon što je dokaz u prilog verovanjima opovrgnut (Ross - eksp. sa prepoznavanjem
stvarnih oproštajnih poruka i sa generičkim fidbekom (bili ste iznad/ispod proseka) ->
procena o tome kako bi stvarno uradili zadatak pod uticajem sheme koju su izgradili
usled generičkog fidbeka)
- objašnjenje efekta postojanosti:
i. potvrđivanje očekivanog
- traženje informacija koje se uklapaju u naše sheme i selektivno ignorisanje
informacija koje se ne uklapaju u sheme
- Rozenhan - 8 pseudopacijanata sa navodnim halucinacijama primljeni na
psihijatriju, dodeljena im dijagnoza i davani anti-psihotici
ii. samoispunjujuće proročanstvo
- proces kojim očekivanje o socijalnoj situaciji menja socijalno okruženje kako bi
se kreiralo ono što se očekuje
- proces kojim naše sheme utiču na naše ponašanje koje dovodi do potvrđivanja
tih shema time što se socijalno okruženje menja našim akcijama
*pojavljuju se kada smo rasejani i kada nemamo pažnje - automatski su proces
- Rozental i Džejkobsonova - deca od kojih se na osnovu lažnog IQ testa očekivali
da procvetaju, procvetala

b) Heuristike/prečice
- nemamo shemu ili imamo previše shema -> heuristike
- mentalne prečice u vidu određenih pravila u automatskom mišljenju koje ljudi koriste
da bi brže i efikasnije donosili sudove (if->then algoritmi)
 i. heuristika dostupnosti
- mentalna prečica koja dovodi do donošenje suda na osnovu lakoće sa kojom
neko sećanje možemo prizvati u svest
- tendencija da percipiramo događaje koji se lakše pamte (dramatični, lični,
živopisni) kao nešto što će se dogoditi češće i verovatnije od događaja kojih se
teže prisećamo
*umesto procene verovatnoće događaja mi zapravo procenjujemo lakoću sa
kojom se prisećamo nečega
ii. heuristika reprezentativnosti
- mentalna prečica kojom ljudi klasifikuju objekte na osnovu toga koliko su slični
njihovoj koncepciji tipičnog slučaja
- može nas dovesti do pogrešnog zaključka ako su polazne info. površne
*prilikom klasifikacije možemo koristiti i informaciju o bazičnim zastupljenostima
(info. o frekvenciji članova različitih kategorija u nekoj populaciji; generalno se
dosta ređe koristi od heuristike rep.)
iii. heuristika pomaka sa uporišta
- mentalna prečica kojom ljudi koriste neki broj ili vrednost kao polaznu tačku i
zatim se nedovoljno pomaknu od tog uporišta prilikom donošenja odluke
- može nas dovesti do pogrešnog zaključka kao je polazna tačka nije valjana i
informativna, ako je proizvoljna

- Kontrolisano mišljenje
- vidi tabelu gore
- protivteža automatskom mišljenju
- bitan deo procesa potiskivanja misli, zajedno uz automatsko mišljenje (automatsko - proces
motrenja, kontrolisano - proces delovanja)
- ,,šta bi bilo kad bi bilo“ - menjanje nekog aspekta prošlog događaja u mislima, pogotov ako bi
to dovelo do izbegavanja nečeg neprijatnog
 SOCIJALIZACIJA
- prvi podsticaj za sistematsko proučavanje socijalizacije dolazi od antropologa koji su uočili da
postoje značajne razlike u ponašanju pripadnika različitih društava i kultura
- Dva efekta socijalizacije i dve definicije:
1) Uža (prvenstveno sociološka i antropološka)
- proces putem kojeg jedinka uči da se ponaša kao ostali članovi društva, tako da bude
prihvaćena i osposobljena za društveni život
- jedinka stiče motive, stavove, znanja i veštine kako bi uspešno mogla da izvršava uloge
pojedinca u društvu
- socijalizacija ≠ konformacija -> socijalizacija može da dovede do formiranja ličnosti sa
shvatanjima suprotnim onim konvencionalnim
-> nijedna kultura ne formira potpuno jednake individue,
imamo čitav spektar slučajeva (od društveno-
negativnih tj. devijantnih, do društveno-pozitivnih)
*akcenat je na održavanju i funkcionisanju društva!

2) Šira (psihološka)
- proces putem kojeg se ljudska jedinka od biološkog bića transformiše u biosocijalnu
jedinku sa određenim, za nju specifičnim osobinama i načinom ponašanja tj. ličnost
(ovo obuhvata i gore pomenute zajedničke, socijalno relevantne oblike ponašanja)
*akcenat je na formiranju jedinstvene ličnosti!
↓ ↓ ↓
potpunija def. - proces socijalnog učenja putem kojeg jedinka stiče socijalno-relevantne
oblike ponašanja i formira se kao ličnost sa svojim specifičnim
karakteristikama

- Kulturalizacija i socijalizacija
- Neki autori koriste ove termine kao sinonime, ali to nije ispravno:
kulturalizacija - usvajanje određenog sadržaja neke kulture (uži pojam)
 - mahom dovodi do izjednačavanja ljudi
socijalizacija - proces nastajanja ljudskog socijalnog bića (širi pojam)
- dovodi do stvaranja unikatnih jedinki
- zanima nas proces formiranja jedinke bez obzira na to koja kultura je u pitanju,
zanima nas ono opšte i zajedničko u svakoj kulturalizaciji
* Olport: “Svako je zatvorenik kulture u kojoj se podiže.”

- Problemi socijalizacije:
1) Procesi socijalizacije
- proučavanje vrsta i oblika učenja putem kojih se socijalizacija ostvaruje (kako se
ostvaruje socijalizacija?) + izučavanje faktora koji olakšavaju ili otežavaju socijalizaciju
- centralni problem psihološkog proučavanja socijalizacije
2) Agensi i izvori socijalizacije
- ko određuje sadržaj socijalizacije? - izvori
- putem koga/čega se vrši socijalizacija? - agensi
3) Efekti socijalizacije
- šta učimo u procesu socijalizacije? kako socijalizacija utiče na psihičke procese i
funkcije, na formiranje socijalno-relevantnog ponašanja?
*ove grupe problema nisu međusobno odvojena pitanja

- Metode
a) sistematsko neeksperimentalno istraživanje
- mahom terenska
- bolja opcija iz etičkih razloga + možemo da posmatramo velike uzorke
- manje poudzani rezultati, ne možemo da donosimo kauzalne zaključke (nije uvek jasno
koja varjiabla je atecedentna, a koja posledična)
b) eksperimentalno istraživanje
- mahom laboratorijska
- često nisu moralna
 - prednost je što sa relativnom sigurnošću možemo utvrditi interakcijski odnos
*najbolja opcija - kombinovanje obe metode
- formulisanje hipoteza na osnovu terenskih, longitudalnih studija, koje
kasnije proveravamo u laboratoriji, ali tako da eksp. situacija bude što sličnija
životnoj

