Prvo, potrebna je originalnost, a to je otvoren, nesputan um, u stanju da dekonstruie problem i ponovo ga sastavi na bolji nain.

Mnoge velike ideje u prolosti bivale su odbaene jer se nisu uklapale u konvencionalno razmiljanje, i bivale su denuncirane kao nepratkine ili ispred svog vremena. Kreativno razmiljanje: genije je uvek otvoren za nove mogunosti, polazi od hipoteza a onda ih proverava. Ajntajnova matematika izvoenja poivala su na hipotezama koje je dokazivao ili opovrgavao! Logiko izvoenje uvek vas vodi kroz izvesne avenije u miljenju, zato je vano odakle ste krenuli. Analitiko razmiljanje znai da genije reava problem na bazi istog razuma kao i matematike logike i principa koji mogu lako biti zasnovani i na nekoj pogrenoj pretpostavci. Derivacijom konvencija retko se kada napravio pomak, pomak zahteva dokazivanje novog a ne starog koncepta. Mo zapaanja kod genija je na vrlo visokom stepenu, izuzetno je svestan ta se oko njega zbiva i u tome trai obrazce, kao kakav detektiv ili antropolog. Neki od najboljih uvida stiu putem posmatranja, a ne putem ispitivanja i istraivanja, naroito tamo gde se ne fenomeni ili ponaanje ne mogu objasniti ni jezikom niti logikom! Dualno razmiljanje znai da genijalnost krasi osobina da misli paralelno o stvarima koje su po sebi suprotne ili se iskljuuju, to je mo da povezuje nepovezane stvari. Nova reenja su esto kontradiktorna, ili naspram vladajuih konvencija ili unutar sebe samih. Holistiki pristup podrazumeva iru perspektivu, on problem vidi iz mnota delia u kontekstu koji ih okruuje. Ajntajn je tako doveo u vezu masu, energiju i brzinu svetlosti, a Pikasove apstrakcije su zbog konteksta, oseanja, vizije i linosti koju je unosio u kreaciju mnogo vie od puke slike, provociraju mnogo dublji pristup od obinog - repliciranja vienog. Razmiljanje na veliko (volume thinking): u potrazi za savrenim reenjem, genije uvek gleda da iznae vie (meusobno supostavljenih ili umreenih) reenja, pre nego samo jedno jedino! Njegov um je plodan i stalno aktivan, a to ume da zaplai. Pikasova najplodnija faza bila je i najkreativnija, iako su je savremenici pripisivali senilnosti i elji da iza sebe ostavi to vie. Pragmatinost znai da je genije svestan da ideje vrede vrlo malo ukoliko se ne ostvare u praksi. On konstantno misli, istrauje, izmilja i otkriva, ali sve to ukolikone donosi vrednost, nije bogznata. Edison koji je izmislio 1093 patenata, vie nego iko do danas, zahtevao je od sebe jedno malo otkrie svakih 10 dana, i jedno veliko svakih 6 meseci. Slino, mnogi preduzetnici i inovatori razviju mnogo ideja pre nego to vide i komercijalni uspeh! Vizualno razmiljanje: genije je sposoban da izrazi svoje ideje jasnije nego drugi, i to tipino vizulenim sredstvima - kroz dijagrame i analogije. Ume da stvori oseaj kompleksnosti na naine koji su lako razumljivi.Ovako ulovljena imaginacija, u slike, mnogo je vanija od rei ili brojeva. Slike omoguavaju da se veze uspostave bre, koncepti lake demonstriraju i bolje objasni kompleksnost. Mo vere i uverenja: genije mora da poseduje unutranju snagu, veru i sampouzdanje da bi ostao vrst u svom opredeljenju, uprkos konvencijama ili kolegama koje se protive. Od Galilea i Leonarda do Ajntajna i Pikasa, snaga ubeivanja stoji rame uz rame sa radikalnim idejama i akcijama koje prkose statusu kvo i obinosti, sa kojima bi neka druga osoba slabije volje odmah napravila kompromis! Veoma se retko deava da znaajne promene u verovanjima, obiajima ili okruenju ljudi smesta i bez pogovora prihvate: vie volimo sigurnost i izvesnost onoga to poznajemo od nesigurnog i nepoznatog. Ali postepeno uvidimo mogunosti, logiku, i benefit u razmiljanju koje je drugaije, prihvatimo to i ukljuimo se. Genije neretko mora da dosegne iza onoga to je danas, a spori ljudi e ve slediti i prigrliti ono to je novo, drugaije i bolje.