4.

INTELIGENCIJA (definicija, teorije, razvoj inteligencije)

Inteligencija je kvalitet mislenja i tim pojmom se oznacava sposobnost shvatanja problema
i pronalazenja resenja odnosno sposobnost snalazenja u novim situacijama..

U mozgu nema posebnih centara inteligencije. Smatra sa da kvalitet zavisi od broja sinapsi a ne
od velicine ili tezine.

Jedna osoba moze da ima vrlo visok G faktor (ne kvalifikuje jedinku za neke posebne
radnje nego joj omogucuje brzo sticanje znanja – lako ucenje) ali je izrazito deficitna za
neku od aktivnosti iz S grupe (antitalenat)
Multifaktorska teorija ne priznaje postojanje opste inteligencije nego smatra da je
inteligencija zbir razlicitih sposobnosti koji se ne moraju razviti ravomerno. Na tom osnovu
su pretezno i pravljeni testovi inteligencije. Interesantan pristup ovoj problematici je i podela
na vise vrsta: verbalna, manuelna, socijalna, prakticna, emocionalna itd.

Inteligencija je vise urodjena nego stecena osbina

Nasledjuje se predispozicija za odredjen razvoj inteligencije, a sredina moze delimicno da
modelira taj razvoj. Razvija se postepeno i smatra se da razvoj zavrsava sa 20 godina pa
kasnije se samo obogacuje inventar znanja.

4
 6. SVEST (definicija, preduslov, psihicko-neurofizioloska osnova, orijentacija)

Svest nije jedna od psihickih funkcija (inteligencija + pamcenje + mislenje + afekti) nego je njihov
organizator. U tom smislu je svest preduslov za dobro funkcionisanje psihickog coveka.

Medicinska definicija svesti podrazumeva sposobnost odrzavanja budnog stanja (inhibicije

su spavanje, nesvest)

Za normalno, ispravno stanje svesti je neophodna je ocuvanost i anatomije i fiziologije CNSa.

Sira psihijatrijska definicija deli svest na predmetnu svest i svest samoga sebe
Predmetna svest- svesnost predmeta oko nas
Svesnost samog sebe 4 elemenata :
-svesnost jedinstvenog ja- svog integriteta( niko ne moze da prodre u moje misli i da sazna sta
mislim i osecam)
-svesnost sopstvene aktivnosti- svestan cinjenice da misli i oseca
-svesnost identicnosti kontinuiteta-ja sam isto onaj koji sam bio pre pet godina
-svesnost sebe na jednoj a predmetnog sveta na drugoj strani- sto se meni desava se samo meni
desava i nikom drugom-ako je to poremeceno=tranzitivizam-prepisuje drugom svoje dozivljaje

Uza psihijatrijska definicija koja se koristi i u sudskoj psihijatriji glasi, svest je sposobnost
davanja tacnih podataka o sebi, o drugim ljudima oko nas, o vremenu, prostoru, i sredini koja
nas okruzuje.
1. Orjentacija prema samom sebi (autopsihicka orjentacija) sposobnost jedne licnosti da
daje ispravne podatke u vezi svoje licnosti kao sto su ime i prezime, zanimanje, skolska
sprema i dr.
2. Orjentacija prema drugim licnostima (alopsihicka orjentacija) podrazumeva
sposobnost rapoznavanja lica i predmeta iz okoline koja nas okruzuje.
3. Orjentacija u vremenu (temporalna orjentacija) je sposobnost davanja tacnih podataka u
vezi sa vremenom i njegovim kontinuitetom. Dan u nedelji, datum, mesec, godisnje doba,
godina...
4. Orjentacija u prostoru (spacijalna orjentacija) podrazumeva davanje tacnih podataka gde
se nesto ili neko nalazi ili gde se odigrao neki dogadjaj.

Ako ispitivana osoba ima ocuvanu auto i alopsihicku orijentaciju, te spacio-temporalnu

orijentaciju govorimo o ocuvanoj ili pribranoj svesti. U suprotnom slucaju rec je o
izmenjenoj, poremecenoj ili pomucenoj svesti.

5
 7. PAZNJA I POREMECAJI PAZNJE

Paznja je psihicka funkcija pomocu koje covek moze da USMERI i USREDSREDI svoju
psihicku energiju na nesto odredjeno.

Usmerenost (vigilnost) paznje je sposobnost paznje da se brzo prenosi sa informacije na

informaciju.

Usredsredjenost (tenacitet) paznje je sposobnost da se paznja zadrzi onoliko dugo na

informaciji koliko to zadatak zahteva.

Voljna (aktivna) paznja je sposobnost coveka da svesno svojom voljom izvrsi selekciju – da
iz obilja informacija izdvoji jednu i da je stavi u centar paznje svog interesovanja.

Nevoljna (pasivna) paznja se aktivira informacijom koja se svojim karakteristikama nametne

sferi opazanja i izazove paznju.

Osnovni poremecaj paznje se naziva RASEJANOST koja moze biti dvojaka:

po tipu pojacane vigilnosti i oslabljenog tenaciteta(tipa slabog ucenika)

po tipu pojacanog tenaciteta i oslabljene vigilnosti ( tipa naucnika)

1) Pojacana vigilnost
Kod dece i kod manicnih i veoma anksioznih bolesnika

2) Hipovigilnost
Kod ostecenja mozdanih tkiva, depresije
.
3) Pojacan tenacitet
Kod sumanutih ideja, kod depresivnih (bolna introspekcija)..trans (hipnoza,
disocijativni poremecaj, ekstaticna religiozna iskustva)

4) Oslabljen tenacitet
Kod zamora, odsustva emocionalne zainteresovanosti, odsustva volje, stanja straha,
niskog intelektualnog nivoa., neuroticni bolesnici.