Висока технолошка школа струковних студија

Аранђеловац

Студијски програм: Менаџмент у туризму и угоститељству

Предмет: Предузетништво у туризму и угоститељству

Семинарски
Технике за стимулисање креативности и генерисање
предузетника

Професор:
Ана Дукић
Асистент:
Игор Стојановић
Студент:
Марија Ристовић M-19/2017

2019
Садржај
Увод ................................................................................................................................................ 3
1.Појам и карактеристике креативности..................................................................................... 4
3. Креативан процес ...................................................................................................................... 5
4.Технике за стимулисање креативности ................................................................................... 7
5.Методе и технике за развој нових идеја .................................................................................. 9
6.Генерисање предузетника ....................................................................................................... 10
7.Студија случаја ......................................................................................................................... 11
7.1. Предузетнитво и иновације........................................................................................................... 11
Закључак ...................................................................................................................................... 12
Литература ................................................................................................................................... 13
Увод

Савремена пракса је на подручју подстицања интуитивног размишљања скупила

бројне спознаје, искуства, методе и технике рада, па чак и моделе којима се данас обрађују
иновативни приступи и траже путеви до нових предузетничких идеја. Активно учешће
бројних и различитих стручњака у тим процесима уноси у ово подручје врло разнолик, по
садржајима, распонима, интензитетима креативног рада, скуп техника којима је могуће
служити се у иновативним процесима. Већи део тих метода и техника полази од
претпоставке да се креативност може у одређеној мери стимулисати, развити или стећи
пословним искуством и проширењем основних знања. То значи да такве технике дају
основни калуп и методолошки приступ изучавању одређеног проблема или задатка у вези
са предузетничким подухватом, а то, у ствари, и омогућује успех.

Први корак у отпочињању властитог бизниса или у тежњи да се унесе нека промена у
постојећи властити бизнис или компанију је размишљање о томе која би то могла да буде
врста бизниса, односно, да се дође до добре пословне идеје. Велики број пословних идеја
су резултат разних околности. Тако, неки предузетници се могу одлучити да раде нешто
што су радили раније када су били запослени негде друго, неки могу преузети нечију
идеју, неки се могу укључити у већ уходани бизнис и слично. Када се почне размишљати
о новим пословима, треба се подсетити изреке "купац је све" и зато је најбоље одмах
поставити питање: Шта то људима треба, шта они желе?
1.Појам и карактеристике креативности

Креативност је активност која даје нове, оригиналне производе, било у

материјалној или духовној сфери, при чему се ти производи не могу приписати имитацији
већ раније постојећих производа јер су од њих битно другачији.Ти нови производи,
настали креативним процесом, требали би боље, успешније и рационалније удовољавати
индивидуалним и друштвеним потребама од раније постојећих производа. Креативност је,
пре свега, неодвојива од критичког мишљења, иако људи често те две вештине
супротстављају једну другој. Најчешћи разлог томе је што људи креативност повезују са
потпуном слободом, са нечим што нема никакав утрврђени ред. Међутим, оно чега треба
да будемо свесни је да нема креативности ако нешто не радите.

Појављивање креативности одређује 4 основна чиниоца:

 креативни појединац, његове интелектуалне особине и особине личности;
 креативни мисаони процес;
 креативна ситуација или друштвено окружење
 креативни производ;

Већина препрека креативном мишљењу произилази из три подручја:

1. Интелектуалне особине појединца везане уз ригидност мишљења.
2. Особине личности појединца везане уз ригидност понашања.
3. Услови у околини који коче креативност, а постичу ригидно понашање

Заједничке особине креативних људи:

 Способност концептуализације. Способни су да продукују
бројне идеје.
 Ментална флексибилност. Вешти су у латералном
размишљању.
 Оригиналност. Креирају атипичне одговоре не проблеме.
 Обустављање просуђивања. Не анализрају превише брзо.
 Импулсивност. Реагују импулсивно на идеје, изражавајући
свој осећај.
 Не прихватање ауторитета. Увек су спемни да се супратставе
ауторитету.
3. Креативан процес

