Organizacija i upravljanje projektima

Sadraj:
strana
Uvod .............................................................................................................. 3
Timovi i timski rad na projektu ..................................................................... 4
Vrste timova i njihove karakteristike ............................................................ 6
Faktori koji utiu na efikasnost timskog rada, a time i na efikasnu realizaciju
projekta .......................................................................................................... 8
- Veliina tima ..................................................................................... 9
- Uloge u timu ...................................................................................... 9
- Faze razvoja tima ............................................................................. 10
- Kohezivnost tima ............................................................................. 11
- Timske norme .................................................................................. 12
- Konflikti u timu ............................................................................... 13
- Motivacija ....................................................................................... 14
Kako poveati efikasnost timova? ............................................................... 14
Zakljuak ..................................................................................................... 17
Literatura ..................................................................................................... 18

Organizacija i upravljanje projektima

Uvod
Koncept upravljanja projektom se bazira na uspostavljanju efikasne organizacije
koja omoguava da se na najbolji nain iskoriste raspoloive metode planiranja i kontrole
za efikasniju realizaciju projekta, odnosno omoguava najefikasnije korienje
raspoloivih metoda, materijalnih resursa, finansijskih sredstava i ljudi u procesu
realizacije posmatranog projekta.
Velikoj sloenosti realizacije savremenih projekata, pored mnogobrojnih faza i aktivnosti
i njihove povezanosti, posebno doprinosi i veliki broj uesnika u realizaciji projekta, i to
kako preduzea tako i pojedinih kadrova. Firme koje uestvuju u realizaciji projekta
ulaze u posao sa velikim brojem ljudi razliitog profila, strunosti, znanja i iskustva, pri
emu svaki pojedinac obavlja samo mali, pripadajui deo posla u ukupnoj realizaciji
projekta.
Obavljanje pojedinanih aktivnosti je neophodno koordinirati i sinhronizovati da bi se
ukupna realizacija projekta efikasno odvijala, to ukazuje na potrebu koordiniranja i
organizovanja pojedinaca, grupa i timova i sinhronizacije svih uesnika u realizaciji
projekta; znai potreban je na advekatan nain upravljati ljudskim resursima na
projektima.
U ovom radu razmotriemo

znaaj timova i timskog rada i adekvatno upravljanje

timovima da bi se projekti efikasno i sa uspehom realizovali. Baviemo se faktorima koji

utiu na efikasnost timskog rada, a koji samim tim utiu i na efikasnu realizaciju projekta,
a razmotriemo i pitanje poveanja efikasnosti timova.

Organizacija i upravljanje projektima

Timovi i timski rad na projektu

Timovi i timski nain rada su od velikog znaaja za uspenu realizaciju svakog
projekta. Tim je oblik formalne organizacije zajednikog rada ljudi, koje povezuje misija,
cilj, zadatak i interes. Tim se definie kao skup dva oveka ili vie ljudi koji utiu jedni
na druge i zajedniki rade na istom cilju, projektu.
Tim na radnom mestu je puno vie od radne grupe.
Tim ne nastaje kao prirodna posledica injenice da neki ljudi rade zajedno. On se
izgrauje, stvara i odrava svesnim i trajnim naporima rukovodeih ljudi preduzea.
Timski rad moe biti:
a) sastavni deo usavravanja mladih strunjaka
b) sredstva za pronalaenje rukovodilaca u preduzeu
c) sastavni deo sistema napredovanja unutar preduzea
Dok se radne grupe odlikuju jasno utvrenim obavezama i definisanim ulaganjima
lanova odreenih odozgo kod timova se vei naglasak stavlja na individualne
karakteristike lanova i njihovu kreativnost.
Mnoge su prednosti uvoenja timova u organizacije. Timovi mogu pokuati irenje
preduzea i omoguuju bri protok informacija to dovodi do poveanja fleksibilnosti. To
se postie kroz poveanje komunikacije i kroz ukljuivanje zaposlenih u donoenje
odluka. Poveava se horizontalna komunikacija u odnosu na vertikalnu. Takoe, dolazi
do poboljanja produktivnosti, smanjuju se izostanci sa posla, poveava kvalitet usluge,
sigurnosti i zadovoljstva radnika.
Kada bi valjalo osnivati timove:

u situacijama koje same po sebi trae delovanje grupa, a ne pojedinaca

kada je problem, projekat kompleksan, a mora se reiti

kada je problem, projekat irok i opsean

kada se javljaju problemi koji zadiru u delokrug vie organizacionih jedinica

kada postoji potreba za poveanim uincima

4

Organizacija i upravljanje projektima

kada se javlja potreba breg uvoenja velikih promena

kada je potrebno neutralisati organizacionu hijerarhiju

kada je potrebno poveati zadovoljstvo ljudi

Timovi nadmauju pojedinane napore naroito onda kada reavanje specifinih

organizacionih problema zahteva kombinaciju brojnih vetina, procene i raznoliko
poslovno i ivotno iskustvo. Oni povezuju komplementarne vetine i iskustvo, to je po
definiciji iznad vetina i iskustva pojedinog lana rukovodee ekipe. Dublja povezanost
vetina

know-how

omoguuje

timovima

produktivniji

odgovor

na

multidimenzionalne izazove kao to su potrebe za inovacijama, boljim kvalitetima

proizvoda i usluga. Drugo, u zajednikim definisanim ciljevima i pristupu, timovi
uspostavljaju komunikaciju koja omoguuje inicijativu i reenje problema u realnom
vremenu. Najzad, timovi razvijaju osobenu socijalnu dimenziju pripadnost primarnoj
grupi unutar strogo formalizovanog poslovnog sistema. To jaa meusobno poznavanje
ljudi, razvija uenje-kroz-injenje i poveava i pojedinane i grupne kompentencije
lanova tima. Na taj naiin timovi esto potvruju i onu staru ali zauujuu injenicu: da
kod uspenih timova 2 i 2 moe biti 5, dok kod pukih upravljakih i radnih grupa 2 i 2
lako mogu biti i manji od 4.
Veina menadera na dobar tim gleda kao na veslae u osmercu. Da bi ostvarili cilj svi
moraju biti kao jedan. Niko ne sme veslati jae ili slabije, bre ili sporije od ostalih da ne
ugrozi uspeh celine. Tim sainjavaju pojedinci koji poseduju tri temeljne grupe znanja i
vetina. Prve su tehnika (funkcionalana) znanja koja se temelje na obrazovanju i struci.
Poeljno je da tim ine pojedinci razliitih struka koji mogu delovati interdisciplinarno i
tako svaki zajedniki problem sagledati i reavati iz itavog niza razliitih uglova. Slede
vetine reavanja problema i donoenje odluka te socijalne vetine (sluanje, verbalni i
neverbalni govor, asertivnost, reavanje sukoba i tome slino.)
Timski rad dakle, predstavlja oblik koordinirane aktivnosti koju obavlja namerno
organizovana grupa ljudi tako da je podela rada zasnovana na neposrednoj saradnji i
kompetentnosti razliitih strunjaka, a ne na njihovom poloaju formalnoj hijerarhiji, a
sve u cilju efikasnijeg reavanja razliitih problema, projekata koje stoje pred
organizacijama.
5

Organizacija i upravljanje projektima

Lipit definie timski rad kao sposobnost da grupa rei svoje probleme. Timski rad
demonstrira se u grupi kroz:
a) sposobnost grupe da istrai proces svog konstantnog usavravanja kao tima
b) stvaranje uslova za poverenje i otvorenost u konkurenciji i odnosima
Timski nain rada treba da bude orjentisan na realizaciji odreenih projekta, u koje ulaze
zaposleni iz razliitih poslovnih funkcija iz odreene organizacije, sa raznovrsnim
znanjima i iskustvima

