Pitanja i odgovori za prvi kolokvijum iz Psihologije stvaralatva: Prva prezentacija - pitanja i odgovori 1. Koren i bukvalno znaenje rei kreativnost?

Koren reci potice od latinske reci creatus, bukvalno znacenje = porasti. (u prezentaciji pise jos i napraviti, izneti, proizvesti, stvoriti, rasti i jacati, ali je asistentkinja rekla da je ovo tacan odgovor) 2. Antiko grko shvatanje kreativnosti. Stari Grci su verovali da su muze izvor svake inspiracije I nisu imali termine koji bi odgovarali izrazima stvarati ili stvaralac. Izraz poiein (napraviti, stastaviti) im je bio dovoljan. Jedino se za pesnika smatralo da stvara nova dela, donoseci u realnost novi svet-dok su ostali umetnici samo vesto podrzavali realnost 3. Kada je nastala fundamentalna promena u shvatanju stvaralatva? U emu se sastoji ta promena, preokret? Radikalna fudamentalna promena u shvatanju stvaralastva dogodila se u hriscanskom periodu. Rec creation poprimila je sasvim drugacije I novo u odnosu na dotadasnje znacenje creation ex nihil, stvaranje ni iz cega. Velike novine! Potpuno nepoznato I antickom I istocnjackom shvatanju kao I mitovima drugih naroda, gde Bogovi uvek stvaraju od necega, neke materije ili iz sebe, svoj supstance. 4. Istonjako shvatanje kreativnosti, razlika u odnosu na zapadnjako. Ideja Velikog stvaraoca nema mesta u istocnjackim filozofijama I religijama. Za njih stvaranje nije uvodjenje neceg novog u svet, vec najvecim delom otkrivanje I podrzavanje unutrasnjeg reda i sklada u kosmosu. Covek ne moze da iskace iz trajnog poretka stvari, stvaranjem neceg novog, vec samo produbljuje svoje iskustvo I poznavanje skrivenih zakonitosti koji uredjuju pojavni svet.Ni Bogovi ne narusavaju metafizicki poredak stvarnosti. U protivnom bi nastao nered I haos. 5. Etimoloko znaenje rei kosmos i haos. Hao (od grcke reci praznina nered) je autonym grcke reci KOSMOS koja znaci red, poredak, sklad.

6. ime se bavi estetika? Estetika kao filozofska disciplina se bavi umetnoscu ili kako se nekad govorilo lepim I uzvisenim, proucava umetnicke proizvode, dela. 7. Nova promena pogleda na stvaralatvo; u kom veku, usled ega; s kojim pojmom se tada povezuje stvaralatvo? Nova promena pogleda na stvaralastvo desila se u vreme prosvetiteljstva u 18 veku u vreme naglog razvitka nauke, pojam kreativnosti se mnogo cesce pojavljuje u teoriji umetnosti i povezuje se sa pojmom imaginacije (maste) otkriva se, da je u nauci kao i u umetnosti moc imaginacije kljuc kreativnosti. 8. Koji autori su prvi, i kada poeli da se bave kreativnim procesom? Prvi stvaraoci koje je zaintrigirao sam kreativni process bili su poznati matematicari I naucnici, Herman Fon Helmhoc I Anri Poenkare. Krajem 19 I pocetkom 20 veka poceli su da rasvetljavaju kreativni process I da vode javne diskusije o njemu. 9. Koje delo (taan naslov, ime autora i datum) ih je inspirisalo na to ispitivanje? Umetnost misljenja Graham Volas 1926 god. (Art of thought-prvi model kreativnog procesa) 10. Faze kreativnog procesa. a) Priprema:prikupljanje novih ideja, dozivljaja, period kada se problem uocava I kada se cine prvi pokusaji da se on resi. Ukoliko su ti prvi pokusaji neuspesni, problem se ostavlja jedno vreme po strani, da se slegne, sto void sledecoj fazi. Tenis, toje 90 % prikupljanja informacija i 10 % kreativnih (Dzo ang) b)inkubacija: informacije se organizuju u nesvesnom i predsvesnom sloju (period latencije, naizgled se nista ne desava) procesi rada na problemu se odvijaju skriveno od svesti. -Kreativnost se ne otvara kao cesma, potrebno je I odgovarajuce raspolozenje (Bil Vaterson). Ja sam nocna ptica. Kreativnost mi dolazi nocu.Nesto se tada desava, neka drugacija energija. Noc je praznina u kojoj mogu da stvaram.(Grejs Dzons) c) Nagovestaj: predosecaj resenja ( na vrh jezika) d) Iluminacija (uvid): vrhunski momenat (aha dozivljaj, eureka); ideje koje su do tada bile cesto suprostavljene, kontradiktorne,neuskladjene,ujedinjuju se i obrazuju novu kompoziciju, sliku, pricu, naucno otkrice. iler govori o iznenadjenju duse. Ti momenti su cesto sasvim kratkotrajni I blistavi kao munja. e) Verifikacija (provera): posto iluminacija nije garancija da je resenje dobro ili ispravno, dolazi do poslednje faze kreativnog procesa,u kojoj se razradjuje,dovrsava i proverava resenje; umetnik ili naucnik proverava svoje otkrice i izlaze ga sudu javnosti.