- Učenje
- socijalizacija se bazira na procesima učenja (socijalno učenje - učenje pod uticajem socijalnog
okruženja tj. drugih ljudi, a koje ima najveći uticaj na naše socijalno funkcionisanje)
- učenje - realtivno trajna promena u ponašanju koja je rezultat prethodnog iskustva:
a) Klasično uslovljavanje
- povezivanje dve draži zasnovano na senzo-motornim asocijacijama po vremenskom ili
prostornom dodiru (*asociranje je nesvesno!)
- učenje reakcije na prethodno neutralnu draž
 BD - draž koja prirodno izaziva BR
UD - draž koja počinje da izaziva UR jer je prethodno bila vremenski ili prostorno
uparivana sa nekom BD
*emocionalno uslovljavanje
- posebna vrsta klasičnog kod kog se za određenu draž vezuje emocionalna reakcija
- prethodno neutralna draž počinje da izaziva emociju
- specifičnosti: a) naučena asocijacija teško se gasi (posebno kada je u pitanju
negativna reakcija, jer ljudi nisu spremni da prođu proces
razuslovljavanja)
b) reakcija se lako generalizuje na širi spektar draži

- Klasično i mediji
- asociranje određenih karakteristika ili osobina koje pripisujemo osobi, situaciji
ili objektu sa brendom (“ličnost brenda”)
 - nije uvek toliko uspešno, jer se klasičnim
mogu izazvati samo jednostavnije refleksne
fiziološke ili emocionalne reakcije, a ne
složeni kognitivni fenomeni

b) Intrsumentalno uslovljavanje
- učenje ponašanja koje je instrument za postizanje zadovoljenja neke potrebe
- zakon efekta - ponašanje koje dovodi do željenog efekta se učvršćuje, a ono koje dovodi
do neželjenog efekta se proređuje
- odlike: a) mora da postoji nezadovoljena potreba/motiv/cilj koji pokreće na aktivnost
b) postupno je, odvija se putem pokušaja i pogrešaka (u svakom narednom
pokušaju odbacuju se oni pokreti koji sigurno ne dovode do željenog
efekta/potkrepljenja)
c) u prvim pokušajima uspešno ponašanje je slučajno

- vrste potkrepljenja: i. pozitivno

ii. negativno
*sekundarno potkrepljenje - jedno potkrepljenje zameni drugo
(ponašanje inicijalno potkrepljivano ektrinzično, dok ne postane
nešto što radimo zbog intrinzične motivacije)

- režimi potkrepljivanja: i. kontinuirano - svaki put

ii. diskontuirano: a) fiksno - svaki n-ti put *odlično za održavanje
akcija, teško gašenje
b) varijabilno - nasumično

- Pravila za primenu kazne:

 1) unapred obavestiti osobu da za određeno ponašanje sledi kazna (kada je to
moguće), da bi imala mogućnost izbora između ne/poželjnog ponašanja
2) objasniti zašto ponašanju sleduje kazna, zašto je nepoželjno (kod ljudi)
3) pružiti alternativno ponašanje koje se pozitivno potkrepljuje (ako to nije moguće,
omogućiti da se nepoželjno ponašanje ispolji u nekoj drugoj situaciji gde je to
prihvatljivije)
4) odabrati adekvatnu kaznu
5) kaznu primeniti odmah nakon nepoželjnog ponašanja, po mogućnosti još pre nego
što je završeno (važnije kod dece i životinja)
6) kaznu primeniti odma u predviđenom intezitetu, a ne postepeno ga pojačavati +
izbegavati produženo vreme kažnjavanja (cilj nije frustracija!)
7) osigurati da se kazna tj. averzivna stimulacija ne može izbeći
8) kaznu sprovoditi dosledno tj. svaki put nakon nepoželjnog ponašanja (naročito ako
se unapred znalo da kazna sleduje)

c) Učenje po modelu (opservaciono ili vikarijsko uslovljavanje)

- proces kojim se ponašanje uči posmatranjem ponašanja drugih i opažanjem posledica
koje to ponašanje ima na njih
- osoba nauči ponašanje iako ga nikada nije izvela
- Bandurini eksperimenti:
1) Bobo lutka i model
- 3 grupe dece: a) izlagane agresivnom modelu *u svakoj grupi pola modela muško
pola žensko, isti slučaj i sa decom
b) izlagane neagresivnom modelu
c) nema modela
- nakon posmatranja modela, puštana u sobu u kojoj su se nalazile ,,agresivne”
i ,,neagresivne igračke”
- rezultati:  deca iz prve grupe ispoljavalja najviše agresivnog ponašanja
 na decu je više uticao model istog pola
  dečaci ispoljili više agresivnog ponašanja od devojčica (*pogotovo ako su
posmatrali ženskog modela!)
 oba pola ispoljila jednaku verbalnu agresivnost (ako su gledali agresivnog
modela)
 40% dece ponavljalo agresivno ponašanje i nakon 8 meseci
2) Bobo lutka, model i potkrepljenje
- učenjem putem zamenskog potkrepljivanja - osoba sama ne dobija potkrepljenje,
već posmatra drugu osobu koja dobija nagradu ili kaznu za ponašanje
- 3 grupe dece: a) model je nagrađivan
b) model kažnjavan
c) kontrolna grupa bez potkrepljejna
- rezultati:  najagresivnija bila deca iz grupa a), pa grupe c), pa grupe b)
 deca iz grupe b) ispoljila agresivno ponašanje ako im je ponuđena
nagrada!
↓ ↓ ↓
postoji razlika između naučenog i ispoljenog ponašanja, potkrepljivanje
modela ne utiče na UČENJE ponašanja, već na VEROVATNOĆU
ISPOLJAVANJA
3) Bobo lutka i uživo, film i strip
- 3 grupe dece: a) agresivni modeli uživo
b) agresivni modeli na filmu
c) agresivni modeli u stripu
d) kontrolna grupa bez agresivnog modela
- rezultati:  agresivno ponašanje ispoljavala najviše deca iz grupe a), pa b), pa c), pa
d)
 prve tri grupe ispoljavanje agresiju i to 2 puta više od kontrolne grupe
*ovo istraživajne pokazuje samo neposredan uticaj televizije, ne pokazuje trajne
posledice
↓
 -Lefkowitz - longitudalna studija koja je trajala 10 godina
- 400 devetogodišnjaka, mereno koliko televizijskog nasilja gledaju
- sa 19. su procenjivani na dimenziji agresivnosti
- od svih procenjivanih socijalizacijskih varijabli ustanovljeno je da je
količina posmatranja nasilja na TVu bila najbolji prediktor agresivnog
ponašanja u kasnoj adolescenciji
*istraživanja pokazala da izloženost TV nasilju dovodi do desenzitizacije na nasilje

- grupe varijabli koje utiču na učenje po modelu:

a) varijable koje se odnose na modela
- model će imati veći uticaj na naše ponašanje ako:
 nam je sličniji
 su prestižni, imaju visok status
b) varijable vezane za posledice ponašanja za modela
- Bandurin 2) eksp.
c) varijable koje se odnose na posmatrača
- samopoštovanje i samopouzdanost
 IZVORI I AGENSI SOCIJALIZACIJE
-Izvori socijalizacije
- faktori koji određuju sadržaj socijalizacije koji će biti prenesen pute agenasa
a) društvo
b) kultura i subkultura
c) klase
d) religija
e) ideologija