Organizacija i upravljanje projektima

Vrste timova i njihove karakteristike

U osnovi moe se govoriti o dve vrste timova i to radni timovi i upravljaki
timovi. Radni timovi se primenjuju u izvrenim aktivnostima, imaju duu istoriju.
Upravljaki timovi su

novijeg datuma; njihova pojava se vezuje za uslove

diskontinuiteta, turbulencija i kriza. I jedni i drugi su veoma znaajni za savremenu

organizaciju, ali su radni timovi osnov koncepta timske organizacije. Osnovni kriterijum
za razvrstavanje radnih timova jeste stepen autonomije, koji se kree od dinamine do
potpune automatizacije.
Prema ovom kriterijumu razlikuju se dve vrste timova, i to:
1) Tim za reavanje problema oni su organizovani i voeni od strane menadmenta
preduzea. Oni dobijaju definisane zadatke i direktno su koncentrisani od vrha
organizacije koji okuplja lanove organizacije razliitih profila kako bi oni putem
razmene ideja, znanja i iskustava sugerisali reenja odreenih problema. Prema
vremenskoj dimenziji timovi za reavanje problema su privremeni radni timovi,
koji se po zavretku posla rasputaju.
2) Samoupravni timovi su timovi koji sami sobom upravljaju. Oni imaju potpunu
autonomiju koja se ogleda u samostalnom donoenju odluka o ciljevima i
strategijama za postizanje ciljeva. Samoupravni timovi su organizacije za sebe. U
njima se obavljaju poslovni procesi od poetka do kraja, a sva pitanja vezana za
obavljanje radnih procesa reavaju se u samom timu. Prema vremenskoj dimenziji
samoupravni timovi su trajna organizacija; oni postoje dok postoji svrha zbog
koje su osnovani.
Formalni i neformalni timovi
Formalne timove ili grupe planski formiraju menaderi. Oni imaju obavezu da obave
odreene zadatke kako bi organizacija mogla da ostvari svoje ciljeve. Najea vrsta
formalne grupe je komandni tim koji obuhvata menadera i sve radnike koji su odgovorni
tom menaderu. Druga vrsta formalnih timova jeste komisija, odbor, koji po pravilu dugo
traje i bavi se redovnim, uobiajenim problemima i odlukama.

Organizacija i upravljanje projektima

Neformalni timovi ili grupe nastaju uvek kada se ljudi redovno sastaju i rade. Ove grupe
nastaju u okviru formalne organizacione strukture. lanovi neformalnih timova
podreuju svoje pojedinane potrebe, potrebama tima kao celine. Zauzvrat dobijaju
podrku i zatitu tima
Timovi su velikim uinkom ili supertimovi
To su grupe od 3 do 30 radnika koji dolaze iz razliitih sektora korporacije. Ovi timovi ne
slede tradicionalnu hijerarhiju piramide strogo ustrojstvo u kojem su radnici na dnu, a
menaderi na vrhu. Uspeni supertimovi upravljaju sami sobom, pripremaju svoju
dinamiku rada, odreuju kvote za produktivnost, poruuju opremu i materijal za svoje
potrebe, poboljavaju kvalitet proizvoda i sarauju sa kupcima i drugim supertimovima.
Supertimovi su potrebni kada treba reiti sloen problem.

