„Ако пронађете бољу мишоловку,

људи ће утрти пут до ваше кућe.”

Питер Дракер

• Иновирање је увек било важан задатак менаџера, а

последњих година добија све већи значај.

• Иновација представља специфични инструмент

предузетништва.

• Кључни творци иновација су управо предузетници који, по

правилу, доносе иновације.
 Откриће и проналазак

• Процес открића односи се на нешто што већ постоји, али није

запажено и на спознају непознаница.

• Открића могу настати експериментисањем и истраживањем, када су

свесно намеравана, или случајно која се још називају „добра срећа”.

• Као пример открића може се навести откриће нове планете које су

спровели амерички научници.
• Инвенција, пак, представља фазу проналажења нових идеја и
могућности за побољшање постојећих производа и процеса
производње.

• Етимолошки реч инвенција потиче од латинске речи инвентио

(lat. inventio према invenire наћи, налазити) што значи
проналажење, изумевање, проналазак, изум, проналазачки
дар, способност проналажења, духовност и досетљивост.

• Проналазач проналази нову употребу за ствари које су већ

откривене.
Пример инвенције: У пројекту „еколошких крава” упозорава се
да краве и друге домаће животиње годишње преко измета
избаце осамдесет милиона тона метана, гаса који изазива
ефекат стаклене баште и који је двадесет пута засићенији
од угљендиоксида. Британски научници су пронашли решење
тог проблема додајући сточној храни бели лук који утиче
на смањење производње метана и доприноси бољем варењу.
За сада, једина замерка тој замисли је да месо тих
животиња поприма укус који се, највероватније, неће баш
допасти купцима.
• Мечлап сматра да, откриће се више односи на апстрактне
идеје, док инвенције резултирају материјалним стварима.
• Као пример открића могу се навести откривања закона
природе, а примери инвенције могу бити неки технолошки
рецепти који се могу патентирати.

 Други аутори на овај проблем гледају на следеће начине:

1. научно откриће је незаинтересовано за употребљивост и

практичност,
2. чак је већина научних открића генералног карактера, тј.
може да пружи основу за велики број инвенција;
3. разматрају примену научног сазнања кроз инвенцију;
4. анализирају могућност инвенције да укључи неке елементе
научног открића.
 Настанак иновације се доводи у везу са настанаком човека.

 Човек се од својих прапочетака бавио иновацијама

унапређујући и олакшавајући услове живота.

 Људи су најпре живели у пећинама; захваљујући инвенцији

изградили су преноћишта од трске, а потом и кућа од печене
цигле.

 Иновативна активност је напредовала кроз време, а брзина

њеног напродавања искључиво је условљена различитим
људским потребама које је требало задовољити.

 Реч је о проналасцима у области текстилне индустрије, парне

машине, првих фабрика и слично.
 Са развојем економске науке све више пажње посвећује се
иновацији и њеном значају за иновативна предузећа и
националну економију.
 Почеци развоја теорије иновација повезују се са анализама
Шумпетерa у првој половини прошлог века.
 Шумпетер сматра да су иновације основни фактор
технолошког прогреса и економског развоја у смислу замене
старих технологија новим што је назвао креативном
деструкцијом.
 Он је био један од првих научника тога времена који је
препознао значај иновације производа за постизање
конкурентске предности предузећа, а која је далеко важнија
од конкурентности постигнуте на бази инкременталних
промена у цени већ постојећих производа.
 Аустријски економиста Шумпетер, један од првих аутора који
се бавио том проблематиком, истиче постојање пет основних
аспеката иновација и то:

1. „увођење потпуно нових или квалитативно побољшаних

производа;
2. нови методи производње;
3. освајање нових тржишта;
4. коришћење нових ресурса или добављача;
5. нови облици конкуренције који воде реструктурирању
индустрије.”
 Дракер дефинише иновацију као кључни елемент
предузетништва: „Предузетници иновирају. Иновација је
специфичан инструмент предузетништва. То је чин који
обогаћује ресурсе новим способностима да стварају
добробит. Иновација се састоји у смишљеном и
организованом трагању за променом и систематском
анализирању могћности које такве промене пружају за
економске и социјалне иновације”.

 Поједини аутори дефинишу иновацију у облику једначине.

Робертс даје једноставну дефиницију:
 
Иновација  Инвенција + Експлоатација
• Под инвенцијом се подразумева стварање нових идеја и
њихово потврђивање у пракси.

