УНИВЕРЗИТЕТ У (УПИСАТИ МЕСТО)

УПИСАТИ НАЗИВ ФАКУЛТЕТА

СЕМИНАРСКИ РАД

МИШЉЕЊЕ

Место, 2023.
 САДРЖАЈ
1. УВОД.....................................................................................................................................1

2. ОСНОВНА ПОДЕЛА МИШЉЕЊА...................................................................................2

3. ТИПОВИ РАЗМИШЉАЊА У ПСИХОЛОГИЈИ.............................................................4

3.1 Карактеристике размишљања у психологији..............................................................5

3.1.1 Стручност и мотивација..........................................................................................5

3.2.2 Концепти и прототипови.........................................................................................6

4. ТЕОРИЈЕ МИШЉЕЊА.......................................................................................................7

4.1 Асоцијативна теорија.....................................................................................................8

4.2 Гешталт теорија..............................................................................................................8

4.3 Теорија понашања..........................................................................................................9

4.4 Теорија когнитивног развоја.........................................................................................9

4.5 Периферна теорија.......................................................................................................10

4.6 Психоаналитичка теорија ума.....................................................................................10

5. ЗАКЉУЧАК........................................................................................................................12

ЛИТЕРАТУРА........................................................................................................................13
 1. УВОД

Човек се сматра рационалним бићем, јер је способан да размишља и

расуђује. Његова супериорност над животињама у учењу и прилагођавању лежи у
његовој/њеној способности да размишља. У ширем смислу, мишљење укључује све
облике сазнања, опажања, маште, памћења и креативности. Понекад се термин
размишљање користи за означавање процеса решавања проблема.

Генерално, размишљање се јавља када смо суочени са проблемом који захтева

решење или када нешто крене по злу са нама или људима, стварима и ситуацијама око
нас. Када је све једноставно, шансе за размишљање су ретке. Размишљање је сложени
когнитивни облик понашања који се јавља тек када су се једноставније и директније
методе понашања показале неефикасним.

Размишљање се састоји од когнитивног преуређивања или манипулације како

информацијама из окружења, тако и симболима који се чувају у дугорочној меморији.
Генерално, слике и језички симболи се користе у великом делу нашег
размишљања. Отуда се може рећи да је мишљење организована, систематична,
сврсисходна и циљно оријентисана активност.

3
 2. ОСНОВНА ПОДЕЛА МИШЉЕЊА

Постоје две основне врсте мишљења:1

 Аутистичко мишљење. Оно је чешће међу децом. Далеко је од

стварности. Нема ограничења у смислу стварности, времена и простора. Није
оријентисано ка циљу или проблему. Генерално, такво размишљање може бити
веома приватно/интимно и појединац може користити симболе са врло личним
значењима. У овакво размишљање су укључене личне жеље појединца и он се
труди да их испуни. Аутистичко мишљење јавља се у више облика:
 Фантазија. Фантазија је сањање у будном стању, а у оваквом сну
замишљамо ствари или ситуације какве желимо, а не онакве какве
јесу. Тако можемо да испунимо оне жеље које се у стварности не могу
испунити. Чак и немогуће ствари постају могуће помоћу фантазије. На
пример, дечак који води стоку на испашу у пољу може сањати да путује
авионом. Млада одрасла особа може сањати да постане познати херој,
итд. Појединац може привремено имати неко задовољство или створити
себи олакшање од напетости помоћу фантазије. Ипак, превише фнтазије
може учинити човека неспособним да се суочи са стварношћу.
 Снови. Сигмунд Фројд је тврдио да су снови испуњење жеља. Наше
жеље које нису испуњене у стварности појављују се у облику снова и
испуњавају се у њима. Нема сумње да се идеје појављују у
сновима. Могу се појавити директно или индиректно, сублиминарно.
 Машта. Машта је ментална активност у којој користимо слике. У
процесу маште нема чулног опажања. Помоћу маште нисмо у контакту
са стварношћу, имамо само менталне слике. Дакле, можемо погрешити у
нашем размишљању.
 Сањарење. Ово је слично фантазији. У фантазији можемо имати неке
идеје и циљеве, али у сањарењу неће бити идеја уопште.
 Контролисано мишљење, које се иначе назива усмерено мишљење. Усмерено
је на решавање проблема или креацију. Наше мисли ће у овој ситуацији бити у
додиру са стварношћу и размишљање ће бити усмерено ка циљу. Контролисано

