Предмет: Квалитет машинских система

Тема: Brainstorming метода

Семинарски рад

Студент: Ментор:
Марија Младенов 2482 Проф. Јелена Стефановић Мариновић

Садржај

Увод...........................................................................................................................................3
Основна правила brainstorming-a............................................................................................4
Услови за brainstorming...........................................................................................................5
Brainstorming процес...............................................................................................................6
 Brainstorming метода

Фазе спровођења brainstorming-a............................................................................................8

Врсте brainstorming-а.............................................................................................................10
Brainwriting метода 6-3-5.......................................................................................................12
Јапански brainstorming...........................................................................................................14
Електронски brainstorming....................................................................................................15
Предности brainstorming методе...........................................................................................17
Недостаци brainstorming методе...........................................................................................18
Примена brainstorming методе..............................................................................................18
Закључак.................................................................................................................................19
Литература..............................................................................................................................20

Увод

Са развојем менаџмента као научне методологије, многи алати управљања

почели су да се приписују ауторима у модификованим интерпретацијама. То је посебно
дошло до изражаја у америчком научном стваралаштву прошлог столећа.

2
Машински факултет Универзитета у Нишу
 Brainstorming метода

Браинсторминг (енгл. brainstorming) је поступак групног креативног размишљања,

тачније - то је једносатна размена мишљења групе људи у истој соби.
Метода браинсторминга има велику славу и практичну дистрибуцију - један од
најефикаснијих облика групних дискусија.
Његов творац, Алекс Осборн (САД), први пут га је употребио 1938. године, називајући
га "браинсторминг". Проблем који је Осборн желео да реши је следећи: креативни
задатак укључује много решења. У потрази за успешним решењем, особа не делује
онако произвољно као што може изгледати: потрага у правилу почиње у најчешћем,
општеприхваћеном смеру. Древни инстинкт каже: понашајте се аналогно, понашајте се
као и сви други. И то је добро, јер у обичним, "не-креативним" ситуацијама елиминише
потребу да се још једном размисли. На пример, када требате купити одређени часопис,
не доживљавајући креативне муке, извадите новац из џепа и купите часопис.
Сложеност креативне ситуације је у томе што њено решење често стоји далеко изван
уобичајених идеја. У исто време свака особа у глави има одређене „филтере“
(социјалне, професионалне итд.) који не допуштају развијање неочекиваних,
оригиналних идеја. Особа одбацује одлуке које му се чине превише подебљане - боји
се критике, исмевавања од колега и надређених итд. Ако се ти филтери уклоне, тада
можете, ако не побољшати квалитет идеја, онда барем повећати њихов број. Осборнова
основна идеја је једноставна: одвојити процес генерисања идеја од њихове критике.

Основна правила brainstorming-a

Постоје одређена правила, чија ће се поштoвања омогућити продуктивнија

браинсторминга. Главна правила за браинсторминг су:
Правило 1: Елиминисати критицизам - Свака критика идеја изражених током сeансе
браинсторминга је забрањена. Начело браинсторминга је у броју идеја исказаних над
њиховом квалитетом. Идеје које су изнели учесници, чак и најнеобичније, могу
послужити као полазна тачка за развој процеса размишљања осталих чланова. То је

3
Машински факултет Универзитета у Нишу
 Brainstorming метода

предност колективног размишљања над појединцем. Свака, па и најмања процена

изражене идеје може утицати на читав процес браинсторминга. То ће бити успешно,
ако сваки члан усмери своје напоре у конструктивном смеру.
Правило 2: Слободно и неограничено износити идеје - Циљ браинсторминга као
колективног креативног процеса је тражење нестандардних, нетрадиционалних идеја.
Иначе, овај се процес може претворити у редован састанак, на којем се најчешће
предлажу и расправљају стандардне идеје и решења, која нису увек делотворна и
ефикасна. За настанак креативних идеја потребан је одређени став, када се препустимо
мислима у нашој глави. То стање карактеризира укључивање наше подсвести у рад. За
стварање таквог расположења учесника у браинстормингу треба се провести посебно
загревање са задацима за анализу и синтезу, асоцијативне везе итд.
Изражавајући своје идеје, учесници се морају сетити да уопште није битно јесу ли
применљиве у пракси или не, многе од њих могу помоћи у проналажењу ефикасног
решења.
Правило 3: Дати предност квантитету у односу на квалитет - Представљање
што више идеја. За браинсторминг је важнији број изражених идеја од њиховог
квалитета. Како учесници морају генерисати идеје у ограниченом времену, морају
научити користити идеје које су други учесници већ исказали за брзо размишљање и
предлагање нових. У пракси таквих група може се приметити да је сврха
браинсторминга да се кроз пола сата изнесе више од 100 идеја. Најпродуктивнија
(успешна) браинсторминг сеанса је она у којој се предложи 200-250 идеја за неких 30
минута.
Правило 4: Обавезна фиксација свих идеја - Приликом спровођења браинсторминга
свака идеја се мора поправити, чак и ако се понавља. Сви чланови групе требали би
видети све фиксне идеје, тако да се за то треба унапред припремити.
Идеје се обично пишу маркерима на великим листовима папира. Боље је да их
поставите унапред, пре него што започнете сеансу размишљања и ставите их на зидове
тако да буду јасно видљиви сваком учеснику.
Правило 5: Комбиновати и побољшавати идеје - нове идеје се стварају и уколико се
комбинују са претходним, укратко, боље идеје се могу добити комбинацијом
претходних. Сваку идеју је могуће допунити, развијати и комбиновати са другом. Ово
правило браинсторминга се најчешће постиже путем технике асоцијација.