Organizacija i upravljanje projektima

Faktori koji utiu na efikasnost timskog rada a time

i na efikasnu realizaciju projekta
Organizacije stalno trae naine koji bi im pomogli da se nose sa konkurencijom i
kompleksnou novih naina rada. Nikada ranije u istoriji radnih procesa model timskog
rada nije bio vaniji za funkcionisanje uspenih organizacija kao danas, jer se pokazuje
da uvoenje timova u organizacije dovodi do poveanja efikasnosti i kvaliteta rada i
realizacije projekta
Draker definie efikasnost kao stepen u kome je postignut eljeni rezultat. Blejk i Mouton
naglaavaju da je efikasnost organizacije najizraenija kada menadment u isto vreme
uspe da bude orjentisan i na proizvodnju i ljude.
Efikasnost timskog rada se temelji na krajnjem rezultatu rada i na zadovoljstvu lanova
tima. Krajni rezultat odreen je kroz kvalitativna i kvantitativna postignua tima koja su
definisana kroz ciljeve koje tim ima. Zadovoljstvo se temelji na mogunosti timskog
naina rada da zadovolji line potrebe lanova te da radi toga povea odanost timu.
Faktori kao to su vrste timova, struktura, sastav, homogenost odnosno heterogenost tima
u pogledu starosti, pola, vetina, znanja i stavova utiu na unutranje procene u timovima
koji na kraju odreuju zadovoljstvo lanova i krajni rezultat.
Timovi bi trebali imati zajedniki cilj koji lanovi jedino zajednikim radom i
kombinacijom znanja i sposobnosti iz razliitih podruja mogu postii. Tako e svaki lan
tima imati priliku da da svoj doprinos u reavanju problema na raznovrsnim projektima.
Neki od najznaajnijih faktora koji utiu na efikasnost timskog rada su:
1) veliina tima
2) uloge u timu
3) faze razvoja tima
4) kohezivnost
5) timske norme
6) motivacija

Veliina tima
9

Organizacija i upravljanje projektima

Veliki broj istraivanja je pokazao da je najefikasniji tim koji broji 7 lanova. Timovi
najee imaju 3 do 20 lanova. Poveanjem broja lanova smanjuje se mogunost
interakcije i meusobnog uticaja. Razlikujemo male timove (2-4) i velike (12+). Mali
timovi su sloniji, lanovi postavljaju vie pitanja i razmenjuju vie iskustava, lanovi su
zadovoljniji, odnosi prisniji i kvalitetniji. Mali timovi od 4 do 12 ljudi su optimalni za
kvalitetan i efikasan rad tima i uspenu realizaciju projekata. Ukoliko je projekat dosta
sloen i zahteva vei broj ljudi onda je potrebno sinhronizovati i koordinirati rad lanova
tima na adekvatan nain.

Uloge u timu
lanovi tima treba da poseduju adekvatne vetine i sposobnosti za obavljanje posla. U
svakom timu postoji potreba za razliitim timskim ulogama. Timu svakako trebaju uloge
koje su potrebne za timski zadatak, ali i uloge koje brinu o ljudima. Smatra se da u
jednom efikasnom radnom timu postoji 9 uloga:
1) inovatori pokreu inicijativu i kreiraju ideje
2) promoteri prihvataju ideju od inovatora i promoviu je
3) analitiari analiziraju prednosti i nedostatke, predlau reenje
4) organizatori definiu ciljeve, planiraju ili organizuju aktivnosti
5) producenti - zaokupljeni su rezultatima
6) kontrolori brinu da se potuju pravila, propisi, norme, standardi
7) podravaoci obezbeuju stabilnost tima
8) savetnici prikupljaju korisne informacije za dobre odluke
9) integratori promoviu odnose saradnje i kanaliu konflikte.
Skladan zbir svih timskih uloga daje idealan tim, tim koji e imati velikih ansi za uspeh.
Efikasni timovi moraju imati ljude orijentisane za posao kao i one sa socijalno
emocionalnim ulogama.

