Психолошке основе

математичког сазнања
Развој мишљења код деце – теорије и импликације
Теорија Пијажеа; Теорија социјалног конструктивизма,
Фишбејнова теорија; Брунерова, теорија репрезентација,
Теорија информационог процесовања
Развој сазнања
• На који начин дете формира свест о свету?
• На који начин се свест о свету трансформише?
• Развој (математичког) сазнања иили о видовима (математичког)
сазнања?
 Когнитивне функције важне за развој постојећих и
стицање нових информација и знања које су
значајне за развој математичког мишљења

 опажање,
 мишљење,
 говор,
 пажња,
 памћење,
 машта
Мотивација за учење
• унутрашња потреба за сазнавањем,
• заинтересованост за учење
• позитиван однос према поласку у школу.
Теорије развоја сазнања
• Пијаже-Инхелдерова теорија
• Социјално конструктивистичка теорија Виготског
• Фишбејнова теорија интуиције
• Брунерова теорија репрезентација
• Теорија информационог процесовања
 Теорија информационог процесовања
• Истицање суштинског значаја меморијског простора
• Промена начина решавања проблема са развојем јединке
• Успех старије деце у решавању проблема последица увећаног
меморијског простора.
 Пијаже-Инхелдерова теорија развоја

Фазе развоја - биолошко сазревање у фазама

Схеме (градивни блокови знања)
Адаптација - процеси који омогућавају прелаз из једне фазе у другу:
- асимилација - коришћење постојеће схеме у сусрету са новим објектом
или ситуацијом
- акомодација - прилагођавање (мењање) постојеће схеме када
постојећа схема не задовољава нову појаву
- еквилибријум - „сила“ (или стање) која покреће развој
 Фазе развоја:
1. Сензоримоторна фаза (од рођење до 2. године) - “сталност
објекта” и формирање схема

2. Преоперативна фаза, од 2. до 7. године - симболичке

представе, егоцентризам

3. Фаза конкретних операција (7-11 година) - почетак логичког

мишљења, реверзибилност, конзервација броја, масе,..

4. Фаза формалних операција (од 11 година) - развијање

способности размишљања о апстрактним појмовима и логичко
тестирање хипотеза.
 Фишбејнова теорија интуиције
• Интуиција је аутономна сазнајна активност базирана на индивидуалном
искуству.
• Интуицију често називају „менталном навиком“.
• Учење почиње спонтаним уочавањем особина појаве, наставља се кроз
усвајање језика и формалних појмова, а кулминира новим идејама.
• Интуиција је заснована делимично на наслеђу, делимично је производ
културних, друштвених утицаја али је у великој мери и плод претходног
искуства јединке.
• По природи, интуиција је „општа и непосредна“ што омогућава непосредан
утицај на резоновање о датој ситуацији. На пример, наша интуиција нам
говори да је „небо горе а ми доле“.
• Интуиција је базирана на менталној уређености информација о протеклом
искуству које памтимо.
 Примарна интуиција
Секундарна интуиција (интуитивна антиципација)

• Примарна интуиција испољава се током природног развитка

јединке без икаквог систематског деловања.
• Секундарна интуиција је рационално сазнања до кога се долази
интелектом, уз дуготрајно бављење модалитетима појаве од
интереса којим се долази до свеобухватније форме знања.
Секундарна интуиција се развија.Она се не може наметнути
једноставним објашњењем или вежбањем већ дуготрајним
бављењем појмом. Односи се на ширу визију како би се дати
проблем могао решити. Она претходи конкретном математичком
решењу.
 Интуитивна прихватљивост
Интуиција прихватљивости даје осећај о довољности доказа неког
тврђења или очигледности истинитости неке чињенице. Интуитивна
прихватљивост није довољна као строг математички доказ.
Пример 1. Релација једнакости је транзитивна.
A= B и В = С онда је А = С

Пример 2. Из једне тачке ван праве може

повући само једна права управна на дату праву.
• У настави математике примарна и секундарна интуиција су
присутне, међузависне и значајне.
• Ученици у процесу сазнања треба свесно своје интуитивне
представе да пореде са формалним сазнањима стеченим кроз
наставу.
 Социјални конструктивизам
Културно историјска теорија психичког развоја
Лава Семјоновича Виготског

• Учење иде испред развоја

• Деца конструишу своје знање.
• Развој је социјално и културно условљен.
• Зона наредног развоја
• Кључна улога језика (комуникације)
 Брунерова теорија репрезентација
Учење се одвија пролазећи кроз три фазе репрезентација.
Свака фаза је "начин на који се информације или знање се чувају и кодирани у
меморији«.
Фазе су више-мање у низу, иако нису увек повезане са старењем.
1. акциона (базирана на акцији)
Учење почиње акционим представљањем додиром, осећајем, или
манипулациојм. У математичком образовању, манипулативи су конкретни
предмети са којима се реализују активности. Уобичајени примери манипулатива
у раној алгебри су жетони, сламке, папир, блокови.
2. иконичка (базирана на сликовним представама)
Подразумева слике или друге визуелне представе конкретних ситуација нпр.
коришћење дијаграма, слика и графикона.
3. симболичка (базирана на језику) (апстрактна)
Користе се речи и симболи - апстракције, који не морају да имају директну везу
са информацијама.
• Које су импликације теорија сазнања за учење
математике?
 Подршка ученицима
У настави математике учитељ ствара услове у којима ће ученик:
 решавати задатке (проблеме)
 испитивати своје претпоставке
 откривати
 истраживати (проверавати своје претпоставке)
 уочавати нове везе
 проналазити податке
 анализирати
 стварати