Фаза 1: Стицање знања и развој свести

Предпоставка сваког креативног процеса је стварање свести о различитим идејама и
различитим могућностима обављања послова читајући различите ствари, путујући на
различита места, разговарајући са различитим људима који имају различито виђење света
и сл.
На ради се само о потреби развоја свести о различитим приступима проблемима, већ и
припреми мозга на чињеницу да постоје различити начини да се неки посао обави – развој
отвореног и критичког односа према свету.
У овој фази важно је обезбедити прикупљање информација из великог броја, разноврсних
извора и чување прикупљених информација (бележење, снимање итд.)

Фаза 2: Процес инкубације

Потребно је време да би људи могли да “прераде” огроман број информација које су
прикупили током фазе 1.
Поцес инкубације обично тече док је свест заокупљена другим активностима (најбоље је
да су то активности које не захтевају ангажовање леве стране мозга) тако да подсвест
може несметано да ради на решавању проблема.
Како до сна долази када се лева страна мозга замори и када, стога доминира десна страна
мозга, процес инкубације често захтева сан.
Зато не чуди да многим људима идеје “падају на памет” током сна, али је често проблем
сетити се тих идеја.
Креативност захтева време.

Фаза 3: Генерисање идеја (илуминација)

До идеја људи могу доћи током фазе инкубације, често и у сну, али је најчешће потребно
подстаћи процес генерисања идеја.
У ту сврху, развијене су бројне технике генерисања идеја.

Фаза 4: Евалуација и имплементација

У овој фази, од мноштво идеја, бирају се оне које највише обећавају.
Избору обично претходи дискусија и, можда, гласање.
Неке идеје које су развијене у претходној фази лако се могу одбацити јер су очигледно
нереалне, али се неке идеје могу модификовати пре него што се приступи њиховој
евалуацији. Понекад то подразумева враћање у претходну фазу.
Креативан процес
4.Технике за стимулисање креативности

Постоје многе технике за стимулисање креативности (генерисање идеја). Већина их

је орјентисана на добијање квалитетних идеја, а не великог броја идеја.
Најчешће се користе следеће технике:
Бреинсторминг -неструктурирани метод прикупљања могућих идеја о проблему у
ограниченом временском периоду спонтаном доприносом учесника. Сесија почиње
дефинисањем проблема. Проблем не треба дефинисати ни превише широко, ни превише
уско. Састав групе треба да буде такав да обезбеди што шири спектар знања, али ни један
члан групе не треба да буде признати експерт, како не би инхибирао реакције дугих
чланова. Заснива се на чињеници да се људска креативност може подстаћи њиховим
учешћем у организованом групном догађају /искуству.
Правила:
 Критика је забрањена,
 Што шира идеја, то боље,
 Што већи број идеја то боље,
 Комбинације и унапређивање идеја су добродошли.
Обрнути (негативни) бреинсторминг – сличан је бреинстормингу, с тим да је критика
дозвољена. Суштина метода је у тржењу недостатака (мана) идеје, тако што се поставља
питање типа “на колико начина идеја може да пропадне?” Обрнури бреинсторминг може
се користити пре осталих креативних техника ради стимулисања креативног размишљања.
Процес идентификовања мана одређених идеја обично је праћен дискусијом начина да се
уочене мане отклоне.
Варијанта бреинстормига је бренраитинг (енгл. браинњритинг).
Идеје се записују анонимно, а заим се прослеђују члановима групе, најчешће
коришћењем саврмене ИТ, како би се избегао утицај доминантних чланова групе на
остале чланове групе.
Анализа атрибута – користи се за развијање атрибута производа или линија производа
када се производ приближава фази зрелости у свом животном циклусу. Наводе се
атрибути неког производа или проблема, а затим се они посматрају са различитих
становишта. У овом процесу оригинално неповезани објекти могу се повезати и
формирати нове комбинације које боље задовољавају потребе. Постојећи производ се
расклапа у своје саставне делове, а затим се разматрају могућности за промену
карактеристика производа, водећи рачуна о користи за потрошаче.
Анализа скупа (пописа) проблема (Проблем Инвенторy Аналyсис) – метод добијања
нових идеја и решења фокусирањем на проблеме. Метод користи поједнца на начин
сличан коришћењу фокус групе у добијању идеја за нове производе. Али, уместо да сам
генерише идеје, потрошачу се даје листа проблема опште категорије производа са молбом
да идентификује и продискутује појединачни производ дате категорији који има одређени
проблем. Потешкоћу представља састављање исцрпне листе проблема.
Гордонов метод – је начин развоја нових идеја, а да чланови групе нису свесни праве
природе проблема. То обезбеђеју да решење није замагљено личним, унапред формираним
идејама и начином понашања.
Процес почиње тако што предузетник наводи општи концепт повезан са проблемом.
Група одговара износећи бројне идеје. Затим се концепт развија, заједно са повезаним
концептима, а цео процес води предузетник. Стварни проблем се тада обелодањује, што
омогућава групи да изнесе предлоге за примену или оплемењивање финалног решења.
Метод контролне листе – је метод којим се равија нова идеја кроз листу повезаних питања
или сугестија. Предузретник може користи листу питања или ставова за усмеравање
развоја потпуно нових идеја.