11. Nauiti

ta

momentu

iluminacije

kau

Hajdn,

Gete

Bodler

Kada je naslutio melodiju koja mu je bila potrebna za izraz za radjanje sunca Hajdn je uzviknuo: To nije moje, to dolazi odozgo Gete: Mi samo slazemo drva na lomacu i trudimo se da budu suva, a kada dodje taj cas, lomaca se sama pali na nase najvece iznenadjenje i cudjenje arl Bodler: Nadahnuce je rodjeni brat svakodnevnog sistemskog rada 12. Pojam predsvesnog, razlika izmeu predsvesnog i nesvesnog?

Predsvesni sadrzaj i procesi secanja, opazaji i misli kojih nismo svesni u datom trenutku ali koje mozemo lako dozvati u svest, za razliku od nesvesnih ili podsvesnih sadrzaja koji su duboko potisnuti i koji se ne javljaju direktno vec maskirani, preko simbola, snova, slika. Prema nekim psihoanaliticarima predsvesni sloj se nalazi izmedju nesvesnog i svesnog. 13. Datum zvanikog nastanka psihologije kao nauke; ime utemeljivaa te nove naune discipline? Krajem 19 veka, 1879 kada je Vilhem Vunt otvorio prvu psiholosku labaratoriju. 14. Formalni poetak nauno-psiholokog razmatranja pojma kreativnosti; psiholog koji je pokrenuo to pitanje, datum, mesto; podatak o tome koliko je do tada objavljeno lanaka o kreativnosti. Formalni pocetak naucno-psiholoskog razmatranja pojma kreativnosti pripisuje se Dzoj Polu Gilfordu i Americkom drustvu psihologa. Izmedju 1920 i 1950 kreativnosti je posveceno manje od 0,2 % clanaka! Od tada statisticki pokazatelji pokazuju povecanje naucne aktivnosti u tom domenu istrazivanja (izmedju 1975 i 1994, na 0,5 % radova), ali to je i dalje nedovoljno u odnosu na radove o drugim psiholoskim temama. 15. Zato se tema kreativnosti izbegavala u psihologiji? Razlozi: 1) Dugotrajno preovladjujuce shvatanje stvaralastva, obojeno mistickim, metafizickim ili romanticarskim bojama. 2) Prva asocijacija na pojmove stvaralastva i stvaraoca npr. Nikola Tesla i Leonardo da Vinci retki su ovako visoki kreativni pojedinci (geniji) i proucavati samo njih ogranicava izraz stvaralastva. 3) kompleksnost teme nije ohrabrivala psihologe. Mlada psiholoska nauka je jos bila u prevoju, a

kreativnost je neverovatno slozen spoj mnogo faktora: veceg broja intelektualnih sposobnosti, crta karaktera i licnosti, odlika okruzenja itd. 16. Prvi testovi za merenje kreativnosti. Gilford je predlozio da se stvaralastvo proucava na obicnim ispitanicima koriscenjem raznih testova. TEST NEOBICNIH UPOTREBA, u okviru kojeg se od ispitanika trazilo da smisli sto vise upotreba za jedan obican predmet (npr.cigla, sveca, kanap...) 17. Koju tezu zastupa veina psihologa kad je u pitanju razlika izmeu kreativnih i ne kreativnih pojedinaca? Vecina psihologa zastupa tezu da ne posotji sustinska kvalitetna razlika izmedju stvaraoca i manje kreativnih ljudi, vec da postoji skala kontinuum koji se proteze od jednih ka drugima. Po njima ne postoji nulti stepen kreativnosti. 18. ta znai izraz ,, Mistifikacija''? Izraz mistifikacija znaci uciniti nesto zamrsenijim, zagonetnijim, nejasnijim n jeste. 19. Da li demistifikovanje jedne pojave znai i njeno banalizovanje, vulgarizovanje? Demistifikovanje pojava koje se dozivljavaju kao uzvisene i nedokucive, njihovo spustanje na zemlju, ne znaci obavezno i njihovo banalizovanje, vulgarizovanje: to znaci bolje ih osvetliti, objasniti, otkriti odredjene zakonitosti koje upravljaju njim, *korelacije, relativne predvidljivosti u njima. *Korelacija: stanje uzajamne pouzdanosti nekih elemenata, faktora, dimenzija date pojave. ego sto