- Agensi socijalizacije
- prenosioci socijalizacije, vrše direktan uticaj na osobu i prenose sadržaje koje određuju izvori
socijalizacije (porodica, vršnjaci, škola, mediji, crkva, radna organizacija…)
a) porodica
-najvažniji agens socijalizacije, ima najveći uticaj:
 najranije počinje sa uticanjem i to u periodu kada je jedinka najpodložnija socijalnim
uticajima
 postoje snažne emocionalne veze među članovim
-aspekti uticaja porodice na decu:
 afektivna vezanost
- majčina dostupnost i osetljivost na potrebe deteta u najranijem detinjstvu
- dokazano da je za razvitak buduće ličnosti deteta najvažniji momenat osećanja
sigurnosti, osećanje deteta da ga roditelji vole i da se brinu o njemu (ovo važnije od
dužine dojenja, načina navikavannja na čistoću ALI oni nisu zanemarljivi)
- najveći uticaj na socijalizaciju deteta ima opšti odnos roditelja prema njemu,
(ne)ljubav, (ne)briga, a ne specifični postupci
*prvenstveni uslovi za razvijanje društveno nepoželjnih osobina jesu nedovoljna
ljubav i briga u detinjstvu
 vaspitni stilovi (odnos prema detetu):
i. srdačan vs hladan odnos (prihvatanje)
- generalno je bolje zauzeti srdačan stav, on dovodi do uspešne socijalizacije u
pravcu u kom roditelj to želi
- ako su modeli tj. roditelji srdačni, dete će:
- želeti da bude što više u njihovom prisustvu, samim tim imati više prilika za
ugledanje
- više podražavati ponašanje
- biti posebno motivisano da stekne odobrenje, a izbegne neodobravanje
*pokazalo se da je najefikasnija kombinacija srdačnog odnosa sa povremenim
manifestovanjima uskraćivanja ljubavi, onda kada dete učini nešto nepoželjno JER
deca imaju nesocijalizovane impulse koje je potrebno kontrolisati, te je neka vrsta
kazne neophodna – ova je najcelishodnija
ii.permisivan vs restriktivan odnos (kontrola)
- nisu baš najjasnije veze između permisivnosti i restriktivnosti i njihovih posledica
na ponašanje deteta, rezultati i mišljenja varijabilni

ALI ukazuje se da će efekat ovog odnosa zavisiti od emocionalnog konteksta u
kome se ostvaruje kontrola aktivnosti deteta (srdačnost delotvornija!)
  doslednost u vaspitanju
- nedoslednost (nekada oštro kazne, nekada ni ne primete..) negativno deluje ->
nesigurnost i neuroticizam kod deteta
 odnos između roditelja
- utvrđene korelacije između lošeg odnosa između roditelja i niza nepoželjnog
ponašanja (ljubomora, svadljivost, sebičnost, emocionalna nestabilnost, nesigurnost)
kod deteta; uspeha u braku deteta
 nepotpunost porodice
- roditelj poginuo/nije prisutan
- među delikventnom omladinom 2x više dece iz nepotpunih porodica nego među
nedelikventnom
*u većoj meri negativan uticaj na decu između 8-10 god. nego na stariju
 drugi: zaposlenost majke, klasna pripadnost, broj dece, red rođenosti

- danas se ukazuje na to da porodica ima bitan uticaj na socijalizaciju i razvoj ličnosti i

posle ranog detinjstva, posebno u adolescenciji (period osamostavljivanja)
b)škola
- poseban agens po tome što predstavlja planski i sistematski uticaj društva odnosno
vladajuće snage u društvu na jedinku (,,skriveni kurikulum“ – usvajanje društvenih
ideologija, sistema vrednosti, poslušnosti, konformizma...)
- važni razvojni zahtevi i promene sa polaskom u školu:
 nove obaveze, pravila ponašanja, stroži sistem restrikcija od porodičnog
 nastavnici kao novi autoriteti i modeli (*bitno da nastavnik, pogotovo učiteljica,
poseduje stav srdačne objektivnosti – topla umešanost i zainteresovanost za svakog
učenika)
 život u vršnjačkoj grupi (norme, uloge, obaveze, status..)

- posebno bitni faktori:

i. organizacija školskog života
- autoritarnost vs demokratija
- orijentacija na usvajanje znanja vs razvijanje samostalnog mišljenja i rešavanja
zadataka
ii.ličnost nastavnika
- sami po sebi predstavljaju model
- bitno koliku pažnju posvećuju svakom učeniku (objektivna srdačnost potrebna)
- uticaj zavisi od društvenog položaja
iii.nastavni školski program
- svesno i namerno izrađeni u skladu sa shvatanjima vodećih političkih i društvenih
snaga u društvu
- određuje kakav pogled na svet i društvo se prenosi
- svesno ili nesvesno se angažuje u procesu formiranja ličnosti (prisutan čak i kada
nije planiran, u samoj atmosferi škole)
iv.sposobnosti učenika
- školski sistem generalno krojen prema učenicima srednjih sposobnosti:
 manje sposobni frustrirani -> sklonost ka nasilju i svađi, hvalisavost, sebičnost,
 zatvaranje u sebe, obeshrabrenost, zanošenje maštom
 nadareni nisu angažovani adekvatno -> dosada, lenčarenje, maštanje ili agresija
v. domaća sredina učenika
- deca iz različitih sredina različito gledaju na nastavnike i na školu:
 siromašnija dolaze nedovoljno pripremljena -> nastavnici su neprijatelji, ne cene
i vole decu (*utiče na
socijalizaciju i na formiranje
ličnosti tokom školovanja)
 dobar ekonomski status, dobro pripremljeni -> nastavnici su tu da pomognu, da
pomognu da se ostvare ciljevi

vi.stav roditelja prema školi

- negativan stav roditelja prema školi dovešće do toga da dete bude neuspešno u
izvršavanju školskih zadataka
*škola više nema toliko značajan uticaj, kao što ga nema nijedan od tradicionalnig
autoriteta; danas su aktuelni novi agensi socijalizacije poput vršnjaka i medija, masovnih
sredstava komunikacije

c) vršnjaci
- grupa dece ili mladića i devojaka približnog uzrasta i sa sličnim interesima, a koja
međusobno druguje
- uticaj je postepen - do 2. god. se dete ne igra sa, nego uporedo sa grupom u kojoj je,
nema sposobnost za saradnju
- u 3./4. god. raste sposobnost za zajedničku igru, pojavljuje se želja za
drugom decom ALI još nema velikog uticaja na fomriranje
- prilikom polaska u školu vršnjačke grupe dobijaju na socijalizacijskom
značaju (nastojanje da se pripada, osetljivost na tuđe ocene)
- od 14. god. dobijaju na značaju još više, pariraju porodici
↓ ↓ ↓
 - važni razvojni zadaci tokom adolescencije koji je pod uticajem vršnjačke grupe:
 osamostaljenje i odvajanje od autoriteta
 izgradnja sopstvenog identiteta i individualnost (lični stavovi, sistemi vrednosti..)
- ,,vršnjačka kultura“ - norme i standardi koje nameće vršnjačka grupa (odevanje, žargon,
muzički ukus, vrednosti, uzori...)
- često su važniji od očekivanja roditelja, dolazi do suprotnosti
između shvatanja roditelja i shvatanja adolescenata
- važni pozitivni uticaji:  razvijanje socijalnih veština
 kontrola agresivnih impulsa
 emocionalna i socijalna podrška
 konformirajne
 usvajanje stavova prema seksu, ponašanja vezana za rodne uloge
- negativni uticaji:  uloga vršnjaka u razvijanju delikventnog ponašanja (samo ako je
porodično okruženje loše!)