Слободне асоцијације – један од најједноставнијих метода. Почиње тако што се реч

или фраза у вези са проблемом запише, а затрим се записују нове речи, при чему свака
нова реч настоји да дода нешто ново претходној у ланцу идеја који се завршава идејом о
новом производу.

Присилна међузависност – као што име указује овај метод настоји да наметне
односе између извесних комбинација производа. Техника се састоји у постављању низа
питања о циљу или идеји у процесу развоја нове идеје. Нова комбинација и евентуално
концепт се развијају у процесу који има следећих пет корака:
 Изоловати елементе проблема,
 Пронаћи односе између тих елемената
 Забележити односе,
 Анализрати утврђене односе како би се утврдиле правилности,
 Развити идеје из утврђених правилности.

Заједничка бележница – мала свеска (погодна за ношење), која садржи формулацију

проблема. Учесници у процесу разматрају проблем и могућа решења, бележе идеје барем
једном, а пожељно је три пута на дан. Крајем месеца саставља се листа најбољих идеја,
заједно са предлозима. Варијанта технике подразумева да учесници бележе своје идеје у
заједничку бележницу коју предају координатору, који сумира идеје.
Научни метод - састоји се од принципа и процеса, посматрања и закључивања и
доказивања хипотеза. Претпоставља да предузетник дефинише проблем, прикупља и
анализра податке, развија и тестира потенцијална решења и бира најбоље решење.
Фокус групе – начин прикупљања информација у структурираном облику.
Модератор води групу (8-14 учесника) кроз отворену, дискусију о суштини проблема.
Учесници, стимулисани коментарима других чланова групе креативно доприносе
концептуализацији идеја за нове производе (или тестирању идеја) .

5.Методе и технике за развој нових идеја

Постоје бројне методе и технике за развој нових пословних идеја. Све њих можемо
сврстати у четири велике групације:
1. Еволуција - То је метод инкременталног побољшања постојећих решења. До
нових
идеја се долази на основу претходних решења, а нове идеје су нешто побољшана
решења проблема у односу на претходна. Многи софистицирани производи и
услуге
које данас користимо настали су током дугог периода инкременталне еволуције.
Мала побољшања у дужем временском периоду често доводе и до потпуно нових
квалитета и нови производи и услуге престају да личе на оригинале.
2. Синтеза - подразумева комбиновање две или више идеја и настанак потпуно нове
идеје на основу тога.
3. Револуција - је развој потпуно нових идеја које немају везе са претходним
решењима проблема. У пракси је ова групација најређа, јер су великој већини
новонастале идеје производ претходних идеја. Револуционарне идеје имају
потенцијал да потпуно промене постојећа решења, обичаје, обрасце понашања
потрошача и само тржиште, али само ако су комерцијално и тржишно изводљиве.
4. Обнављање - посматрање старих идеја и проблема на нови начин. Оно укључује
превазилажење постојећих и очигледних решења и откривање како она могу бити
обновљена на нешто измењен начин.