Druga prezentacija- pitanja i odgovori 1. Tejlorova podela na razliite vrste i nivoe kreativnosti. Tejlor je analizirao preko stotinu definicija kreativnosti, i razvrstao ih u 4 kategorije. 1) Ekspresivna kreativnost (Osnovna vrsta)- slobodno izraavanje u kome su vetina, originalnost i kvalitet nevani. Npr: ,, uskanje'', slobodna igra... 2) Produkativna kreativnost: Vii nivo u kome dolazi do ovladavanja odreenim vetinamaai tehnikama koje dovode do stvaranja proizvoda - to znai kontrola i usmeravanje slobodne igre. Meutim, tehnika i vetina, odnosno zanat ne znae i originalnost i kreativnost. 4

3) Inventivna kreativnost: - dosetljivost u rukovanju materijalima, tehnikama, metodama... - sposobnost opaanja novih i neobinih spojeva izmeu prvobitno odvojenih delova, novi nain opaanja stvari. Ne doprinosi znaajno novim idejma, to je funkc. kreativnosti vieg reda, ve novim upotrebama starih stvari, ili elemenara stvari. - To je kreativni svet pronalazaa, istraivaa. 4) Emergentna kreativnost: U retkim sluajevima se javlja sasvim nov princip ili pretpostavka, npr. javljanje nove teorije u nauci, ili nov pravac u filozofiji, umetnosti... Veina ljudi ima na umu vii nivo kad se govori o kreativnosti. 2. Etimoloko znaenje rei ,, emergentan ''. Etimoloko znaenje: od lat. rei emergere - ,, izroniti'', nepredvien, nenadan, izazi, izranja, iskrsava. 3. Odnos izmeu talenta i kreativnosti. Odnos izmeu talenta i kreativnosti nije obavezno dvosmeran, nije svaki talentovani pojedinac ujedno i kreativan, ali stvaraoci su talentovani za oblast u kojoj se istiu. 4. Termanova definicija talenta i ta se moe zameruti toj definiciji Terman je definisao talenat kao ,, visoku optu intelektualnu sposobnost, koja se veto upotrebljava'' Primedba je to to je previe intelektualnizovan pojam talenta. 5. Da li je mogue razgraniiti ono to je gentski uroeno od onog to je steeno vaspitanjem i obrazovanjem? Ne, jer je za razvoj talenta ak iako je nasleen, potrebna sredina u kom e se razvijati. 6. Odnos izmeu otpornosti na stres i frustracije i darovitosti i kreativnosti. ta je pokazalo Termanovo longitudalno istraivanje? Odnos je kruni, tzv ,, arobni krug''. S jedne strane darovita deca imaju jau otpornost na stres izazvan preprekama, nerazumevanjem i neg. reakcijama sredine, (talenat im daje snagu, imaju veru u njega) a sa druge strane, ta snaga umesto da ih beshrabre, podstiu razvoj kreativnih potencijala. Ipak, otpori ne smeju biti prejaki, niti da predugo traju, jer mogu slomiti bie. Terman je longitudalnim istraivanjem pokazao da deca koja u kasnijim godinama ne razviju svoju darovitost, nisu stekla otpornost na nerazumevanje i negativne reakcije koje e svojom razliitou izazvati u okolini. 7. Zato se u dananjim razmatranjima vie stavlja naglasak na kreatvinost nego na talenat? Kreativnost je u odnosu na talenat fleksibilniji, dinaminiji i iri pojam, u kojem uestvuje vie raznovrsnih promenjivih. Od dara kao neeg to nam je dato, neobjanjivo, i ,,nezaslueno'', za razliku od talenta, koji nam je dat, i nad njim nemamo moi, ve 5