Faze razvoja timova

10

Organizacija i upravljanje projektima

Razvoj tima je dinamian proces. Veina timova je u neprestanom stanju promena. Da bi

neki tim bio to efikasniji on prvo mora postati tim, efikasan tim koji funkcionie
besprekorno. U procesu izgradnje tima kritiku ulogu ima liderstvo. Timovi imaju svoj
ivotni ciklus koji se sastoji iz 5 faza:
1) Prva faza, formiranje i orjentacija faza meusobnog upoznavanja, ispitivanja i
oslukivanja; upoznavanje lanova tima sa ciljevima i misijom. Ovu fazu
karakteriu entuzijazam, strepnja i velika oekivanja. Stil liderstva koji odgovara
ovoj fazi je naredbodavni.
2) Druga faza, nezadovoljstvo; posle poetnog entuzijazma

nastupa faza

nezadovoljstva jer se uoava razlika izmeu oekivanja i stvarnosti. Kod nekih

lanova moe se javiti oseaj nekompetentnosti i zbunjenosti, moe doi do
konflikata i nesporazuma. Lideru se sugerie da preuzme ulogu voenja, da slua
ljude, da ih ohrabruje i

usmerava na zadatke i saradnju, zahteva se stil

demokratskog voenja.
3) Trea faza, odlunost faza uenja, izgradnje kulture tima, sposobnosti i vetina
za obavljanje konkretnih poslova. Lider tima ukljuuje sve lanove u proces
donoenja odluka, osamostaljuje ih i ohrabruje da zajedno sa njim dele
odgovornost. primenjuje se konsultativno liderstvo.
4) etvrta faza, izvoenje je krajnji cilj u razvoju tima i traba da traje sve dok traje
i svrha zbog koje se timovi formiraju. Preovlauje timski duh i svest o
superiornosti i sinergiji timskog rada. Tim funkcionie efikasno i postie visoke
perfomanse. U ovoj fazi autoritet za donoenje odluka je delegiran na lanove
tima, a stil konsultovanja se transformie u osamostaljivanje.
5) Peta faza, rasformiranje neki timovi za reavanje problema, projekata, nakon
zavretka projekta se raformiraju ime se zavrava njihov ivotni ciklus. lanovi
tima su zadovoljni zbog uspeno obavljenog posla i planiraju budue angaovanje
u nekom novom timu.

Kohezivnost tima
11

Organizacija i upravljanje projektima

Solidarnost ili kohezivnost tima jeste vaan pokazatelj koliki uticaj grupa ima na svoje
lanove. to je grupa povezanija, slonija, to je kod lanova oseanje pripadnosti timu
jae izraeno to je vei uticaj grupe. Kohezivnost tima je vaan faktor koji omoguava
pojedincima da se oseaju zadovoljno zbog svog doprinosa nekoj akciji. U timovima sa
izraenom solidarnou ima manje tenzija i nesporazuma nego u grupama s manjim
stepenom solidarnosti.
Rezultat timske kohezivnosti moemo gledati preko morala i timske efikasnosti. Moral je
vei u visoko kohezivnim timovima zbog poveane komunikacije meu lanovima,
prijateljske klime u timu, odanosti timu i samog uestvovanja lanova u odluivanju i
aktivnostima. Dakle visoka kohezivnsot pozitivno utie na zadovoljstvo i moral lanova
tima. to se tie efikasnosti, rezultati istraivanja pokazuju da kohezivni timovi imaju
potencijal da budu produktivniji, ali nivo efikasnosti zavisi od ve faktora.
Kod kohezivnih grupa efikasnost zavisi i od standarda koji su lanovi tima sporazumno
usvojili. Oni mogu usvojiti ili visoke ili niske standarde efikasnosti pa od toga i zavisi
visoka ili niska efikasnost. Kohezivnost, znai ne dovodi obavezno od vee efikasnosti
tima, a da bi dovelo potrebno ju je nadzirati i raditi na njenoj adekvatnoj usmerenosti.
Da bi poveali koheziju rukovodioci projektnog tima treba da:
1) indukuju saglasnost o ciljevima grupe
2) poveavaju homogenost lanstva
3) poveavaju interakcije meu lanovima
4) smanje obim tima
5) nagrade tim kao celinu pre nego pojedine lanove