Услови за brainstorming

Категорије учесника - Боље је укључити у групу раднике који имају релативно мало
радно искуство, јер немају још развијене стереотипе. Препоручује се формирање
мешовитих група (мушкараца и жена), јер присуство представника различитог пола
оживљава атмосферу рада. Препоручује се да број учесника оба пола буде приближно
једнак. Такође је препоручљиво да разлика у годинама између учесника буде што је
мање могућа.
Број учесника – Оптималан састав групе је од 6 до 12 људи, најбоље је када је у групи
7 члана. Не препоручује се подела групе на мање подгрупе. Број људи у групи зависи
од броја активних и умерених чланова у њој. Ако су чланови активнији, пожељно је да

4
Машински факултет Универзитета у Нишу
 Brainstorming метода

број чланова буде мањи, а уколико су чланови умеренији, тај број би требао да буде
већи, како би се остварио жељени ефекат браинсторминг сеансе.
Поставка и место одржавања – За браинсторминг је препоручљиво да се користе
просторије које су изоловане од буке. У соби се препоручује да на зиду буде
постављен плакат са правилима браинсторминга. Такође, препоручљиво је да се у соби
налази табла на којој ће бити исписиване све идеје које учесници предложе. Столови и
столице је најбоље распоредити у у облику слова П или О, круга или полу-елипсе. То
олакшава контакт учесника, и повећава друштвеност. Ако је група мала ( 5-6 људи)
наповољнији је округли сто.
Трајање и време – по правилу трајање браингсторминг сеансе варира од 40 до 60
минута. Тај временски период се показао као најефикаснији. За решавање
једноставнијих проблема или са временским ограничењем, наприкладнија дужина
дискусије је 10-15 минута.

Brainstorming процес

Самом браинстормингу по потреби може да претходи и questorming, којим се

прво дефинишу питања на која браинсторминг треба да нађе одговоре. Међутим,
обично браинсторминг техника отпочиње одмах изношењем, описивањем, односно
дефинисањем самог проблема. Проблем мора да буде јасан, не сложен толико да не
може да се искаже једним питањем. Пример би био рецимо: „Коју функцију мобилни
телефон нема, а потребна је?" Ако је проблем сувише сложен треба га поделити на
више мањих проблема од којих је сваки могуће исказати једним питањем. Ипак, неки
проблеми су мултидимензионални, на пример „Од чега зависи успешност менаџера?"

5
Машински факултет Универзитета у Нишу
 Brainstorming метода

и нису погодни за браинсторминг технику, јер су сувише широки и тешко је радити

браинсторминг без да се оваква проблематика разложи на више конкретних и
једноставнијих проблема.
Током браинсторминг сеансе креативност може да почне да попушта. У том тренутку
потребно је имати спремна питања којима ће се учесници стимулисати на даљу
креативност, попут: „Можемо ли да комбинујемо изнете идеје?", „Можемо ли да
посматрамо ствари из другог угла?", "Како бисмо могли да изменимо ову идеју тако
да она буде употребљива?" и сл.
Потом, када време предвиђено за изношење идеја истекне приступа се елаборацији
изнетих идеја, што подразумева даљи рад на њиховом квалитету и разврставање по
различитим категоријама. У току тог процеса води се жива дискусија захваљујући којој
се многе идеје искристалишу и током које се често генерише још нових идеја. Наиме,
браинсторминг није генерисање идеја за неког другог који ће извршити њихову
процену и одабир. Напротив, група генерише идеје за себе, како би их у последњој
браинсторминг фази проценила и обрадила и дошла до оне која ће представљати
решење проблема до којег је тим у свом заједничком напору дошао.
Групу за браинсторминг чине учесници, руководилац браинсторминга и
секретар. Свако од њих има неке задатке у оквиру спровођења процеса
браинсторминга. Руководилац браинсторминга треба да:
- обезбеди задовољство, лагодоност и неузнемиреност учесника током објашњавања
правила и самог тока браинсторминга;
- често подстиче креативно размишљање пробног браинсторминга на неку уобичајену
тему;
- дефинише проблем да буде практично оријентисан, јер уопштени проблем није добра
полазна основа за браинсторминг;
- активира пасивне учеснике постављањем питања: „Шта Ви мислите господине X?“;
- одмах заустави критичне коментаре;
- интензивно размишља о комбиновању датих идеја;
- иницира нову идеју или полазну основу за генерисање нових идеја и предлога у
ситуацијама када нико не жели да узме реч.