d)mediji
- sve veća uloga u oblikovanju ponašanja i normi, jedan od razloga što roditelji i škola
postaju manje uticajni (modeli dati preko TVa su daleko jasniji, detaljniji, konkretniji, a
samim tim i lakši za podražavanje)
- Bandura i Valters - delovanje modela sa filma isto toliko snažno i uticajno kao model u
realnom životu
- deluje ne samo na podražavanje novih ponašanja, nego i na
obnavljanje stečenih, a napuštenih, agresivnih oblika ponašanja
- konstantna izloženost seksualnoj i agresivnoj stimulaciji vrši pritisak na dete i otežava
nastojanja, da u skladu sa roditeljskim i društvenim normama, kontroliše i sublimiše
svoje impulse
*verovatno je da je delovanje cirkularno - već postoji interes kome se udovoljava
prezentovanjem agresivnih i seksualnih sadržaja, a to prezentovanje doprinosi razvijanju
i širenju tog interesa
 - Makobi i uticaj TVa:  deca provode manje vremena sa vršnjacima
 odlazak na spavanje kasniji
 manje se igraju, čitaju, bivaju kreativni
 roditelji ne misle da je televizija štetna, već da je, naprotiv,
korisno sredstvo čuvanja dece
- televizija nije a priori loša (uvećava znanje, doprinosi realnijem gledanju na svet,
ubrzava razumevanje prirodnih i društvenih pojava) ALI ako je sadržaj kvaran
(prezentovanje nasilja, prikazivanje međuljudskih odnosa na način koji nije adekvatan za
decu, konzumeristička propaganda) ima loš uticaj
- masovnim sredstvima komunikacije određeni oblici ponašanja se šire na globalnom
nivou (oblačenje, način zabave, ideali fizičkog izgleda, rodne uloge, norme...)
- Sherman i uticaj interneta na mlade - posmatranje slika sa velikim brojem lajkova
pobuđuje centre za nagradu i imitaciju

- Socijalizacija odraslih
- socijalizacija je proces koji se odvija u toku celog života, a spektar agenasa je širi od gore
navedenog
- socijalizacija koja je postignuta u detinjstvu i mladosti nije dovoljna da pojedinac može sa
uspehom da udovolji zahtevima na koje nailzazi u toku života
- promene u ponašanju se stalno događaju, bilo da je to pod uticajem nametnutih zahteva
okoline, bilo da mi uzimamo ponašanje drugih koje ocenjuje kao uspešno, uzorno
- socijalizacija samog sebe - samoinicijativno preduzimanje napora da svoje ranije oblike
ponašanja korigujemo i zamenimo
- različiti podsticaji:  ekonomski motivi  želja za moći
 želja za priznanjem  želja za statusom
- važni faktori u socijalizaciji odraslih:
a) zanimanje i situacija u vezi sa njim
- pripreme za zanimanje koje smo odabrali su opšte, često nedovoljne za konkretne
situacije sa kojima se suočavamo u profesiji -> nove veštine i znanja
 - očekivanja o zanimanju često nerealistična -> menjati nivo aspiracije, vrednosti, sliku o
sebi
- sama činjenica da se počinje određena profesija -> formiranje novih navika,
interpersonalnih odnosa, stavova,
vrednosti, normi
- ako smo zadovoljni profesijom -> optimizam, samopoštovanje, osećanje sigurnosti,
uverenja o sopstvenom položaju u društvu

b) porodica koja se osniva i situacija u njoj

- kontinuirana uzajamna socijalizacija između supružnika:
- ulaskom u brak postavljaju se novi zahtevi, potrebno je da se oba supružnika
prilagode zajedničkom životu -> navike i način života, interesi i stavovi, osobine
ličnosti
- što je veća razlika između kultura kojima pripadaju supružnici, to su veće potrebe
za prilagođavanjem -> način odevanja, ishrane, običaji, zabave...
- posebno važno -> usklađivanje motiva zavisnosti, za dominacijom i za pomoći (brak
će se održati samo ako se pored drugih oblika ponašanja usklade i ovi motivi!)
*ličnosti oženjenih/udatih osoba se više menjaju od ličnosti neoženjenih/neudatih
- uzajamna socijalizacija između dece i roditelja:
- rađanje dece -> restruktuiranje svog vremena, naučiti starati se o njima, promena
pogleda na oblačenje, ličnu slobodu, važnost autoriteta i reda, novi
interpersonalni odnosi
*uticaj dece na roditelje raste sa njihovim uzrastom i staranjem roditelja, pogotov ako
žive zajedno sa roditeljima!

c) zajednica u kojoj se živi

- komuna u kojoj se živi, posebno uža (naselje, mesto ili opština) utiče na promene u
ponašanju -> interakcije sa prijateljima, institucijama, susedima; prihvatanje određenih
normi i shvatanja, koje se same po sebi menjaju vremenom; običaji, načini
 ishrane, odevanja, provođenja slobodnog vremena...
- promene u sastavu članova (gustina naseljenosti, starosno doba, etnički sastav,
obrazovanje i kvalifikacije) utiču na zajednicu, što dovodi postavljanja novih zahteva za
članove, recipročan odnos

EFEKTI SOCIJALIZACIJE
- kako se psihičke funkcije menjaju u procesu socijalizacije, kako socijalni faktori utiču na razne
psihološke funkcije:
1) biološke potrebe/motivi
a) način zadovoljenja potreba (kako jesti, ponašanje za stolom, način odlaska u wc...)
b) objekti kojima se potreba zadovoljava (koje namirnice jesti...)
2) emocije
- aspekti koji su urođeni:
 Ekman - u različitim kulturama postoji visoka tačnost prepoznavanja facijalnih
ekpresija 6 osnovih emocija: sreća, tuga, gađenje, iznenađenje, gnev, strah
 Bridžes - pokazala da postoji univerzalan redosled javljanja emocija kod dece:
i. rođenje -neizdiferencirano stanje uzbuđenja
ii. 3. mesec -prijatnost i neprijatnost
iii. od 3. meseca - zadovoljstvo, ponos, ljubav i gnev, strah, gađenje
- aspekti koji su naučeni:
 izražavanje (kroskulturalne razlike u načinu i stepenu izražavanja)
 kod različitih ljudi različiti objekti i situacije izazivaju iste/različite emocije (npr.
sticanje fobija, sličnost emocionalnih stanja dece i roditelja)
3) opažanje
a) boja
- neka afrička plemena imaju nazive za samo 3 boje, a oko razlikuje oko 2 miliona
b)zvuka
c) ukusa i mirisa
- određene preferencije
d)bola
e)toplote i hladnoće
f) predmeta i pojava
- Beduini i reči za pesak, tekstilni radnici i 40 nijansi crne, Eskimi i velik broj reči za sneg i
led, Skandinavci i Rusi i termini povezani sa snegom i ledom (180), irvasima (1000)
- potpunije i diferenciranije opažamo ono za šta smo motivisani!