Технике за генерисање идеја могу се поделити на аналитичке и интуитивне.

Аналитичке технике су устројене према прецизно дефинисаној процедури и омогућавају
аналитички прилаз проблему.Интуитивне технике нису тако строго устројене. Базирају се
више на машти и интуицији, а мање на рационалном размишљању и анализи. Постоји још
и класификација на индивидуалне и групне технике. Индивидуалне технике примењује
појединац, а групне технике генеришу креативност у оквиру групе.

Такође, методе и технике за генерисање идеја могу се поделити на две велике

групе:

 Интерно оријентисане - идеје долазе из компаније, најчешће од продајног

особља
које треба прво да идентификује промене на тржишту и да на основу тога
иницира
трагање за креативним решењима;
 Екстерно оријентисане технике које се ослањају на екстерне изворе
(клијенти,
консултанти, конкуренција и сл.).

Не постоји правило када се примењују интерно, а када екстерно оријентисане

технике. Избор зависи од специфичности интерног и екстерног окружења компаније. У
сваком случају, у пракси је афирмисано десетак техника подељених у ове две групе које
имају заједнички циљ - даподстакну и учине ефикаснијим креативни процес.

6.Генерисање предузетника

Неки од мотива који покрећу предузетнике у су:

• иновативни нагон,
• потреба за достигнућем ,
• немогућност да се трпи контрола и
• жеља да се испитају крајње границе предузетничке идеје
„Да се освоји свет!

У литератури се наводе бројни критеријуми за одређивање пословне успешности, као и чиниоци

који утичу на успешно предузетништво. Успех је увек резултанта већег броја чинилаца, а пре
свега упорности, среће, преданости послу, енергичности и храбрости. Осим већ цитираног модела
9Ф који је развио Њ.Д. Бyграве, веома је популаран и модел који се заснива на тзв. теорији четири
Ц.

Приступ теорије четири Ц успешног предузетника заснива се на анализи следећих елемената:

карактеристике,
способности,
услова,
контекста
Карактеристике се односе на психолошке особине човека. Способности указују на поседовање
одређених људских вештина. Услови се односе на стање у друштвеном окружењу. Контекст се
тиче микроокружења које погодује предузетничким функцијама. Разуме се, сви ови елементи могу
имати и позитиван и негативан утицај на предузетништво.

Тиммонс је навео 15 карактеристика успешних предузетника и, што је посебно

важно, утврдио да су све посебно важне и да се све могу научити. Реч је о следећим
карактеристикама:
 тотална посвећеност послу;
 потреба за великим достигнућима;
 оријентација на циљеве и шансе;
 иницијативност;
 истрајност у решавању проблема;
 свест о својим добрим и лошим особинама;
 веровање да је он/она господар своје судбине;
 спремност да издржи стресне и ризичне ситуације;
 прихватање „укалкулисаног1” ризика;
 неисказивање своје снаге и моћи;
 поузданост;
 одлучност;
 бављење будућношћу;
 способност организовања тимова људи;
 логична одговорност.
Генерално посматрано, може се рећи да успешан предузетник позитивне резултате своје
предузетничке активности не остварује захваљујући само личној жртви и ризику, него и својом
наметнутом доминацијом, настојањем да своје запослене искористи на најбољи могући начин, али
и беспоштедном борбом с постојећом конкуренцијом, као и способношћу да се наметне својим
производима/услугама потрошачима. А све то подразумева ведар дух, марљивост, идеје и добру
организацију.