• Процес експлоатације укључује све ступњеве комерцијалног

развоја, примене и трансфера, укључујући фокусирање идеја
или инвенција ка специфичним циљевима, евалуацију тих
циљева, трансфер, употребу, као и даљу дифузију резултата
ИиР.
 Иновација je непредвидива, скупа и скопчана са ризиком.
Ризици иновације се могу разврстати у четири главне
категорије:
1) трошкови развоја;
2) временски период који претходи успеху;
3) непредвидивост опште прихваћености и
4) ометање постојећих производа и организационих рутина.
1) трошкови развоја

 Иновација је скупа са честим неуспесима и тешка за

предвиђање.

 Инвестирање готовине у ИиР није гаранција успеха.

 Једно истраживање показало је да 46% извора намењених

развоју производа одлази на неуспешне пројекте и да 35%
нових производа подбацује у комерцијалном смислу.
2) временски период који претходи успеху;

• Временски период који претходи вероватноћи да нека

иновација доживи комерцијални успех може бити јако дуг.

• Резултати обимне студије, изведена крајем седамдесетих

година прошлог века, показују да је у просеку потребно осам
година да нови подухват постигне профитабилност и осам до
десет година да се његово покриће инвестирања изједначи са
покрићем инвестирања које праве уобичајене активности.
3) непредвидивост опште прихваћености

• Изграђивање тржишне свести постало је проблем за

иноваторе.

• Да би нова идеје била прихваћена често се од купаца захтева

да промене навике.

• Ефекат популарности је пресудан када су у питању производи

из домена потрошачке електронике или музике - купци ће
купити производ само ако виде да га купују и други.

• Предузећа могу искусити још један вид ефекта популарности

– доступни комплементарни производи потпомажу прихватање
иновације.
4) ометање постојећих производа и организационих рутина.

• Иновација је често ометајућа околност за постојеће операције

једне организације.

• То је ризик који многа предузећа не могу приуштити.

• Она морају да поставе процесе и системе намењене

експлоатацији постојећих производа.

• Промене истих у циљу задовољавања потреба нових производа

највероватније ће бити скупе.

• Рутине се морају прилагодити задовољењу потреба новог

производа.
 Време Нови производ Иноватор

1945. Хемијска оловка „Рејнолдс Интрнешнал Пен

Компани” (Reynolds
International Pen Company)
1950. Производни процес: течно „Пилкингтон” (Pilkington)
стакло
1970/80. Лек против чира: „зантк” „Глаксо Смит Клајн”
(Glaxo Smith Kline)
1970/80. Фотокопирање „Ксерокс” (Xerox)

1980. Рачунар „Епл компјутер” (Apple

Computer)
1980/90. Оперативни систем: Виндовс „Мајкрософт” (Microsoft)
95 (Windows 95)
1995. Лек против импотентности: „Пфизер” (Pfizer)
виагра
• Иновација и инвенција се често посматрају као синоними.
Иновација јесте последица инвенције, али су та два концепта
квалитативно различита.
• Под појмом инвенције подразумев се креација, нов изум,
нова примена, нов начин коришћења постојећег знања.
• По Шумпетеровом мишљењу она представља иницијални
догађај.
• За инвенцију је значајна ментална активност, креативност,
проналажење.
• Иновација представља примену инвенције на тржишту и њено
увођење у општу употребу. Однос између те две појаве могуће
је приказати следећом једнакошћу:

• Иновација = теоријска концепција + техничка инвенција +

комерцијална експлоатација.
• Полазни корак за сваку иновацију је нова идеја која, по себи,
није ни инвенција нити иновација већ колекција различитих
размишљања.

• Процес претварања интелектуалних замисли у нове облике

(производе или процесе) представља инвенцију.

• За ту фазу су важне наука и технологија, јер би инвенција уз

помоћ технологије и људског рада требала да буде преведена
у производ како би биле унапређене перформансе предузећа.

• Уколико се инвенција пласира на тржиште реч је о

експлоатацији.
• Дакле, иновација подразумева управљање низом процеса као
што су нова идеја, инвенција и експлоатација.
 Многе инвенције скоро никада не доживе комерцијалну
експлоатацију. Разлози који доводе до тог проблема су
различити:

1. недостатак финансијских средстава;

2. дуг временски период од преласка инвенције у иновацију;
3. конкуренти су били бржи у иновативној активности;
4. потенцијални производ би имао неприхватљиве штетне
карактеристике за купце.
 Колико је значајан сам процес настајања иновације, толико је
битан и процес дифузије иновације којим се нека иновација
усваја и постиже њено прихватање од стране појединаца или
извесног социјалног система.