*Perceptualna odbrana
- tendencija da se stimulusi koji su neprijatni, preteći ili uvredljivi sporije i teže
opažaju /iskrivljeno opažaju/uopšte ne opažaju
-McGinis - tahistokopski islagano 11 neutralnih i 7 tabuiranih reči
- dužina izlaganja postepeno povećavana
- merio psihogalvanski r. i dužinu izlaganja na kojoj je ispitanik prepoznao reč
- rez: a) prag prepoznavanja viši kod tabuiranih reči
b) tabuirane reči se nekada opažaju iskrivljeno
c) čak i kada se ne opaze izazivaju emocionalnu reakciju (psihogalvanski)
↓
kritika: Kako je moguće da reč nije opažena, a izaziva emocionalnu reakciju?
nova objašnjenja: i. draži se zaista teže i sporije opažaju, kao posledica manje
učestalosti u govoru
ii. draži se prepoznaju, ali se izbegava imenovanje zbog
tabuiranosti
iii. draži ostaju u podsvesti, subliminalne, opažene su ali ne
dovoljno da bi dospele do svesti, a dovoljno da izazovu
emocionalnu reakciju

*Perceptualna akcentuacija/naglašavanje u opažanju

- ono za šta postoji naročita motivacija ili što se smatra društveno vrednim i poželjnim
utiče na naše opažanje
 - percepcija zavisi od aktuelnih motiva, osobina ličnosti i društvenih vrednosti
- Bruner i Goodman - deca iz siromašnih i bogatih porodica procenjivala veličinu
novčića prilikom posmatranja i po sećanju
- rez: siromašna deca precenjivala veličine više od bogate i to vezano za sve novčiće
(bogata precenila samo pola dolara)
↓ ↓ ↓
niz ispitivanja koja su davala iste rez ALI nije uvek ono što je smatrano važnijim opažano
većim (bitno uzeti u obzir važnost veličine za vrednost objekta + intraserijalni i
interserijalni efekat)
- Segall i Campbell - osobe iz evropskih kultura oštrije zapažaju Miler-Lajerovu iluziju, a
slabije vertikalno-horizontalnu nego subjekti iz neevropskih kultura
- zaključak: evropski narodi žive u sredinama u kojima se često
javljaju tesani predmeti
- primeri:  dosadna knjiga čije čitanje traje zauvek
 veličina sendviča kada smo gladni i kada smo siti
 kupovina namirnica kada smo gladni i kada smo siti
4) učenje i pamćenje
- učenje - relativno trajna promena u ponašanju na osnovu iskustva
- pamćenje - trajanje promena ostvarenih učenjem
- delovi procesa pamćenja: i. učenje/fiksacija
ii. retencija
iii. zaboravljanje
iv. reprodukcija ili rekognicija
↓
- uticaj socijalnih faktora postoji na svaki od ovih procesa:
i. učenje - podrazumeva selekciju draži, a selekcija je uslovljena socijalnim
faktorima
 - fiksiramo materijal s obzirom na naše interese formirane pod
uticajem socijalnih uslova i s obzirom na to gde i kome ćemo ga
reprodukovati
ii. retencija i zaboravljanje - koji detalji se gube iz pamćenja, a koji ne zavisi
od socijalnih faktora (kultura i prirodavanje smisla
onome što je naučeno)
iii. reprodukcija ili rekognicija - oba procesa zavise od onoga što je zadržano
odnosno zaboravljeno
- Bartletova istraživanja
a) uticaj socijalnih faktora na retenciju i reprodukciju
- metod serijske reprodukcije - od Engleza zahtevao da nauče, pa u lancu prepričaju
jednu afričko-crnačku priču
- uočio tri vrste transformacije materijala:
i. uprošćavanje/simplifikacija
- gubljenje delova materijala (nepoznato i strano) i zadržavanje smislenih celina
(poznato i blisko)
ii. racionalizacija
- nepoznato i strano se zamenjuje poznatim i bliskim
- sadržaj poprima oblik koji je ispitaniku razumljiv (ne samo termini, već i
navođenje uzroka i objašnjenja)
iii. naglašavanje/dominacije
- naglašavanje nekih detalja kao bitnih i važnih, dok se oni u originalnom
sadržaju ne ističu posebno
b) uticaj socijalnih faktora na sadržaj reprodukovanja
- pripadnici određne kulture pamte pre svega ono što je u skladu sa institucijama i
običajima koji postoje kod njih i koji deluju kao šematska baza za konstruisanje
zapamćenog pri reprodukciji (Svazi pleme u Engleskoj, zapamtili pokrete koje su
izvodili saobraćajci zato što su isti kao pozdrav u njihovoj kulturi)
 c) uticaj socijalnih faktora na način reprodukovanja
- koja saopštenja će biti izvedena sa naročitom živošću zavisi od kulture (Svazi pleme:
sve vezano za stoku, ženidbu, decu; Zulu pleme: sve vezano za rat i borbu)
d) uticaj socijalnih faktora na obim reprodukovanja
- bogatstvo detalja zavisi od toga šta se smatra bitnim i relevantnim u kulturi (Svazi
pleme može da izvesti do tančina o grlima stoke koja su nabavljena)
- Šerif - objasnio uticaj raznih faktora, pa i socijalnih, na iskustvo i ponašanje pojmom
,,sistema referencija”
- sistem faktora koji stoje u funkcionalnom odnosu i koji u u konkretnoj situaciji
deluju na ponašanje
- ponašanje možemo objasniti samo ako uzmemo u obzir povezano delovanje
različitih faktora, kako spoljašnjih (npr. draži), tako i unutrašnjih(npr. potrebe,
stavovi, interesi)
*od delovanja socijalnih faktora zavisi formiranje potreba, interesa i stavova

- Glasine i širenje glasina

- neverifikovane tvrdnje o nekom događaju koje usmeno cirkulišu i koje se u toku cirkulisanja
menjaju u svom sadržaju,a koje nastaju u kontekstima neizvesnosti i imaju primarnu funkciju da
pomognu ljudima da daju značenje događajima i upravljaju rizikom
- karakteristike: a) neverifikovanost podataka koji se primaju i prenose kao činjenice
b) prenošenje tih podataka od osobe do osobe
c) promene u sadržaju u toku prenošenja
- naročito brojne i proširene kada za članove društva nastupi važna ili teška situacija
- svrha: davanje značenja situaciji, doživljaj kontrole nad istom, „upravljanje rizikom“
- Olport i Postman, istraživanje glasina u SAD tokom WW2, klasifikacija po izvoru na osnovu rez:
i. glasine koje su izraz straha *prvenstveni izvori su strah i
neprijateljstvo, obično usko
ii. glasine koje su izraz neprijateljstva prema pojedinim grupama ljudi povezani (strah i traženje krivca)
iii. glasine kojima se izražavaju želje
 *glasine kao izraz sukoba motiva unutar jedinke (npr. pacifista tokom rata izlazi na kraj sa
unutrašnjom tenzijom tako što širi glasine o nedelima i nehumanosti protivnika)
*glasine kao izraz težnje pojedinca da se istakne u društvu, „rivalstvo u konverzaciji“