7.Студија случаја
7.1. Предузетнитво и иновације

Тражња класииног индиго папира у форми фолија индиго боје, које смо деценијама
уметали између два листа белог папира, да бисмо нешто копирали, у једном моменту је

1
1. http://www.ekof.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2014/05/10_Kreativnost-i-inovativnost.ppt
почела да нагло опада. Све више је тражен нови изум - бели папир за копирање чија
полеђина је била премазана средством за копирање. (То је онај начин копирања који смо
данас већ навикли да користимо на различитим уплатницама, упутницама или
признаницама.) Предузеће "Аеро" је покушало да од страних производа купи лиценцу
нове технологије, али је то било превише скупо. Покушала је да направи увид у патенте, с
вези са тим, који би јој дао неку идеју како да развије своју технологију производње
сличног средства за копирање, али то је било бескрајно тражење игле у пласту сена.
Најзад, одлучено је да покушају са компјутерским претраживањем база података, које је
данас сасвим уобичајено, а тих година је било у повоју. У том новом подухвату, најпре је
требало пронаћи људе који познају одговарајућу област хемијске технологије, који
истовремено познају компјутерско претраживание база података и који уз то знају и
одговарајуће језике. Дакле, требало је ангажовати људе са одговарајућом структуром
знања и умећа. Људи у фирми који су знали хемијску технологију нису знали језике, они
који су знали језике нису знали технологију, а ни једни ни други нису познавали
претраживање база података. Трагањем су, међутим, откривени доступни људи са
потребном структуром знања на једном од факултета у Марибору. Тада је решавање
проблема кренуло. Не баш ни једноставно ни брзо, јер је било много лажних патената који
су у време откривања нове технологије лансирани да би се аутсајдери навели на погрешан
траг. Ипак трагачи су се снашли и открили да се у премазу за копирање налазе зрнца
индиго боје обложена белом желатинозном масом. Наслутили су и о каквим материјалима
се ради, па је експериментисање са новом технологијом могло да отпочне.

Закључак

Наведене пословне идеје помоћи ће и мотивисати, односно инспирисати, младе

предузетнике за успешно оснивање и започињање сопственог бизниса. Свака од ових
идеја има своје предности и недостатке, а сваки појединац ће одабрати баш ону која ће се
показати као најефикаснија за њега, а у складу са постојећим средствима која посједује.
Циљ сваке од ових пословних идеја је да буде од користи, нароĉито младим
предузетницима, при отпоĉињању властитог бизниса да идентификују коју од ових идеја
моţе најбоље да реализује, да узалуд не троши време и новац, већ да се успешно укључи у
савремене облике производње и услуга. Развијање личног и друштвеног креативног и
предузетничког духа и потенцијала није лак, али свакако није неизводљив задатак. Сврха
традиционалних и нових метода и техника које смо представили је управо то да је
омогућио тај процес и да "распламсају пламен нове креативности". 2Исте технике могу се
користити у пословном контексту, али су се показале ефикасни када год се нађемо у некој
животној ситуацији када треба да смисли решење неког проблема или изазова. Без
савладавања традиционалних и нових техника за развојне пословне пројекте људска
имагинација има тенденцију да ствара структуриране и предвидиве обрасце за сврставање
феномена у постојеће категорије и концепте. Другим речима, мисаоне конвенције 40

2
http://mbs-crp.rs/wp-content/uploads/2016/10/kako_doci_do_novih_ideja.pdf
углавном нису добар алат за долазак до нових идеја. Креативно мишљење захтева
способност стварања мноштва нових асоцијација и веза између два или више несродних
објеката. На тај начин се стварају нове категорије и концепти.У принципу, ми нисмо
научени да размишљају тако и због тога што је важно да савладамо методе и технике за
развој креативног размишљања.

Литература

1. http://www.ekof.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2014/05/10_Kreativnost-i-inovativnost.ppt
2. http://mbs-crp.rs/wp-content/uploads/2016/10/kako_doci_do_novih_ideja.pdf
3. https://ef.unibl.org/literatura/526760Preduzetni0tvo_i_inovativnost.pdf