1
https://www.psychologydiscussion.net/essays/essay-on-thinking-its-types-and-forms/632

4
 мишљење најчешће се служи резоновањем, то је његова главна операција.
Резоновање се дефинише као процес доношења нове пресуде на основу једне
или више пресуда као премиса. Постоји две врсте резоновања. Индуктивно
резоновање-у овој врсти расуђивања постоји помак од индивидуалног ка
универзалном у смислу да се генерисање мишљења врши на основу низа
индивидуалних искустава у вези са одређеном ствари. На пример, долазимо до
закључка да су сви политичари себични. Дедуктивно резоновање-у
дедуктивном закључивању прелазимо са универзалног на посебно закључивање
и закључак је ужи од премиса.

Уопштено говорећи, логички принципи се примењују на наше

размишљање. Логички принципи ће бити усмерено на доношење одређених закључака
и решења. Проблем је сваки сукоб или разлика између једне ситуације и друге
ситуације коју желимо да постигнемо као циљ. Размишљање које имамо у ситуацијама
решавања проблема је стога циљно усмерено и мотивисано потребом да се смањи
несклад између једног и другог стања ствари. У покушају да дођемо до циља решавања
проблема користимо информације које су нам доступне из дугорочног
памћења. Решавање проблема може да се уради методом покушаја и грешака или
увидом. Џон Девеј је предложио научни метод решавања проблема који следи следећу
процедуру:2

1. Идентификација проблема,
2. Дефинисање проблема,
3. Сакупљање релевантних података,
4. Формулисање хипотезе,
5. Евалуација хипотезе,
6. Провера изведених закључака.

2
Ибид.

5
 3. ТИПОВИ РАЗМИШЉАЊА У ПСИХОЛОГИЈИ

Постоје три главна типа размишљања у психологији-креативно, дивергентно и

симболичко.3

1. Креативно мишљење. Креативно мишљење је способност генерисања

иновативних, неконвенционалних или корисних идеја. Можда мислимо да
само уметници или писци користе креативно размишљање. У ствари,
постоји толико много начина да се вештине креативног размишљања
користе у пословању, технологији и образовању. Скоро све професије
користе креативно размишљање. Истраживања показују да су креативност и
интелигенција уско повезане једна са другом, али постоје и други фактори
који су укључени у креативност. Нечија машта, окружење и личност могу
утицати на способности креативног размишљања.
2. Дивергентно размишљање. Када имамо проблем и када постоји много
могућих одговора на решење, ослањамо се на дивергентно размишљање које
ће нам помоћи да изаберемо најбоље решење, као што је покушај да
одговоримо или решимо отворено питање. Постоји много ствари које
можемо да урадимо као одговор на проблем, али ми већином желимо да
дамо најбољи одговор.
3. Конвергентно. Конвергенто мишљење јесте мишљење које се заснива на
строго логичном следу мисаоних операција из којих проистиче један једини
могући исход или закључак.
4. Симболично. Када замишљамо да идемо до најближе продавнице и видимо
то у свом уму. Којим улицама или путевима ћемо ићи да стигнемо тамо-то је
креативно размишљање. Симболичко размишљање је способност стварања
менталних репрезентација објеката, места, догађаја или људи у нашем уму.
Мала деца то често раде када се упуштају у маштовиту игру.
Играчке и играонице претварају у симболе стварних ствари. Симболично
размишљање је важно и за одрасле и за децу. Многи послови, задаци и други
типови размишљања захтевају способност да замислимо пример нечега у
нашим умовима.

3
https://kutakzapsihologe.files.wordpress.com/2011/11/misljenje.pdf

6
 5. Критичко. Критичко мишљење - посебан облик мишљења чији је исход или
резултат вредновање (евалуација, процена вредности) нечега што је било
предмет или садржај мишљења.
6. Реалистично. Реалистичко мишљење је облик мишљења којим се решавају
свакодневни животни проблеми и у коме су елементи за решавање проблема
јасно одређени у времену и простору и чије се особине морају узимати у
обзир да би се проблем заиста решио.
7. Имагинативно може бити мишљење у коме се принцип реалности потпуно
занемарује и у коме преовладава логика жеља.