Секретар браинсторминга треба да:

- исписује идеје на табли тако да их сви могу видети и прочитати;
- нумерише сваку идеју;
- језички уобличава идеје пре исписивања на табли.
Учесници браинсторминга треба да:
- опуштено, без предрасуда, предлажу идеје и акције;

6
Машински факултет Универзитета у Нишу
 Brainstorming метода

- одбаце било какву критику;

- одустану од вредновања у тренутку изношења идеје, и на основу тога слободно
изнесу предлоге;
- активно учествују у процени утицаја и рангирању проблема и акција у фазама
браинсторминга када је то потребно.

7
Машински факултет Универзитета у Нишу
 Brainstorming метода

Фазе спровођења brainstorming-a

Постоји шест главних фаза браинсторминга:

У припремној фази формирају се групе учесника у браинстормингу. Припрема се
амбијент у којем ће се одржати браинстормиг сеанса. Вођа/модератор упознаје
учеснике сеансе са правилима технике браинсторминга и ,,подстиче“ атмосферу на
креативно мишљење и изношење идеја. Такође, објашњава тему/проблем за који се
траже идеје које могу помоћи да се он реши.
У фази постављања проблема,учесници сесије требају се упознати са проблемом
који се решава и прилагодити активној менталној активности. Да би то учинили,
организатори браинсторминга дају им свеобухватан опис проблематичне ситуације,
укључујући: изјаву о суштини проблема; анализу узрока проблема и могуће последице
развоја проблематичне ситуације; анализа искуства у решавању сличних и сродних
проблема; класификацију могућих приступа и решења проблема; формулацију главних
ограничења и циљева одлуке.
Током фазе генерисања идеја, организатори браинсторминга морају створити
атмосферу симпатије и подршке која учеснике ослобађа непотребне укочености.
Окружење у којем се одвија дискусија требало би бити погодна за отворено и слободно
изражавање различитих идеја, мишљења и претпоставки. Вођа би требао потврдити
учесницима да су било какве идеје добродошле, да је потребно много идеја и да
учесници браинсторминга требају покушати комбиновати или побољшати идеје које су
изнели други. У почетку сваки члан групе ради самостално, размишљајући о
постављеном проблему. Модератор затим тражи од учесника да говоре. У исто време,
присилним анкетирањем може брзо побудити њихову активност. Након тога, процес
генерисања идеја развија се, у правилу, спонтано и попут лавине. Вођа игра пасивну
улогу у овом процесу, предајући реч онима који желе да говоре и координирајући рад
групе. Следећи говорник чита своје идеје, остали слушају и на засебне картице
записују нове идеје настале под утицајем онога што су чули. Поред тога, све идеје
секретар може забележити на посебном папиру или табли. Након налета активности у
процесу расправе, могло би доћи до затишја. То не значи да су све идеје готове - само
размишљање иде даље. Вођа може енергијом подстакнути учеснике тако што ће их
замолити да прочитају белешке на табли или припремљена питања на тему расправе на
посебним картицама. Штавише, ове се картице с питањима могу издати и пре почетка
рада, и директно за време браинсторминга. Након кратке паузе, пораст креативне
активности обично започиње поново. Ток нових идеја расте попут олује. Идеје сваког
од учесника ствара у свести осталих специфичну реакцију која се, због забране
критике, формира као нова, одсутна идеја. Највећу вредност имају идеје које су
директно повезане са претходно израженим мислима или су настале као резултат
њихове комбинације. Ефикасност мождане олује је невероватна. Истраживања
показују да колективно размишљање у некритичном окружењу даје 70% вредније идеје
од једноставног збира идеја примљених појединачно. За један сат рада група може
изнети до 150 нових идеја. То је због основног концепта мозга - давање нових идеја
излаз из подсвести.