- faktori koji utiču na stepen širenja glasina:

i. važnost sadržaja (da li se lično tiče osobe? da li je ona ili neko njoj blizak ugrožen?)
ii. neizvesnost situacije u kojoj dolazi do širenja glasina (nedostatak pravih, tačnih vesti +
kontradiktorne informacije)
*neophodno je da oba kriterijuma budu prisutna! (pored njih bitni uslovi za širenje su i
dramatičnost i zanimljivost sadržaja i autentičnost saopštenja)

- podela na osnovu porekla:

i. spontano nastale
ii. namerno konstruisane (nacistička ratna propaganda, politički i trgovinski ratovi)

- u sadržaju glasina se javljaju iste one promene koje je Bartlet uočio kod retencije:
i. nivelisanje (= uprošćavanje)
- glasine postaju sve konciznije, sadrže sve manje podataka i detalja kako se šire
- opadanje detalja u početku drastično, kasnije sporo (slično Ebinghausovoj krivi)
- ovo se ne dešava slučajno - zadržavaju se podaci koji doprinose tome da celo zbivanje
predstavlja smislenu celinu i oni podaci koji mogu da posluže da se potvrdi ono što se
očekuje i želi
ii. asimilacija (=racionalizacija)
- usklađivanje sadržaja glasina shvatanjima onih koji glasine prenose
- vrši se da bi se nešto što je nedorečeno objasnilo do kraja, zaokružilo u celinu
- veliki uticaj predrasuda
iii. akcentuacija (=naglašavanje)
- obično se akcentuju detalji koji su neobični i koji privlače pažnju
- može doći do preuveličavanja, tvrdnji da se nešto iz prošlosti dešava sada..
 AFILIJATIVNI MOTIV
- Socijalni motivi
- motivacija - proces pokretanja aktivnosti čoveka, njenog usmeravanja na određene objekte i
regulisanja radi postizanja određenih ciljeva
- motiv - pokretačka snaga koja izaziva aktivnost čoveka, koja ga usmerava i reguliše
- podele: 1) urođeni vs stečeni
2) biološki (telesne potrebe) vs socijalni (psihološke potrebe čije zadovoljenje zahetva
kontakt sa drugim ljudima: gregarni, afilijativni, motiv afektivne vezanosti, agresivnost,
motiv za moći, priznanjem, statusom, altruistički...)
*odlike socijalnih:  počivaju na psihološkim potrebama, nisu posledica biološke
neuravnoteženosti
 zadovoljenje samo putem direktnog kontakta sa drugima
 pokreću na socijalno ponašanje
 prisutni u nekom stepenu kod svih ljudi
- afilijacija(druženje) - tendencija da se traži društvo drugih osoba, nezavisno od osećaja prema
tim drugim osobama
- gregarni motiv - potreba da se pripada grupi

- Kada se ljudi druže?

 želja za društvom velika: a) u ugodnim i radosnim okolnostima
b) u pretećim, umereno ankcioznim okolnostima
želja za društvom mala: a) u okolnostima u kojima je neophodna koncentracija
b) u neugodnim, preterano ankcioznim okolnostima

- Hill (1987) - razlozi zbog kojih se ljudi druže:

1. smanjivanje neizvesnosti upoređivanjem sebe sa drugima
2. dobijanje emocionalne podrške
3. dobijanje pozitivne stimulacije preko zanimljivih i živahnih kontakata sa drugima
4. dobijanje pohvale i pažnje
- Stres i pojačana tendencija za druženjem
- Šahter i istraživanje sa najavom elektro-šokova:
- zašto se ispitanici druže kada se suoče sa stresnom situacijom?
↓ ↓ ↓
- 3 motiva, 3 funkcije druženja: *ova tri motiva se ne isključuju, čini se verovatnim da su sva
tri prisutna u mnogim situacijama
1) Socijalno poređenje
- u nejasnim i stresnim situacijama druženje sa drugima pružiće mogućnost poređenja
svojih reakcija sa njihovim, te tako omogućiti utvrđivanje primerenosti vlasitith reakcija
*bitno da:  osobe sa kojima se družimo prolaze kroz istu situaciju kao i mi (,,Jadni ne
vole bilo kakvo društvo, oni vole samo društvo jadnih.”)
 postoji nesigurnost u sopstvene postupke/reakcije

2) Smanjivanje ankcioznosti
- pojedinci u pretećim i stresnim okolnostima se okreću onima koji su izgledaju smirenije
i emocionalno stabilnije, kako bi se i oni sami primirili
3) Traženje informacija
- ljudi radije provode vreme sa nekim ko je već prošao kroz preteću situaciju koja njima
predstoji, kako bi dobili više informacija o istoj, kako bi mogli bolje da procene opasnost
implicitno sadržanu u pretnji
*Osiguravanje instrumentalne podrške u obliku konkretne pomoći i potpore
- prisustvo omiljenih i bliskih osoba ima posebno pozitivne efekte na stres i ankcioznost

- Stres i smanjena tendencije za druženjem

- dve vrste situacija u kojima strest dovodi do redukcije afilijativnog motiva:
a) ponižavajući stres
- pokazalo se da u ponižavajućim i sramotnim situacijama druženje može pojačati stres i
ankcioznost, pogotovo ako su osobe koje su prisutne poznanici/prijatelji (istr. sa filmom
o odvratnom ritualu inicijacije)
 b) ekstremno jak strah i emonionalna uznemirenost
- ljudi se boje da bi govoreći s drugima o svojim osećanjima mogli uvećati vlastite
strahove (ovo posebno tačno u situacijama sa ,,efektom ekspres lonca” u kojima izvor
straha postaje glavna tema razgovora, glasine se kruže i preuveličavaju, svi su uplašeni)
- London i Hobfol - istraživanje tokom rata između Izraela i Libana, žene koje su imale
više socijalne i emocionalne podrške bile pod većim stresom, efekat
ekspres lonca

- Socijalna podrška
- osećaj da nas drugi ljudi podržavaju, podeljen u 4 komponente:
1) podrška u procenjivanju
- povratna informacija i socijalno upoređivanje o tome kako procenjivati stvari
2) emocionalna podrška
- osećaj da neko brine o nama, da smo voljeni i cenjeni
*posebno važna kada dolazi od bliskih osoba, jer osoba može da razgovara sa nekim ko
je prihvata, negativnu povratnu info neće doživeti kao odbacivanje i može biti učvršćena
u osećaju vrednosti sebe kao osbe
3) informacijaska podrška
- informacije o tome kako se treba odnositi prema nečemu
4) instrumentalna podrška
- primanje konkretne pomoći i podrške