3.1 Карактеристике размишљања у психологији

Људи са јаким вештинама размишљања обично имају неколико заједничких

карактеристика. Активна машта, креативно окружење и авантуристичка или радознала
личност могу утицати на наше способности размишљања. Они који поседују стручност
у одређеној области и интринзичну мотивацију такође имају тенденцију да имају
развијеније вештине размишљања.4

3.1.1 Стручност и мотивација

Креативно окружење може помоћи у омогућавању виших вештина размишљања

као што је креативност. Окружавање људима који оспоравају наше идеје, подржавају
наше процесе размишљања, менторишу или усмеравају нас у нашем креативном
размишљању, одличан је начин да унапредимо своје вештине мишљења. Није лоше
овај феномен упоредити са баштом. Право окружење ће обезбедити идеалне услове за
раст наших мисли.

Експертиза (стручност) се односи на темељну базу или основу знања о

одређеном предмету, теми или области. Она се генерално такође односи на велико
искуство у одређеној теми или области. Заједно, стручност и искуство пружају најјачу
и највећу основу за изградњу нових идеја. Чврста основа је најбољи начин да се стекне
знање.

Људи са интринзичном мотивацијом су интерно вођени да траже одговоре на

проблеме и питања. На другој страни је екстринзична мотивација, учење или рад на
испуњавању спољних фактора као што су пројектни рокови или планиране дневне

4
https://www.pefja.kg.ac.rs/preuzimanje/Materijali_za_nastavu/Pedagoska%20psihologija/Misljenje.doc

7
рутине. Међутим, они који се баве дубљим процесима размишљања обично су
мотивисани више спољашњим наградама или последицама.5

3.2.2 Концепти и прототипови

Постоје још две карактеристике мишљења које су важне у психологији-концепт

и прототип. Концепти нам помажу да ствари организујемо и брзо извучемо
информације. Нове информације упоређујемо са нашим прототипом особе, места или
ствари, тако да знамо како да ментално категоризујемо нове информације. 6

5
Ибид.
6
Ибид.

8
 4. ТЕОРИЈЕ МИШЉЕЊА

Размишљање је сложен и вишеструки процес који проучавају различите науке-

психологија, медицина, биологија, кибернетика, генетика, логика и многе друге. Зато
само интегрисани приступ који комбинује различите теорије мишљења може да
расветли овај феномен.

Мишљење је когнитивна активност човека, која је посредован и уопштен начин

рефлектовања стварности. Производ мишљења је мисао, која има форму идеје, значења
и концепта. Главна функција мишљења је способност да се стекне знање о таквим
објектима, односима и својствима која се не могу директно уочити. Наше мишљење је
способно да изврши операције, као што су:

 Анализа-подела појаве/предмета на његове саставне компоненте.

 Синтеза је комбинација компоненти раздвојених анализом уз
идентификацију значајних односа.

Ово су основне операције мишљења. На њиховој основи се граде:

 Класификација-груписање објеката према карактеристикама.

 Поређење је поређење појава и предмета, због чега се могу открити њихове
разлике и сличности.
 Апстракција је одабир било ког аспекта, феномена или објекта док се остали
игноришу.
 Генерализација је обједињавање објеката према заједничким битним
обележјима.

Међутим, да би се дошло до ових концепата, било је потребно неколико

миленијума размишљања водећих филозофа, психолога и научника. Истовремено, још
увек не постоји јединствен поглед на проблем мишљења. О размишљању су писали
Аристотел, Платон, Декарт, Спиноза и многи други филозофи. Њихов рад је био
основа истраживања научника и психолога.

Али, као што је већ речено, још увек нема консензуса. Тренутно постоји
неколико теорија мишљења са својим предностима и манама. Покушаћемо да
објективно проценимо сваку и узмемо у обзир њихове критике.