8
Машински факултет Универзитета у Нишу
 Brainstorming метода

У фази систематизације идеја изводе се следеће радње:

 заједничка листа свих изражених идеја;
 свака идеја формулисана је у општеприхваћеним терминима;
 Идентификују се поновљене идеје које се затим комбинују у једну сложену
идеју;
 формирају се знакови према којима се разне идеје могу комбиновати у групе;
 идеје се окупљају у групе;
 постоји систематизација идеја у групама. Истовремено, у свакој групи идеје се
пишу од општијих ка конкретнијим, допуњујући или развијајући опште идеје.

У фази критиковања идеја, група "критичара" почиње радити. У овој фази свака
идеја је подвргнута свеобухватној критици, због чега долази до "уништавања"
(деструктурирања) неперспективних и нереалних идеја. Главни принцип је да сваку
идеју разматрамо само са становишта препрека њеној имплементацији, тј. учесници
расправе требали би изнети аргументе који демантују идеју о којој се расправља. Али у
процесу „уништавања“ идеје, важно је сачувати њено „рационално језгро“ (ако
постоји) и на његовој основи примити просту идеју која садржи стварни предлог за
решавање проблема. Резултат ове фазе је листа критика сваке идеје или групе идеја,
као и листа контра-путовања.
И на крају, у фази развоја алтернатива, врши се процена свих примљених идеја,
контра-путовања и критика како би се саставила коначна листа практично
прихватљивих алтернатива усмерених на решавање проблема. У ту сврху развија се
листа показатеља за процену изводљивости и прихватљивости сваке идеје. На пример,
идеје се могу оцењивати према показатељима као што су реактивност, људски ресурси,
технологије, финансијски трошкови, етички и правни аспекти. У коначну листу
укључене су само идеје које испуњавају сва утврђена ограничења. Ове идеје играју
улогу алтернативног избора и представљају се доносиоцу одлуке (шефу организације)
ради дубље анализе и доношења одлука.

9
Машински факултет Универзитета у Нишу
 Brainstorming метода

Врсте brainstorming-а

Разликују се индивидуални и групни brainstorming. Неколико студија је

показало да индивидуални brainstorming производи више – а често и боље идеје од
групног. Индивидаулани браинсторминг је развио Hayes. Најпожељније је да та
индивидуа која врши браинсторминг записује своје идеје, нарочито уколико оне
навиру из његове главе. Оваква употреба браинсторминга је ефикасна. Нарочито у
домену евалуације, тј.развоја идеја, јер је индивидуа много склонија ка
самокритицизму него ка самопохвали. Овде ће такође свака претходна идеја бити
извор за нову, а могућа је и комбинација идеја, само што овде постоји само један
учесник. То се често може догодити због непоштовања правила приликом групног
brainstormingа, тада се увлачи и лоше понашање у сеансу. Разлог томе јесте што људи
посвећују више пажње другим људима, а не стварању личних идеја или заборављају
идеје док чекају да дође ред на њих (,,блокирање’’). Када човек размишља он не мора
да брине о егу или мишљењу других људи, а може бити слободнији и креативнији
уколико ради сам. Код групног brainstormingа, може се искористити искуство других
чланова. Идеје се могу развијати дубље него код индивидуалног.
Разликују се структурални и неструктурални групни brainstorming. Код структуралног
сви учесници износе своје мишљење и идеје по редоследу седења. Обично се
дозвољава једна идеја по човеку. Уколико онај коме је ред нема идеју, препушта свој
ред и чека следећи круг изношења идеја. Неструктурални допушта учесницима да
износе своје идеје одмах. У овом случају нема осећаја присиле, али се ствара прилика
да поједини учесници намећу своја мишљења.
Такође постоје и различите варијанте brainstorming-a1 као што су:
 Техника групне једнакости (nominal group technique) се залаже за једнакост
свих учесника у браинсторминг процесу. Једнакост се постиже тако што се од
свих учесника тражи да анонимно запишу своје идеје на следећи начин: један
учесник сакупи све идеје, запише их на таблу и тражи од свих учесника да
коментаришу и гласају за дате идеје како би на основу гласања направили ранг
листу изнетих идеја. Гласање може да буде крајње једноставно, рецимо да сви
који су за одређену идеју подигну руку. То је такозвани процес "дестилације"
након кога ће неколико најбољих идеја испливати на врх ранг листе. Најбоље
идеје су онда материјал на основу којег се браинсторминг процес наставља. При
томе, понекад идеје које су претходно биле одбачене након поновне евалуације
избијају у први план.
 Техника "проследи групи" (group passing technique) у којој сваки учесник
има празан лист папира на који записује своју идеју коју прослеђује учеснику
који седи с његове десне стране да допише своју идеју. Папири круже све док
сваки учесник не добије свој лист папира са листом идеје свих учесника.
 Метода мапирања тимских идеја (team idea mapping method) се заснива на
процесу асоцијација. Основна замисао ове варијанте је да се максимално повећа
сарадња унутар тима и количина идеја тако што ће се свима присутнима
омогућити да учествују и што ниједна идеја неће бити одбачена у старту.
Процес почиње добро дефинисаним проблемом око којег сваки учесник развија