Timske norme
12

Organizacija i upravljanje projektima

Drutvene norme su vie ili manje obavezujua oekivanja grupa od svojih lanova u
odreenim situacijama, praena sankcijama i one su neka vrsta recepta za delovanje i
ponaanje.
Tokom vremena lanovi grupe obrazuju norme oekivanja o tome kako oni i ostali
lanovi treba da se ponaaju. Norme su poeljni i prikladni oblici svakodnevnog
ponaanja u grupi koje ona svojim lanovima namee naznakom oekivanja ili
postavljanjem zahteva. Ako pojedinac prekri timske norme, ostali lanovi e verovatno
na njega uticati da se ponaa u skladu sa normama. Norme su interna pravila, navike i
obiaji koji vae za sve lanove. Norme su vredne za tim jer definiu granice
prihvatljivog ponaanja. One upuuju lanove tima na poeljna ponaanja te na postupke
koje vode prema poeljnoj efikasnosti i izvravanju projektnih zadataka. Najrairenije su
one norme koje se odnose na nivo zalaganja i radni uinak. Radne grupe obino svojim
lanovima pruaju jasna upustva o tome koliko moraju raditi i kakav se rezultat od njih
oekuje.
S obzirom na uticaj koji norme mogu imati na delovanje tima, a time i na njegove
rezultate, vrlo je vano kakve e one biti. Koncept timskog rada preporuuje
uspostavljanje sistema s malim brojem liberalnih normi. Podupiranjem, popravljanjem i
menjanjem normi moemo podupirati, popravljati i menjati tim te ga tako usmeravati
prema eljenom nainu delovanja i eljenim rezultatima.

Konflikti u timu
Konflikti u timu
13

Organizacija i upravljanje projektima

Konflikt je prirodna pojava timskog rada. On moe biti faktor efikasnosti kao i
neefikasnosti timova. Zavisi od vrste konflikta i sposobnosti lidera da ih pravilno
kanaliu.
Takmienje izmeu lanova tima moe imati zdrav uticaj jer daje energiju lanovima za
postizanje boljih rezultata. I konflikti unutar tima mogu poboljati donoenje odluka jer
dovode do iznoenja miljenja sa vie strana.
Sa stanovita uticaja na timski uspeh konflikte delimo na konstruktivne i destruktivne,
one koji pomau i one koji odmau radu i ivotu tima. Konflikti pomau da se problemi
sagledaju iz vie uglova, da se ralane sva mogua reenja i na kraju primene ona bolja.
Nakon pozitivnog reenja konflikta popravljaju se meuljudski odnosi, raste poverenje i
timska kohezija; dolazi do poveanja timske kreativnosti, jaanje stabilnosti tima
organizacije, bre uoavanje i reavanje problema. Negativni uticaji konflikta pojava
negativnih emocija, kao to su ljutnja, agresivnost, nekooperativnost, bezvoljnost,
nezadovoljstvo i njihovo preovladavanje u timu dovode do blokade svakog uspenog
delovanja. Dolazi do opadanja grupne i individualne motivacije, slabljenje unutranje
povezanosti, onemoguavanje uspene komunikacije, nespremnost na saradnju, rast
animoziteta.
Draft predlae etiri tehnike za reavanje konflikata meu ljudima u timovima i meu
timovima:
1) postavljanje nadreenog cilja
2) dogovor i kooperacija
3) ukljuivanje medijatora ili posrednika
4) poboljanje komunikacije
Kako je konflikt u timovima neizbean, a nekada i koristan potrebno je podsticati
sueljavanje miljenja, ali i nauiti ljude da to rade bez ljutnje i povienih tonova.