9
 4.1 Асоцијативна теорија

Првобитно је била филозофска теорија која је настојала да сведе садржај ума на

скуп елементарних сензација или идеја, од којих су сложеније идеје створене кроз
асоцијације између њих. Теорија асоцијација је одувек била редуктивна, у смислу да је
настојала да анализира сложене идеје кроз једноставна објашњења. Према овом
приступу, догађаји или идеје биће повезани ако се повежу секвенцијално, односно уз
помоћ асоцијација, веза трагова прошлости и утисака добијених из садашњег искуства.
Међутим, ова теорија није могла да реши проблем креативног мишљења и како настаје
и одакле долази. Стога се креативна природа мишљења сматрала урођеном
способношћу ума, која не зависи од асоцијација.7

4.2 Гешталт теорија

Гешталт психолози су оспорили да се ум може схватити као пасивна колекција

једноставних идеја, уједињених неумољивим радом неколико. Следбеници ове теорије
радили су углавном у области психологије и проучавали како се обрасци понашања
који су већ били чврсто уграђени у психу реорганизују у одговарајуће понашање за
доношење одлука.

Теоретичари гешталта приступили су проблемима психологије мишљења са

становишта перцепције. Успешно размишљање подразумева сагледавање или
разумевање структурних и функционалних односа елемената у контексту проблема. Да
бисмо решили проблем, морамо разумети „унутрашње односе“ који повезују овај
контекст са организованом целином.

Следбеници теорије сматрали су гешталте, интегралне формације, примарним

садржајем сваке ситуације. А само размишљање је, по њиховом мишљењу, избор
главне ствари међу многим споредним карактеристикама. Када потпуно решимо
проблем (понекад уз помоћ тзв. увида), добијамо завршен гешталт, који се „затвара“ и
улази дубоко у нашу психу. Ова ситуација остаје стабилна све док неки елемент не уђе
у нови гешталт који треба затворити.

Овако се формира посебан циклус, који је карактеристичан за све менталне

процесе. Све што се инкорпорира у наш мозак остаје ту заувек. Гешталт психолози су
експериментима показали разлику између продуктивног и непродуктивног мишљења.

7
https://sr.puntomarinero.com/associative-thinking-in-children-associative/

10
 Продуктивно размишљање је у коме се проблем реструктурира и може се
решити на нов начин. Непродуктивно мишљење је оно у коме се решење новог
проблема заснива на прошлом искуству.8

4.3 Теорија понашања

Савремени бихејвиоризам дефинише мишљење као облик прилагођавања новим

условима. Дакле, ако организам доживи проблемску ситуацију (или добије задатак),
онда покушава да јој се прилагоди-односно решава задатак. Бихевиорални психолози
представљају размишљање као скуп сложених ланаца унутрашњих говорних вештина
који се формирају према шеми „стимулус-реакција”.

Бихевиоризам је био критикован током свог постојања. У почетку су се њене

присталице ограничиле на описивање односа између стимулуса и посматраног
понашања. А све што се крије обично их није занимало. У необихевиористичкој
теорији почели су да говоре о квалитативним особинама људског мишљења. Али
основни приступ се није променио, необихевиористи и даље сматрају мишљење
процесом прилагођавања условима средине, који се остварује у набрајању одлука
путем покушаја и грешака или одабиру адаптивних реакција.9

4.4 Теорија когнитивног развоја

Њен оснивач је Жан Пијаже Сматрао је да је настанак мишљења последица

биолошких процеса прилагођавања околини. У процесу развоја дете прима своје идеје
о свету у облику шема/кола. Ова кола се чувају у меморији и могу се преузети у било
ком тренутку ради решавања проблема. Међутим, они се могу побољшати на два
начина:

 Акомодација: трансформација и прилагођавање субјективних шема под

утицајем спољашњих догађаја.
 Асимилација: сређивање спољашњих утисака и догађаја у субјективни
систем веза.

Пијаже је издвојио узрасне фазе когнитивног развоја:

 Фаза сензомоторне интелигенције (0-2 године): формирање и развој

сензорних и моторичких структура.
8
http://moodle.f.bg.ac.rs/file.php/45/9._PERCEPCIJA_teorije_11.pdf
9
Степановић, И. (2004). Формалне операције: Пијажеов концепт, истраживања и најважније критике.
Психологија, 37(3), 311-334.

11
  Фаза преоперативног мишљења (2-7 година): дете улази у друштво,
савладава језик, формира и асимилује појмове.
 Фаза специфичних операција са предметима (7-11 година): дете може да
класификује, упоређује, систематизује, али само на одређеном материјалу.
 Фаза формалних операција (11-14 година): дете учи да размишља логично,
математички, апстрактно. Осим тога, он може да доноси дедуктивне
закључке и гради хипотезе, које је Пијаже сматрао највишим нивоом
размишљања.

