Fakultet za menadžment

Seminarski rad
Lateralno razmišljanje

Profesor: Kandidat:

Prof. Vesna Šćepanović Sofija Dacić 1471/21

Sremski Karlovci, 2023

1
 Sadržaj

Sadržaj.........................................................................................................................................................2
Apstrakt.......................................................................................................................................................3
1.Uvod.........................................................................................................................................................4
2.Osnovni principi lateralnog razmišljanja...................................................................................................5
2.1.Nastanak lateralnog razmišljanja: Vizionarski doprinos Edvarda de Bona.........................................5
3. Koncept „Lateralnog mišljenja“...............................................................................................................6
3.1.Poboljšanje lateralnog mišljenja........................................................................................................7
4.Zaključak: Lateralno razmišljanje kao ključna veština u savremenom društvu.........................................9
Literatura...................................................................................................................................................10

2
 Apstrakt

Ovaj rad istražuje ključne principe i efekte lateralnog razmišljanja, kreativne strategije koja se
ističe kao odgovor na ograničenja tradicionalnih pristupa rešavanju problema. Definisano od
strane Edwarda de Bona 1967. godine, lateralno razmišljanje postavlja temelje za razvoj
divergentnog razmišljanja, podstičući različite perspektive pre nego što se pristupi
konvergentnom izboru najboljeg rešenja. Analizom osnovnih principa, efekata na procese
rešavanja problema i konkretnih primera uspešne primene, otkrivamo svestranost ovog pristupa
u podsticanju kreativnosti i inovacija. Postavljanje pitanja o mogućoj ključnoj ulozi lateralnog
razmišljanja u savremenom društvu ukazuje na potrebu za integracijom ovog pristupa u
obrazovne programe, poslovne strategije i društvene inicijative. Zaključno, lateralno
razmišljanje postavlja osnovu za inovativnost, originalnost i uspeh u svetu koji se brzo menja.

Ključne reči: lateralno razmišljanje, Edward de Bono, divergentno razmišljanje, konvergentno

razmišljanje, kreativnost, inovacije, primena, savremeno društvo.

3
1.Uvod
U današnjem dinamičnom i kompleksnom svetu, sposobnost rešavanja problema i generisanja
inovacija postala je ključna komponenta ličnog i profesionalnog uspeha. Tradicionalni pristupi
razmišljanju često se suočavaju s ograničenjima kada je reč o suočavanju s izazovima koji
zahtevaju kreativnost i originalnost. Upravo u takvom kontekstu, lateralno razmišljanje dolazi do
izražaja kao efikasan pristup koji podstiče nekonvencionalno sagledavanje problema i otvara
vrata kreativnim rešenjima.

Definisano od strane Edvarda de Bona u 1967. godini, lateralno razmišljanje predstavlja oblik
razmišljanja koji prepoznaje potrebu za izlaskom iz ustaljenih obrazaca i traženjem
alternativnih putanja. Ovaj pristup podrazumeva divergentno razmišljanje, gde se teži
razvijanju različitih perspektiva i ideja pre nego što se pristupi konvergentnom razmišljanju, tj.
izboru najboljeg mogućeg rešenja.

Kroz ovo istraživanje, analiziraćemo osnovne principe lateralnog razmišljanja, proučiti njegove
efekte na procese rešavanja problema, i istražiti konkretne primere uspešne primene. Na taj
način, otkrićemo kako lateralno razmišljanje može unaprediti naše sposobnosti donošenja odluka
i promovisati inovacije u različitim sferama života. S druge strane, pitanje koje postavljamo je da
li lateralno razmišljanje može postati ključna veština u savremenom društvu, doprinoseći ne
samo ličnom razvoju pojedinca već i unapređenju organizacija, obrazovnih institucija i društva u
celini.

2.Osnovni principi lateralnog razmišljanja

4
Lateralno razmišljanje, osmišljeno od strane Edvarda de Bona, predstavlja revolucionaran pristup
razmišljanju koji se fokusira na prepoznavanje i primenu alternativnih puteva van tradicionalnih,
linearnih obrazaca. Osnovni principi ovog pristupa su duboko ukorenjeni u promovisanju
nekonvencionalnih metoda razmišljanja, čime se postavlja temelj za kreativno rešavanje
problema i generisanje inovacija.