14

Organizacija i upravljanje projektima

Motivacija
Motivacija predstavlja proces svesnog pokretanja i usmeravanja aktivnosti oveka ka
postizanju odreenog cilja.
Motivacija za rad predstavlja sistem metoda, postupaka i radnji kojim se podstie,
usmerava i pojaava odreeno ponaanje radnika u procesu rada u cilju ostvarenja
povoljnih radnih efekata.
lanovi tima moraju imati adekvatan stepen motivacije da bi uspeno realizovali projekte
koji su pred njima. Grupa mora imati odgovarajue samopouzdanje, zajedniku veru
lanova u efikasnost tima. lanovi tima moraju nositi u sebi uverenje da je tim efikasan,
da su oni efikasni i da se oni sa svojim sposobnostima mogu nositi sa izazovima koje
pred njih postavljaju razliiti projekti. Na samopouzdanje lanova tima utiu povratne
informacije o rezultatima rada tima (kriterijum ocenjivanja radnog uinka), unutranji
grupni faktori (znanja, vetine i sposobnosti lanova), spoljanji grupni faktori
(raspoloivi radni materijal, povezanost ciljeva tima sa ciljem organizacije).
Rukovodilac projekta moe da utie na lanove projektnog tima na razliite naine kako
bi se projekat efikasno realizovao. On moe da utie putem autoriteta, uveravanja,
kontrole ali i da motivie lanove tima kroz bolje plate, unapreenja, prijateljstvo ili ak
prinudu.

Kako poveati efikasnost timova?

15

Organizacija i upravljanje projektima

Projektni tim je esto stvarno najbolji nain

da se lanovi organizacije razliitih

strunosti okupe na jednom mestu i da se zatim njihov rad kanalie na efikasno reavanje
problema i odluivanje.
Da bi bili uspeni i efikasno realizovali odreene projekte timovi treba da poseduju
sledee karakteristike:
1) jasne i uzviene ciljeve
2) strukturu orijentisanu prema rezultatima
3) kompententne lanove tima
4) ujedinjujua predanost
5) saradnika klima
6) visoke standarde izvrenosti (pospeivai i rezultati)
7) eksternu podrku i priznanje
8) jako i principijelno vostvo
- Svaki tim na odreenom projektu treba da ima precizna ovlaenja
- Treba utvrditi optimalnu veliinu projektnog tima
- Treba izabrati rukovodioca projektnog tima na osnovu sposobnosti date osobe da
efikasno upravlja timom na projektu
Rukovodilac projekta treba da poseduje odgovarajua struna znanja i ljudske kvalitete
da bi mogao da na valjan nain upravljati projektom. On ima puna ovlaenja i punu
odgovornost za funkcionisanje projektnog tima i za upravljanje realizacijom projekta.
lanovi projektnog tima imaju svoje zadatke u okviru realizacije projekta i odgovorni su
rukovodiocu projekta za efikasno obavljanje svojih zadataka. Osnovni zadatak koji stoji
pred rukovodiocem projekta je da koordinira i usmerava aktivnosti velikog broja
uesnika u realizaciji projekta radi njegove efikasne realizacije. Da bi se celokupan
projekat zavrio na eljeni nain pred rukovodiocem projekta stoji veliki broj zadataka.
On treba da povezuje i integrie napore lanova projektnog tima u cilju efikasnosti
zavretka projekta. Dalje, on prenosi i distribuira razliite informacije lanova tima. Od
rukovodioca projektnog tima se zahteva uspeno komuniciranje. Uspena komunikacija
16