 Дифузија представља критичан момент сваке иновације.

 Многе земље почињу да придају све већи значај процесу

ширења иновација, јер схватају да је то једнако важно за
њихов економски развој као и сам процес стварања иновације.

 Под ширењем иновација подразумева се процес којим се

иновације преносе од човека до човека, од организације до
организације и од једне области до друге.
 Бројних фактора који утичу на брзину и степен дифузије:

1. глобални фактор су обухваћени процесом глобализације,

технологије, привреде, тржишта и финансија, стварањем
наднационалних државно - правних заједница под лидерством
транснационалних компанија;
2. економски фактори утичу на стварање економског
конкурентског положаја на одређеном тржишту;
3. финансијски фактори односе се на расположивост капитала
или пак на могућност привлачења капитала;
4. временски фактори односе се на апсорпциону моћ тржишта и
брзи обрт фиксног капитала;
5. доступност ресурса, било да су сировине или квалификована
радна снага, из аспекта географске позиционираности.
 У току процеса ширења до тренутка прихватања јављају се
многа питања на које предузеће треба да да одговор:

1. како да људи сазнају за дотичну иновацију?

2. постоји ли систем за доставу и сервисирање?
3. да ли је потребно додатно финансирање у току ширења и ако
јесте, где се могу обезбедити финансијска средства?
4. да ли постојећа инфраструктура може да подржи модел
ширења?

На ова питања и недоумице предузећа морају дати одговор пре

него и саме започну процес ширења. Успешно спроведен
процес ширења свакако ће донети обострану корист.
• Предузетништво је један од најважнијих носилаца економског
развоја, како на локалном, тако и на националном нивоу.

• Развојем динамичног сектора малих и средњих предузећа

отврају се нова радна места и повећава продуктивност укупне
привреде чиме се стварају услови убрзаног економског раста.
•

• Посебну улогу у ефикасном функционисању предузетничког

сектора заузимају иновације, чији развој и адекватна примена
доводе до повећавања продуктивности и конкурентности
предузећа и привреде.

• Према Шумпетеровом мишљењу, предузетништво је назив за

активности које се састоје у извођењу иновација.
• Предузетник не мора да буде иноватор, али доноси одлуку о
алокацији ресурса да би искористио иновацију.

• Он предузетништво дефинише као процес стварања нових

услуга и производа.

 Према Дракеровом мишљењу, иновације су специфичан

иструмент предузетништва.

 Предузетници доносе иновације. Иновација представља

специфично оруђе предузетника, средство помоћу кога
користи промену као могућност за извршавање различитих
производних или услужних активности.
 Иновација зато треба да буде једноставна да би била
ефективна.

 Ефективне иновације обично почињу као мале и усмерене су

на једну сврху. Да ли ће остати мала или ће постати велика,
тешко је предвидети.

• Да би процес иновативне активности био успешан потребан је

таленат, ингениозност и посебне врсте знања.

• Предузетници морају стално да истражују изворе иновација,

промене и њихове симптоме који означавају могућности за
остваривање успешних иновација.

•
• Они виде промене као правило и као нешто здраво. Сматра се
да понекад једна иновација покрене низ других.

• Као пример може се навести случај из друге половине 18.

века, са самог почетка индустријске револуције:Иницијална
предузетничка идеја била је да се увозна памучна тканина
из Индије производи у Британији. У почетку се сиров памук
прео у конац ручним машинама које су, међутим, биле
сувише споре да произведу довољно конца. Предионица је
тако постала уско грло. Средином шездесетих година 18.
века, Џејмс Харграјвс изумео је пресилицу која је могла да
произведе и до једанаест нити конца истовремено. Касније
је пресилица повезана са парним мотором тако да више није
радила на ножни погон. Главни циљ таквих иновација била
је произведња што више памучног конца, што је и
постигнуто.
• Овај пример управо говори о повезаности иновација и
предузетништва.

• Без креативности предузетника не би настала иновација; без

иновације не би дошло до остваривања иницијалне идеје и
повећавања продуктивности предузећа и привреде.

• За предузеће су иновације нужне, уколико жели да опстане и

одржи конкурентску предност.

• Као што људи умиру природном смрћу, у случају предузећа,

природни узрок смрти је њихова неспособност да држе корак
у иновирању.
 Постоје три три типа иновација:

1) друштвене иновације,
2) технолошке иновације и
3) иновације према мотивационом пореклу идеја.