moemo samo da ga prepoznamo, i da mu pomognemo da se ispolji. Kreativnost se nasuprot tome moe negovati razliitim metodama. 8. Koja je najee spominjana definicija kreativosti u psiholokoj literaturu? Ko je autor te definicije? Najee spominjana definicija kreativnosti je da je ona sposobnost da se proizvede delo koje je ne samo originalno, tj novo, ve i korisno. Autor je Baron (1995). 9. Kako psiholog Milinkovi definie kreativnost? (ira i obuhvatnija definicija od Baronove) Psiholog Milinkovi (1973) daje obuhvatniju i iru definiciju od Barona: ,, Kreativni pojedinac je onaj iji jedinstveni sklop crta omoguava da u odreenim okolnostima stvara nove proizvode, od ireg drutvenog znaaja. 10. Koja je komponenta, prema MekKinonu neophodna da bi se moglo govoriti o kreativnosti? Po MekKinonu kreativnost je proces koji ukljuuje originalnost, primenljivost ( prikladnost) i realizaciju. Po njemu, nije dovoljna samo sposobnost za kreativnu matu, ve mora da postoji i mo realizacije ideje, tj, finalni proizvod stvaralatva. 11. Citat Arutura openhauera o odnosu talentovanog pojedinca prema vremenu. ,, Obian ovek misli samo kako da mu proe vreme; talentovan ovek kako da ga najbolje iskoristi '' Artur openhauer. 12. ire i ue shvatanje kreativnosti: Glifordov i Rodersov pristup. Gliford zatupa ire shvatanje kreativnosti. Prema njemu su svi ljudi kreativni, jer su neponovljivi u prirodi. On smatra da nema sutinske razlike u vrsti miljenja koja je u osnovi opipljivog proizvoda i stvaralake fantazije. Roders ima ue shvatanje, i prema njemu kreativnost se ogleda u realizaciji, jer ne zavisi samo od specifinih osobina i linosti, ve i od sredine, materijalnih mogunosti, slobode izraavanja u drutvu... On kao i MekKinon misli da je kreativno, samo ono to je opipljivo. 13. Vinikotovo shvatanje kreativnosti. Vinikot zastupa najire mogue shvatanje kreativnosti: slika, kua, frizura... Sve je jednako vredno, jer je kreativnost svuda prisutna. Kritikuje elitistika shvatanja, i interesuje ga kreativnost u univerzalnom vidu, i poistoveuje je sa Frojdovim ivotnim nagonom, erosom, kreativnim porivom.

14. Trea taka Simonove definicije kreativnosti Kreativnost zahteva visoku motivaciju, intenzitet i istrajnost. 15. Koje su onsovne psihike funkcije; kako su ih nazivali drevni mislioci? Osnovne psihike funkcije su: -Kongitivna (saznajna) i obuhvata opaanje, panju, pamenje, uenje, obradu informacija, razumevanje, miljenje... -Afektivna(oseajna, emocionalna) obuhvata primarna oseanja koja delimo sa viim ivotinjama(strah, tuga, radost, lutnja) i ona sloena koja su specifino ljudska (euforija, ponos, melanholija) jer sadre i procene. - Konativna (motivaciono - voljna) obuhvata donoenje odluka, usmerenje i snagu volje, motivaciju, istrajnost, samodisciplinu. Drevni filozofi su ove discipline su nazvali, um, dua, i volja. 16. ime se bavi kognitivni, motivacioni, presonoloki, psihoanalitiki, kontekstualni i multivarijantni pristup stvaralatvu? Pod koji od tih pristupa se moe svrstati psihoanalitiki pristup? -Kontekstualni pristup ne zanemaruje kljunu ulogu linosti kreativnog pojedinca, ali dodaje i uticaj sredine kao znaajnu varijablu stvaralakog izraza. -Multivarijantni pristup prouava interakciju izmeu razliitih faktora koji ine kreativnost. Ona se smatra kao rezultat kongitivnih, konativnih, emocionalnih i kontekstualnih faktora, ali nije samo puka rezultanta nivoa svakog of tih, kod pojedinca. - Psihoanalitiki pristup je poseban, dubinski pristup, koji ispituje dinamiku odnosa izmeu podsesnog, presvesnog, i svesnog sloja linosti u stvaralakom inu, takoe i odnose izmeu psih. poremeaja, razvojnih faza, bolesti, kriza, snova, i stvaralatva. Moe se svrstati i pod personoloki, jer se psihoanaliza bavi celom linou stvaraoca. - Personoloki pristup polazi od toga da je u osnoci istraivanja kreativnog potencijala odreeni tip linosti i nastoji da otkrije individualne crte stvaralake linosti (karakter, temperament, sposobnosti, itd.) Vasilij Kandinski objanjava to metaforom: ,, Konj nosi jahaa snano i brzo, ali jaha je taj koji upravlja konjem. Talenat nosi umetnika na visoke vrhove brzo i snano, ali umetnik vlada svojim talentom.'' -Motivacioni pristup prouava motivaciju svojstvenu stvaralakoj delatnosti i inu. Istrauje potrebe, porive, ciljeve, koji su u osnovi stvaralatva, kao i istrajnost, disciplinu, i samoprevazilaenje, itd. 17. ta je kognitivni stil? Kognitivni stil predstavlja osoben nain na koji pojedinac ui, pamti, misli, opaa... To je 7

njego dominantni obrazac obrade informacija u cilju reavanja problema, ili prilagoavanja situaciji. (npr, intuitivni, misaoni, perceptivni kong. stil, zatim, matoviti, fokusirani, sanjalaki, praktini, itd.) Kongitivni stil se bazira i na crtama linosti i temperamenta, i treba ga razlikovati od nivoa sposobnosti (ako neko ima racionalni, analitiki stil, ne znai da je u tome izvandredan).