1. Divergentno razmišljanje: Razvoj različitih perspektiva

Centralni princip lateralnog razmišljanja je divergentno razmišljanje, koje podrazumeva svesno

razvijanje različitih perspektiva i ideja. Umesto fokusiranja na pronalaženje jednog optimalnog
rešenja odmah, ovaj pristup teži istraživanju širokog spektra opcija. Ideja je stvoriti bujicu
raznovrsnih ideja pre nego što se odabere najbolja. Divergentno razmišljanje oslobađa
kreativnost, omogućavajući raznolikost u pristupima rešavanju problema.

2. Horizontalno razmišljanje: Preskakanje "uobičajenog"

Lateralno razmišljanje podstiče horizontalno razmišljanje, što znači sagledavanje problema izvan
uobičajenih okvira i modela razmišljanja. Umesto vertikalnog, linearnog pristupa, ovde se
razmišljanje širi u različite smerove, preskačući prepreke koje nameće tradicionalno razmišljanje.
Horizontalno razmišljanje je ključno za otkrivanje novih perspektiva i otklanjanje ograničenja
koja proizilaze iz uštogljenih modela razmišljanja.

3. Postizanje kreativne harmonije: Konvergentno razmišljanje

Iako se lateralno razmišljanje naglašava kao divergentni proces, ono takođe uključuje i
konvergentno razmišljanje. Nakon stvaranja bogatstva različitih ideja, sledeći korak je
identifikacija i kombinovanje najefikasnijih elemenata kako bi se postiglo optimalno rešenje.
Ova harmonija divergentnog i konvergentnog razmišljanja stvara inovativne kombinacije,
odvodeći nas izvan konvencionalnih granica i postavljajući temelje za originalna rešenja.

2.1.Nastanak lateralnog razmišljanja: Vizionarski doprinos Edvarda de Bona

Lateralno razmišljanje ne nastaje samo kao koncept, već kao vizionarski doprinos Edvarda de
Bona, britanskog pisca i kreativnog mislioca. De Bono je prepoznao da tradicionalne metode
razmišljanja često vode zatvorenim krugovima, ograničavajući potencijal za kreativnost i
inovacije. Inspirisan vizijom da se prevaziđu ovi ograničavajući faktori, de Bono je formulisao
koncept lateralnog razmišljanja kao oruđe koje otvara vrata neograničenim mogućnostima.

Stvaranje lateralnog razmišljanja bilo je odgovor na potrebu za fleksibilnijim pristupom

razmišljanju, naročito u kontekstu sve složenijih problema savremenog društva. Kroz svoje
istraživačke radove i knjige poput "Lateralno Razmišljanje: Vodič za Kreativnost", de Bono je
postavio temelje za priznavanje ovog pristupa kao ključnog za unapređenje ljudske sposobnosti
suočavanja s izazovima, kako na ličnom tako i na profesionalnom nivou.

5
U zaključku, lateralno razmišljanje ne samo da donosi inovativne pristupe rešavanju problema,
već i predstavlja trajni testament vizionarskom duhu Edvarda de Bona, čiji doprinos nije samo
obogatio polje kreativnog razmišljanja, već i oblikovao način na koji sagledavamo izazove u
svetu oko nas.

3. Koncept „Lateralnog mišljenja“

Slika br. 1. Slikoviti prikaz linearnog i lateralnog razmišljanja

Izvor: https://www.pametnica.rs/zanimljivosti/psihologija/jeste-li-culi-za-lateralno-razmisljanje/

„Sa vertikalnim razmišljanjem treba biti korektan na svakom koraku, sa bočnim misleći da se ne
mora.“1 Ovom rečenicom potkrepljuje se to da je linearno razmišljanje bazirano na već
postojećim iskustvima tj. da resenje problema pokušavamo da pronađemo u nekim predhodnim
rešenjima koje smo čuli ili videli. Dok je lateralno mišljenje dosta „otvorenije“, ono nam daje
prostora za nove inovacije i „iskakanje iz okvira“. Lateralni mislilac ne bira ništa, već se trudi da
otvori nove puteve i stvori nove pristupe. Zato lateralno razmišljanje uopšte nije nameran način
razmišljanja, već kreativni dar koju neki ljudi poseduju, a drugi ne.