 У новије време друштвене иновације све више добијају на

значају. Актуелна је следећа подела тих иновација:

1) тржишне инвенције и иновације,

2) инвенције и иновације у области управљања,
3) политичке инвенције и иновације и
4) институционалне инвенције и иновације.
1) Тржишне или маркетинг иновације су оријентисане ка:
тржишту и пенетрацији на нова тржишта, позиционирању
производа на тржишту, задовољавању потреба купаца, са
крајњим циљем да се повећа продаја.

 Кључне компоненте маркетинг иновација су:

1) Компонента пројектовања производа у иновацији маркетинга
која подразумева промене у дизајну производа, а које су део
новог маркетинг концепта, затим промена у облику и
амбалажи производа;
2) Компоненте позиционирања производа, у иновацији
маркетинга, означавају увођење нових канала продаје, метода
продаје производа и услуга, али не и логистике;
 3) Компоненте промоције производа у иновацији маркетинга
која се односи на нове концепте у овој области;

 4) Компонента формирања цена као иновација маркетинга која

се односи на нову стратегију цена, искључиво с обзиром на
тражњу. Нови методи формирања цена се не могу сматрати
иновацијом чија је сврха диференцирање цена према
сегментима купаца.

2) Да би остварио успех у пословању мeнaџмент предузећа треба

да поседује знање и способност управљања. Управљање је
вештина, уметност.
 Иновација 20. века, по Дракеровом мишљењу, јесте управо
вештина управљања.
Инвенције у управљању предузећем спроводе се са циљем
повећања продаје предузећа, побољшања квалитета производа и
услуга, побољшања продуктивности, једноставно побољшања
квалитета целокупног пословања предузећа.

3) Политичка инвенција и иновација се односи на државу и мере

које она спроводи ради регулисања услова привређивања и
низ законодавних мера, а све ради остваривања друштвених
циљева. Уз све ове инвенције и иновације обично се стварају
државне институције. Између тржишних и политичких инвенција
и иновација често постоји интеракција.

4) Институционалне инвенције и иновације тичу се оснивања

институција које треба да обављају нове друштвене услуге
или функције. И ове инвенције и иновације се преклапају са
претходне три наведене.
 Poslednja dostignuć a nauke
i tehnologije
“GURANJE
TEHNOLOGIJE”

Komercijalni
Ideja IiR Proizvodnja Marketing proizvod

“PRIVLAČ ENJE
TRŽIŠTA”

Potrebe društva i tržišta

 Да би се у потпуности сагледао значај и примена технолошких
иновација неопходно је размотрити типoве ових иновација.
Технолошке иновације чине:
1) иновације производа,
2) иновације услуга и
3) иновације процеса.

 Иновација производа се односи на увођење новог или

значајно унапређеног производа са становишта
карактеристика и намена. Реч је о сталном унапређењу у
техничким спецификацијама, компонентама и материјалима,
лакшем коришћењу производа, имплементираном софтверу.
 Иновације производа могу бити радикалне и инкременталне.

 Радикалне иновације се односе на суштнинску промену

производа. Оне предпостављају унапређење технологије или
процеса.

 Инкременталне иновације производа тичу се побољшавања

перформанси производа.

 Оне су еволутивне и развијају се са развојем технологије.

Приликом примене тих иновација на производу, производ се
уклапа у већ постојећи континуирани ток иновација у
предузећу.
 Када се говори о инкременталној иновацији неопходно је
направити дистинкцију између ње и диференцијације
производа.

 Разлика је у томе што диференцијација производа не утиче

значајно на перформансе, својства, трошкове употребе
материјала, и компоненте које конституишу производ, реч је о
минорним техничким или естетским променама производа.

 Између те две категорије не може се јасно повућу

демаркациона линија.
 Према дефиницији Европске уније иновација производа
укључује следеће елементе: незнатне модификације,
рутинска побољшања, редовне сезонске промене, промене у
дизајну које не утичу на функционалност, намену и техничке
карактеристике производа и поновна продаја производа или
пружање услуге од стране другог предузећа.