1
A. Radić / Engineering management (2018) стр.137.

10
Машински факултет Универзитета у Нишу
 Brainstorming метода

индивидуални браинсторминг процес. На крају све идеје се спајају у једну

велику мапу идеја која је материјал за даљи групни браинсториминг на основу
којег се генеришу нове идеје које, такође, постају саставни део мапе. На крају,
када су све идеје исцрпљене, приступа се давању приоритета одређеним идејама
и предузимању одређене акције.
 Компјутеризоване верзије браинсторминга - Информациона технологија
омогућава и компјутеризовану верзију браинсторминг технике као емаил
коресподенцију или коришћење браинсторминг софтвера (MindManager,
OpenMind, XMind, FreeMind..). Код емаил браинсторминг коресподенције
(electronic brainstorming) модератор шаље питање свим члановима тима, а они
му независно једни од других шаљу своје идеје на мејл. Модератор, затим,
прави листу свих пристиглих идеја коју прослеђује назад свим члановима да
погледају и дају повратне информације. Друга варијанта (directed brainstorming)
је да модератор пошаље свим члановима тима питање и да тражи од њих да дају
само једну идеју као могуће решење, коју он потом шаље другим члановима
тражећи од њих да дају предлог како би та идеја могла да се побољша.
 6-3-5 Brainwriting - посебна врста браинсторминга који представља значајан
начин да се реше мање сложени проблеми у организацији. Сваки број има
сопствено значење: 6 - група људи, учесника; 3 - број идеја који презентује
сваки од чланова тима; 5 - број минута предвиђених за сваку од фаза.

6-3-5 brainwriting
Индивидуални 9%
браинсторминг
9% Техника групне
једнакости
Компјутеризоване 36%
верзије
браинсторминга
9%

Метода "мапирања" идеја

36%

Сл. Проценат заступљености различитих врста браинсторминга

11
Машински факултет Универзитета у Нишу
 Brainstorming метода

Brainwriting метода 6-3-5

Brainwriting је метода записивања мисли, односно креативна техника којом се

слободно и спонтано генеришу идеје и утврђују могућности решавања проблема. Ова
метода произашла је из браинсторминга, а једина разлика је да се идеје износе
писмено, а не усмено. Из тог разлога је намењена свима онима који не воле јавно,
вербално износити своје идеје и о њима расправљати са осталим члановима групе или
тима. Метода при којој свако појединачно записује идеје најчешће се примењује за
прикупљање мноштва идеја у кратком временском периоду да би се решио одређени
проблем или да би се утврдили потенцијални ризици учесталости њиховог понављања
и слично. Током brainwriting-a , предлози и идеје записују се на папир који кружи од
учесника до учесника чиме се подстиче даље развијање постојећих и настајање нових
креативних идеја. Потом учесници структурирају и вреднују идеје и одабирају најбоље
да би се донела коначна одлука.

Сл. 6-3-5 метода

6-3-5 метода изводи се у групи од шест учесника којима се даје по један папир с
осамнаест празних квадратића сложених у три колоне. Свака колона представља један
аспект проблема. Под вођством модератора, учесници на папир исписују 3 идеје
унутар 5 минута које прослеђују следећем учеснику. Сваки учесник чита идеје свог
претходника те их користи као инспирацију за стварање нових идеја. Након шест
кругова који се одвију у 30 минута изроди се више од сто идеја.
Предности ове методе су:
 записивање идеја елиминише могуће утицаје осталих учесника кроз расправу
или утицаје вође/модератора на ставове и идеје учесника,
 учесници су равноправни у изношењу идеја,
 техника је “брза” јер омогућује паралелан рад већег броја
 група и сви учесници раде истовремено, а не износе идеје један по један,
постоји писани траг и свим идејама, мишљењима и критикама свих идеја,

12
Машински факултет Универзитета у Нишу
 Brainstorming метода

 елимисан је могућ доминантан утицај неког од чланова групе (који има већи
ауторитет или је наметљив),
 не изводе се закључци у току генерисања идеја, него после интеракције идеја.