- Zaštitni efekat socijalne podrške

- ljudi koji se osećaju adekvatno podržanim su manje pogođeni stresnim događajima od onih
koji percipiraju da nemaju podršku
- Cohen i Hoberman - ljudi koji su smatrali da imaju slabu socijalnu podršku pokazivali više
fizičkih simptoma usled stresnih situacija
- Sarason i Sarason - ljudi kojima je rečeno da mogu da se obrate eksperimentatoru prilikom
napornog kognitivnog eksperimenta bolje obavljali zadatak
- Usamljenost
- složena afektivna reakcija koja proizlazi iz osećaja nezadovoljstva brojem i prirodom postojećih
socijalnih odnosa
- tvori 4 klastera osećanja i doživljaja:
i. očajavanje
- osećanja očaja, panike, bespomoćnosti i odbačenosti
ii. depresija
- osećanja tuge, praznine, samosažaljenja i otuđenosti
iii. dosada prožeta nestrpljivošću
- osećanja nelagode, nestrpljenja i dosade, nemogućnost koncentracije
iv. samopodcenjivanje
- osećati se neprivlačnim, glupim i nesigurnim

- Weiss - postoje dva oblika usamljenosti:

a) emocionalna izolacija
- proizlazi iz nemanja intimnog partnera
- bitni faktori - nedostatak intimnih kontakata, nepostojanje romantičnih odnosa i
privrženosti
- češće povezana sa ankcioznošću
b) socijalna izolacija
- proizlazi iz neuključenosti u mrežu socijalnih veza i nemanja prijatelja za podršku
- bitni faktori - količina i kvalitet prijateljskih odnosa, nedostatak nefomralnih kontakata
sa drugima, nedostatak potvrđivanja vrednosti od strane drugih
- češće povezana sa depresijom

- Nedostatak druženja i zdravlje

- neuključenost u odnose ne samo da vodi u usamljenost, već može imati ozbiljne posledice po
zdravlje
- Berkman i Syme - ispitivali koji su ispitanici iz uzorka umrli 9 godina kasnije
 - ispitanici koji su umrli bili su socijalni izolovani (ostale konfudirajuće varijable
iskontrolisane)
- za muškarce bitnije da su u braku, za žene da imaju intezivne odnose sa
prijateljima i porodicom
- ovo pionirsko istraživanje potvrdilo najmanje 10 istraživanja`

PROSOCIJALNO PONAŠANJE I ALTRUIZAM

- prosocijalno ponašanje - ponašanje usmereno na dobrobit drugih
- altruizam - pomaganje koje je proizašlo iz želje da se pomogne nekome, bez koristi, čak i ako to
uključuje gubitak za sebe
- Da li je volja da se pomogne impuls koji ima korene u genetici? Da li se uči?
↓ ↓ ↓
- Teorije prosocijalnog ponašanja i altruizma
I. Evolucijski mehanizam (programirano pomaganje)
- Darvin - svaki gen koji produžava naš opstanak i povećava vrv da ćemo imati potomstvo će
se prenositi sa generacije na generaciju
- evoluciona psihologija posmatra altruizam kao genetski determinisano ponašanje koje je
adaptivno u datim sredinskim okolnostima i koje povećava verovatnoću opstanka
↓ ↓ ↓
Ako je osnovni cilj da osiguramo sopstveno preživljavanje, zašto bismo se stavljali u
rizične situacije kako bismo pomogli drugima?
a) Selekcija srodnika
- prirodna selekcija je favorizovala pomaganje genetskim srodnicima, „svojoj krvi“, jer
tako omogućavamo dalje prenošenje naših gena (ne prenosimo samo mi naše gene)
- mi ne vagamo svesno biološku važnost svog ponašanja pre nego što odlučimo da li
ćemo pomoći ili ne - srodnička selekcija se tokom milenijuma ukorenila u našoj genetici
b) Norma uzajamnosti
- očekivanje da će pomaganje drugima povećati verovatnoću da će oni nama pomoći u
budućnosti
 - najveću verovatnoću preživljavanja imali su ljudi koji su razvili sporazum o
reciprocitetu sa svojim komšijama, time se to ponašanje ukorenilo u našu genetiku
c) Učenje socijalnih normi
- imamo genetske inklinacije ka učenju socijalnih normi, to nam povećava verovatnoću
opstanka -> jedna od kroskulturalno usvojenih bitnih normi je altruizam

II. Teorija socijalne razmene (recipročno pomaganje)

- mnogo toga što radimo određeno je željom da se maksimizira dobitak i minimizira gubitak
- ne postoji pravi altruizam, ljudi pomažu samo kada procene da su dobici veći od gubitaka:
 dobici:  materijalne/nematerijalne nagrade (pokloni, pare, socijalno odobravanje,
osećaj lične vrednosti..)
 verovatnoća da će nam neko u uzvratiti pomoć, investiranje u budućnost
 umanjivanje lične nelagodnosti (ljudi su uznemireni kada vide drugu osobu
kako pati, pomaganjem redukuju sopstveni stres)
 gubici:  fizička ugroženost (bol, nelagodnost)
 potencijalna sramota i neugodnost
 gubitak vremena
*ne pratimo odnos dobitak-gubitak u socijalnim odnosima na svesnom nivou,
radimo to na implicitnijem nivou
- razlikuje se od evolucione norme uzajamnosti po tome što ne pokušava da prati želju za
pomaganjem do njenih evolucionih korena, niti pretpostavlja da se želja zasniva na genetici

III. Hipoteza empatija-altruizam (nesebično pomaganje)

- hipoteza koju je razvio Batson
- kada doživimo empatiju prema drugoj osobi, pomoći ćemo joj iz čisto altruističkih razloga,
nezavisno od toga da li imamo neku korist ili gubitak
*empatija - sposobnost stavljanja u položaj druge osobe i doživljavanja događaja i osećanja
onako kako ih ona doživljava
 problem: kako ispitati prave motive prosocijalnog ponašanja?
↓ ↓ ↓
- Toi i Batson - radio emisija o studentkinji sa fakulteta koja je u kolicima i ne ide na
predavanja, te je u zaostatku sa gradivom - da li biste joj pomogli?
- varijable: a) stepen empatije:  zamislite kako joj je
 objektivno sagledajte situaciju
b) stepen nelagodnosti (gubici):  slušaće kurs sa vama
 učiće kod kuće

pravi altruizam postoji kada

→ ljudi dožive empatiju sa patnjom
druge osobe!
*kada nema empatije, uzima se u
obzir lični interes, teorija socijalne
razmene

