ИНТЕЛИГЕНЦИЈА

Интелигенција (лат. intellectus, што значи ум, разум, способност схватања,

разумијевања) је ментална особина која се састоји од више способности.

Основне способности које спадају у интелигенцију су:

 брзина адаптације на постојеће и новонастале услове

 брзина и лакоћа учења
 апстрактно мишљење
 брзина осјетљивости на задати проблем
 схватање математичких проблема
 способност кориштења ријечи приликом говора и писања
 разумијевање идеја
 општа способност појединца, укључујући сврсисходну примјену свих
изнад наведених способности

Дефиниција која обухвата најчешће истицане одлике интелигенције гласи:

Интелигенција је способност апстрактног мишљења, те брзог и тачног
сналажења у новим ситуацијама, а на основу увиђања битних односа.

На развој интелигенције утичу насљеђе, средина и активност појединца.

Теоријска схватања интелигенције

Двофакторска теорија способности

Једну од првих и најпознатијих теорија способности формулисао је енглески

психолог Чарлс Спирман. Названа је теорија два фактора. Према овој теорији
успјех у било којој активности зависи од једног општег, генералног или Г
фактора и већег броја специфичних фактора (С фактора). Г фактор је под
утицајем насљеђа и неваспитљив је, а С фактори се развијају под утицајем
учења, интересовања, вјежбања и могу се мијењати.
Теорија примарних менталних способности

Амерички психолог Луис Терстон сматрао је да се интелигенција састоји од 9

независних способности, које је назвао „примарне менталне способности“.
Свака може бити различито развијена код исте особе, нису хијерархијски
поредане и немају карактеристике Г фактора. Ево Терстонових примарних
менталних способности (фактора):

1. Просторни фактор (спацијални) S – способност визуелног замишљања

облика и схватања односа у простору.
2. Перцептивни фактор P – способност брзог организовања чулних
утисака, те опажања сличности и разлика између датих дражи.
3. Нумерички фактор N – способност брзог и тачног кориштења бројева и
рјешавања једноставних рачунских проблема.
4. Вербални фактор V – способност разумијевања ријечи , њихових
односа и вербалног закључивања.
5. Фактор вербалне флуентности W – способност течног изражавања или
брзог произвођења ријечи
6. Фактор меморије M – способност механичког памћења информација
као што су ријечи, бројеви, слике и сл.
7. Фактор индукције I – способност проналажења неког правила међу
датим подацима.
8. Фактор дедукције D – способност откривања и примјене правила.
9. Фактор резоновања R – способност увиђања битних односа.