Недостатци и ризици методе су:

 људи су, по правилу, лењи да записују своје идеје. Ако се уочи да учесници
нису расположени за писање (често постоји страх од “записаних” чињеница -
“речи лете, а записи остају”) препоручује се примена браинсторминга,
 понављање идеја је готово увек присутно,
 нема могућности објашњавања идеје, а записан став се, без допунског
објашњења, може погрешно тумачити,
 постоји могућност да се поједине идеје, у току читања записа “затуре”,
 унапред ограничено време за записивање идеја или мишљења и коментара на
идеје других учесника, веома често ствара осећај хроничног недостатка времена
и нервозе.

13
Машински факултет Универзитета у Нишу
 Brainstorming метода

Јапански brainstorming

Ову технику су развили Јапанци Кобаyаши и Кањакита и она се темељи на реализацији

потребе за заједничким приступом идентификовању и решавању проблема за све
чланове групе. Ову технику понекад називају и „рижиним градом“.
1) Дефиниција проблема
Вођа тима наводи све концепте повезане са темом (на пр. продаја, трошкови,
дистрибуцијске услуге, конкуренција). Сваки од учесника на картице напише факторе
повезане са проблемом који се разматра - једна чињеница на једну картицу. Чињенице
би требале бити значајне и директно везане за тему која се проучава. Вођа скупља и
прерасподељује картице тако да нико не добије старе. Чланови групе бирају оне
картице које су повезане са проблемом који се разматра. Од ових карата направљен је
сет. Домаћин чита садржај једне од карата. Група групи даје назив који осликава, по
свим приликама, суштину свих чињеница представљених у скупу. Назив треба
испуњавати следеће захтеве: његово значење треба извирати из скупа чињеница, не сме
бити превише уопштено, не би требало бити једноставно набрајање чињеница из скупа.
Дајући постављеном називу, група обједињује све чињенице са којима располаже, а
затим из њих извлачи суштину проблема.
Чланови групе комбинују преостале чињенице у скупове - свака под својим именом.
Тада се додају сви скупови у један, којем група даје име које осликава суштину
коначног скупа. Овај коначни свеобухватни скуп биће што ближе суштини проблема и
његовој дефиницији. Када се у групи појави заједничко разумевање проблема, позиције
учесника се приближавају; сви присутни слажу се са дефиницијом проблема; у току
заједничке расправе, чланови групе почињу осећати „осећај лакта“.
2) Решавање проблема
Сваки учесник напише своје предлоге за решење проблема на посебне картице - једна
опција на свакој картици, број опција је неограничен. Вођа групе сакупља и
прераспоређује картице тако да нико не добије исте. Учесници бирају картице повезане
с овим решењем. Када су одабране све понуде, оне су груписане. Домаћин чита једну
од опција. Скуп има име. Током даље расправе, преостали предлози се такође
комбинују у скупове решења проблема, а коначни скуп се већ извлачи из њих. У овом
скупу треба закључити суштину свих предложених решења.
Наслов финалног скупа треба да изрази суштину свих реченица. Вођа поставља групи
питање: „Шта спаја све предложене идеје?“ Потрага за одговором изазваће много
мисли, а вођа ће моћи да одабере и групише најзанимљивије од њих.