2) Још једна врста технолошке иновације, иначе мало

специфичне када се посматра у односу на иновацију
производа и процеса, јесте иновација услуга.
Специфична по томе што услуге, углавном, креирају
неопредмећени и „неопипљиви” аутпут, па се у литератури
иновација услуга, у већој мери, посматра из аспекта
коришћења нових технологија.
 Неки истраживачи сматрају да специфичност иновација
услуга проистиче из следећих разлога:
1. теорија иновација је, суштински, развијена на основу анализе
технолошких иновација у производном домену;
2. нејасна (енгл. fuzzy) природа излаза услуге.
 Неке карактеристике и специфичности иновација услуга
које се могу идентификовати су:
1. Блиска интеракција између производње (стварања) и
коришћења (конзумирања) услуге. Реч је о тесној повезаности
произвођача и даваоца услуга, у литератури названа
„котерминалност”, а која може бити тако висока да се услуга
не може обезбедити без учешћа корисника. Као пример
може се навести контрола ваздушног саобраћаја, која је
једино могућа уколико и корисници (пилоти) функционишу
заједно са онима који пружају услуге (контролори лета).
2) Неопипљива природа аутпута услуге. У већини
дефиниција услуга се обично описује као „производња
неопипљивог”. Таква дефиниција, међутим, није у
потпуности исправна зато што се многе услуге баве
трансформисањем физичких стања (на пример занатске
услуге) или емотивних стања човека (на пример
забава), док постоји изузетно значајна категорија услуга
која се врши директно над симболима (на пример,
информатичке услуге).
3) Значајна улога људских ресурса у реализацији услуге.
Успешност реализације услуге условљена је знањем
појединаца. Поред људског знања и способности за
реализацију услуга важни су уређаји и опрема. На пример
транспорт, комуникација и трговина, спадају у услуге, које
поред људских вештина, захтевају и опрему ради успешне
реализације.
4) Значајна улога организационог фактора у перформансама
предузећа. Кроз ово својство се истиче „неопипљива”
природа услуга. Традиционалне услуге (на пример
угоститељске услуге) захтевају присутност примаоца услуга,
што није случај код савремених услуга где прималац не мора
да буде присутан (на пример мобилна телефонија) приликом
пружања услуге. Предности савременог пружања услуге
огледају се у постизању већих перформанси на основу
економије обима.
5) Слаба заштита интелектуалне својине у области услуга.
Због слабе заштите интелектуалне својине у обласи услуга
све више се у данашњем пословању форсира модел
савремених услуга управо да би се избегла могућност
имитирања од стране конкуренције.
3) Иновација процеса представља једну врсту технолошке
иновације. Између иновације процеса и иновације
производа постоји чврста веза. Та два процеса у предузећу
су некада тако испреплетана да их је тешко раздвојити и
изоловано посматрати. Ако се посматра иновација процеса,
може се закључити да се ради о побољшањима у самом
процесу производње производа. Реч је о значајном
побољшању метода процеса производње који обухватају
промене у опреми и софтверу, техникама или у организацији
производње или у свим овим областима. Методи су стриктно
усмерени ка повећавању ефикасности процеса производње,
тј. снижавању трошкова по јединици аутпута.
 Реализација сваког посла почиње са идејом.
 Неки људи имају више идеја, неки мање, а чињеница да смо
их сви понекад имали говори да смо за њихово стварање сви
способни.
 Обично идеје настају из посла којим се већ бавимо,
коришћењем идеја од других, уколико купци сигнализирају да
им потребе нису испуњене, могу настати и техником „падања
на памет” или пак хобија и разоноде.
 Два приступа су значајна када се говори о иновацији према
мотивационом пореклу идеја:
 1) приступ нових идеја на тржишту производа и услуга који
трагају за технологијом и
 2) приступ нових идеја у технологији које трагају за
применом.
 Иновације настају комбинацијом те две врсте идеја које се
тичу трагања за технологијом и трагања за применом.

 Процес креирања идеје може се посматрати из аспекта:

1) приступа који полази од производа ка потреби и
2) присту па који полази од потребе ка производу.

Производна оријентација креће се од производа ка потреби у

стварању идеја за нови производ. Најпре се произведе
производ па се након тога утврђује потреба тржишта за тим
производом.
 Насупрот овом приступу, седамдесетих година прошлог века
фаворизује се обрнут приступ који полази од тржишта као
покретача иновација. Настаје нов приступ под називом
„привлачење тражње”.

 Захтеви купаца представљају кључне покретаче иновација

који се прослеђују сектору ИиР. Инжењери и дизајнери
обрађују нове идеје и производе, а први прототип заживљава
у производњи. Тај приступ актуелан је за савремене услове
пословања које пре свега одређују потребе и захтеви купаца.