- Faktori koji utiču na verovatnoću pomaganja

I. Lični faktori
1) altruizam kao osobina ličnosti
- istraživanja kojom bi se utvrdila priroda altruistične ličnosti dovela do nejasnih rez:
- osobe koje su ispale altruisti u jednoj situaciji, u drugoj nisu pomogle (r = 0.23)
- osobe sa visokim skorovima na testovima ličnosti koji mere altruizam nisu u većoj
meri skloni da pomažu od onih sa manjim rez
↓ ↓ ↓
ovo ne znači da bi bilo koje dvoje ljudi bili jednako skloni da pomognu
VEĆ da individualne razlike nisu jedini prediktori, ima i drugih, a najveći je situacija
2) rod
- sve kulture i norme propisuju različite osobine i ponašanja muškaraca i žena
- istraživanja pokazala ustaljene razlike:
 muškarci - skloniji gestovima junaštva, galantnom i džentlmenskom ponašanju
 žene - sklonije pomaganju koje podrazumeva dugotrajnu posvećenost (volontiranje,
briga o drugima...)
3) kulturološke razlike
- ljudi u svim kulturama su više skloni da pomognu nekome koga definišu kao člana
sopstvene grupe (grupe sa kojom se poistovećuju), dok su manje skloni da pomognu
nekome koga percipiraju kao člana tuđe grupe (grupe sa kojom se ne identifikuju)
- međutim, kulturološke razlike utiču na to koliko isključivo ljudi povlače crtu između
svojih i tuđih grupa:
 kolektivistička/međuzavisna društva
- linija između “nas” i “njih” je dosta čvršće i jasnije povučena, te su ljudi spremniji
da ispomažu pripadnicima svoje grupe (potrebi svoje grupe se pridaje više značaja
od potrebe tuđe grupe)
- ljudi u njima skloniji da se definišu terminima svojih društvenih odnosa, te imaju
jači osećaj povezanosti
 individualistička/nezavisna društva
- linija između “nas” i “njih” je dosta čvršće i jasnije povučena, te su ljudi spremniji
da pomognu pripadnicima tuđe grupe od ljudi iz kolektivističkih
 *simpatia - kulturna vrednost koja je istaknuta u zemljama španskog govornog područja
- niz socijalnih i emocionalnih osobina, uključujući ponašanja poput
prijateljskog, ljubaznog, prijatnog i sklonog pomaganju drugima
- u zemljama u kojima ovaj koncept postoji ljudi generalno više pomažu
II. Situacioni faktori
1) Raspoloženje
- može snažno da utiče na ponašanje i donošenje odluke pomoći ili ne:
a) osećaš se dobro - činiš dobro
- Levin - novčić u govornici (da/ne), a nakon toga situacija za pomaganje
- rez: 84% koji su pronašli pomogli, samo 4% onih koji nisu pronašli pomogli
*druga istr. - nije samo uticaj novca, nego i uspeha, poklona, prijatne zike...
- dobro raspoloženje povećava pomaganje na tri načina:
i. posmatramo stvari optimistično
- kada smo dobro raspoloženi, kod drugih ljudi vidimo njihovu dobru stranu i
odlučimo da im pružimo šansu, da ih ispomognemo
ii. pomaganjem produžavamo dobro raspoloženje
- takođe, uskraćivanje pomoći kada znamo da je potrebna kvari naše dobro
raspoloženje
- hoćemo da ga produžimo + bojimo se da ga izgubimo
iii. dobro raspoloženje povećava svest o sebi
- kada smo dobro raspoloženi, obraćamo više pažnje na svoj unutrašnji svet,
što povećava sklonost da se ponašamo skladno svojim vrednostima i idealima
(većina nas ceni altruizam)
b) osećaš se loše - činiš dobro
i. krivica
- ljudi se vode shvatanjem da dobra dela poništavaju loša
*istraživanje - darivali više novca pre ispovesti
ii. tuga
- hipoteza oslobađanja od negativnog raspoloženja:
 - kada su tužni, ljudi su skloniji da pomažu kako bi se oraspoložili (samo ako
pomaganje može da oraspoloži, ako predstavlja nagradu)
- pomažemo drugima kako bismo umanjili sopstvenu nelagodnost (teorija
socijalne razmene)
*kada smo tužni, skloni smo da pomažemo na neki potpuno nepovezan
način (npr. prijatelj nam je nesrećan -> doniramo novac u humanitarne
svrhe)
2) Okolina - ruralna spram urbane
-hipoteza urbane propterećenosti - u većim sredinama postoji mnogo veći broj draži koji
tera ljude na povlačenje u sebe, kako bi se odbranili
*gustina stanovništva u većoj meri
utiče od broja stanovnika (ugravirano u mozak - frontalni korteks i optimalan nivo
stimulacije)
- nije bitno odakle je osoba koja pomaže, već gde se trenutno nalazi (selo/grad)
3) Broj posmatrača
- slučaj Kiti Đenoveze (ubijena pored 38 posmatrača) naveo psihologe na razmišljanja:
- Latane i Darli- ispitanici razgovarali sa drugom osobom preko slušalica, u jednom
momentu ta osoba doživljava epileptični napad
- 3 situacije:  1 ispitanik -rez: što je manje svedoka, pomoć je
 2 ispitanika brže pozvana (ispod 1min. -
 4 ispitanika 1 ispitanik:85%; 4 ispitanika:31%)
↓ ↓ ↓
efekat posmatrača - što je veći broj posmatrača, to je manja
verovatnoća pomaganja
4) Dvosmislenost situacije
- ako je situacija dvosmislena i ljudi percipiraju da je sve u redu, neće biti pomoći
- pluralistično neznanje - pretpostavka da je sve u redu ako ni drugi ne reaguju
(ignorisanje u mnoštvu) - često koristimo druge ljude kao izvor info o tome kako se
 postaviti prema nečemu, opasnost je u tome što često niko nije
siguran šta se dešava (zbog neočekivanosti i konfuznosti
situacije)
- Latane i Darli- ispunjavanje upitnika u prostoriji u kojoj kroz ventilacioni otvor ulazi dim
- 2 situacije:  1 ispitanik (6min. 75% napustilo sobu)
 3 ispitanika (6min. 38% napustilo sobu)

5) Karakteristike osobe kojoj je potrebna pomoć

a) sličnost sa osobom
- Levin - ispitanici, navijači Mančestera, u situaciji sa osobom koja je pala
- 3 situacije:  osoba u dresu Mančestera
 osoba u dresu Liverpula
 osoba bez dresa
-rez: najviše priskakali u pomoć kada je osoba u dresu Mančestera
- objašnjenje: i. mogućnost identifikacije sa osobom, usled sličnosti
ii. situaciju smatramo lično relevantnom (to sam mogao da
budem i ja)
b) stepen bespomoćnosti
c) percepcija odgovornosti osobe za sopstvenu situaciju

6) Percipirani dobici i gubici

- Latane i Darli - kako ljudi donose odluku da li će intervenisati u slučaju nesreće?

1) primećivanje događaja
- veoma bitan faktor - žurba (istr. - ispitanici, učenici bogoslovije, išli na govor (žurite/imate
vremena), oni koji su žurili pomogli samo u 10% slučajeva, uključujući i najpobožnije)
2) tumačenje događaja kao opasnog
- pluralističko neznanje, ignorisanje u mnoštvu
3) preuzimanje odgovornosti
- efekat posmatrača, difuzija odgovornosti - što je više prisutnih, osećaj odgovornosti manji
-neću pomoći-sigurno je to već neko uradio; možda ispadnem smešan, situacija nije ozbiljna
4) znanje o tome kako pružiti pomoć
5) odluka o pružanju pomoći
- kakva je cena pružanja pomoći (teorija socijalne razmene)