14
Машински факултет Универзитета у Нишу
 Brainstorming метода

Електронски brainstorming2

Иако се браинсторминг може одвијати онлине путем уобичајено доступних

технологија као што су емаил или интерактивни веб сајтови, уложено је доста труда
како би се развили софтвери који може или да замени или да побољша један или више
ручних елемената браинсторминг процеса. GroupSystemsна Универзитету у Аризони и
софтверски подржан систем управљања састанцима (САММ) на Универзитету у
Минесоти искористили су тада нове мрежне технологије које су биле инсталиране у
просторијама посвећеним рачунарском подржавању састанака. Користећи ове
електронске системе за састанке (ЕМС) чланови групе су истовремено и независно
уносили идеје у компјутерски терминал. Софтвер је сакупио (или „објединио“) идеје у
листу, која би се могла приказати на централном пројекционом платну (анонимно по
жељи). Други елементи ових ЕМС-а могли би да подрже додатне активности као што
су категоризација идеја, елиминација дупликата, процена и дискусија о приоритетним
или контроверзним идејама. Каснији ЕМС-ови су искористили напредак у рачунарском
умрежавању и интернет протоколима како би подржали асинхроне сеансе мозгања
током дужих временских периода и на више локација.
Заједно са ЕМС-ом, који су увели Nunamaker и колеге са Универзитета у Аризони, био
је електронски браинсторминг (ЕБС). Коришћењем прилагођеног рачунарског
софтвера за групе (системи за подршку одлучивања у групи или групни софтвер), ЕБС
може да замени размишљање лицем у лице. Пример групног софтвера је GroupSystems,
софтвер који је развио Универзитет Аризона. Након што је дискусија о идеји
постављена на GroupSystems, она се приказује на рачунару сваког члана групе. Пошто
чланови групе истовремено куцају своје коментаре на одвојеним рачунарима, ти
коментари се анонимно обједињују и стављају на располагање свим члановима групе
за процену и даљу разраду.
У поређењу са размишљањем лицем у лице, ЕБС не само да је побољшао ефикасност
елиминацијом путовања и окретања током групних дискусија, већ је искључио и
неколико психолошких ограничења повезаних са састанцима лицем у лице. Галупе и
колеге су идентификовали, како блокирање производње смањено стварање идеја због
претварања и заборављања идеја у размишљању лицем у лице и страх од евалуације
(општа забринутост појединаца за то како други у присуство их процењује) је смањен у
ЕБС. Ови позитивни психолошки ефекти се повећавају са величином групе. Уочена
предност ЕБС-а је у томе што се све идеје могу архивирати електронским путем у свом
оригиналном облику, а затим поново преузети за даље размишљање и дискусију. ЕБС
такође омогућава много већим групама да размишљају о некој теми него што би то
нормално било продуктивно у традиционалној сеанси размишљања.
Компјутерски подржани браинсторминг може да превазиђе неке од изазова са којима
се суочавају традиционалне методе браинсторминга. На пример, идеје би могле да се
„удруже“ аутоматски, тако да појединци не морају да чекају да дођу на ред, као у
вербалном размишљању. Неки софтверски програми приказују све идеје онако како су
генерисане (преко собе за ћаскање или е-поште). Приказ идеја може когнитивно да
стимулише оне који се баве мозгањем, јер је њихова пажња усмерена на ток идеја које
се генеришу без потенцијалног ометања друштвених знакова као што су изрази лица и
вербални језик. Показало се да ЕБС технике производе више идеја и помажу
појединцима да боље фокусирају своју пажњу на идеје других од технике писања мозга
2
https://en.wikipedia.org/wiki/Brainstorming

15
Машински факултет Универзитета у Нишу
 Brainstorming метода

(учесници пишу појединачне писане белешке у тишини, а затим их комуницирају са

групом). Производња више идеја је повезана са чињеницом да обраћање пажње на
идеје других доводи до нередундантности, јер они који покушавају да избегну да
реплицирају или понове коментар или идеју другог учесника. Насупрот томе,
производни добитак повезан са ЕБС-ом је мање пронађен у ситуацијама када су се
чланови ЕБС групе превише фокусирали на генерисање идеја које су игнорисали идеје
које су изразили други. Дугос и његове колеге су документовали добитке у производњи
повезане са пажњом корисника ГроупСистем-а на идеје које су изразили други.
Чланови ЕБС групе који су добили инструкције да се баве идејама које су генерисали
други надмашили су оне који нису били у смислу креативности.
Према мета-анализи која упоређује ЕБС са обрадом идеја лицем у лице коју су
спровели ДеРоса и његове колеге, утврђено је да ЕБС побољшава и производњу
несувишних идеја и квалитет произведених идеја. Упркос предностима које су
показале ЕБС групе, чланови ЕБС групе су пријавили мање задовољство процесом
браинсторминга у поређењу са члановима групе за обрађивање идеја лицем у лице.
Неке веб-базиране технике мозгања омогућавају сарадницима да анонимно објаве своје
коментаре помоћу аватара. Ова техника такође омогућава корисницима да се пријаве
током дужег временског периода, обично једну или две недеље, како би се учесницима
омогућило неко време „упијања“ пре него што објаве своје идеје и повратне
информације. Ова техника је коришћена посебно у области развоја нових производа,
али се може применити у било ком броју области које захтевају прикупљање и
евалуацију идеја.
Нека ограничења ЕБС-а укључују чињеницу да може преплавити људе са превише
идеја у једном тренутку којима морају да се баве, а људи такође могу упоредити своје
перформансе са другима анализирајући колико идеја сваки појединац производи
(друштвено подударање).

