Stvaralaštvo

Stvaralaštvo je sposobnost da se poznate stvari sagledaju u novom svetlu, da se

problemi rešavaju na nov i originalan način, kao i da se proizvode neobične i do
tada nepoznate  duhovne i materijalne tvorevine.
Stvaralačko mišljenje je vrsta imaginativnog mišljenja usmereno stvaranju nove,
originalne tvorevine koja može, ali i ne mora da ima širi društveni značaj i vrednost
(lepo, istinito, korisno): naučni zakon, tehnički izum, roman, slika, film, muzičko
delo, dečji crtež, sanjarenje…
Faze stvaralačkog mišljenja:
1. Preparacija (priprema)

2. Inkubacija (zrenje)

3. Iluminacija (prosvetljenje, inspiracija, nadahnuće)

4. Verifikacija (proveravanje)

1. Preparacija (priprema)

 razmišljanje o problemu, ideji ili temi

 prikupljanje raznovrsnih informacija

 razmatranje dotadašnjih pokušaja rešavanja

 poželjno je u početku produkovati što više ideja (brainstorming), a kasnije

biti selektivniji i kritičniji.

2. Inkubacija (zrenje)

 osoba se svesno ne bavi problemom, ali postoji latentni (nevidljivi, skriveni)

rad na problemu

 ostvaruje se napredak u rešavanju, koji se naknadno otkriva

 težak problem je ostavljen “da odstoji”: kod Njutna 17 godina, Darvin je

godinama skupljao materijal za teoriju evolucije…
  za to vreme rešenje spontano “sazreva”, bez svesne kontrole i volje
stvaraoca i pojavljuje se iznenada.

3. Iluminacija (prosvetljenje, inspiracija,

nadahnuće)

 iznenadno, spontano prosvetljenje posle perioda mirovanja (kada slabi

pogrešna usmerenost i fiksacija za neplodne strategije

 neki stvaraoci su do prosvetljenja došli u fazi potpune relaksacije (u snu,

kao nemački hemičar Kekule pri otkriću molekularne strukture benzena –
“Stvaraoci moraju da sanjaju”)

 dolazi do uvida u suštinu problema (rešenje “sine”)

 subjektivni doživljaj “ozarenja” , uvida (“Eureka!”).

 Rešenje ove faze se mora proveriti u sledećoj fazi.

4. Verifikacija (proveravanje)

 proverava se tačnost rešenja iz prethodne faze na dva načina:

1. teorijski vid provere – na osnovu logičkih pravila zaključivanja ili

usklađenosti sa priznatim teorijskim znanjem

2. provera u praksi – činjenička, empirijska, eksperimentalna ili praktično-

tehnička.
 

 
Činioci stvaralaštva
Psihološka istraživanja pokazuju da postoje tri velike grupe činilaca:

1. KOGNITIVNI

2. PERSONALNI

3. SREDINSKI
 

1. Kognitivni čionioci:

 inteligencija (neophodna, ali ne i dovoljna) – mereni testovima,

inteligencija i stvaralaštvo su samo umereno povezani (Sternberg)

 mašta (temelj kreativnosti) – složen kognitivni proces zamišljanja

nepostojećeg i sposobnost stvaranja novih celina kombinovanjem poznatih
elemenata

 divergentno mišljenje – laka i bogata produkcija što više različitih,

originalnih ideja i rešenja (testovi kreativnosti to ispituju)

 originalno i fleksibilno mišljenje – slobodno mišljenje, nesputano

konvencijama, nezavisno od autoriteta, otvoreno za novo.
 

2. Personalni činioci:

 personalna ili emocionalna inteligencija – kako koristiti svoje sposobnosti

  podaci da su levoruki emocionalniji od desnorukih i imaju veće stvaralačke
(pre svega umetničke) sposobnosti

 intelektualna radoznalost (“radost otkrivanja”, najveća strast je potreba za

stvaranjem)

 teškoće, bolna iskustva, unutrašnji rascepi, suočavanje sa samim sobom

 uporan i istrajan trud i rad – “stvaralaštvo je 5% talenta i 95% napornog

rada.
 

3. Sredinski činioci:

 emocionalna podrška i divljenje roditelja doprinosi razvoju

samopoštovanja i samopouzdanja

 intelektualno i duhovno podsticajna sredina

 sredinske prepreke, osujećenja, nezadovoljene želje (Vigotski, 2005: “U

osnovi mašte leži neprilagođenost, iz koje niču potrebe, stremljenja ili
želje“)
ivacy & Cookies: This site uses cookies. By continuing to use this website, you agree to their use.