Следбеници ове теорије верују да је говор подстицај за формирање виших

манифестација мишљења.10

4.5 Периферна теорија

Ова теорија се фокусира на проучавање периферног нервног система.

Периферна теорија се такође назива теорија мотора. Према њеним речима, мозак је
само један део процеса мишљења. Пошто током тренинга не укључујемо само мозак,
већ и тело и психу, треба претпоставити да се не може дати предност ничему. Постоје
јаки докази да је активност мишића присутна током размишљања. С тим у вези, ову
теорију подржавају бихевиористи.

4.6 Психоаналитичка теорија ума

Било би изненађујуће да се свеобухватна теорија, а то је фројдовска

психоанализа, не дотакне проблема мишљења. Према Фројду, период раног детињства
карактерише такозвано нарцистичко мишљење, у коме мисаони процес садржи
значајну конотацију испуњења жеља. Фројд се позива на одређене појмове као што су
свемоћ жеље и свемоћ мисли или речи.

Фазу свемоћи жеље карактерише чињеница да је овај стадијум мишљења обојен

инстинктивним импулсима, потпуним одсуством разлике између стварности и
нестварности. У следећој фази, мишљење постаје симболично и вербализовано, али и
даље остаје егоцентрично. Тек у каснијој фази размишљање постаје објективно и
постоји разлика између унутрашњег ја и спољашњег света. Мисао долази под утицај
опажања и ослобађа се инстинктивних импулса. Мисао је, по Фројду, саставни део

10
Ибид.

12
опште функције живота, а природа мисаоног процеса одражава општу фазу развоја
самог живота.

Једноставно речено, мишљење је један од механизама живота и игра кључну

улогу у саморегулацији. Фројд је рекао, да постоји танка линија раздвајања између
стварности и фантазије. Ако је тако, онда размишљање значи замишљање да је неки
део живота стваран.11

11
Ибид.

13
 5. ЗАКЉУЧАК

Размишљати значи решавати проблем, тражити одговор на питање и донети

закључак. Мишљење се покреће у оним ситуацијама када претходно знање и искуство
нису довољни да се особа успешно прилагоди. У оваквим ситуацијама потребно је
користити стара знања и искуства на потпуно нов начин, потребно је познавати начин
и методе решавања проблема, знати којим средствима се може постићи циљ.

Суштина мишљења је сагледавање односа, тј. односа и веза између елемената у

датој ситуацији. Гледајући, човек разуме свој унутрашњи, невидљиви однос. Визија
одређује да ли ствар постоји или не (да ли је пингвин птица, да ли сам ја морална
особа), утврђују се сличности и разлике између два или више предмета, утврђују се
узроци или последице и одређују се односи међу појавама.

Размишљање је симболичка активност. Симбол је ментална представа

опипљивог предмета или појаве, речи су симболи. Реч пас, ако се изговори, у суштини
представља звучни талас настао изговором ова три гласа. Међутим, ова три звука чине
реч, а та реч је симбол који представља одређену врсту организма.

Размишљање је ментални процес са симболима. Знање до које се долази

расуђивањем није директно дато. Њима се приступа путем визије на нивоу свести, на
менталном нивоу. Мисао је сврха умне делатности, тј. делатност која је увек усмерена
ка циљу који омогућава задовољење људских потреба.

14
 ЛИТЕРАТУРА

1. https://www.psychologydiscussion.net/essays/essay-on-thinking-its-types-and-
forms/632
2. https://kutakzapsihologe.files.wordpress.com/2011/11/misljenje.pdf
3. https://www.pefja.kg.ac.rs/preuzimanje/Materijali_za_nastavu/Pedagoska
%20psihologija/Misljenje.doc
4. https://sr.puntomarinero.com/associative-thinking-in-children-associative/
5. http://moodle.f.bg.ac.rs/file.php/45/9._PERCEPCIJA_teorije_11.pdf
6. Степановић, И. (2004). Формалне операције: Пијажеов концепт,
истраживања и најважније критике. Психологија, 37(3), 311-334.

15