16
Машински факултет Универзитета у Нишу
 Brainstorming метода

Предности brainstorming методе

Према Yаtes-у3 предности браинсторминга су следеће:

- Две или више глава паметније су од једне - сваки појединац се разликује у погледу на
свет и схватању проблема, зато је скупина појединаца у предности у односу на једну
индивидуу да пронађе најадекватније решење за задати проблем;
- Подела рада и специјализација - група може бити састављена од појединаца који су
уско специјализовани за одређену област сазнања што свакако доприноси потенцијалу
изналажења најбољег решења
- Вредносна осетљивост - групним одлучивањем постоји боља шанса разматрања
различитих решења која су узрок разлика међу члановима групе. С тим у вези, што су
предлози различитији вероватност доношења добре одлуке или одлука је већа
- Прихватање - уколико су међу члановима браинсторминга актери из унутрашњости
организације они ће бржи прихватити касније спровођење доношење одлуке. Још
уколико се за представнике таквих група узме вођа те групе (формални или
неформални) он ће остварити значајан утицај на своју групу у смислу прихватања
одлуке у групи чиме ће се смањити степен инертности и противљења спровођењу
донетих одлука;
- Развој - предност групе је у томе што потпомаже развој даровитости за пословно
одлучивање, што са собом повлачи препоруку да међу учеснике браинсторминга
треба укључити и нешто млађе учеснике како би се створио подмаладак за будуће
браинсторминга, а уједно и развила тенденциозност у њиховом креативном
размишљању.

3
A. Radić / Engineering management (2018),стр.138.

17
Машински факултет Универзитета у Нишу
 Brainstorming метода

Недостаци brainstorming методе

- Веома је тешко водити/управљати изношењем идеја,

- Многе идеје су површне, нема времена за „сазревање“ ;
- Примењива је на „једноставне“ проблеме;
- Поједини учесници понекад критикују идеје других и у анализама и рангирању
идеја инсистирају на својим ставовима и намећу их осталим учесницима у
групи;
- Често ограничава индивидуалне заслуге за идеју;

Примена brainstorming методе

Данас је коришћење методе браинсторминга (МБМ) један од најефикаснијих

начина за спровођење стручног прегледа. Користи се у научним и техничким
областима, у менаџменту, па чак и у случајевима када треба решавати личне проблеме.
Метода браинсторминга такође налази своју примену у играма, другим речима, где год
је потребан ефикасан и брз излаз из постојеће ситуације. Опсег примене методе
браинсторминга је опширан и односи се на случајеве када:
 предмет који се истражује не подлеже строгој формализацији или
математичком опису; карактеристике објекта проучавања су недовољно
образложене због недостатка детаљних статистичких података;
 функционисање објекта је мултиваријабилно и зависи од великог броја
фактора;
 постоји потреба за предвиђањем сложених појава из економске сфере, које се
стално развијају и динамички развијају;
 постојећа ситуација не прихвата друге методе решавања проблема.
Прилично широк спектар економских и друштвени процеси... Друге методе имају
сличан опсег примене, стручне процене... Браинсторминг не би требао да се користи у
ситуацијама када је предмет у питању добро проучен и предвидив.

18
Машински факултет Универзитета у Нишу
 Brainstorming метода

Закључак

Браинсторминг је и након 60 година у употреби, и још увек је звезда водиља

међу техникама креативности. Браинсторминг је замишљен као олуја „несметаних“
идеја, а добро нам је познато да је најбољи начин да дођемо до праве идеје тај да имамо
пуно идеја. Као техника која се користи у групном одлучивању браинсторминг је веома
користан. То се најпре огледа у великом броју идеја које се генеришу. Браинсторминг
се може користити у свим фазама процеса одлучивања али је најпогоднији за сам
почетак тог процеса (дефинисање проблема).Било да се ради о класичном или
електронском браинстормингу засигурно је да ће нам бити од велике користи јер је то
процес који спаја људе са различитим идејама и знањима, а сам тај спој омогућиће нам
да донесемо најбољу могућу одлуку.

19
Машински факултет Универзитета у Нишу
 Brainstorming метода

Литература

 https://fgdz.ru/bs/m--zoshchenko/etapy-provedeniya-mozgovoi-ataki-metod-
mozgovoi-ataki-metod-kontrolnyh.html , 03/04/2022
 https://menadzment.tfbor.bg.ac.rs/english/wp-content/uploads/sites/
2/2019/02/4_2_134-142.pdf , 03/04/2022
 Предавања из квалитет машинских система, 06/04/2022
 Предавања из Пројектовања машинских система, 06/04/2022
 https://miro.com/guides/online-brainstorming/examples, 06/04/2022
 https://en.wikipedia.org/wiki/Brainstorming, 21/04/2022

20
Машински факултет Универзитета у Нишу