Provokativne operacije su vid tehnike lateralno mišljenja koje podrazumevaju izbacivanje

učesnika iz uobičajenih misaonih obrazaca. Edvard De Bono je popularizovao provokaciju
koristeći skraćenicu Po. Jednom provokativnom tvrdnjom izaziva se lavina novih i inotavivnih
ideja. Sušta suprotnost jezičkom alatu Po jeste No. No se koristi u linearnom razmišljanju, a
njihove suštinske razlike prikazane su u tabeli.

Po No

1
Edvard de Bono, 1990, Lateral Thinking, Penguin books, London, Strana 31

6
 je alat za restrukturiranje uvida je alat za odbacivanje
је sredstvo protiv presude je sredstvo za prosuđivanje
radi van okvira razuma radi u okvirima razuma
je uređaj za oblikovanje šablona je uređaj uređen šablonom

Ljudi su naviknuti na logično, predvidljivo razmišljanje koje često pomogne u rešavanju

trenutnih problema, i to nije lose. Međutim kada dođe do situacije blokade celog sistema, treba
imati nova inovativna rešenja, koja proizilaze samo iz bočnog tipa razmišljanja. Zato iako su
često na prvi pogled nelogična, i zbog toga ih ljudi potiskuju plašeći se njihovog učinka, uvek ih
treba razmotriti jer su ona zapravo ona glavna rešenja problema. Važno je naglasiti kako
kreativci treba da kombinuju oba mišljenja u svrhu postizanja dobrih rezultata.

KREATIVNOST NIJE ZNANJE, VEĆ SPOSOBNOST MIŠLJENJA!

3.1.Poboljšanje lateralnog mišljenja

Prema stanovištu psihologije, postoji nekoliko tehnika i smernica za razvijanje lateralnog
razmišljanja. De Bono veruje da primena novih tehnika razmišljanja uz permanentnu edukaciju i
radoznalost, povećavaju i naše misaone i kreativne mogućnosti.Neke od njih su:

1. Razmišljanje o temi na njenom osnovnom, bazičnom nivou, kao da se prvi put

susrećemo sa istom. (Slika br. 2)

2. Generisanje više solucija nego što je uobičajeno. Kako bi imali više rešenja za
vrednovanje.

3. Identifikovati dominantnu ideju problema kako bi se predložile dobre alternative.

4. Podeliti problem na prostije delove kako bi se izvršila reorganizacija na drugi način i

uočio veći broj značenja.

5. Rad prostih vežbi za stimulisanje kreativnog razmišljanja.

Slika br. 2. Ignorisanje standardnih pravila

7
Izvor: https://www.pametnica.rs/zanimljivosti/psihologija/jeste-li-culi-za-lateralno-razmisljanje/

Pr 1. Čovek živi na desetom spratu zgrade. Svakog dana ide liftom iz svoje kuće u prizemlje
kako bi mogao izaći na ulicu. Ali kada se vrati, ide do lifta i pritisne sedmi sprat, a zatim se
stepenicama popne do desetog. Zašto odluči da napravi taj put?

Pr 2. Navedite tri uzastopna dana bez upotrebe reči utorak, četvrtak i subota?

Pr 3. Neki meseci imaju 31 dan, drugi samo 30 dana. Koliko ima 28 dana?

Rešenja ovih „pitalica“ su zapravo veoma prosta, često ih i mala deca mogu rešiti ako imaju
razvijenu kreativnost. Primere toga svakodnevno viđamo i na internetu gde na testovima deca
nađu drugačije rešenje koje je tečno i time pokolebaju formu pitanja na testu.

Odgovor na prvi primer jeste da je čovek iz teksta malog/patuljastog rasta i da mu njegova visina
ne ogomućava da pritisne dugme svog sprata već je sedmi sprat najviše što može dohvatiti.

Tri uzastopna dana bez upotrebe navedenih dana u nedelji jesu juče, danas i sutra.