Organizacija i upravljanje projektima

izmeu rukovodioca i lanova projektnog tima je neophodna za efikasnu realizaciju
projekta. Uspene voe timova su dobri komunikatori. Zatim, on organizuje i usmerava
rad, reava probleme i konflikte i izdaje direktive; donosi veliki broj odluka. Najzad,
treba da upravlja ljudskim resursima na projektu na takav nain da stvori atmosferu
zainteresovanosti i podrke lanova projektnog tima.
Kazenbah i Smit tvrde da nekoliko jednostavnih pravila moe u velikoj meri da pobolja
uinak tima, posebno ako se primene na timove na vrhu organizacije.
1) timovi treba da se bave specifinim, konkretnim pitanjima, a ne irokim
generalizacijama
2) radne zadatke treba podeliti i preneti na podgrupe i pojedince. Timovi nisu isto
to i sastanak.
3) lanstvo u timovima mora se zasnivati na tome to svaki lan moe da uradi i na
vetinama koje poseduje, a ne na formalnom autoritetu ili poloaju pojedinca u
organizaciji.
4) svaki lan tima treba da obavi istu koliinu rada ili e neminovno doi do
nesklada izmeu angaovanja i rezultata
5) timovi e funkcionisati samo ako se u komunikacijama i interakciji razbije
tradicionalni model hijerarhije, jer nije vaan poloaj koji zauzimate, ve koliko
moete da doprinesete timu.
6) timovi najvieg rukovodstva moraju da sarauju kao i svi ostali timovi i da se
koncetriu na svoje zadatke i neguju atmosferu otvorenosti, privrenosti i
poverenja.
Da bismo poveali efikasnost timova to zahteva rad na stalnoj edukaciji lanova, razvoj
potencijala lanova tima, maksimalno korienje celog raspona njihovih znanja i vetina,
razvijanje kreativnosti i na kraju kritiki pristup timskom radu i procesima u njemu.
Znanje psihologa organizacija i mogunosti menadera rukovodioca projektnih timova,
da ta znanja primene najbolji su nain da se doprinese razumevanju fenomena timskog
naina rada i tako utie na poveanje efikasnosti cele organizacije.

Zakljuak

17

Organizacija i upravljanje projektima

Prethodno izlaganje je ukazalo na veliki znaaj timova i timskog rada za efikasnu
realizaciju projekata i reavanje drugih problema u organizacijama. Istaknute su velike
prednosti i mogunosti koje prua timski nain rada. Prikazane su i najznaajnije vrste
timova i njihove karakteristike.
Posebna panja je poklonjena faktorima koji utiu na efikasnost timskog rada i svaki od
njih je detaljnije obrazloen. Razmatrano je i pitanje poveanja efikasnosti timova kao i
karakteristike efikasnih timova i uloge koje rukovodilac tima ima da bi efikasno
upravljao timom.
Iz svih ovih navedenih razmatranja moemo zakljuiti da je za efikasniju realizaciju
projekta od velike vanosti na pravi nain koordinirati i sinhronizovati sve uesnike koji
uestvuju na realizaciji nekog projekta. Potrebno ih je organizovati u timove i kroz timski
nain rada poboljati i efikasnost tima, a time i doi do efikasnije i uspenije realizacije
projekata. Istaknuto je da uvoenje timova u organizacije dovodi do poveanja
efikasnosti i kvaliteta rada i realizacije projekata. Ukazano je da se efikasnost timskog
rada temelji na krajnjem rezultatu rada i na zadovoljstvu lanova tima. Krajnji rezultat je
odreen kroz efikasnu i uspenu realizaciju projekta koji stoje pred timom, a zadovoljstvo
zato to timski nain rada omoguava da se zadovolje line potrebe lanova tima i na taj
nain se poveava i odanost timu.

Literatura
18

Organizacija i upravljanje projektima

1. OSNOVI NAUKE O UPRAVLJANJU Beograd 1994.

prof. dr Slavoljub Popovi
prof. dr Branislav Markovi
prof. dr Rajko Kuzmanovi

2. ORGANIZACIJA Ekonomski fakultet, Beograd 2003.

Petkovi Mirjana

3. SOCIOLOGIJA RADA - Ekonomski fakultet, Beograd 1995.

Petkovi Vlajko

4. MENADMENT Teorija i praksa Grafoslog, Beograd 2001.

Jovanovi Petar
5. MENADMENT Ekonomski fakultet, Kragujevac 1997.
Stefanovi ivadin

19