Februar ima 28 kada nije prestupna godina, međutim i pored februara svaki mesec svake godine
ima najmanje 28 dana. Tako da je tačan odgovor pitalice SVI!

4.Zaključak: Lateralno razmišljanje kao ključna veština u

savremenom društvu
U zaključku ovog istraživanja o lateralnom razmišljanju, postaje jasno da ova kreativna strategija
ima dubok i širok uticaj na naš pristup rešavanju problema i generisanju inovacija. Edvard de

8
Bono je, formulišući ovaj koncept, postavio temelje za prepoznavanje važnosti izlaska iz
uobičajenih obrazaca razmišljanja i traženje alternativnih putanja. Kroz analizu osnovnih
principa lateralnog razmišljanja, efekata na rešavanje problema i konkretne primene, otkrili smo
njegovu svestranost i relevantnost u savremenom društvu.

Divergentno razmišljanje, ključni princip lateralnog razmišljanja, proširuje horizonte

razmišljanja, otvarajući vrata kreativnosti i inovacijama. Ova sposobnost da istražujemo
raznolike perspektive pre nego što se fokusiramo na konkretno rešenje čini lateralno razmišljanje
vrednim resursom u suočavanju s kompleksnim izazovima.

Proučavajući efekte lateralnog razmišljanja na procese rešavanja problema, uočavamo da ovaj

pristup ne samo da eliminiše tradicionalna ograničenja već i podstiče radikalne inovacije.
Harmonija divergentnog i konvergentnog razmišljanja stvara prostor za kombinovanje
najboljih elemenata, čime se postiže optimalno rešenje. To je ključno u savremenom društvu
gde se suočavamo s izazovima koji zahtevaju ne samo efikasnost već i originalnost.

Na primerima uspešne primene lateralnog razmišljanja vidimo kako pojedinci i organizacije

koriste ovaj pristup kao katalizator za inovacije. Bez obzira da li je reč o poslovnim
poduhvatima, umetničkim projektima ili naučnim istraživanjima, lateralno razmišljanje postaje
ključni faktor u postizanju izuzetnih rezultata.

Naša analiza ukazuje na to da lateralno razmišljanje nije samo individualna veština, već i resurs
koji može unaprediti organizacije, obrazovne institucije i društvo u celini. Pitanje koje
postavljamo - može li lateralno razmišljanje postati ključna veština u savremenom društvu -
postavlja izazov pred nas da promišljamo o tome kako ovaj pristup može biti integrisan u
obrazovne programe, poslovne strategije i društvene inicijative.

U zaključku, lateralno razmišljanje predstavlja osvežavajući i neophodan pristup u svetu gde se

brzina promena i kompleksnost izazova neprestano povećavaju. Ova veština nam omogućava
da budemo inovativni, proaktivni i spremni za suočavanje s nepoznatim. Kroz usvajanje
principa lateralnog razmišljanja, stvaramo osnovu za stvaranje budućnosti koja je oblikovana
kreativnošću, originalnošću i otkrivanjem novih puteva ka uspehu.

Literatura

[1] Ristić D., (2007): Osnovi menadžmenta, Cekom, Novi Sad

9
[2] https://sr.sainte-anastasie.org/articles/psicologa-cognitiva/qu-es-el-pensamiento-lateral-o-
divergente-ejercicios-y-ejemplos.html

[3] https://www.northeastern.edu/graduate/blog/creativity-importance-in-business/

[4] https://samoobrazovanje.rs/sta-je-kreativnost/

[5] http://www.ekof.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2014/05/Kreativnost-i-inovativnost.pdf

[6] https://pdfs.semanticscholar.org/a249/25292643de97035bf40b380ec3575b535c01.pdf

[7] https://www.pametnica.rs/zanimljivosti/psihologija/jeste-li-culi-za-lateralno-razmisljanje/

[8] https://kerchtt.ru/bs/chto-takoe-lateralnoe-myshlenie-lateralnoe-myshlenie-uchebnik/

[9] https://www.datalab.ba/blog/zasto-su-kreativne-vjestine-vazne-za-marketing-menadzere/

[10] http://www.horizontiko.rs/archives/207

10